Payoneer istraživanje: Porasla potražnja za frilenserima

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Payoneer istraživanje: Porasla potražnja za frilenserima, baš kao i njihova primanja

Payoneer izveštaj o globalnom prihodu frilensera za 2022. godinu pokazuje da je globalna prosečna satnica frilensera porasla za skoro 40% u poređenju sa prethodnim izdanjem iz januara 2020.

Fintech kompanija sa modernom platformom za digitalna plaćanja Payoneer izdala je četvrto izdanje izveštaja o prihodima frilensera. Izveštaj je zasnovan na istraživanju 2.000 frilensera iz preko 100 zemalja, među kojima se nalaze i zemlje Balkana, i pruža uvid u njihovo poslovanje od početka pandemije.

Dok je globalna nezaposlenost dostigla istorijski vrhunac izazvan pandemijom, frilenseri su relativno dobro prebrodili situaciju koja je nastala. Više od 30% ispitanika prijavilo je veću potražnju za svojim uslugama od početka pandemije, dok je 45% prijavilo da je potražnja ostala konstantna bez usporavanja. Najveći porast zabeležile su oblasti programiranja, marketinga i finansija.

Značajno povećanje cene radnog sata frilensera

U poređenju sa prethodnim izveštajem od pre dve godine, došlo je do povećanja prosečne globalne cene satnice frilensera.

40% frilensera naplaćuje više za svoje usluge u odnosu na početak pandemije, potražnja nastavlja da raste.

Izveštaj pokazuje da je globalna prosečna cena radnog sata frilensera sada 28 dolara, što je znatno više od prosečne cene u iznosu od 21 dolara, koja je prikazana u Globalnom izveštaju o prihodima frilensera za 2020. Tim povodom, Robert Klarkson, glavni direktor prihoda u Payoneer-u izjavio je sledeće:

Kako priroda radne snage postaje sve fleksibilnija, preduzeća sve više shvataju vrednost fleksibilnog resursa koji mogu da koriste kada je to potrebno. Isto tako, sve više radnika shvata da je frilensing karijera koja se dobro plaća, nudi veću fleksibilnost i otvorena je za kvalifikovane profesije, uključujući finansije, marketing i programiranje.

Frilensing ekonomija omogućava pojedincima iz bilo kog dela sveta da određuju svoje radno vreme, cenu i rade u ulogama koje najbolje odgovaraju njihovim veštinama, istovremeno koristeći razne mogućnosti.

Oduševljeni smo što smo partneri sa ovim malim preduzećima koji su osnova globalne ekonomije i što im pomažemo da pristupe resursima i alatima koji su im potrebni da bi ostvarili svoj potencijal.

S obzirom na to da 40% frilensera naplaćuje više za svoje usluge u odnosu na početak pandemije i da potražnja nastavlja da raste, prilika za nezaposlene da uspeju nikada nije bila veća.

Razlika u platama između polova i dalje postoji, ali ima i pozitivnih strana

Prema anketiranim ispitanicima prosečna cena satnice frilensera je 21 dolar. Međutim, interesantan je podatak da su najvišu cenu satnice na ovom području naveli ispitanici između 45 i 54 godine, koja iznosi 26 dolara. Kada se uzme u obzir segment nivoa obrazovanja, trećina ispitanika je navela da ima diplomu srednje škole.

U izveštaju se naglašava da se razlika u platama između polova, nažalost, malo povećala od 2020. godine. Iako je porastao broj žena koje ulaze u svet frilensera, plate žena zaostaju iza njihovih muških kolega, a taj jaz raste u poslednje dve godine.

Rodna razlika u plaćanju među ispitanicima istraživanja najizraženija je u Severnoj Americi, gde žene prijavljuju prosečnu zaradu od 37 dolara po satu, u poređenju sa muškarcima koji su prijavili prosečnu zaradu od 52 dolara po satu.

Iako je porastao broj žena koje ulaze u svet frilensera, plate žena zaostaju iza njihovih muških kolega, a taj jaz raste u poslednje dve godine.

Žene su prijavile da zarađuju manje od muškaraca u svakom regionu od 100 ispitanih zemalja, osim u Južnoj Americi, gde žene zarađuju više od svojih muških kolega za 4 dolara po satu, verovatno pod uticajem bolje plaćenih industrija koje su traženije u ovim regionima. Na području Balkana prosečna zarada po satu za žene je 16 dolara, dok su ispitanici muškog pola naveli da je njihova satnica 22 dolara.

Frilensing nudi više mogućnosti za žene

Kao što je potvrdilo istraživanje Svetskog ekonomskog foruma, pandemija je usporila napredak žena u globalnoj radnoj snazi, kako u pogledu zarade tako i mogućnosti zapošljavanja.

Međutim, jedan od optimističnijih zaključaka iz Payoneer-ovog izveštaja je da je učešće žena kao frilensera nastavilo da raste i povećalo se sa 24% (Globalni izveštaj za 2020. godinu) na 29% u izveštaju za 2022.

Zaista, tradicionalno tržište rada koje sve manje obećava je možda otvorilo vrata da više žena uđe na frilensing digitalno tržište. Pored toga, žene su prijavile veći nivo zadovoljstva nego njihove muške kolege, otkrivajući postojeći potencijal frilensinga da ženama ponudi atraktivnu alternativu tradicionalnom načinu rada.

Ceo izveštaj možete pogledati na zvaničnom sajtu platforme Payoneer.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Društvene mreže

Quiet Quitting: Kako je TikTok trend pokrenuo revoluciju na radnom mestu?

Ukoliko ste aktivni na TikTok-u, sigurno vam nije promakao trend o 'tihom otkazu' koji u proteklom periodu preplavljuje svačiji #fyp na ovoj društvenoj mreži.

Gaming

FDU pokrenuo Game Art katedru ― šta to znači za srpsku gejming industriju?

Fakultet dramskih umetnosti, koji je član superklastera Creative Tech Serbia, ove godine prvi put je upisao studente na novi studijski program: Vizuelni efekti, animacija i gejm art. Sve o novom studijskom programu i mogućnostima koje pruža, pročitajte u našem tekstu.

Sponzorisano

Veljko je više od deset godina Java programer u Mozzartu – otkriva nam izazove IT odeljenja u ‘gambling’ industriji

Ukoliko se baviš programiranjem i tragaš za novim profesionalnim izazovima, kako ti se čini mogućnost da razvijaš vlastiti proizvod i da možeš da vidiš svoj kod u produkciji u rekordno kratkom roku?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Patrik Kolins: Ako govorimo o izgradnji startap ekosistema, Srbija je na sjajnom putu

Iskusni mentor u radu sa startapima analizirao je srpski ekosistem i dao korisne savete domaćim osnivačima čiji su tehnološki startapi spremni za osvajanje svetskog tržišta.

Kultura 2.0

Može li veštačka inteligencija ubiti kreativnost?

Kada je Jason Allen, inače dizajner video igara, pobedio na Takmičenju likovne umetnosti Državnog sajma Kolorado u kategoriji Digital Arts/Digitally-Manipulated Photography sa delom 'Théâtre D’opéra Spatial', koje je nastalo uz pomoć najpopularnijeg programa veštačke inteligencije Midjourney, povela se polemika o tome šta je umetnost danas, kakva je njena budućnost i da li to ona zapravo 'umire pred našim očima'?

Tehnologija

Brnabić: Izvoz srpske IT industrije preko €2,5 milijardi u 2022. godini

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da će izvoz IT industrije ove godine premašiti 2,5 milijarde evra, od čega će suficit biti preko 1,5 milijarde evra, a da je u proteklih godinu dana svako drugo novo radno mesto bilo u IT sektoru.

Startapi i poslovanje

500 Emerging Europe: Novih €70 miliona za lokalne startape sa globalnim ambicijama

Istanbulski ogranak poznatog VC fonda 500 startups saopštio je da se sa novim fondom još više fokusira na države Centralne i Istočne Evrope, među kojima je i Srbija.

Intervju

Stvaranje i edukacija novih talenata moraju biti u fokusu domaćih ‘game dev’ kompanija

Ulazak u 'game dev' svet često može da krene od različitih interesovanja. Svoju priču o tome kako više od jedne decenije radi u IT industriji i sada u gaming sektoru iako se za to nije stručno edukovao, otkriva nam Dušan Jovanović, Studio Production Manager kompanije Ubisoft u Beogradu.

Tehnologija

Search On 22: SEO relevantniji nego ikada pre

U nameri da privuče generaciju Z, Google je na 'Search On 22' događaju predstavio novitete u pretrazi, koji su rezultat dugogodišnjeg razvijanja AI tehnologija.