Koja su iskustva, izazovi i prilike za primenu poreskih podsticaja za industriju znanja u Srbiji?

Srbija se u poslednjih nekoliko godina probija na mapi sveta kao zemlja sa velikim potencijalom za inovacije, posebno u sferi informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). Prema podacima Narodne banke Srbije, IKT industrija je jedna od najperspektivnijih grana u privredi. Tokom proteklih pet godina, vrednost izvoza IKT usluga je beležila prosečan godišnji rast od 23%, što je rezultovalo sa preko 1,4 milijarde evra izvoza u 2019. godini.

Ekosistem srpskih startapova je u fazi ranog razvoja, a između 200 i 400 startapova bori za investicije i ulazak na globalno tržište. Ukupna vrednost startap segmenta privrede procenjuje se na oko 300 miliona evra. Startap skener, istraživanje Inicijative “Digitalna Srbija”, pokazuje da je najveći broj startapova aktivan u oblastima inovativnih rešenja, veštačke inteligencije, obrade i analize masovnih podataka, razvoja igara, blockchain tehnologije i digitalne imovine (crypto asstets).

Srbija je 2020. godine prepoznata kao regionalni lider u inovacijama, prema istraživanju European Innovation Scoreboard 2020 Evropske komisije. Međutim, da li je srpska privreda postala ozbiljan konkurent u inovacijama na evropskom kontinentu, ili je tek čeka dug put do te pozicije?

Startapi imaju veliki potencijal za inovacije, ali manjak finansijske i institucionalne podrške

U poređenju sa evropskim ekonomijama, Srbija zaostaje u važnim segmentima inovativnih delatnosti. Prema komparativnim podacima Evropske komisije, našu zemlju karakterišu veoma povoljni indikatori u pogledu: preduzeća koja pružaju IKT obuke, malih i srednjih preduzeća (MSP) koja interno inoviraju, troškova za inovacije koji ne spadaju u istraživanje i razvoj (research&development – R&D) i MSP sa inovacijama u proizvodima ili proizvodnim procesima.

Međutim, intelektualna svojina, atraktivni istraživački sistemi i finansijska podrška su najslabije dimenzije inovacija srpske privrede. Ovi slabi rezultati se odnose na izdatke rizičnog kapitala (venture capital expenditures), dizajnerska rešenja, javno-privatne koautorske publikacije i troškove istraživanja i razvoja u privatnom sektoru.

U pogledu finansiranja startapova, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u istraživanju Anketa 1000 preduzeća, 2020 uvideo da su startapovi ostavljeni sami sebi i da se mahom finansiraju iz sopstvenih sredstava. Retko se usuđuju se da potraže finansiranje kod banaka, a i kada bi to uradili, iznosi zaduživanja su relativno skromni (ispod 25.000 evra). Istraživanje je dalje pokazalo da startapovi u Srbiji za budućnost svog poslovanja ne vide zaduživanje kao relevantan izvor finansiranja, već se u tom pogledu najviše oslanjaju na priliv kapitala od budućih investitora.

Može se zaključiti da srpska preduzeća imaju veliki potencijal za inovacije, ali da ih manjak finansijske i institucionalne podrške sprečava da ostvare svoj pun inovacioni potencijal. Stoga, jedan od izazova sa kojim se srpska ekonomija suočava je kako da privuče ulaganja u industriju znanja i podstakne srpske kompanije da više inoviraju.

Na koje poreske podsticaje mogu da računaju startapi?

Kao jedan od odgovora na ovaj izazov, Srbija je krajem 2018. godine u svoj poreski sistem uvela paket poreskih podsticaja u oblasti poreza na dobit pravnih lica, namenjenih za inovativne kompanije. Podsticaji se sastoje od:

1. Uvećanog odbitka za troškove istraživanja i razvoja (R&D troškovi),
2. Izuzimanja od oporezivanja prihoda ostvarenih od prava intelektualne svojine (IP box režim),
3. Poreskog kredita za ulaganje u startapove koji se bave inovacionom delatnošću.

Tako, kompanije koje sprovode istraživanje i razvoj u svrhu obavljanja inovativne delatnosti mogu da računaju na uvećane troškove za istraživanje i razvoj u dvostrukom iznosu kao rashod u poreskom bilansu.

Prihod koji kompanija ostvari od prava intelektualne svojine registrovane u Srbiji se može izuzeti iz poreske osnovice poreza na dobit u iznosu do 80%. Kompanije koje investiraju u inovativne startapove mogu ostvariti pravo na poreski kredit u visini do 30% od iznosa izvršenog ulaganja.

Generalno govoreći, kompanije koje se isključivo ili pretežno bave inovativnim delatnostima u Srbiji mogu potencijalno ostvariti veoma značajne poreske uštede u svom poslovanju, dok inovativni startapovi mogu lakše privući investicije domaćih kompanija koje takve investicije mogu korisiti za umanjenje njihovog poreza na dobit. Detaljna pojašnjenja o primeni svakog od ovih poreskih podsticaja se nalaze u edukativnim materijalima USAID-ovog Projekta saradnje za privredni rast.

U ovoj godini kompanije su mogle po prvi put da se prijave za primenu ovih poreskih pogodnosti, i to u roku za podnošenje poreskih prijava za porez na dobit pravnih lica. Odmah se moglo zaključiti da ove pogodnosti mogu biti veoma izdašne, ali pod strogo propisanim uslovima, i uz vođenje ozbiljne administracije.

Neophodna je kontinuirana edukacija i podrška i poreskih obveznika i nadležnih

Ključno pitanje koje se postavilo jeste da li će ove poreske mere zaživeti i koliko je njihova primena zahtevna. Pored toga što su posebno prilagođene za podsticanje inovacija i ulaganja u nove tehnologije, mere su morale da budu usklađene sa zahtevima koje Srbija preduzima u procesu pridruživanja EU i ispunjavanja međunarodnih pravila o suzbijanju poreske evazije.

Kako bi olakšao i podstakao primenu ovih podsticaja, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je radio na obučavanju predstavnika poreskih organa i lokalnih preduzeća za primenu ovih poreskih podsticaja, u saradnji sa saradnji sa ICT Hub-om, Inicijativom “Digitalna Srbija” Privrednom komorom Beograda i Naučno-tehnološkim parkom Zvezdara.

Naš stručni tim, zajedno sa poreskim stručnjacima iz Deloitte d.o.o. Beograd, je radio sa poreskim inspektorima iz svih organizacionih jedinica Poreske uprave u Srbiji, predstavnicima startap društava, firmama koje se bave istraživanjem i razvojem kao i velikim kompanijama koje su zainteresovane kako za ulaganje u startapove, tako i za razvijanje sopstvenih R&D centara u Srbiji. Sa ciljem da pružimo podršku na obe strane novčića, uspeli smo da detaljno prođemo kroz zahtevne uslove ovih poreskih podsticaja sa 40 poreskih inspektora i preko 80 preduzeća, i da razjasnimo neke od nedoumica sa kojima su se podjednako susretali i inspektori i biznisi.

Da li je Srbija učinila pravi korak uvođenjem poreskih podsticaja za industriju znanja? Deluje da jeste. To potvrđuju iskustva drugih zemalja u Evropi koje su preduzele slične poreske mere u ovom pravcu.

Sa druge strane, iskustvo nam govori da su u pitanju kompleksne i zahtevne mere. Za njihov uspeh je neophodan veoma jasan regulatorni okvir, ujednačena primena, kao i rasprostranjena svest o njihovom postojanju među poslovnom zajednicom. Ove mere zahtevaju kontinuiranu stručnu i tehničku podršku poreskim obveznicima kako bi se pripremili da ispune sve propisane uslove i pravilno ih primenjuju. Takođe, podrška je neophodna i poreskim inspektorima, kako bi kontrola podsticaja bila efikasna i ujednačena na celoj teritoriji Srbije.

Na kraju, kontinuirana promocija poreskim obveznicima da se prijavljuju za podsticaje je od ključnog značaja, jer od njihovog učešća se jedino može izgraditi jedinstvena praksa u primeni. Upravo to bi bila prava poruka da je Srbija, među drugim zemljama u svetu, atraktivna poreska destinacija za inovativne kompanije da u njoj stvaraju i time daju svoj doprinos privredi i društvu Srbije.