Kosta Andrić
1. 4. 2015.
Prvo što ugledate kada sletite u Talin jeste tabla na kojoj piše ‘Estonia Positiviley Suprising’. Zapamtio sam taj natpis jer mi se dopalo grafičko rešenje slogana, ali sam isto tako pri povratku u Beograd ‘na jedan’ odgovorio da je Estonija zaista prijatno iznenađenje.
Da vratim priču na sam početak. U sklopu projekta Privredne komore Estonije, koji finansira estonsko Ministarstvo spoljnih poslova, imao sam priliku da budem deo srpske delegacije koje je boravila u Talinu od 10. do 15. marta. Cilj projekta i posete jeste uspostavljanje poslovnih kontakata, razmena iskustava u različitim oblastima i istraživanje mogućnosti za intenzivnije poslovanje. Nova dinamika odnosa dve zemlje je najvećim delom i rezultat rada Petra Rakočevića, počasnog konzula Estonije u Srbiji, koji je počeo da radi krajem prošle godine.
Do odlaska u Talin sam malo znao o toj Estoniji. Znao sam da su samostalni od početka devedesetih, da je Skype „rođen“ u Estoniji i da glasaju preko Interneta. Ovo poslednje samo po sebi govori o stepenu razvijenosti savremenih tehnologija i njihovoj primeni u demokratskim procesima, nivou pismenosti ljudi, efikasnoj državnoj upravi, o nivou zašite podataka i slično. Saznao sam takođe da smo jedina zemlja kojoj je Estonija poklonila X road, kompletan softver za e-Upravu. Nadam se da ćemo ga uskoro i implementirati.
Malo priče, puno rada
Estonija ima oko milion i po stanovnika, nezaposlenost je ispod 10%, a prosečna plata je oko 1.000 evra. Estonci koje smo sreli, imaju taj hladniji severnjački temperament, ali i zaista impresivnu disciplinu u jasnoj poruci da su svesni svoje veličine i resursa. Međutim, to ih ne sprečava da se ozbiljno takmiče sa „velikima“ – naravno u znanju i inovativnosti. O svemu tome govore skromno, svojstveno istinskoj gospodi, što svaki razgovor čini prijatnim.
Sve ovo zvuči lepo i mogao bih da nastavim o tome kako Estonci imaju savršenu klimu koja omogućava poslovanje, da ne postoji porez na profit kada se reinvestira, da puno ulažu u obrazovanje, ali ono što me je motivisalo da napišem ovaj tekst je činjenica da Srbija može lako da se uporedi sa Estonijom, pa i više od toga, da krene njenim stopama. Naravno, prilike nisu identične, ali su slične i zbog toga mislim da je to model iz koga možemo puno da naučimo.
Iz perspektive nekoga ko radi u ICT Hub-u koji podržava tehnološke preduzetnike, logično je da razmišljam o modelu i ambijentu koji su Estonci razvili za tehnološke preduzetnike. Tu kreće priča o Tehnopolu, naučno tehnološkom parku i centru za tehnološke kompanije. Tehnopol je centar u kome su napravljeni Skype i Transferwise i čiji godišnji promet iznosi 2 biliona evra.
Jedan park za sve tehnološke projekte
Ono što ovaj Park čini uspešnim jeste dobro osmišljen sistem i proces rada. Skype nije bio slučajnost već rezultat sistema. Ovde se razvija svest i interesovanje za nove tehnologije za decu i učenike, kroz brojne ponuđene sadržaje. Sve se to odvija kroz igru i ukazivanje na uspešne primere. Oni koji se upecaju prelaze na fascinantni Mektory, univerzitet čiji studenti, kroz studentske projekte, razvijaju softver za analizu podataka Mitsubishi električnih automobila, ili se udružuju i pokreću svoje startape.
Fakulteti imaju isključivo interdisciplinarnu nastavu i kroz projekte spajaju studente različitih smerova i interesovanja. Onda malo začine sa studentima biznisa i ekonomije i dodaju mentorstvo Skype-a, koji je tu u Parku takođe prisutan. Naravno, rađa se puno ideja. Neke od njih i ne uspeju, ali je to u Parku normalno i predstavlja samo još jedan motiv i povod za dalje učenje.
Kada student malo stasa, može da pređe u inkubator i oproba se u preduzetničkim vodama. Sve to još uvek u Tecnopolu. Kada i to završi, pod uslovom da nije već vlasnik kompanije, pred vratima njegove startap kancelarije je preko sto pedeset tehnoloških kompanija koje su stacionirane u Parku, u potrazi za mladim stručnjacima. Srećom po njih, u Tehnopol-u ima puno mladih stručnjaka koji su do tada mnogo toga već videli i naučili.
Srećom po Srbiju, Naučno tehnološki park već postoji i krije se u Zvezdarskoj šumi. Ostaje da ga ispunimo ljudima, idejama, školama i fakultetima, inkubatorima i kompanijama. Iskustvo Estonaca pokazuje da to nije toliko teško, ali i da je neophodno. Oni su to već uradili i žele da nam u tome pomognu. Čini mi se da je ovo ponuda koja se ne odbija.
