Privatnost po dizajnu i privatnost po 'defaultu'

Privatnost po dizajnu i privatnost po ‘defaultu’

Jedna od promena koje je neophodno sprovesti u skladu sa GDPR-om je i primena pojmova 'privatnost po dizajnu' i 'privatnost po defaultu'. Kompanije će se suočiti s posebnom obvezom da razmotre privatnost podataka u početnim fazama projekata, kao i tokom celog procesa obrade podataka.

Šta zakon predviđa?

Postojeća Direktiva EU o zaštiti podataka ne poznaje pojmove „privatnost po dizajnu“ ili „privatnost po defaultu„, niti postoji izričita obaveza koja definiše da bi privatnost trebalo da bude od najveće važnosti u fazi planiranja bilo kog projekta. Međutim, GDPR nameće obavezu da obrađivač podataka sprovede odgovarajuće tehničke i organizacione mere za zaštitu ličnih podataka od nezakonite obrade. Uvođenjem specifičnog zahteva da mora da postoji „privatnosti po dizajnu“, GDPR definiše postojanje obaveze da se sprovedu odgovarajuće mere, kako bi se osiguralo da privatnost i zaštita podataka više nisu stvar o kojoj se misli naknadno, nakon završetka projekta, već u fazi projektovanja.

Od trenutka prvog predstavljanja GDPR-a 2012, „privatnost po dizajnu“ bila je predmet mnogih rasprava. Njihov osnovni cilj je bio da se obezbedi da koncept ostvari željenu efikasnost. Na primer, ICO je u UK već objavio preporuke o „privatnosti prema dizajnu“ i podstiče kompanije da zaštitu privatnosti podataka uključe u planiranje u ranim fazama bilo kojeg projekta, a potom i u ceo životni ciklus projekta.

Šta zakon zahteva?

Iako pojam „privatnost po dizajnu“ već postoji, sada mu je posvećena posebna pažnja i direktno je povezan sa GDPR-om. Prema predloženim zahtevima „privatnosti prema dizajnu“, kompanije će morati da kreiraju usklađene politike, procedure i sisteme na početku razvoja bilo kog proizvoda ili procesa.

Pri implementaciji odgovarajućih mera, treba uzeti u obzir potrebne resurse u smislu tehnike i troškova implementacije. U GDPR-u je primenjen pristup utemeljen na riziku. Pri odlučivanju o tome koje su mere odgovarajuće, kompanije mogu uzeti u obzir prirodu, obim, kontekst i svrhu obrade podataka, kao i ozbiljnost rizika po prava i slobode pojedinca. Ovaj pristup znači da će kompanije imati veću fleksibilnost kako će primeniti usklađenost po ovom pitanju u praksi.

Pri donošenju ovakve odluke, kompanije bi morale da razmotre određene stavke, kada je u pitanju CRM ili baza podataka o zaposlenima koju vodi HR sektor, na primer:

  • Da omogući takvo skladištenje ličnih podataka koje bi udovoljilo zahtevima za pristup;
  • Da dozvoli uklanjanje podataka kupaca koji su uložili prigovor na prijem direktnog marketinga; ili
  • Da omogući obrađivaču podataka da zadovolji zahteve za prenosivošću podataka koje predviđa GDPR.

Obrađivači takođe moraju da razmotre mogućnost pseudonimizacije ličnih podataka.

GDPR takođe uvodi specifičnu obavezu „privatnost po defaultu„. Ona zahteva da obrađivači sprovode odgovarajuće mere kako bi osigurali da se obrađuju samo lični podaci koji su potrebni za svaku pojedinačnu specifičnu svrhu obrade. Prema GDPR-u, obrađivači podataka moraju minimizovati količinu prikupljenih podataka, obim njihove obrade, period njihovog skladištenja i njihovu dostupnost. Ukratko,  kompanije treba da obrađuju lične podatke samo u onoj meri i u onom obimu koja je neophodna za ispunjenje svrhe obrade i ne bi trebalo da ih čuvaju duže nego što je neophodno u ove svrhe. Konkretno, obrađivač podataka mora da osigura da, po defaultu,  lični podaci nisu nikome dostupni, osim u slučaju zahteva nosioca podataka.

Mada postojeća direktiva sadrži zahteve u vezi sa osiguranjem da se prekomerni lični podaci ne obrađuju, odnosno da se zadržavaju samo dok je to neophodno, GDPR sadrži izričitu obavezu sprovođenja odgovarajućih tehničkih i organizacionih mera za ispunjavanje pomenutih zahteva.

Koje su posledice u praksi?

Pojmovi „privatnosti po dizajnu“ i „privatnost po defaultu“ se eksplicitno spominju u GDPR-u, što znači da kompanije imaju obavezu da sprovode interne procedure i postupke kako bi osigurale primenjivanje ovih zahteva. Neki od koraka u ovom smeru mogu biti:

  • Kreiranje studije uticaja na privatnost koju kompanija može popuniti svaki put kad projektuje, nabavlja ili implementira novi sistem;
  • Revidiranje standardnih ugovora s obrađivačima podataka kako bi se utvrdilo kako će se rizik, odnosno obveza ispunjavanja navedenih zahteva podeliti između partnera;
  • Usklađivanje formi za prikupljanje podataka na web stranicama kako bi se osiguralo da se ne prikupljaju prekomerni podaci;
  • Implementacija automatizovanih postupaka brisanja za određene lične podatke, implementacija tehničkih mera kako bi se osiguralo da su lični podaci označeni za brisanje nakon određenog perioda itd.

IAB Srbija nastavlja sa nizom aktivnosti, koje imaju za cilj podizanje svesti u domaćim kompanijama o potrebi implementacije GDPR propisa i edukaciji stručne javnosti. U narednom periodu možete očekivati nastavak serijala GDPR tekstova koje će IAB Srbija objavljivati u saradnji sa Netokracijom.

Autor teksta:
Igor Černiševski
Član Legal & Policy Komiteta IAB Serbia
Direct Media, Digital Group Account Manager

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da zatvorite svoju paušalnu agenciju?

Knjigovođa Milan Trbojević u nastavku teksta otkriva nam šta morate preduzeti ne biste li zatvorili svoju preduzetničku radnju.

Internet marketing

Neil Skehel: Želimo da podignemo svest o značaju CX-a u Srbiji kroz dodelu nagrada

Kompanija 'Awards International' koja dodeljuje biznis nagrade širom sveta otvara prve 'Customer Experience' nagrade i za naš region - u Beogradu. Direktor i osnivač ove firme otkriva nam više detalja o predstojećem događaju i daljim planovima za poslovanje u Srbiji i regionu.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Kultura 2.0

CM-ovi su oči, uši i glas vaših brendova i kompanija na Internetu – i neće skoro nestati

Danas se obeležava dan Community Manager-a i zato smo se zapitali dokle ćemo slaviti ovu profesiju i gde su uopšte CM seniori.

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.