Podcast nije novi format sadržaja, ali njegovo pravo vreme tek treba da dođe

Podcast nije novi format sadržaja, ali njegovo pravo vreme tek treba da dođe

Na isti način kao što je video doživeo eksploziju zahvaljujući YouTube-u, tako je i podcast počeo još 2006. da postaje sve popularniji format na Zapadu.

U Srbiji, pak, svi trendovi kaskaju u odnosu na svet, pa tako i podcast sadržaj – no ovaj put znatno više. Ono što u Srbiji zovemo podcast uglavnom je radijski program koji se može slušati u odloženom obliku preko Interneta, ali to zapravo ne bismo mogli da smatram pravim sadržajem ovog tipa. Podcast je digitalni audio fajl kreiran za slušanje i skidanje putem Interneta, kreiran u seriji epizoda, gde je omogućeno da svi koji “prate” podcast budu obavešteni o puštanju nove epizode.

Oni mogu biti muzički, kulturni, edukativni, dečiji, audio-drame, savetodavni i drugo. Podcast zapravo može biti i audio i video, ali kako bi se razlikovali od vlogova, YouTube emisija ili drugih video sadržaja – svaki treba primarno da ima verziju koja je samo audio i koja je dostupna za preslušavanje preko Interneta putem nekog sajta ili audio hosting servisa (iTunes, Google podcasts, SoundCloud, Stitcher i mnogih drugih).

Bilo je mnogo pokušaja emisija ovakvog tipa u poslednjih par godina u Srbiji, ali mnogi nisu izdržali kontinuitetom, kvalitetom ili su izgubili elan zbog smanjene popularnosti ovog tipa sadržaja kod nas, ali i u regionu. Oni najuspešniji su uglavnom potekli iz nekih iskustava ili prepravljenih emisija sa radija.

Podcast koji danas radim, Male Pobede, nastao je još 2015. godine kao jedan od prvih podcasta u Srbiji kojio se bavio temama edukacije, saveta, motivacije i zanimljivosti iz sveta preduzetništva i biznisa.

Izbor pravog formata za podcast

Sa pokretanjem podcasta dolazi i razmišljanje o tome koji je najbolji format za vas i vaš sadržaj. Da li će podcast biti intervju podcast ili solo, duga ili kratka forma, da li će imati video ili samo audio? Izbor nije mali, nije ni lak jer u mnogome zavisi od dalje organizacije i logistike oko planiranja epizoda i resursa.

Da li ćete uspeti pozvati goste za svaku epizodu, da li ćete stići snimiti, da li imate sve potrebne uslove za intervjuisanje gostiju u studiju ili na daljinu, da li ćete praviti solo epizode i imati dovoljno sadržaja i materijala da to održite, da li ćete imati video i ako se odlučite za to – da li ste spremni za dodatnu produkciju koju video zahteva (kamera, osvetljenje, pozadina…)?

Ako gledamo većinu publike, ona je i dalje izuzetno „vizuelna“, što pokazuje i činjenica da je najpopularniji sajt u Srbiji – YouTube (čak pre duplola Facebook-Google). No, to ne znači da svi idu na YouTube samo da bi gledali video sadržaj – ima mnogo onih kojima ta platforma služi samo za „slušanje“.

Naravno, postoji sve veći broj publike koja prepoznaje one prave prednosti konzumiranja podcast sadržaja, kao što su: mogućnost slušanja preko nativnih aplikacija na mobilnim uređajima, slušanje dok radite nešto drugo, idete, putujete, šetate, vozite, vežbate, radite, zapravo dok obavljate aktivnosti koje mogu biti automatske. Čak postoji i deo publike koji se mnogo bolje fokusira na sadržaj ukoliko ima samo jedno čulo koje treba da aktivira (npr. zvuk, dok video ima i vizualnu i audio komponentu).

Izbor solo ili intervju forme je isto ključan i ne treba ga olako shvatiti. Možda zvuči da će kreiranje intervjua od sat vremena biti teže od solo priče u mikrofon od deset minuta, ali teže je samo u organizacionom smislu. U smislu sadržaja, pričati samostalno deset minuta, da to bude smisleno i da se ne odluta od teme – nije nimalo lako.

U Srbiji je bilo dosta pokušaja pokretanja podcasta, ali mnogi nisu uspeli da zadrže kontinuitet i kvalitet.

Veća popularnost podcasta dovodi i do sve veće količine sadržaja, samim tim i do povećanja kvaliteta, pa je veza između popularnosti, izbora i kvaliteta nekako uzajamno posledična, kao i kod drugih tipova sadržaja. Sa većim izborom i kvalitetom, sve veći broj slušalaca nalazi nešto što im se sviđa i počinje da bude deo publike. Takođe, ne treba ni smetnuti sa uma da je audio lakše proizvesti i kreirati nego video.

Uz sve moćnije pametne telefone, svako ima najosnovnije alate za kreiranje kvalitetnog sadržaja, bio on audio ili video, ali ipak kod videa moramo misliti na čitavu paletu dodatnih stvari – osvetljenje, scena, obrada slike, video montaža i još sve to uvezati sa kvalitetnim zvukom.

Kako napraviti kvalitetan podcast?

Ovaj sadržaj nije teško kreirati. U najosnovnijoj varijanti, potreban vam je pametni telefon ili mikrofon prikačen na računar uz neki audio snimač (kojih ima i besplatnih), dok u nekim naprednijim varijantama možete razmišljati o kvalitetnijim mikrofonima, digitalnim snimačima, mikseti i profesionalnom programu za obradu zvuka.

Gledano sa tehničke strane, to bi bilo sve. Ipak, treba imati na umu da je audio kanal jedini kanal kojim komuniciate sa vašom publikom pa se treba potruditi da u krajnjoj liniji vaš finalni snimak „zvuči“ što bolje (bez pozadinskih zvukova, sa obrađenim glasom, da ne zvučite kao iz „bureta“ ili preko interfona). Mnogo bitniji je sadržaj. Kao i kod bilo kog drugog tipa kreiranja sadržaja (blog, vlog, video, audio), vaš sadržaj je ono zbog čega će publika izabrati da vas sluša.

Takođe, u ovaj svet ne treba ulaziti bez prethodno pripremljenog plana o temama koje će se obrađivati, koju formu će imati. Da li je to intervju forma, solo forma, duga forma, kratka forma, gluma, naracija i ono što je najbitnije ko je vaša publika. Preporuka bi bila da kada planirate sadržaj prvi put, snimite prvih 10, 20 epizoda bez uopšte najave da ćete objaviti podcast, kako bi videli da možete da održite kontinuitet i sprovedete vaš plan u delo.

A krajnji cilj i mera uspeha, pored sadržaja, jeste kontinuitet. Neće vas niko slušati odmah, neće možda dugo vremena, možda će popularnost skočiti i stati – ali jedino kontinuitet može pokazati gde sve možete stići.

Vreme podcasta tek dolazi!

Iako smo rekli da podcast nije novi format sadržaja, njegovo pravo vreme tek treba da dođe. To se vidi kroz popularnost koja neprestano raste kako na zapadu, tako i kod nas. U eksploziji svih vrsta sadržaja, podcast predstavlja sveži format koji nudi veću fleksibilnost i mnogo veću intimnost sa slušaocima. 

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Kultura 2.0

CM-ovi su oči, uši i glas vaših brendova i kompanija na Internetu – i neće skoro nestati

Danas se obeležava dan Community Manager-a i zato smo se zapitali dokle ćemo slaviti ovu profesiju i gde su uopšte CM seniori.

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.