Da bismo imali ubrzani razvoj preduzetništva u Srbiji, potrebno je da žene imaju jednaku šansu

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Da bismo imali ubrzani razvoj preduzetništva u Srbiji, potrebno je da žene imaju jednaku šansu

Preduzetnice su uslovljene da biraju između majčinstva i posla. I koju god odluku da donesu, one gube.

*Pisanju teksta je doprinela i Sofija Popara Parmaković. Ona je predsednica upravnog odbora udruženja Digitalna Zajednica i pokretač inicijativu “I preduzetnice su mame” koja ima za cilj da ukaže na diskriminatoran položaj preduzetnica po pitanju prava na trudničko, porodiljsko i odsutsvo sa rada radi nege deteta i izjednači ga sa položajem zaposlenih žena.


Mi smo među privilegovanima.

Životne okolnosti su nam omogućile da studiramo (i završimo fakultete), a karijerni put nas je doveo do ekosistema izgrađenog oko industrije u kojoj i dalje postoji ogromna, nejednaka zastupljenost žena, ali se svesno ulaže trud usmeren na to da se ženama pruže adekvatne prilike i prepozna njihov posledični doprinos.

I upravo zbog toga nam je važno da mi koje smo imale tu vrstu sreće osvestimo da ta sreća ni slučajno nije pravilo, kao i da je potrebno da učinimo ogroman napor da bismo izjednačili položaj žena i muškaraca u poslu. A to je naročito slučaj u oblastima u kojima tradicionalno ima mnogo više muškaraca nego žena, među kojima su i vođenje svog posla, odnosno preduzetništvo i tehnološka polja.

Da bismo ilustrovale nejednakost o kojoj govorimo, navešćemo nekoliko situacija kojima smo neretko prisustvovale ili čak bile njihove direktne učesnice, a za koje verujemo da će, nažalost, zvučati poznato većini čitateljki.

Kada pitate da li je u firmi u kojoj želite da se zaposlite otvoren pristup za žene na rukovodećim pozicijama čućete potvrdan odgovor, ali kada postavite potpitanje:

Koja je najviša pozicija na kojoj je žena, a da to nisu pozicije u HR, marketingu, komunikacijama ili pravnim poslovima?

Tada ćete čuti samo tišinu.

Ukoliko se govori o razlikama koje u pristupu i obavljanju poslova postoje između muškaraca i žena, verovatno ćete čuti neko objašnjenje poput:

Žene su jako dobre za rešavanje konkretnih problema, međutim kada je potrebna šira perspektiva i vizija, tu su ipak bolji muškarci.

Prepreke o kojima govorimo, koje su najčešće neizgovorene, nedefinisane kao stavovi, a sa kojima se žene svakodnevno susreću nisu ništa novo. Bilo da se radi o tome da nas predodređuju za uspeh samo u određenim veštinama, ubeđenje da ne možemo da sagledamo širu sliku jer se previše posvećujemo detaljima, ili pak da nećemo biti dovoljno asertivne kada poslovni interes to od nas zahteva.

Iako je Marilyn Loden još pre 40 godina upotrebila izraz “stakleni plafon” da bi se prepoznale različite društvene barijere koje sprečavaju napredak žena, naročito na najviše pozicije, problem je daleko od rešenog. Uprkos određenim poboljšanjima, danas su žene i dalje nedovoljno zastupljene na višim stepenicama poslovne lestvice.

Da bi se prevazišle prepreke preduzetnica u Srbiji moramo pre svega ponovo da procenimo same sebe i odmerimo svoje kvalitete i prednosti, ali ovaj put na pravičniji način. Žene su često naučene da same potcenjuju svoje mogućnosti i postignuća, prenaglašavaju svoje mane, budu svesne da su u startu manje poželjan zaposleni zbog mogućih odsustvovanja usled trudnoće i staranja o deci, brinu da li je fer da dobiju to unapređenje koje su svakako zaslužile, a potom zatrudne, i u konačici zbog svega toga – same zahtevaju manje da bi uopšte dobile šansu.

Upravo zbog svih tih nevidljivih i internalizovanih prepreka koje zahtevaju toliko obrazovanja i truda da ih samo prepoznamo, a tek onda i rešavamo, ne možemo dovoljno da naglasimo koliko je fundamentalno da one jasne, institucionalne i vidljive prepreke, kao društvo ne dozvolimo. Jer, neka od najtežih ograničenja nam nameće društvo, a neka čak i zakonski okviri.

Naime, ukoliko ste preduzetnica u Srbiji, vi ste diskriminisani u odnosu na zaposlenu ženu u pogledu prava na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta. Drugim rečima, preduzetnice su uslovljene da biraju između majčinstva i posla. I koju god odluku da donesu, one gube.

Zakon ih uslovljava da zatvore preduzetničku agenciju da bi dobile celokupan iznos naknade za trudničko odsustvo. Ne dozvoljava im da prenesu pravo odsustva sa rada na supruga i zahteva od njih da izgube godinu dana staža dok su na porodiljskom i odsustvu sa rada radi nege deteta. Sa ciljem da ukloni navedene diskriminacije preduzetnica, Digitalna zajednica je u avgustu 2021. godine započela kampanju u sklopu koje je pokrenuta i peticija koja je prikupila preko 42.000 potpisa. Na naše veliko iznenađenje, kampanju je podržalo preko 100 firmi koje su postali partneri inicijative i time pokazali da smo kao društvo spremni da promenimo ulogu žena u ekonomskom okruženju.

Zašto je važno da kao društvo kontinuirano radimo na stvaranju uslova za podjednaku uključenost žena u preduzetništvo? Da li je to interes samo žena?

Mnogobrojna istraživanja pokazuju da ako kao društvo pred sebe stavimo cilj ubrzanja razvoja preduzetništva i startap ekosistema kao generatora inovacija i pokretačke snage naše ekonomije, jedna od najvećih prilika koja nam se svima zajedno ukazuje jeste uključivanje većeg broja žena u tehnološkom sektoru i podrška ženama koje žele da se bave inovativnim preduzetništvom.

Istraživanja spovedena na nivou Evropske unije dovela su nas do zaključka da su kompanije koje vode žene za 96 posto nadmašile one koje vode muškarci u pogledu ostvarenog prihoda po evru ulaganja. Opet sa druge strane startapi osnovani od strane žena u 2020. godini dobili su samo 1% investicija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Imajući sve to u vidu, smatramo da je neophodno da država konačno počne da posmatra preduzetništvo žena kao sredstvo ekonomskog razvoja zemlje.

Krajnje je vreme da učinimo sve kako bismo kao društvo napredovali tako što se više žena osnaži i podrži  da učestvuje i uspe u preduzetništvu. Diskriminacija žena u ekonomskom okruženju predstavlja cenu koju plaća celokupno društvo. U prilog tome ide zaključak istraživanja da svaki zaposleni gubi više od 23.000 dolara godišnje zbog nedostatka rodne ravnopravnosti u svetu. Ekonomski potencijal koji sa sobom nose žene je veliki i zato moramo kao društvo da radimo na tome da se oslobodimo stereotipa i prevaziđemo narativ u kojem žene smatramo “slabijim polom”. Svakom ko ima ideju, viziju i motivaciju da je realizuje, moramo omogućiti jednaka prava.

Jedan od osnovnih preduslova da se to dogodi je da žene preduzetnice dobiju jednaka prava kao i druge zaposlene žene.

Pukotine u staklenom plafonu Marilyn Loden se materijalizuju kako sve više žena u svetu pokreće svoje kompanije, otvarajući put drugima da slede njihov primer. Neophodno je da i mi u Srbiji pratimo taj pozitivan zamah, da se izborimo da preduzetnice imaju sva prava i podršku koja im je neophodna da probiju svoje staklene plafone i pomeraju granice, kako bismo digitalni ekosistem Srbije pozicionirali visoko na svetskom tržištu i zajedno kreirali napredak. To je nešto na čemu će Inicijativa “Digitalna Srbija” i Digitalna zajednica raditi, kako bi se kreirale inovacije i ekonomski rast za sve.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Analiza

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Upoznajte poslodavce

Zašto je Smallpdf uveo 16 nedelja plaćenog odsustva za novopočene tate?

Da li ste nekada čuli za termin 'paternity leave' i da li znate šta on tačno podrazumeva? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Ivom Marinković iz kompanije Smallpdf koja je ovaj benefit nedavno omogućila svojim zaposlenima.

Web 3.0

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Propustili ste

Karijere

Microsoft i LinkedIn objavili online kurseve digitalnih veština za 10 miliona ljudi koji traže posao

Kompanija Microsoft ima plan da u saradnji s LinkedIn-om do 2025. godine obezbedi obuke i kurseve za 10 miliona ljudi i na taj način im omogući da steknu veštine i sertifikate koji će im pomoći u pronalaženju poslova.

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako je Tamara od studija psihologije došla do seniorske pozicije u ‘game dev’ industriji

Igranje modernih video igara uvek je u meni izazivalo dozu interesovanja o tome kako zapravo nastaju ovako veliki projekti. Do sada smo imali priliku da često pišemo o tome, pa i nastavljamo u tom smeru kroz razgovor sa Tamarom Perić koja je Lead Game Designer u regionalnoj kompaniji Mad Head Games.

Novost

Razvoj samouslužnih bankarskih alata kao odgovor na promene navika klijenata?

Korisnici bankarskih usluga sve više zahtevaju samostalnost u radu, bez obaveze odlaska u ekspozituru. Tendencije idu ka tome da će ekspozitura ostati dominantan kanal za nešto kompleksnije bankarske proizvode, kao i mesto gde će klijenti pretežno vršiti konsultacije sa bankarskim službenikom.

Office Talks Podcast

Kako od nule napraviti mobilnu aplikaciju za vaš proizvod? (Smallpdf)

U 120. epizodi Office Talks podkasta imali smo priliku da ugostimo Željka Ilića i Ivana Milisavljevića iz kompanije Smallpdf. Sa njima smo razgovarali o proizvodima, radu na mobilnim aplikacijama i kompanijskoj kulturi.

Tehnologija

DaFED #58: Kako na efikasan način podići performanse i optimizovati web sajt

Oslobodite vaše kalendare, jer je 58. DaFED događaj zakazan za četvrtak 8. decembra s početkokm od 18 časova, u Amfiteatru centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu.

Upoznajte poslodavce

Kako je Ananas postao startap unutar korporacije i okupio internacionalni tim sa iskustvom iz Amazona i Gugla?

Kako izgleda razvoj jednog od najambicioznijih e-commerce projekata u regionu? Koliko ljudi radi na developmentu i kako su oni organizovani? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Belom Klašnjom, CTO kompanije Ananas koja stoji iza istoimene web prodavnice.