Nezavidan položaj ‘platformskih’ radnika u Srbiji opravdava se boljom zaradom i fleksibilnim satima

Do sada smo svi videli kurire sa šarenim torbama kako jezde gradskim ulicama dostavljajući nam ukusne obroke ili pakete. Isto tako, videli smo ili koristili usluge urbanog gradskog prevoza koji vozače i korisnike povezuje putem aplikacije. Međutim, da li smo se ikada zapitali o položaju vozača i dostavljača čiji je broj porastao u prethodnih nekoliko godina kako se i ovo tržište razvilo u gradovima širom Srbije?

Upravo ovo pitanje postavio je Centar za istraživanje javnih politika čija se poslednja publikacija po imenu “Pakleni vozači: Ima li dostojanstvenog rada na digitalnim platformama za dostavu i prevoz putnika u Srbiji” bavi različitim pravnim i etičkim aspektima rada na takvim platformama koje prema saznanjima ovog udruženja danas koristi više od 360.000 korisnika u Srbiji (četiri najpopularnije aplikacije za dostavu):

Kao što pokazuju nalazi najnovije studije koju je uradio CENTAR (CENTAR, 2020), ove mobilne aplikacije već imaju oko 360.000 korisnika u gradovima Srbije u kojima posluju (aplikacije za dostavu hrane prisutne su u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu, Pančevu i Subotici, a za prevoz putnika samo u Beogradu). Pandemija kovida-19 i mere izolacije povećali su upotrebu aplikacija za dostavu hrane, uz rast broja novih korisnika i veću tražnju kod postojećih, što je dovelo do stvaranja novih radnih mesta.

Samo istraživanje bavilo se različitim aspektima rada i to pre svega iz ugla radnika, pokrivajući teme poput dostojanstvenog radnog vremena, dostojanstvene zarade, bezbednosti na radu i socijalne zaštite, te razvoja veština i karijere kod platformskih radnika.

Ko zapošljava tj. angažuje platformske radnike?

Segment koji se posebno ističe u pomenutom istraživanju daje nam bliže uvide u organizaciju platformskog poslovanja. CENTAR piše:

Jedno od ključnih pitanja platformske ekonomije na koje tek treba odgovoriti tiče se identiteta krajnjeg poslodavca. Njega nije lako utvrditi, jer platformske kompanije najčešće primenjuju izrazito autsorsovan model poslovanja koji podrazumeva zapošljavanje samo najuže grupe radnika, dok su vozači odnosno dostavljači angažovani putem posredničkih kompanija ili su samozaposleni.

U istraživanju se eksplicitno navodi da platformske kompanje ostvaruju dobit od rada vozača i dostavljača i vode evidenciju o obavljenom poslu, ali ne potpisuju ugovore neposredno sa radnicima već to, navode iz CENTRA, čine putem trećih lica koja isplaćuju zarade:

Ta treća lica mogu biti posredničke agencije ili preduzetnici (samozaposlena fizička lica) koji potpisuju ugovore sa radnicima, stupaju u interakciju sa njima i posreduju u procesu isplate.

Kada se govori o ukupnom broju radnika tj. kontraktora koje obave platforme angažuju, iz CENTRA navode da je u trenutku pisanja istraživanja taj broj procenjen na 3.500 ljudi, različitog starosnog roba, različitog obrazovanja i različitog radnog iskustva.

Položaj proizvod nedorečenog pravnog okvira u Srbiji

Sumirajući podatke do kojih je došla ova publikacija, ističemo i zaključak udruženja CENTAR:

Uprkos njihovom relativno skorom ulasku na tržište, vetar u leđa ovim servisima dala je pandemija kovida-19. Tako se njihova baza korisnika rapidno povećavala tokom cele 2020, a status dostavljača i vozača postao je još prekarniji. U tom smislu, nalazi ovog istraživanja u celini ukazuju na odsustvo standarda rada propisanih Programom dostojanstvenog rada.

Pa ipak, platforme koje nude usluge putem mobilnih aplikacija privukle su značajan broj radnika zainteresovanih da zamene radni odnos na neodređeno vreme i socijalno i zdravstveno osiguranje boljom zaradom i fleksibilnijim radnim vremenom.

Uvidi dobijeni ovim istraživanjem pokazuju da između platformskih radnika u Srbiji i njihovih kolega iz drugih naprednih privreda Evrope i sveta postoje kako brojne sličnosti tako i značajne razlike, koje su prvenstveno proizvod nedorečenog pravnog okvira u Srbiji.

Više informacija o radu za najpoznatije platforme za dostavu koje trenutno posluju u najvećim gradovima Srbije možete pronaći na sajtu Centra za istraživanje javnih politika u .PDF formatu.