Prekvalifikacije - put ka novom životu ili još jedno razočarenje?

Prekvalifikacije – put ka novom životu ili još jedno razočarenje?

Odgovor je kompleksan. Odmah – disclaimer. Ja sam jedan od osnivača Beogradskog instituta za tehnologiju (BIT). Dakle, članak je obojen po definiciji, ali je iskren. Ideja nije prodaja već širenje iskustva i znanja.

U celom društvu postoji dosta hajpa i neznanja vezano za IT – ideja ove priče je, u stvari, prezentacija jedne slike iz prve ruke koja je 100% bazirana na činjenicama. Jedna od najlepših stvari u IT-u je želja da se znanje prenese, da što veći broj ljudi primeni neku tehniku, algoritam ili kod. Ova priča je u tom duhu, iskustvo treba širiti i usavršavati.

Dosta se priča o IT-ju i dosta se potencira lako nalaženje posla i visoke plate. U poslednje vreme se takođe dosta diskutuje o prekvalifikacijama jer je država i napravila taj program. Tema ovog izlaganja su upravo prekvalifikacije.

Mi u BIT-u (Belgrade Institute of Technology) smo prošle jeseni priveli kraju prvu iteraciju front-end bootcamp-a (10 nedelja, 400 sati). To je bio prvi događaj takve vrste u Srbiji gde smo imali 28 polaznika. Ove nedelje privodimo kraju drugu iteraciju istog (blago unapređenog) bootcamp-a sa 56 polaznika. Jedan deo polaznika stipendira država u okviru državnog programa za prekvalifikacije. Po mnogim parametrima (broj časova, kvalitet programa, metodologija nastave, kvalitet profesora, povezanost sa industrijom) BIT je lider po kvalitetu u domenu neformalnog obrazovanja.

Posle ovog dugačkog uvoda u temu postavlja se jednostavno pitanje – da li je moguće ući u IT svet posle prekvalifikacija? Odgovor je na prvi pogled jednostavan: da! Može se preći u IT posle programa prekvalifikacija.

Buduća snaga države zavisi od broja ljudi u IT-u

Uvek postoji neko ALI, tako i na temu prekvalifikacija. Da bi se osoba prekvalifikovala potrebno je:

  • Intelektualni kapacitet: Ne može svako da funkcioniše u IT industriji. Po statistikama, između 1 i 5 procenata populacije ima sposobnost za funkcionisanje u IT-ju. Najbolji kandidati za prekvalifikacije su ljudi koji su završili druge fakultete ili ljudi koji su se oprobali u raznim domenima (obrazovnim, profesionalnim).
  • Način razmišljanja: Ljudi koji su spremni na učenje, menjanje i rad u timu su bolji kandidati za prekvalifikacije. Ljudi koji nisu fleksibilni ili spremni na promene imaju manje šanse za prelazak u IT. Najbolji kandidati za prekvalifikacije su ljudi koji su već pokušali nešto sami i shvatili da je struktuiran program rešenje.
  • Program: Program prekvalifikacija mora biti intenzivan. Kod nas se radi deset nedelja od jutra do večeri zajedno sa profesorima i u grupama. Ideja je da se maksimalna količina znanja apsorbuje i da počne da se razmišlja na drugačiji način. Željeni efekat se teško može postići u jednostavnijem okruženju. I pored jako intenzivnog programa najbolji kandidati su često posle celog dana rada dodatno radili uveče ili preko vikenda kako bi gradivo dodatno obradili.
  • U IT-u učenje se podrazumeva do kraja karijere. Tako i kandidati za prekvalifikacije trebaju da nastave sa vežbanjem nakon završenog bootcampa.
  • Na kraju potrebno je kandidatima omogućiti struktuiranu pomoć u traženju posla. To znači pomoć pri izradi rezimea, upoznavanje sa osnovama procesa intervjuisanja i strategije u samoj potrazi za poslom. Takođe kandidat mora biti spreman da bude odbijen mnoštvo puta i da iz svakog neuspelog pokušaja nešto nauči i krene u dalju potragu sa istim nivoom motivacije.

Mi smo ušli u proces prekvalifikacija zato što verujemo da što veći broj ljudi treba da nađe mesto u IT industriji. Naš stav je da je buduća snaga države usko vezana za broj ljudi u IT-ju. Znali smo da je put težak i svesno smo gledali da optimizujemo sve procedure tako da ljudi nađu svoje mesto u ovoj oblasti.

Ove nedelje u BIT-u privodi se kraju druga iteracija (blago unapređenog) bootcamp-a sa 56 polaznika.

Sada, dva meseca nakon završetka prve klase BIT-a, nešto više od 60% polaznika je našlo posao ili praksu u IT kompanijama. Očekujemo da će taj procenat porasti u periodu koji sledi. Iz druge klase ne možemo znati još tačne brojeve, ali na osnovu dosadašnjeg iskustva mislimo da ćemo prekvalifikovati između 60-85% kandidata. Bitno je napomenuti da najbolji bootcamp-ovi po Americi imaju prolaznost od oko 70%, što znači da su naši rezultati sasvim respektabilni.

Da li je IT najbolja mogućnost Srbije?

Amerika je već prošla kroz nekoliko iteracija debata vezanih za bootcamp-ove. U početku je postojalo ludilo i najezda na njih, a kasnije su se isprofilisali najbolji igrači i zanimanja koja su najbolja za kandidate iz bootcamp-ova. Kod nas u narednim godinama treba da dođe do profilisanja i kategorizacije poslova, tako da se preciznije odrede zanimanja koja zahtevaju četiri godine formalnog obrazovanja i poslovi koje mogu da rade ljudi iz bootcamp-a.

Za kraj, ljude koji se prekvalifikuju kompanije/timovi treba da vrednuju na više nivoa. Sa aspekta znanja računarstva to su ljudi koji su na početku svog puta. Sa životnog aspekta, to su ljudi koji imaju značajno životno iskustvo i spremni su na rad i trud u novom domenu. Dakle, definitivno su ljudi u koje treba investirati jer znaju da cene i iskoriste tu investiciju. Konačno, ljudi sa prekvalifikacija donose znanje iz svojih domena koje možda u prvom momentu nije korisno, ali na duge staze ima znatnu vrednost. To su filolozi, ekonomisti, arheolozi, farmaceuti, građevinci, čije znanje može znatno doprineti razvoju kompanije kada se krene u projekat u nekom novom domenu.

Ako smo složni u ideji da najbolju budućnost Srbije može da izgradi IT, onda ljude sa prekvalifikacija treba prihvatiti kao braću i sestre koji će definitivno doprineti na svoj način u izgradnji budućnosti.

Ostavi komentar

      • Marko Mudrinić

        Marko Mudrinić

        7. 4. 2018. u 20:41 Odgovori

        Aleksandre,

        Ovaj blog post nije sponzorisan, u pitanju je Draganova kolumna. Slažem se da je Vladimir izneo par dobrih argumenata – prevashodno što je ukazao na „get rich fast“ momenat koji je, čini mi se, danas prisutan kod velikog broja IT edukatora.

        Urednik Netokracije,
        MM

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Car:go testira električne trotinete: 999 dinara za poslovne korisnike, uskoro i za ostale članove Udruženja

Električni trotineti najpre će biti na raspolaganju samo kompanijskim Car:Go klijentima i test faza ovog projekta trajaće mesec dana. Nakon toga sledi ekspanzija ove usluge.

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Ekskluzivno

Francuski Groupe Up kupio manjinski udeo u kompaniji FitPass – u startu ekspanzija na 5 novih tržišta

Domaća kompanija FitPass upravo je ekskluzivno za Netokraciju objavila prodaju udela u kapitalu ovoj francuskoj multinacionalnoj kompaniji i partnerstvo koje je tom prilikom sklopljeno.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.

Startapi i poslovanje

Život posle hakatona

Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?

Digitalni mediji

Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Na koji način domaći mediji koriste Instagram i druge kanale kako bi informisali, zabavili i edukovali mlađu publiku?

Kultura 2.0

Jedan klik u Photoshopu i već smo spremni za Evropu!

Zašto je sve oko nas postalo jednolično, unificirano, predvidljivo i nimalo autentično?

E-commerce

Boban ranac osvojio je Srbiju zahvaljujući Oskaru koji je u e-commerce ušao – slučajno

Jedan Novosađanin, potraga za praktičnim rancem i slučajni susret sa Kickstarter kampanjom neke holandske firme bili su dovoljni da Srbija dobije Bobana.