Poreski podsticaji za startape u srbiji od 2020. godine

Koja su iskustva, izazovi i prilike za primenu poreskih podsticaja za industriju znanja u Srbiji?

Iako je Srbija jedan od regionalnih lidera u inovacijama, još uvek nije ostvarila pun potencijal. Jedno od rešenja koja potencijalno mogu da "daju vetar u leđa" jesu posebni poreski podsticaji namenjeni za industriju znanja.

Srbija se u poslednjih nekoliko godina probija na mapi sveta kao zemlja sa velikim potencijalom za inovacije, posebno u sferi informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). Prema podacima Narodne banke Srbije, IKT industrija je jedna od najperspektivnijih grana u privredi. Tokom proteklih pet godina, vrednost izvoza IKT usluga je beležila prosečan godišnji rast od 23%, što je rezultovalo sa preko 1,4 milijarde evra izvoza u 2019. godini.

Ekosistem srpskih startapova je u fazi ranog razvoja, a između 200 i 400 startapova bori za investicije i ulazak na globalno tržište. Ukupna vrednost startap segmenta privrede procenjuje se na oko 300 miliona evra. Startap skener, istraživanje Inicijative “Digitalna Srbija”, pokazuje da je najveći broj startapova aktivan u oblastima inovativnih rešenja, veštačke inteligencije, obrade i analize masovnih podataka, razvoja igara, blockchain tehnologije i digitalne imovine (crypto asstets).

Srbija je 2020. godine prepoznata kao regionalni lider u inovacijama, prema istraživanju European Innovation Scoreboard 2020 Evropske komisije. Međutim, da li je srpska privreda postala ozbiljan konkurent u inovacijama na evropskom kontinentu, ili je tek čeka dug put do te pozicije?

Startapi imaju veliki potencijal za inovacije, ali manjak finansijske i institucionalne podrške

U poređenju sa evropskim ekonomijama, Srbija zaostaje u važnim segmentima inovativnih delatnosti. Prema komparativnim podacima Evropske komisije, našu zemlju karakterišu veoma povoljni indikatori u pogledu: preduzeća koja pružaju IKT obuke, malih i srednjih preduzeća (MSP) koja interno inoviraju, troškova za inovacije koji ne spadaju u istraživanje i razvoj (research&development – R&D) i MSP sa inovacijama u proizvodima ili proizvodnim procesima.

Međutim, intelektualna svojina, atraktivni istraživački sistemi i finansijska podrška su najslabije dimenzije inovacija srpske privrede. Ovi slabi rezultati se odnose na izdatke rizičnog kapitala (venture capital expenditures), dizajnerska rešenja, javno-privatne koautorske publikacije i troškove istraživanja i razvoja u privatnom sektoru.

Izvor: Narodna banka Srbije, Platni bilans

U pogledu finansiranja startapova, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u istraživanju Anketa 1000 preduzeća, 2020 uvideo da su startapovi ostavljeni sami sebi i da se mahom finansiraju iz sopstvenih sredstava. Retko se usuđuju se da potraže finansiranje kod banaka, a i kada bi to uradili, iznosi zaduživanja su relativno skromni (ispod 25.000 evra). Istraživanje je dalje pokazalo da startapovi u Srbiji za budućnost svog poslovanja ne vide zaduživanje kao relevantan izvor finansiranja, već se u tom pogledu najviše oslanjaju na priliv kapitala od budućih investitora.

Može se zaključiti da srpska preduzeća imaju veliki potencijal za inovacije, ali da ih manjak finansijske i institucionalne podrške sprečava da ostvare svoj pun inovacioni potencijal. Stoga, jedan od izazova sa kojim se srpska ekonomija suočava je kako da privuče ulaganja u industriju znanja i podstakne srpske kompanije da više inoviraju.

Na koje poreske podsticaje mogu da računaju startapi?

Kao jedan od odgovora na ovaj izazov, Srbija je krajem 2018. godine u svoj poreski sistem uvela paket poreskih podsticaja u oblasti poreza na dobit pravnih lica, namenjenih za inovativne kompanije. Podsticaji se sastoje od:

  1. Uvećanog odbitka za troškove istraživanja i razvoja (R&D troškovi),
  2. Izuzimanja od oporezivanja prihoda ostvarenih od prava intelektualne svojine (IP box režim),
  3. Poreskog kredita za ulaganje u startapove koji se bave inovacionom delatnošću.

Tako, kompanije koje sprovode istraživanje i razvoj u svrhu obavljanja inovativne delatnosti mogu da računaju na uvećane troškove za istraživanje i razvoj u dvostrukom iznosu kao rashod u poreskom bilansu.

Prihod koji kompanija ostvari od prava intelektualne svojine registrovane u Srbiji se može izuzeti iz poreske osnovice poreza na dobit u iznosu do 80%. Kompanije koje investiraju u inovativne startapove mogu ostvariti pravo na poreski kredit u visini do 30% od iznosa izvršenog ulaganja.

Generalno govoreći, kompanije koje se isključivo ili pretežno bave inovativnim delatnostima u Srbiji mogu potencijalno ostvariti veoma značajne poreske uštede u svom poslovanju, dok inovativni startapovi mogu lakše privući investicije domaćih kompanija koje takve investicije mogu korisiti za umanjenje njihovog poreza na dobit. Detaljna pojašnjenja o primeni svakog od ovih poreskih podsticaja se nalaze u edukativnim materijalima USAID-ovog Projekta saradnje za privredni rast.

Izvor: Evropska komisija, European Innovation Scoreboard 2020

U ovoj godini kompanije su mogle po prvi put da se prijave za primenu ovih poreskih pogodnosti, i to u roku za podnošenje poreskih prijava za porez na dobit pravnih lica. Odmah se moglo zaključiti da ove pogodnosti mogu biti veoma izdašne, ali pod strogo propisanim uslovima, i uz vođenje ozbiljne administracije.

Neophodna je kontinuirana edukacija i podrška i poreskih obveznika i nadležnih

Ključno pitanje koje se postavilo jeste da li će ove poreske mere zaživeti i koliko je njihova primena zahtevna. Pored toga što su posebno prilagođene za podsticanje inovacija i ulaganja u nove tehnologije, mere su morale da budu usklađene sa zahtevima koje Srbija preduzima u procesu pridruživanja EU i ispunjavanja međunarodnih pravila o suzbijanju poreske evazije.

Kako bi olakšao i podstakao primenu ovih podsticaja, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je radio na obučavanju predstavnika poreskih organa i lokalnih preduzeća za primenu ovih poreskih podsticaja, u saradnji sa saradnji sa ICT Hub-om, Inicijativom “Digitalna Srbija” Privrednom komorom Beograda i Naučno-tehnološkim parkom Zvezdara.

Naš stručni tim, zajedno sa poreskim stručnjacima iz Deloitte d.o.o. Beograd, je radio sa poreskim inspektorima iz svih organizacionih jedinica Poreske uprave u Srbiji, predstavnicima startap društava, firmama koje se bave istraživanjem i razvojem kao i velikim kompanijama koje su zainteresovane kako za ulaganje u startapove, tako i za razvijanje sopstvenih R&D centara u Srbiji. Sa ciljem da pružimo podršku na obe strane novčića, uspeli smo da detaljno prođemo kroz zahtevne uslove ovih poreskih podsticaja sa 40 poreskih inspektora i preko 80 preduzeća, i da razjasnimo neke od nedoumica sa kojima su se podjednako susretali i inspektori i biznisi.

Da li je Srbija učinila pravi korak uvođenjem poreskih podsticaja za industriju znanja? Deluje da jeste. To potvrđuju iskustva drugih zemalja u Evropi koje su preduzele slične poreske mere u ovom pravcu.

Sa druge strane, iskustvo nam govori da su u pitanju kompleksne i zahtevne mere. Za njihov uspeh je neophodan veoma jasan regulatorni okvir, ujednačena primena, kao i rasprostranjena svest o njihovom postojanju među poslovnom zajednicom. Ove mere zahtevaju kontinuiranu stručnu i tehničku podršku poreskim obveznicima kako bi se pripremili da ispune sve propisane uslove i pravilno ih primenjuju. Takođe, podrška je neophodna i poreskim inspektorima, kako bi kontrola podsticaja bila efikasna i ujednačena na celoj teritoriji Srbije.

Na kraju, kontinuirana promocija poreskim obveznicima da se prijavljuju za podsticaje je od ključnog značaja, jer od njihovog učešća se jedino može izgraditi jedinstvena praksa u primeni. Upravo to bi bila prava poruka da je Srbija, među drugim zemljama u svetu, atraktivna poreska destinacija za inovativne kompanije da u njoj stvaraju i time daju svoj doprinos privredi i društvu Srbije.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.