Podcast ’30 minutes developer’ sa programerima iz regiona deli novosti iz sveta programiranja

Iza pomenutog podcasta, koji njegovi osnivači interno vole da zovu “prvi talk show za programere”, stoji mala ekipa profesionalaca iz oblasti razvoja softvera i medija. To su Ivan Tomić (glumac, TV voditelj i stand-up komičar koji je više od 20 godina na sceni i u medijima), Marko Milovanović (montažer sa velikim iskustvom rada na televiziji), Nikola Svitlica i Stojan Trajković, koji zajedno imaju preko 50 godina iskustva u razvoju softvera.

Svima im je, kažu, zajedničko to što su imali malo slobodnog vremena i komplementarnih veština – a bio im je potreban i hobi broj 2. Na tim temeljima nastao je podcast 30 minutes developer, a u nastavku teksta sa Stojanom razgovaramo o tome kako stvari izgledaju iza kulisa.

Programeri se i dalje “plaše” kamere

“U IT industriji oduvek postoje mediji koji se obraćaju geek-ovima, ali se uglavnom bave temama vezanim za kompanije, proizvode, preduzetništvo, tj. uglavnom temama koje su pre svega namenjene široj populaciji”, kaže Stojan i ističe da programeri novosti koje su usko vezane za programiranje uglavnom dobijaju ili kroz razgovore sa kolegama, ili pretragom društvenih mreža.

Baš tu kreatori 30 minutes developer podcasta su primetili prazan prostor, a od inicijalne ideje do nulte epizode (jer “programeri broje od 0”) je prošlo skoro 10 meseci:

Obrađujemo teme koje nas pogađaju u profesionalnom smislu. Neke teme obrađujemo zbog toga što su trenutno aktuelne. Neke teme su uvek aktuelne, a ima šta da se ispriča o njima. Iako je Srbija mala zemlja u poređenju sa ostalim tehnološkim gigantima, paradoksalno, sadrži zaista veliki broj stručnjaka i značajnih imena u svetu programiranja, pa sam proces pronalaženja relevantnog gosta za temu koju obrađujemo i nije toliko težak.

Jedini problem sa kojim se ponekad borimo je strah programera od kamere i eksponiranja u javnosti. Pored ovoga postoji još jedan kriterijum, mi se obraćamo programerima i trudimo se da govorimo “istim jezikom”, jer to je dvosmerna komunikacija, pažljivo biramo goste da bi ta komunikacija ostala dobra kao što je sada.

Sa druge strane, ono što je svima posebno zanimljivo je kako stvari izgledaju iza scene, a Stojan ističe da je tu uvek zanimljivo i dinamično. “Na samom početku pripreme epizode određuje se tema, najčešće na osnovu toga šta je u tom trenutku aktuelno na tržištu. Sa gostom, kroz pretprodukcijski razgovor, definišemo konačnu listu pitanja za snimanje. Iako se inicijalno skup pitanja sastoji od onoga što nas profesionalno zanima, neretko nam gost tokom pretprodukcijskog razgovora otkrije značajne informacije koje utiču na konačnu listu”, kaže on i pojašnjava:

Za rubriku 30’localhost, gde proveravamo u kakvom je stanju programerska zajednica u gradovima u regionu, prvo biramo grad, a zatim tražimo sagovornike. Uglavnom nastojimo da posetimo lokaciju i lično porazgovaramo sa profesionalcima na terenu. Samo u posebnim slučajevima pribegavamo Zoom intervjuima, uglavnom kada privatno nismo u mogućnosti da odvojimo vreme za put.

Tokom celog tog pripremnog procesa pratimo tržište i pripremamo scenario koji sadrži informacije o konferencijama u regionu, kao i novosti iz sveta programiranja, ali uz naš satiričan i šaljiv ton.

Samo snimanje glavnog dela epizode, dodaje on, traje jedan dan nakon čega sledi montiranje epizode, a zatim i pripremanje titlova, prevod na engleski, objava epizode i manji niz aktivnosti koje je potrebno obaviti kako bismo informisali programere da je epizoda spremna za gledanje. Sve to traje skoro mesec dana, odnosno, tokom celog perioda između dve epizode.

Kada je reč o kreiranju podcasta, nagrada i dalje nije jednaka trudu

Stojan nam je otkrio i da se svaka epizoda razlikuje, pa su i izazovi koje produkcija nosi uvek drugačiji, ali tu se, dodaje, krije lepota ovog posla. “Fenomenalan osećaj zadovoljstva nakon objave epizode nam je najveća nagrada za trud”, ističe on i dodaje da se problemi sa kojima se suočavaju uglavnom operativne prirode. “Nekada je to banalno poput dostupnosti gosta u vreme zakazanog termina za snimanje, a nekada naizgled nepremostiva barijera poput pronalaženja programera u nekom gradu koji žele da stanu pred kameru”, otkriva on.

Naravno, finansiranje ovakvih i sličnih projekata je uvek izazov. “Za sada smo sve finansirali samostalno, a ukoliko želite da radite ovaj posao na profesionalnom nivou, to zna da bude prilično skup hobi”, primećuje naš sagovornik, osvrnuvši se na podcast scenu u Srbiji:

U Srbiji je uvek sve sjajno, pa tako i podcast scena.

Da budemo iskreni, u poslednjih par godina primetan je razvoj ove scene u Srbiji i, čini nam se, da se stvari kreću u dobrom smeru. Pored pojedinaca sa telefonima, primećujemo i produkcije podcasta medijskih kuća. Ono što je apsolutno sjajno je raznovrsnost tema i primetan broj vrlo kvalitetnih podcasta. Podcast kao format demokratizuje dostupnost medija i omogućava fokus na tržišne i tematske niše za koje masovni mediji nemaju finansijski motiv.

Formiranje zajednice i više saradnje među autorima je, verujemo, naredni korak.

Ipak, Stojan ujedno primećuje i da na domaćoj sceni nema dovoljno podcasta koji se bave ovom temom. “Ljudi koji se bave razvojem softvera i koji imaju dovoljno znanja i iskustva za deljenje često nemaju vremena za to. Kada se i upuste u ovaj poduhvat, često ne budu istrajni. Nagrada nije proporcionalna trudu, a potrebno je platiti račune”, kaže on i dodaje da fokus na jednu tehnologiju ili jedan programski jezik, koji radi savršeno na engleskom govornom području, ovde predstavlja problem jer nema dovoljno publike.

A kada govorimo o monetizaciji ovog tipa sadržaja, Stojan nam je otkrio kako to izgleda iz njihovog ugla:

O monetizaciji razmišljamo, ali kao o posledici, ne kao o cilju. Ovo je prvi talk show za programere, a naš cilj je da isporučimo pre svega kvalitetan sadržaj i mislimo da će to publika prepoznati. Uz publiku i kvalitetan sadržaj sigurni smo da će se trud na kraju isplatiti.

Zbog relativno male ciljne populacije kojoj se obraćamo, mislimo da se neki vidovi monetizacije, kao što je YouTube, ne mogu posmatrati kao održiv izvor finansiranja. Iz tog razloga, otvoreni smo za sponzorstva, možda i neke druge vidove saradnje sa onima koji mogu biti zainteresovani za to – naravno, uz očuvanje objektivnosti i nepristrasnosti. Ukoliko imate potrebu da se obratite programerima, tu smo.

Za kraj, on nam je otkrio i koji je sledeći korak za 30 minutes developer, sada kada se nalaze na kraju prve sezone. “Mislimo da je ovo ogroman uspeh – doneli smo nešto novo na scenu. Plan je da nova sezona krene u septembru, kada se ljudi vrate sa odmora, da primenimo sve smo što naučili snimajući ovu prvu sezonu, a nakon toga, da iskoristimo dobru startnu poziciju i da od 30’dev izgradimo prepoznatljiv brend među programerima, kao što je brend Top gear prepoznatljiv u auto-industriji”, zaključuje on.