Privatnost po dizajnu i privatnost po 'defaultu'

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Privatnost po dizajnu i privatnost po ‘defaultu’

Jedna od promena koje je neophodno sprovesti u skladu sa GDPR-om je i primena pojmova 'privatnost po dizajnu' i 'privatnost po defaultu'. Kompanije će se suočiti s posebnom obvezom da razmotre privatnost podataka u početnim fazama projekata, kao i tokom celog procesa obrade podataka.

Šta zakon predviđa?

Postojeća Direktiva EU o zaštiti podataka ne poznaje pojmove “privatnost po dizajnu” ili “privatnost po defaultu“, niti postoji izričita obaveza koja definiše da bi privatnost trebalo da bude od najveće važnosti u fazi planiranja bilo kog projekta. Međutim, GDPR nameće obavezu da obrađivač podataka sprovede odgovarajuće tehničke i organizacione mere za zaštitu ličnih podataka od nezakonite obrade. Uvođenjem specifičnog zahteva da mora da postoji “privatnosti po dizajnu”, GDPR definiše postojanje obaveze da se sprovedu odgovarajuće mere, kako bi se osiguralo da privatnost i zaštita podataka više nisu stvar o kojoj se misli naknadno, nakon završetka projekta, već u fazi projektovanja.

Od trenutka prvog predstavljanja GDPR-a 2012, “privatnost po dizajnu” bila je predmet mnogih rasprava. Njihov osnovni cilj je bio da se obezbedi da koncept ostvari željenu efikasnost. Na primer, ICO je u UK već objavio preporuke o “privatnosti prema dizajnu” i podstiče kompanije da zaštitu privatnosti podataka uključe u planiranje u ranim fazama bilo kojeg projekta, a potom i u ceo životni ciklus projekta.

Šta zakon zahteva?

Iako pojam “privatnost po dizajnu” već postoji, sada mu je posvećena posebna pažnja i direktno je povezan sa GDPR-om. Prema predloženim zahtevima “privatnosti prema dizajnu”, kompanije će morati da kreiraju usklađene politike, procedure i sisteme na početku razvoja bilo kog proizvoda ili procesa.

Pri implementaciji odgovarajućih mera, treba uzeti u obzir potrebne resurse u smislu tehnike i troškova implementacije. U GDPR-u je primenjen pristup utemeljen na riziku. Pri odlučivanju o tome koje su mere odgovarajuće, kompanije mogu uzeti u obzir prirodu, obim, kontekst i svrhu obrade podataka, kao i ozbiljnost rizika po prava i slobode pojedinca. Ovaj pristup znači da će kompanije imati veću fleksibilnost kako će primeniti usklađenost po ovom pitanju u praksi.

Pri donošenju ovakve odluke, kompanije bi morale da razmotre određene stavke, kada je u pitanju CRM ili baza podataka o zaposlenima koju vodi HR sektor, na primer:

  • Da omogući takvo skladištenje ličnih podataka koje bi udovoljilo zahtevima za pristup;
  • Da dozvoli uklanjanje podataka kupaca koji su uložili prigovor na prijem direktnog marketinga; ili
  • Da omogući obrađivaču podataka da zadovolji zahteve za prenosivošću podataka koje predviđa GDPR.

Obrađivači takođe moraju da razmotre mogućnost pseudonimizacije ličnih podataka.

GDPR takođe uvodi specifičnu obavezu “privatnost po defaultu“. Ona zahteva da obrađivači sprovode odgovarajuće mere kako bi osigurali da se obrađuju samo lični podaci koji su potrebni za svaku pojedinačnu specifičnu svrhu obrade. Prema GDPR-u, obrađivači podataka moraju minimizovati količinu prikupljenih podataka, obim njihove obrade, period njihovog skladištenja i njihovu dostupnost. Ukratko,  kompanije treba da obrađuju lične podatke samo u onoj meri i u onom obimu koja je neophodna za ispunjenje svrhe obrade i ne bi trebalo da ih čuvaju duže nego što je neophodno u ove svrhe. Konkretno, obrađivač podataka mora da osigura da, po defaultu,  lični podaci nisu nikome dostupni, osim u slučaju zahteva nosioca podataka.

Mada postojeća direktiva sadrži zahteve u vezi sa osiguranjem da se prekomerni lični podaci ne obrađuju, odnosno da se zadržavaju samo dok je to neophodno, GDPR sadrži izričitu obavezu sprovođenja odgovarajućih tehničkih i organizacionih mera za ispunjavanje pomenutih zahteva.

Koje su posledice u praksi?

Pojmovi “privatnosti po dizajnu” i “privatnost po defaultu” se eksplicitno spominju u GDPR-u, što znači da kompanije imaju obavezu da sprovode interne procedure i postupke kako bi osigurale primenjivanje ovih zahteva. Neki od koraka u ovom smeru mogu biti:

  • Kreiranje studije uticaja na privatnost koju kompanija može popuniti svaki put kad projektuje, nabavlja ili implementira novi sistem;
  • Revidiranje standardnih ugovora s obrađivačima podataka kako bi se utvrdilo kako će se rizik, odnosno obveza ispunjavanja navedenih zahteva podeliti između partnera;
  • Usklađivanje formi za prikupljanje podataka na web stranicama kako bi se osiguralo da se ne prikupljaju prekomerni podaci;
  • Implementacija automatizovanih postupaka brisanja za određene lične podatke, implementacija tehničkih mera kako bi se osiguralo da su lični podaci označeni za brisanje nakon određenog perioda itd.

IAB Srbija nastavlja sa nizom aktivnosti, koje imaju za cilj podizanje svesti u domaćim kompanijama o potrebi implementacije GDPR propisa i edukaciji stručne javnosti. U narednom periodu možete očekivati nastavak serijala GDPR tekstova koje će IAB Srbija objavljivati u saradnji sa Netokracijom.

Autor teksta:
Igor Černiševski
Član Legal & Policy Komiteta IAB Serbia
Direct Media, Digital Group Account Manager

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Gaming

Prve AA video igre i najava Epic Games kampusa: Šta je sve obeležilo srpsku gaming industriju u 2022.

Kao jedna od stabilnijih grana IT ekosistema u Srbiji, gaming je nastavio da beleži svoj rast i razvoj. Predikcije vezane za lokalni 'game dev' su dobre i za 2023. godinu, a mi vam donosimo pregled najznačajnijih momenata iz ove oblasti koji su obeležili prošlu godinu.

Digitalni mediji

Trendovi.co: Šta nam donosi 2023. godina iz oblasti Employer brandinga i društvenih mreža?

Sada već tradicionalno, agencija Pioniri Communications su kroz projekat Trendovi.co objavili predviđanja za ovu godinu kada su u pitanju digitalni marketing, 'event' industrija, tehnologija, PR, 'entertainment' industrija i druge srodne oblasti. Pročitajte šta smo izdvojili za vas.

Startapi i poslovanje

Institut BioSens otvorio novi poziv za akcelerator namenjen IT i poljoprivrednim startapima

Institut BioSens pozvao je inovativne startape iz IT i poljoprivrednog sektora da učestvuju u trećem izdanju akceleratora i na taj način nastavlja dobru praksu pružanja podrške inovativnim preduzetnicima u razvoju ideja koje će doprineti digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Propustili ste

Kultura 2.0

Vlada Srbije ulaže €52 miliona u izgradnju novog centra za kreativne industrije

Obeležen početak radova na rekonstrukciji nekadašnje zgrade Ložionice u kreativno-inovativni multifunkcionalni centar.

Startapi i poslovanje

OTP banka otvorila prijave za novi Generator ZERO 2023 konkurs

OTP banka je pokrenula novi ciklus Generator ZERO 2023 konkursa sa ciljem da podrži rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Office Talks Podcast

Kako graditi uspešne web3 kompanije i projekte?

U tech zajednici sve više se priča o web3 svetu. Upravo zato, tema 127. epizode Office Talks podkasta bila je o izgradnji i vođenju web3 kompanija. O tome smo pričali sa osnivačima kompanije ShardLabs, koja ima tim i u Beogradu.

Novost

Serbian Product Community: Objavljena anketa za ljude koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda

Cilj ankete je podizanje transparentnosti plata tako da se zajednički stekne realnija slika o stanju u upravljanju razvojem digitalnih proizvoda u Srbiji.

Tehnologija

Slobodan Marković: Kako javno dostupni NLP modeli za srpski jezik doprinose rastu domaće IT industrije?

Zašto ChatGPT ne zna padeže, a mi još uvek nemamo Siri na srpskom? Kako razvoj ovih alata može pozitivno da utiče na domaću 'tech' zajednicu, objasnio nam je Slobodan Marković, digitalni savetnik u organizaciji UNDP.

Sponzorisano

Kako je Dalibor pored pozicije Lead Data konsultanta pronašao vreme za porodični hobi i biznis

Još kada smo bili deca, mnogi su nas pitali - "Da li imaš hobi"? Čak i kada odrastemo, postanemo profesionalci, ljubav prema hobiju, ako ga zaista volimo, ostaje zauvek tu sa nama. Ovo je priča o Daliboru Lazareviću koji iako radi kao Lead Data Consultant, pronalazi vreme da proizvodi manje predmete od drveta i plastike.