Akvizicijom popularnih studija Microsoft i Sony dolivaju ulje na dugogodišnji ‘rat’ konzola

U ovom slučaju nije reč o pravnim nesuglasicama ili svedočenju sukobu koji su imali recimo Apple i Epic Games. Ovde imamo jednu staru i ujedno novu tržišnu i konkurentnu bitku koja svoj intenzitet tek treba da dobije, a koja već neko vreme nije viđena u svetskoj gejming industriji. Priznajem, nedostajalo je svih ovih godina malo više peripetija između jakih konkurenta na ovom polju.

Koliko god bila intenzivna i sve vrednija, industrija video igara uhvatila je jedan proverni kurs razvoja, bez previše turbulencija. Štaviše, mnoge kompanije koje ovu industriju sačinjavaju uglavnom su gledali u svoja dvorišta, trudeći se da stvore najbolje naslove video igara, ali i hardver koji bi te igre podržao – kako bi se izborili za najveći deo na tržištu.

I dok sa jedne strane imamo ogroman broj game dev studija, manjih razvojnih timova ali i drugih kompanija koji su zaslužni za različite žanrove koje igramo bilo na PC-ju, konzolama ili mobilnom telefonu, sa druge strane se javljaju giganti poput Microsofta i Sony-ja koji su u stanju da stvore poseban “zemljotres” i “monopolski” rat koji bi pošteno prodrmao industriju vrednu od filmske i muzičke zajedno.

Ofanziva Microsofta – na sve ili ništa

Kao kada bilo koja velika kompanija najavi značajan poslovni potez, tako je i Microsoft sredinom januara objavio da je kupio game dev kompaniju Activison Blizzard za nestvarnih 68,7 milijardi dolara (nešto više od čitavog BDP-a Srbije na primer). Upravo ova vest odjeknula je u zajednici kao pomenuti zemljotres koji se dobrano osetio u Japanu – državi koja stoji iza, rekla bi većina, najpopularnije konzole i sistema na igranje video igara – PlayStation.

Upravo otuda počinje kompletna problematika sa kojom želim da se pozabavim u ovom tekstu, bliže definišući na koji način sve ovo može da se odrazi na same korisnike (čitaj gejmere), ali i kako može da utiče na oblikovanje pomenute industrije u godinama koje su pred nama. Gledano kroz prizmu nekoga ko je nešto aktivnije u gejming svet ušao pre više od dve godine, PlayStation kao brend činio se uvek dominantan.

Sony je ulagao i ulaže ogroman novac u marketing (jedan od sponzora fudbalske Lige šampiona), imao je isključivo svoje hit igre od strane firmi i studija koji su deo PlayStation Studios-a (divizija Sony Interactive Entertainment-a) kao što su Naughty Dog, Insomniac Games, Santa Monica studio, Bend studio i mnogi drugi. Upravo ovi timovi, mahom iz SAD-a stoje iza naslova igara kao što su Uncharted, Days Gone, God of War itd.

Mnogi bi sada rekli pa gde je Microsoft sa Xbox-om u čitavoj priči, šta oni imaju da ponude tržištu i samim igračima. Možda je do sada konzola kompanije iz Redmonda bila u senci Sony-ja, međutim, sada bi čitava priča mogla da se preokrene za čitavih 180 stepeni. Zašto?

Prvo i osnovno, Microsoft je sa Xbox Series X konzolom zaista poentirao kada je hardver u pitanju, ponudivši tržištu jednu modernu, brzu konzolu dostojnu video igrama novije generacije i konkurentna PS5 konzoli koja je predstavljena 2020. godine. Kompletna priča o obnovi dobro poznatog rivalstva, u žižu javnosti dospela je onog trenutka kada je, kao što sam već pomenuo, Microsoft kupio jednu od najvećih kompanija za izradu video igara – Activison Blizzard.

Koliko je ovo samo značajan poslovni potez kompanije, jasno govori činjenica da Activision stoji iza nekih od najpoznatijih gejming franšiza koje smo igrali kao klinci, a koje igramo i sada – Warcraft, Call of Duty, Diablo, kao i Candy Crash. Ovim potezom Microsoft ne samo što je dobio važnog igrača, već će imati svoje ekskluzivne igre, koje recimo mogu da budu dostupne samo za Xbox. Štaviše, Activision će doprineti da svojim dugogodišnjim iskustvom u game dev-u pomogne Microsoftu da bude konkurentniji nego ikada pre.

Na ovaj način zapravo počinje borba koja bi se u najvećoj meri mogla odvijati u dva pravca – jedan je ekskluzivno pravo na nove naslove video igara i što bolja pretplatnička ponuda za online servise za igranje a koji su namenjeni gejmerima. Posla za obe kompanije je preko glave, a tržište željno iščekuje da oba tabora ponude najbolje iskustvo i uslove za gejmere.

‘Tresla se gora ….’ ili velike promene tek predstoje?

Kada već govorimo o pretplatničkim modelima navedenih kompanija, prednost je u ovom slučaju na strani Microsofta koji za korektnu novčanu naknadnu za Xbox Game Pass (recimo od 15 dolara mesečno) korisniku nudi pristup velikom broju naslova video igara (koje pojedinačno nisu jeftine), kako za PC, tako i za konzole i mobilne telefone. Uz ovaj paket korisnik dobija i pristup Gold i EA Play opcijama za multiplayer i pristup igrama koje razvija Electronic Arts.

Otuda je i jasna strategija Microsofta da akvizira Activision Blizzard, kako bi samo još dodatno proširio svoju bazu video igra i korisnicima na globalnom tržištu (25 miliona pretplatnika na svom servisu) ponudi mnogo veći broj hit naslova nego što to nudi Sony na svom PlayStationu, bar u ovom trenutku. Ali za to je potrebno vreme, dosta vremena.

Kada već pominjemo japanskog giganta, potrebno je pomenuti da ova kompanija trenutno prolazi kroz transformaciju svog pretplatničnog servisa PlayStation Now koji bi trebao da bude integrisan u servis PS Plus (nije još dostupan u Srbiji) koji bi objedinio sve usluge za gejmere.

Upravo ovaj servis mogao bi da bude konkurentan Microsoftovom planu pretplata, ali razlika je u tome što će igre biti namenjene isključivo za Sony-jev ekosistem, bilo da su u pitanju stariji ili novi hitovi. Sony jednostavno i dalje želi da ostane zatvoreni svet za sebe, da ima svoje hitove i svoj hardver. To mu jeste donelo slavu svih ovih godina, ali tržište se menja velikom brzinom i kada konkurencija zapreti, mora se brzo odgovoriti.

Jedan od odgovora Sony-ja jeste i nedavna akvizicija studija za razvoj igara Bungie koja je iznosila 3,6 milijardi dolara, a ova firma stoji iza video igara kao što su Halo i Destiny. Čini se da se trka dve ogromne kompanije tek zahuktava, a kao što sam i rekao na početku teksta, dugo nije bilo ovakve “prašine” na tržištu video igara. Sve ovo sa jedne strane može doneti zdravu konkurenciju među game dev studijima, više inspiracije za nove potencijalne hitove, dok bi sami korisnici zadovoljno trljali ruke.

Bez obzira na to da li ovde govorimo samo o trenutnom “hajpu”, zagrevanju atmosfere ili o nečemu trećem, sigurno je da će i Microsoft i Sony i dalje imati dominantne pozicije i svoj udeo ciljne grupe na tržištu. Ono što je više verovatno jeste da bi kompanija iz SAD-a u doglednom periodu mogla da zameni mesta na vrhu sa kompanijom iz Japana. Ali profit, stečeno ime koje se gradilo vremenom i slava – definitivno ostaju tu, za oba brenda.

Ono što se bar sigurno neće desiti, jeste da Sony krene u smeru neke vrste Game Pass-a, ali će morati da iskoristi prednost svoje i dalje velike popularnosti i najbogatije baze video igara.

Kakav god rasplet bio u godinama koje dolaze, gejmeri su u ovom slučaju najveći profiteri, a dok još čekamo da počnu rasprave gaming zajednice o tome ko je za čiju stranu, kažite nam kom taboru ste vi u ovom slučaju verni?