Privatnost po dizajnu i privatnost po 'defaultu'

Privatnost po dizajnu i privatnost po ‘defaultu’

Jedna od promena koje je neophodno sprovesti u skladu sa GDPR-om je i primena pojmova 'privatnost po dizajnu' i 'privatnost po defaultu'. Kompanije će se suočiti s posebnom obvezom da razmotre privatnost podataka u početnim fazama projekata, kao i tokom celog procesa obrade podataka.

Šta zakon predviđa?

Postojeća Direktiva EU o zaštiti podataka ne poznaje pojmove „privatnost po dizajnu“ ili „privatnost po defaultu„, niti postoji izričita obaveza koja definiše da bi privatnost trebalo da bude od najveće važnosti u fazi planiranja bilo kog projekta. Međutim, GDPR nameće obavezu da obrađivač podataka sprovede odgovarajuće tehničke i organizacione mere za zaštitu ličnih podataka od nezakonite obrade. Uvođenjem specifičnog zahteva da mora da postoji „privatnosti po dizajnu“, GDPR definiše postojanje obaveze da se sprovedu odgovarajuće mere, kako bi se osiguralo da privatnost i zaštita podataka više nisu stvar o kojoj se misli naknadno, nakon završetka projekta, već u fazi projektovanja.

Od trenutka prvog predstavljanja GDPR-a 2012, „privatnost po dizajnu“ bila je predmet mnogih rasprava. Njihov osnovni cilj je bio da se obezbedi da koncept ostvari željenu efikasnost. Na primer, ICO je u UK već objavio preporuke o „privatnosti prema dizajnu“ i podstiče kompanije da zaštitu privatnosti podataka uključe u planiranje u ranim fazama bilo kojeg projekta, a potom i u ceo životni ciklus projekta.

Šta zakon zahteva?

Iako pojam „privatnost po dizajnu“ već postoji, sada mu je posvećena posebna pažnja i direktno je povezan sa GDPR-om. Prema predloženim zahtevima „privatnosti prema dizajnu“, kompanije će morati da kreiraju usklađene politike, procedure i sisteme na početku razvoja bilo kog proizvoda ili procesa.

Pri implementaciji odgovarajućih mera, treba uzeti u obzir potrebne resurse u smislu tehnike i troškova implementacije. U GDPR-u je primenjen pristup utemeljen na riziku. Pri odlučivanju o tome koje su mere odgovarajuće, kompanije mogu uzeti u obzir prirodu, obim, kontekst i svrhu obrade podataka, kao i ozbiljnost rizika po prava i slobode pojedinca. Ovaj pristup znači da će kompanije imati veću fleksibilnost kako će primeniti usklađenost po ovom pitanju u praksi.

Pri donošenju ovakve odluke, kompanije bi morale da razmotre određene stavke, kada je u pitanju CRM ili baza podataka o zaposlenima koju vodi HR sektor, na primer:

  • Da omogući takvo skladištenje ličnih podataka koje bi udovoljilo zahtevima za pristup;
  • Da dozvoli uklanjanje podataka kupaca koji su uložili prigovor na prijem direktnog marketinga; ili
  • Da omogući obrađivaču podataka da zadovolji zahteve za prenosivošću podataka koje predviđa GDPR.

Obrađivači takođe moraju da razmotre mogućnost pseudonimizacije ličnih podataka.

GDPR takođe uvodi specifičnu obavezu „privatnost po defaultu„. Ona zahteva da obrađivači sprovode odgovarajuće mere kako bi osigurali da se obrađuju samo lični podaci koji su potrebni za svaku pojedinačnu specifičnu svrhu obrade. Prema GDPR-u, obrađivači podataka moraju minimizovati količinu prikupljenih podataka, obim njihove obrade, period njihovog skladištenja i njihovu dostupnost. Ukratko,  kompanije treba da obrađuju lične podatke samo u onoj meri i u onom obimu koja je neophodna za ispunjenje svrhe obrade i ne bi trebalo da ih čuvaju duže nego što je neophodno u ove svrhe. Konkretno, obrađivač podataka mora da osigura da, po defaultu,  lični podaci nisu nikome dostupni, osim u slučaju zahteva nosioca podataka.

Mada postojeća direktiva sadrži zahteve u vezi sa osiguranjem da se prekomerni lični podaci ne obrađuju, odnosno da se zadržavaju samo dok je to neophodno, GDPR sadrži izričitu obavezu sprovođenja odgovarajućih tehničkih i organizacionih mera za ispunjavanje pomenutih zahteva.

Koje su posledice u praksi?

Pojmovi „privatnosti po dizajnu“ i „privatnost po defaultu“ se eksplicitno spominju u GDPR-u, što znači da kompanije imaju obavezu da sprovode interne procedure i postupke kako bi osigurale primenjivanje ovih zahteva. Neki od koraka u ovom smeru mogu biti:

  • Kreiranje studije uticaja na privatnost koju kompanija može popuniti svaki put kad projektuje, nabavlja ili implementira novi sistem;
  • Revidiranje standardnih ugovora s obrađivačima podataka kako bi se utvrdilo kako će se rizik, odnosno obveza ispunjavanja navedenih zahteva podeliti između partnera;
  • Usklađivanje formi za prikupljanje podataka na web stranicama kako bi se osiguralo da se ne prikupljaju prekomerni podaci;
  • Implementacija automatizovanih postupaka brisanja za određene lične podatke, implementacija tehničkih mera kako bi se osiguralo da su lični podaci označeni za brisanje nakon određenog perioda itd.

IAB Srbija nastavlja sa nizom aktivnosti, koje imaju za cilj podizanje svesti u domaćim kompanijama o potrebi implementacije GDPR propisa i edukaciji stručne javnosti. U narednom periodu možete očekivati nastavak serijala GDPR tekstova koje će IAB Srbija objavljivati u saradnji sa Netokracijom.

Autor teksta:
Igor Černiševski
Član Legal & Policy Komiteta IAB Serbia
Direct Media, Digital Group Account Manager

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Car:go testira električne trotinete: 999 dinara za poslovne korisnike, uskoro i za ostale članove Udruženja

Električni trotineti najpre će biti na raspolaganju samo kompanijskim Car:Go klijentima i test faza ovog projekta trajaće mesec dana. Nakon toga sledi ekspanzija ove usluge.

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Kultura 2.0

Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Kompanija Devtech donirala je 50 računara i propratne opreme neprofitnim organizacijama, što nam je povod da se zapitamo da li na nivou industrije radimo dovoljno da vratimo društvu iz kog potičemo.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Startapi, Demo Day u Solunu čeka vaše prijave – otvorene su do 25. avgusta

Peti po redu Thessaloniki Demo Day u organizaciji grčkog stratap haba OK!Thess održaće se 12. septembra u Solunu, a njegov cilj je povezivanje startapa sa investitorima iz Grčke i jogoistočne Evrope.

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.

Startapi i poslovanje

Život posle hakatona

Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?

Digitalni mediji

Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Na koji način domaći mediji koriste Instagram i druge kanale kako bi informisali, zabavili i edukovali mlađu publiku?

Kultura 2.0

Jedan klik u Photoshopu i već smo spremni za Evropu!

Zašto je sve oko nas postalo jednolično, unificirano, predvidljivo i nimalo autentično?