Privatnost po dizajnu i privatnost po 'defaultu'

Privatnost po dizajnu i privatnost po ‘defaultu’

Jedna od promena koje je neophodno sprovesti u skladu sa GDPR-om je i primena pojmova 'privatnost po dizajnu' i 'privatnost po defaultu'. Kompanije će se suočiti s posebnom obvezom da razmotre privatnost podataka u početnim fazama projekata, kao i tokom celog procesa obrade podataka.

Šta zakon predviđa?

Postojeća Direktiva EU o zaštiti podataka ne poznaje pojmove „privatnost po dizajnu“ ili „privatnost po defaultu„, niti postoji izričita obaveza koja definiše da bi privatnost trebalo da bude od najveće važnosti u fazi planiranja bilo kog projekta. Međutim, GDPR nameće obavezu da obrađivač podataka sprovede odgovarajuće tehničke i organizacione mere za zaštitu ličnih podataka od nezakonite obrade. Uvođenjem specifičnog zahteva da mora da postoji „privatnosti po dizajnu“, GDPR definiše postojanje obaveze da se sprovedu odgovarajuće mere, kako bi se osiguralo da privatnost i zaštita podataka više nisu stvar o kojoj se misli naknadno, nakon završetka projekta, već u fazi projektovanja.

Od trenutka prvog predstavljanja GDPR-a 2012, „privatnost po dizajnu“ bila je predmet mnogih rasprava. Njihov osnovni cilj je bio da se obezbedi da koncept ostvari željenu efikasnost. Na primer, ICO je u UK već objavio preporuke o „privatnosti prema dizajnu“ i podstiče kompanije da zaštitu privatnosti podataka uključe u planiranje u ranim fazama bilo kojeg projekta, a potom i u ceo životni ciklus projekta.

Šta zakon zahteva?

Iako pojam „privatnost po dizajnu“ već postoji, sada mu je posvećena posebna pažnja i direktno je povezan sa GDPR-om. Prema predloženim zahtevima „privatnosti prema dizajnu“, kompanije će morati da kreiraju usklađene politike, procedure i sisteme na početku razvoja bilo kog proizvoda ili procesa.

Pri implementaciji odgovarajućih mera, treba uzeti u obzir potrebne resurse u smislu tehnike i troškova implementacije. U GDPR-u je primenjen pristup utemeljen na riziku. Pri odlučivanju o tome koje su mere odgovarajuće, kompanije mogu uzeti u obzir prirodu, obim, kontekst i svrhu obrade podataka, kao i ozbiljnost rizika po prava i slobode pojedinca. Ovaj pristup znači da će kompanije imati veću fleksibilnost kako će primeniti usklađenost po ovom pitanju u praksi.

Pri donošenju ovakve odluke, kompanije bi morale da razmotre određene stavke, kada je u pitanju CRM ili baza podataka o zaposlenima koju vodi HR sektor, na primer:

  • Da omogući takvo skladištenje ličnih podataka koje bi udovoljilo zahtevima za pristup;
  • Da dozvoli uklanjanje podataka kupaca koji su uložili prigovor na prijem direktnog marketinga; ili
  • Da omogući obrađivaču podataka da zadovolji zahteve za prenosivošću podataka koje predviđa GDPR.

Obrađivači takođe moraju da razmotre mogućnost pseudonimizacije ličnih podataka.

GDPR takođe uvodi specifičnu obavezu „privatnost po defaultu„. Ona zahteva da obrađivači sprovode odgovarajuće mere kako bi osigurali da se obrađuju samo lični podaci koji su potrebni za svaku pojedinačnu specifičnu svrhu obrade. Prema GDPR-u, obrađivači podataka moraju minimizovati količinu prikupljenih podataka, obim njihove obrade, period njihovog skladištenja i njihovu dostupnost. Ukratko,  kompanije treba da obrađuju lične podatke samo u onoj meri i u onom obimu koja je neophodna za ispunjenje svrhe obrade i ne bi trebalo da ih čuvaju duže nego što je neophodno u ove svrhe. Konkretno, obrađivač podataka mora da osigura da, po defaultu,  lični podaci nisu nikome dostupni, osim u slučaju zahteva nosioca podataka.

Mada postojeća direktiva sadrži zahteve u vezi sa osiguranjem da se prekomerni lični podaci ne obrađuju, odnosno da se zadržavaju samo dok je to neophodno, GDPR sadrži izričitu obavezu sprovođenja odgovarajućih tehničkih i organizacionih mera za ispunjavanje pomenutih zahteva.

Koje su posledice u praksi?

Pojmovi „privatnosti po dizajnu“ i „privatnost po defaultu“ se eksplicitno spominju u GDPR-u, što znači da kompanije imaju obavezu da sprovode interne procedure i postupke kako bi osigurale primenjivanje ovih zahteva. Neki od koraka u ovom smeru mogu biti:

  • Kreiranje studije uticaja na privatnost koju kompanija može popuniti svaki put kad projektuje, nabavlja ili implementira novi sistem;
  • Revidiranje standardnih ugovora s obrađivačima podataka kako bi se utvrdilo kako će se rizik, odnosno obveza ispunjavanja navedenih zahteva podeliti između partnera;
  • Usklađivanje formi za prikupljanje podataka na web stranicama kako bi se osiguralo da se ne prikupljaju prekomerni podaci;
  • Implementacija automatizovanih postupaka brisanja za određene lične podatke, implementacija tehničkih mera kako bi se osiguralo da su lični podaci označeni za brisanje nakon određenog perioda itd.

IAB Srbija nastavlja sa nizom aktivnosti, koje imaju za cilj podizanje svesti u domaćim kompanijama o potrebi implementacije GDPR propisa i edukaciji stručne javnosti. U narednom periodu možete očekivati nastavak serijala GDPR tekstova koje će IAB Srbija objavljivati u saradnji sa Netokracijom.

Autor teksta:
Igor Černiševski
Član Legal & Policy Komiteta IAB Serbia
Direct Media, Digital Group Account Manager

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Vlada najavila kraj angažovanju paušalaca na puno radno vreme – kompanijama koje ih zaposle slede olakšice od 70%

Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Internet marketing

Za srpske agencije jedan SoMo Borac – McCann osvojio nagradu u kategoriji Digitalni Mix

Dobitnici nagrade SoMo Borac za najbolje marketinške kampanje proglašeni su tokom drugog dana Weekend Media Festivala. Predstavnici iz Srbije pobedili su samo u kategoriji Digital Mix, gde su pobedu odneli Drive i McCann Beograd, dok su finalisti u drugim kategorijama bili i Communis i Fullhouse Ogilvy.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Osnovano udruženje ‘Novi Taksi’ čiju će aplikaciju napraviti kompanija CarGo – nazire li se rešenje spora?

Kompanija CarGo Technologies i predsednik novoformiranog udruženja 'Novi taksi' potpisali su danas memorandum kojim se ova tehnološka kompanija obavezala da će napraviti aplikaciju za novu taksi firmu u Srbiji.

Tehnologija

Kosta Andrić: Vreme novih poslovnih modela za domaće kompanije nije nešto što se čeka – već je tu

Koji su to alternativni biznis modeli koji će kompanije koje posluju na domaćem tržištu učiniti relevantnim u budućnosti? Da li su one uopšte spremne na taj korak? Odgovore nam daje Kosta Andrić, Managing Partner organizacije ICT Hub, koja i ove godine 22. oktobra organizuje Corporate Innovation Conference.

E-commerce

Aplikacija 60seconds omogućava vam da kupujete u omiljenim prodavnicama – po cenama koje sami odredite

Ako bismo vam rekli da određeni proizvod možete kupiti 'online' po ceni koju sami dogovorite sa brendom mislili biste da vas lažemo, zar ne? Ipak, aplikacija 60seconds nudi upravo tu mogućnost, a o čemu se zapravo radi i kako ona funkcioniše, razgovarali smo sa suosnivačem ovog servisa.

Kolumna

Digitalna transformacija banaka nije samo kreiranje aplikacije – to je promena načina razmišljanja

Kada se u jednoj rečenici nađu reči digitalizacija i banka, prva asocijacija je, naravno, Internet bankarstvo. I Internet zaista jeste možda i najznačajniji deo infrastrukture digitalizacije. Da li u tim uslovima tradicionalno bankarstvo uopšte može da opstane?

Netokracija

OMGcommerce ponovo u Beogradu: 20. novembra odgovaramo na pitanja koja najviše muče domaće e-trgovce

Treću godinu zaredom Netokracija Srbija organizuje OMGcommerce Beograd. Ove godine bavimo se novom regulativom koja bi trebalo da unapredi poslovanje web trgovaca u Srbiji, ali i novim digitalnim proizvodima koji aktivno oblikuju našu digitalnu ekonomiju.

Startapi i poslovanje

Fond za inovacionu delatnost dodeljuje bespovratno €380.000 – prijavite svoje inovativne projekte

Fond za inovacionu delatnost raspisao je danas javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u ukupnom iznosu od 380.000 evra za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija kroz Program ranog razvoja i Program saradnje nauke i privrede.