Izmene zakona o paušalcima: Zašto se preduzetnici bore protiv ovih predloga?

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Prethodnih dana slušali smo diskusije, postavljali pitanja, čitali izvinjenja i suočavali se sa strahovima svih koju posluju u Srbiji, a na koje utiče jedna zajednička tema – paušal.

Za one manje upućene, ukoliko takvih uopšte ima, Ministarstvo finansija pre mesec dana predstavilo je predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje u suštini znače sledeće:

Ukoliko ste paušalac i ne prolazite Test samostalnosti – onaj ko je do sada bio vaš klijent, trebalo bi da postane vaš poslodavac.

Negodovanje i nepoverenje javnosti koje se tom prilikom javilo još uvek se nije smirilo. Teorija o tome zašto baš sada ima sve više, a sukobljeni paušalci i predlagači zakona prvi put su imali priliku da diskutuju o predlozima u okviru okruglih stolova koji su organizovani u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. U prestonici je održana i rasprava u Privrednoj komori Srbije, gde su se zainteresovane strane ponovo okupile, ali ovaj put bez predstavnika nadležnog ministarstva i predstavnika kabineta Vlade.

Redakcija Netokracija posetila je diskusiju u Beogradu, te smo pokušali da izvučemo ključne stavke koje smetaju paušalcima i onima koji su otvoreno kritikovali novi predlog.

Iako su predstavnici Vlade tokom okupljanja više puta naglasili da izmene ovih zakona nisu tu kako bi povećale državni budžet kroz veće oporezivanje, te dodali da je ova mera neutralna ili blago negativna po državnu kasu zbog odobrenih poreskih olakšica u trajanju od tri godine za kompanije koje uvećavaju broj zaposlenih (zapošljavaju donedavno angažovane paušalce i mlade), paušalci zahtevaju momentalno odbacivanje ovih predloga ili njihovo odlaganje do daljnjeg, uz obavezan nastavak diskusije za koju se pitaju zašto je pokrenuta tek sada, nakon burnih reakcija javnosti.

Konkretni razlozi slede u nastavku teksta.

1) Paušalci smatraju da njihovi interesi nisu adekvatno zastupani

Radnu grupu koja je kreirala predloge novih zakona činili su svi osim onih kojih se to najviše tiče (samih paušalaca), nedvosmislen je stav zajednice. Predstavnici Vlade, prema mišljenju mnogih na koje se ovaj zakon odnosi i sa kojima smo razgovarali tokom prethodnih dana, na pregovore nisu pozvali adekvatne učesnike, te najveći broj paušalaca već zbog ovog pitanja osporava kompletne izmene zakona.

Posledica pregovaranja iza zatvorenih vrata, smatraju paušalci, jesu predlozi koji idu u korist velikim kompanijama, a paušalno oporezovanim preduzetnicima samo otežavaju poslovanje, čineći ga dodatno komplikovanim i to u poslovno najtežem periodu godine. To je, ističe jedan od učesnika diskusije u Beogradu, samo prvi od problema:

Predložene mere možda rešavaju probleme između kompanija kada je zapošljavanje seniora u pitanju, ali stvaraju nejednak odnos među kolegama, odnosno nelojalnu konkurenciju između onih koji su do sada bili zaposleni i onih koji nisu, jer ovi prvi sa sobom ne nose poreske olakšice za svoje zapošljavanje tokom tri godine koliko će trajati predložene mere.

2) Ekstremno malo vremena za prilagođavanje

Još šokantnija činjenica od toga da u procesu kreiranja izmena zakona nisu učestvovali paušalci, za učesnike diskusije i one koje ova tema direktno pogađa, bila je i informacija da bi nove izmene trebale da stupe na snagu već 1. januara 2020. godine (ukoliko budu usvojene u novembru, kao što se priča), što je neverovatno kratak rok budući da predlozi pojedinih zakona stoje u Skupštini Srbije još od 2017. godine.

Time bi se preduzetnici doveli u šah-mat poziciju u kojoj pred kraj poslovne godine, umesto o poslu i klijentima, moraju da razmišljaju o svojoj egzistenciji i regulaciji odnosa koji je sve do sada dopuštan iz prostih ekonomskih razloga. Zanemarivanje regulacije ovih odnosa moglo bi se tretirati i kao krivično delo, a u paušalci bi u problemu mogli da budu već 2. januara – stoga nije teško videti zašto je ovo tema koja se tiče mnogih, a ne samo IT-jevaca koji posluju u Srbiji.

Odgovor na pitanje kada je pravo vreme da se jedna ovakva izmena donese je težak i ne znamo da li postoji onaj pravi, ali se stiče utisak da su paušalci zaista stavljeni pred svršen čin i da su na taj način, u nedostatku boljeg izraza, bukvalno saterani u ćošak uz izgovor da su ove izmene nešto što i državi i paušalcima daje tri godine da dođu do boljeg rešenja.

Tu je naravno i pitanje bez odgovora – ako je Test samostalnosti bio spreman prošle godine, zašto se o njemu diskutuje tek sada i to nakon pritiska stručne javnosti? Jer da se ne lažemo, ovo je tema koja pogađa mnoge. Pitanje je izuzetno osetljivo.

3) Previše pojedinačnih slučajeva u kojima nije jasno kako bi se izmene zakona primenjivale

Iako su učesnici diskusija širom Srbije istakli da je 9 kriterijuma po kojima se utvrđuje samostalnost preduzetnika nejasno i da njihovo tumačenje varira od slučaja do slučaja, stav onih koji su pisali zakon ostaje nepromenjen: paušalni preduzetnik može pasti na nekoliko kriterijuma, ali je ipak potrebno 5 od 9 da biste bili prinuđeni da odnos sa svojim nalogodavcem definišete drugačije. Zbog toga, oni ističu:

Kriterijume treba posmatrati kao celinu, ne odvojeno.

Ipak, slušajući raspravu u Beogradu, lako se moglo zaključiti da pojedinačnih slučajeva i izuzetaka od pravila ima mnogo, čak i previše, te da se poslovni scenariji isuviše razlikuju da bi se mogli svrstati u isti koš, a kamoli pod devet kriterijuma.

Pojedinačni slučajevi, makar u praksi, mogu se rešiti potražnjom mišljenja Ministarstva finansija, ali to, saglasni su učesnici, nije odgovarajuća niti najmanje efikasna opcija jer čitav proces predugo traje, a i samo mišljenje može biti neodređeno – toliko da poreski inspektor koji proverava vaš slučaj ne može da donese jasan zaključak.

To svakako nije situacija sa kojom preduzetnici žele da se suočavaju, što nas dovodi i do četvrte tačke.

4) Nesigurnost plaši preduzetnike – žele jasne i nedvosmislene kriterijume za poslovanje

Prethodno navedena stavka kod paušalaca izaziva osećaj koji se ne može drugačije definisati nego kao nesigurnost. Nesigurnost u vezi poslovanja, budućnosti, sveopšte dobrobiti. Nesigurnost u vezi sa tim šta će se desiti nakon tri godine tj. nakon što poreske olakšice prestanu.

Pa ipak, iako su podnosioci izmena zakona jasno naglasili da se odnosi sa poslodavcima koji bi se posle 1. januara smatrali nelegalnim, pre tog roka zanemaruju, paušalci su zabrinuti jer već u prvim danima važenja novog zakona mogu pasti Test samostalnosti zbog promenljivih okolnosti u kojima rade.

Sve to, ističe jedan od učesnika diskusije, dovešće do toga da zbog izraženih nesigurnosti Srbija postaje manje konkurentno IT tržište:

Strane klijente ne zanimaju naše zakonske i pravne norme. Oni će otići u zemlju gde mogu da dobiju dobro odrađen posao po manjoj ceni i neće žaliti za nama. Ja kao preduzetnik treba da regulišem svoj odnos sa klijentom iz inostranstva? Treba da ga zamolim da me zaposli?

Da li ste vi svesni kako izgleda tržište rada i koliko je konkurentno? Da li ste svesni da se mi u Srbiji borimo za taj jedan evro sa Rumunima, Bugarima, Ukrajincima koji pred kraj 2019. godine ne moraju da razmišljaju o svojoj budućnosti?

5) Bojazan da oni koji treba da sprovode zakon nisu dovoljno stručni – ostavlja im se prostor za različito tumačenje

Slušajući raspravu i argumente obe strane, može se doći i do sledećeg stava: izmene zakona u teoriji i nisu loše, ali njegova primena kao najbitniji deo, može dovesti do efekata koji veoma mogu da osakate IT i male preduzetnike i to samo zbog nestručnosti poreskih inspektora. A to, priznaju svi akteri, ne ide nikome u prilog.

Upravo zbog toga spomenuti kriterijumi, smatraju učesnici rasprave, nisu adekvatna opcija jer su podložni različitoj interpretaciji – mogu veoma lako biti shvaćeni i kako treba, ali i kako ne treba. Kao što je jedan od učesnika diskusije izjavio, reči „kreativnost“ i „poreski inspektor“ ne bi trebale da stoje u istoj rečenici.

Pored toga, tu je i činjenično stanje sa terena, a to je da najveći broj poreskih inspektora jednostavno nema dovoljno znanja o novim poslovnim modelima, kamoli IT industriji i terminologiji koja se za nju veziju. Drugim rečima, džabe dobar zakon, ako je kontrolor loš.

Poslednjoj stavki gotovo nikako ne ide u prilog ni to što je jedan od učesnika diskusije, nakon najavljenih izmena, zapravo otišao do svog poreskog inspektora kako bi se raspisao o primeni Testa samostalnosti na šta mu je ovaj rekao da ne zna šta je to – dva meseca pred početak primene istog.

Pitanje od milion dolara – šta dalje?

Na kraju svega, posle svih postavljenih pitanja i polovičnih odgovora, rezultat je to da nedoumica ima još više nego kada smo krenuli.

Čemu, dakle, tolika žurba za usvajanjem izmena zakona? Čeka li nas sada veći egzodus programera i drugih stručnjaka koji posluju u digitalnoj ekonomiji? Kako će sve ovo uticati na plate u IT industriji i na konkurentnost malih kompanija koje su paušal koristile kao alat za privlačenje kvalitetnijeg kadra? Šta nas čeka 2023. godine kada poreske olakšice više ne budu postojale? Može li se ovo osetljivo pitanje urediti na bolji način?

Predstavnici Vlade kažu da su i dalje otvoreni za sve smislene sugestije i predloge i da su njihova vrata uvek otvorena. Komentare učesnika su zapisivali. Takođe, oni su ponovo pozvali sve predstavnike zajednice i pojedince da im upute smislene sugestije za poboljšanje predloga, ali teško je reći može li se situacije promeniti za manje od dva meseca, jer ako ćete iskreno – gorepomenute diskusije pre su ličile na odgovor krizne komunikacije, nego na nekakav proces u kome se bitne odluke donose demokratski.

Novih zvaničnih diskusija, makar za sada, neće biti – niti su na vidiku. Kada ćemo i kakav odgovor dobiti, još uvek se ne zna. Nadamo se da Vlada na jedno ovakvo delikatno pitanje ipak neće odgovoriti samo udarcem skupštinskog čekića čime bi, prema mišljenju velikog broja ljudi sa kojima smo pričali u prethodnim danima, gotovo sigurno zapečatila poslovanje mnogih koji bi svoju karijeru mogli da nastave i van granica domaćeg IT-ja.

Ostavi komentar

  1. Ivan

    Ivan

    25. 10. 2019. u 19:24 Odgovori

    Ja sam paušalac koji radi sa jednim stranim klijentom i pada na 2 kriterijuma tog testa, ali je moguće da inspektor svojevoljno doda još koji jer mu se može a i zakon mu to dozvoljava. Imam malo dete i suprugu koja ne radi, i nedavno sam uzeo kredit za stan.
    Sad zamišljam recimo situaciju da inspektor reši negde krajem 2022. godine da me obori na tom testu iz nekog razloga, da li možete da zamislite koju količinu novca ja tad „dugujem“? Odgovaram ličnom imovinom, što znači dodatne probleme i za kredit i taj stan. Takođe, to se gleda kao utaja poraza i za tu cifru ne bih mogao da izbegnem ni zatvor. Ovaj zakon zapravo otvara vrata i za korupciju kako ti neuki inspektori ne bi čitave porodice zavijale u crno. Ja mogu da se žalim na to i dokazujem nevinost, ali to traje toliko dugo da su nam životi do tada već upropašteni jer žalba ne odlaže izvršenje.
    Ovakvih slučajeva ima bezbroj među kolegama. Da li je iko od zakonodavaca svestan kakav problem ovo pravi? Koji stres i potencijalnu nesreću nam spremaju? A ovo nazivaju podsticajem za preduzetništvo… Taman sam pre par meseci prelomio da ostanem u ovoj zemlji iako mogu da biram gde ću otići, ali posle ovoga nije isključeno da se ipak spakujem i odem sa porodicom negde gde su pravila jasna i gde neću zbog svog poštenog rada morati da razmišljam o strahu od neukog inspektora i zatvorskoj kazni.

    • sale

      sale

      29. 10. 2019. u 22:40 Odgovori

      svesni su i zabole ih bas, jer znaju da iza sebe imaju gomilu onih koji rade za „siću“ po firmama, i koji pošto ne mogu ništa da urade po tom pitanju žele da vide kako komšiji crkava krava

  2. Ana

    Ana

    25. 10. 2019. u 20:19 Odgovori

    Predlog zakona kaže – važi za SVE PREDUZETNIKE. Znači, na udaru nisu samo paušalci, već svi preduzetnici, bilo da vode knjige ili su paušalci, bez obzira na delatnost i broj zaposlenih. Ima ih, kažu, više od 115.000. Kad na to dodamo i njihove klijente, pretežno manja preduzeća… Sam gospodin, predstavnik Vlade, je na skupu u Beogadu procenio da predlog utiče na oko 250.000 privrednih subjekata. Čak bi i na stalno zaposlena lica u kompanijama, koji misle da ih se ovo ne tiče, uticala nova pravilia po kojima nisu nosioci olakšica i postaju neravnorapravni na tržištu rada. Nikom ovo ne odgovara, osim… ?

  3. Ne Sada

    Ne Sada

    25. 10. 2019. u 20:43 Odgovori

    Da li je moguce dobiti smislen odgovor na samo jedno jedino pitanje sa druge strane: zasto ti koji se osecaju ugrozenima ne otvore jednoclani d.o.o, zaposle sebe i uzmu podsticaj? Suprotno panicnim komentarima, to nije apsolutno nikakva komplikacija i prilicno je jeftino resenje za najveci broj ljudi, mozda jeftinije i od pausala. I nisu izlozeni samovolji poreskog inspektora, bar ne celom svojom imovinom, a test samostalnosti se na njih ne odnosi. Jedna faktura i jedna plata mesecno ni sa knjigovodstvene strane ne vuku znacajne troskove.

    By the way, u NS je jasno receno da ce prelazni period trajati do 1. marta, sto od danas daje vise od cetiri meseca za prilagodjavanje, a ispada da je ova promena najavljena skoro pola godine od primene. Da li je to zaista tako malo, kad je jedina potrebna promena online registrovati doo sa sto evra?

    U cemu je ovde u stvari zapravo problem?

    • Mika

      Mika

      25. 10. 2019. u 22:56 Odgovori

      Zato sto radim sa specificnim klijentima, pod specijalnim uslovima. Potencijalnih klijenata imam 8 u celom svetu, a ugovori koje imam sa 3 klijenta isticu krajem godine. Za svaki ugovor sa klijentom je uslov da prodjem proveru boniteta. Ako sad otvorim doo, to se racuna kao nova firma i ja padam na testu boniteta – necu moci da produzim ugovore.
      ukratko, ostajem bez prihoda i odoh na socijalu.

    • Marko

      Marko

      26. 10. 2019. u 00:18 Odgovori

      Apsolutno nije tačno. D.o.o je mnogo komplikovaniji, manje fleksibilan i skuplji (čak i u odnosu na preduzetnike knjigaše, ja sam tako radio) i veće su kazne. U prvoj godini ne mogu da se uzimaju dividende (u teoriji mogu ali nijedan knjigovođa ne savetuje), nema lakog načina da se d.o.o zatvori. Šta sa frilenserima i preduzetnicima koji rade sa inostranim klijentima? Zato i postoji institucija preduzetnika, za nekog ko počinje i razvija biznis. Zašto od taksista ili obućara država ne traži da otvore d.o.o? D.o.o nije predviđen za pojedince već za mnogo zaposlenih. Pri tom, mnogo ljudi ne mogu da izmu podsticaj, svi koji su bili zaposleni u ovoj godini, takvih je bar 20% u IT svetu. Zakon će početi da važi od prvog januara, retroaktivna naplata potencijalnog neprolaženja testa počinje od prvog januara, ne od aprila.

      • Nije Mi Jasno

        Nije Mi Jasno

        30. 10. 2019. u 13:39 Odgovori

        Samo da razumem: ako otvorim svoj doo, imam jedan racun ka klijentu mesecno i sve pare dam na bruto platu (uz podsticaj), to me kosta oko 17%. Sve do neto plate od 1.500 evra, ovo bi trebalo da je jeftinije od pausala, zar ne (trosak je manji od 250 evra)?
        Sad vidim da ima knjigovodja koji ce za jedan racun i jednu platu mesecno naplacivati par desetina evra, i kazu da je ovako prost godisnji bilans na jedan klik. Nema dobiti, nema dodatnog troska?

        Nema ni testa samostalnosti, nema odgovaranja celom imovinom, nema godisnje posete inspektoru, nema neizvesnosti bar tri godine, i nema rasta troskova.

        Bonitet i kontinuitet moze da se zadrzi statusnom promenom, tako su mi rekli.

        Gde se kriju toliko povecani troskovi, to silno cimanje, neizvesnost itd???

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      26. 10. 2019. u 10:08 Odgovori

      U principu nije cimanje. Ko mora – otvoriće d.o.o. i nastaviti da šljaka kao što je i do sada.

      Problem nastaje ako govorimo o ekipi koja preko agencija zarađuje recimo +/- 1.000 EUR netto kada umanje zaradu za troškove agencije.

      Njima skaču troškovi i moraju da se bave potpuno novim oblikom poslovanja koji sa sobom nosi više pokretnih faktora.

      Tu je naravno i pitanje love, pa čak i za one koji zarađuju više. Iz scenarija gde je tvoje sve što zaradiš (kada odbiješ mesečne poreze), sada se ljudi teraju da uđu u oblik poslovanja gde moraju da račnaju na porez na dobit i slično.

      Bottom line – komplikovanije je, a obzirom da govorimo o sloju ljudi koji nisu taksisti, bukvalno još jedan minus zbog kojeg neko komotno može da batali poslovanje u Srbiji i da pođe put uređenijeg društva gde čak i kad plaćaš veće poreze, makar znaš gde taj novac ide.

    • Ivan K

      Ivan K

      28. 10. 2019. u 21:22 Odgovori

      Zato što kao doo mnogo teže dolaziš do svojih para s računa.

      Ono što možeš da pravdaš je kul. Ali ono što ne možeš, onda ili skidaš s računa uz dosta veliki porez, ili moraš sebi da isplaćuješ veću platu, što onda nema smisla, zaposliću se i plaćaću full porez i doprinose, i ćao.

  4. Marko

    Marko

    25. 10. 2019. u 20:51 Odgovori

    Zašto uporno pišete da se ovo odnosi samo na paušalce? Odnosi se na SVE preduzetnike, i one koji vode knjige i isplaćuju sebi ličnu zaradu!

  5. Dunja

    Dunja

    25. 10. 2019. u 21:00 Odgovori

    Pozdrav iz Holandije. Nismo se mogli preseliti u boljem trenutku. Iskrena preporuka da probate život preko, sve je jasno izdefinisano, nema pravila koja se konstantno menjaju. Glavni izazov je privikavanje na novu sredinu, ali na bolje nije toliko teško navići se. Jedini razlog za ostanak u Srbiji su porodica i prijatelji.

  6. Ivan

    Ivan

    25. 10. 2019. u 22:24 Odgovori

    Za @Ne Sada – otvaranje DOO je ipak veliki trosak, samo za knjigovodju treba 100 evra mesecno (Novi Sad), plus minimum 8700 din za poreze i doprinose. Na dobit ide 15% poreza, a da bi uopste mogao da dignes te pare, ide 15% porez na dividendu. Na neki prosek od 1000 eur prihoda, ostane ti manje od 600 eur. Da ne pominjem da su kazne mnogo vece, a kontrole redovne. A sta bi dobili vise zauzvrat nego kao pausalci? Nista, bas nista, ustvari, zbog manjih prihoda, manji i kvalitet zivota.

  7. Marko Susic

    Marko Susic

    25. 10. 2019. u 23:38 Odgovori

    Dakle, pre par godina otvorili smo firmu jer je inostrani klijent to trazio od nas da bismo nastavili saradnju. Svi smo zaposleni preko pausala. Padamo test samostalnlsti. U roku od ovih mesec dana 4 radnika su napustila zbog ovog zakona. Mi sada vagamo sta je najbolje za nas doo ili ove satro podsticajne beneficije. Klijenta ne zanima nasa poreska politika i ne zanima ih da nam podizu plate gore. Nasa firma je fiktivna firma jer realno mi svi radimo kao kontraktori za tog stranca, a firma je tu da bi ulata para bila laksa za klijenta jer nije hteo da se bakce sa nama pojedinacno. Recimo i da prihvatimo „podsticaj“, nasa firma ce biti zatvorena roku od 2 godine najvise. Kao sto rekoh vec smo kratki za 4 coveka. Ove godine odbio sam posao i priliku da odem napolje mislim da to necu uraditi sledece. Sto bi danas jedan stariji kolega rekao ovakvog klijenta tesko da cemo uspeti sledeci put da privucemo u buducnosti. Mi se danas trkamo sa Ukrajincima, rumunima koji mi se cini da imaju 0% poreza na IT, jer znaju da im se ciste pare uvlace u drzavu, a bogami i sa Indusima kojih ima mnogo. Drugar je izgubio posao jer su ga smenili sa Indusima koji su jeftiniji. Nakon 3 godine plate ce pasti za vise od 40% i to je efekat koji ce da postignu, a drugi efekat je ko ne nadje rupu za normalan rad otici ce odavde.

  8. Dragan

    Dragan

    26. 10. 2019. u 11:42 Odgovori

    Cekaj Marko, 4 radnika su vas napustila u roku od mesec dana zbog toga sto je izašao predlog zakona koji će možda biti usvojen, možda ne, i koji će možda krenuti da se primenjuje od 1.1.2020., možda ne. Meni se čini da je u tom konkretnom slučaju zapravo problem zbog koga su 4 radnika napustila posao mnogo veći, jer mi deluje prosto neverovatno da će 4 osobe dati otkaz zbog toga što je nekakav predlog zakona u opticaju. Pa majku mu, neće otići u zatvor 1.1.2020. ukoliko ne daju otkaz u prvih mesec dana od objave predloga zakona. 🙂

    • Damir

      Damir

      28. 10. 2019. u 01:48 Odgovori

      Nažalost itekako je takva atmosfera napravljena da ja savršeno verujem da se to desilo. Evo i ja razmišljam isto da momentalno palim odavde iako prolazim ovaj test tog istog ne donešenog zakona.

      • Dragan

        Dragan

        29. 10. 2019. u 15:29 Odgovori

        Damire, da li to znaci da je gomila ITevaca koji zaradjuju 2-3.000+ eur mesecno toliko nezadovoljna zivotom u Srbiji, da je ovo kap koja je prelila casu?

        Zanimljiva evolucija 🙂 pre 15-20 godina ljudi su isli iz Srbije trbuhom za kruhom i finansijski momenat je bio najbitniji, a sada emancipovani ITevci idu is Srbije zbog problema „viseg nivoa“. Da imate vremeplov pa da se vratite jedno 15-20 godina u nazad pa da kazete ljudima da ce jednog dana iz Srbije odlaziti iako ce ziveti lepo i kvalitetno.

  9. Interstellar

    Interstellar

    26. 10. 2019. u 14:38 Odgovori

    Ovakva muljanja plaše i mene, potpuno bona-fide freelancera koji radi od projekta od projekta sa 10tak klijenata godišnje, jer u ovoj zemlji (zemlji, ne državi) se pravila menjaju preko noći, i gledaću da u što skorije vreme svoju firmu ili izmestim u stabilnije okruženje ili da nađem zaposlenje negde na zapadu i da odem, pre nego što ja dođem na red

  10. Mita

    Mita

    26. 10. 2019. u 23:50 Odgovori

    Ja ipak mislim da predlagač ili grupa predlagača ovog zakona treba imenom i prezimenom da se predstave. Da se zna čija će biti zasluga za možda u svetu nezabeležen uspeh ali možda i katastrofalan neuspeh jednog zakona kao i posledica koje su iz toga proistekle.

  11. Petar

    Petar

    27. 10. 2019. u 16:44 Odgovori

    Ovo je jako razvodnjena verzija jer su ljudi bili u soku nisu uspeli da se artikulisu. Prvo treba znati da to sto u Microsoftu i Digitalnoj Srbiji rade je stvaranje restriktivnih ugovora (po nasem zakonu). Microsoft je vec u Americi zglajznuo zbog udruzivanja u kartel (po njihovom) a Altiparmakov iz Fiskalnog saveta se izlanuo da Mikrosoftu smeta trenutno stanje. U praksi to ne znaci ista pravila. Znaci sledece. Znaci zatvaranje granice za rad sa inostranstvom kroz poreze od 50 posto i time sto niko nameru da otvara kancelariju u Srbiji za jednog freelancera. Time pocinje stvaranje monopola lokalnih velikih igraca koji ce u zatvorenoj zemlji biti jedini izvor posla, diktirati cene rada i dovesti do neminovnog gasenja malih preduzetnika koji te cene nece moci da isprate jer nece vise biti otvorena granica da im neko parira. S tim monopolom ce pasti i zarade jer nema ko spolja da ih remeti. Pare kojom teskom mukom skupljamo u zemlji u kojoj ne postoji penzioni fond ce biti otete sto ce na period od 20-30 godina dovesti do toga da sadasnje srednje generacije i mladi sa visokom specijalizacijom i skolama nece imati nikakvu penziju pod stare dane jer ce sve pare ici u drzavnu kasu iz koje ce zahvatati kako kome treba kad drzava bude opet pred bankrotom. Znamo kolike su plate programera tamo pa s tim u vezi i da Tomic iz Mikrosofta koji podrzava mere nema problem sa ovim. Njegova plata je dovoljna da da drzavi i da mu ostane u slamarici. Za jedno 20 godina kada budemo kopali po kontejnerima on ce da se bavi nekretninama i svaki nece ziveti od drzavne penzije. Takodje desava se intersantna stvar da u Srbiji vise niko nece biti samostalan vec samo tudj radnik. Kartel u Srbiji gospodo…

    • Nenad

      Nenad

      28. 10. 2019. u 01:24 Odgovori

      Petre, da li ste realni? Pobogu, pisete kako je ovaj zakon donesen kako bi IT korporacije koje su u Digitalnoj Srbiji stvorile sebi monopol i onemogucile IT-evce i druge digitalne radnike da rade „remote“.

      Da li znate koliko ima ljudi koji rade remote, sto full-time, sto kao freelancer-a? Da li mislite da je cifra red velicine 100-200, ili 1000-2000, ili pak 10000-20000?

      Da li zaista mislite da ce desetak IT korporacija koje sada zaposljavaju 100-500 ljudi u proseku otvoriti jos 10000-20000 radnih mesta kako bi „zbrinule“ nesretne remote full-time radnike i freelancere koji nece vise moci da rade preko agencija?

      Iskreno, tesko mi je da poverujem u ove stvari koje citam, zapravo tesko mi je da poverujem da pripadam IT zajednici Srbije i da pripadnici IT zajednice pisu komentare u stilu prosecnog komentatora vesti na „news“ portalima, sa sve teatralnim pristupom i obilatim koriscenjem dramaticnih elementata.

      Sta cemo sve procitati ovde, od toga da IT korporacije planiraju da otvore 10-20 hiljada novih radnih mesta kako bi „zbrinule“ ljude koji nece moci da rade direktno sa stranim klijentima, do toga da se iza ovoga krije jedna Nemacka koja sada otvara granice za IT strucnjake pa uslovljava Srbiju da usvoji zakon koji ce oterati bar 50% 10-20 hiljada pausalaca u Nemacku koja ih ceka sirom otvorenih ruku. A da, u tom slucaju IT korporacije u Srbiji treba da otvore 50% manje radnih mesta, jer ce deo ljudi „zbrinuti“ i Nemacka.

      Dajte ljudi, hajde malo realnosti da ukljucimo u ovu pricu. Srca i emocija bez – samo zdrav razum IT Srbina spasva, prema tome nemojte da dozvolite da nam se drugi smeju i da nas dvozivljavaju kao da smo IT babe koje znaju samo da kukaju. Molim vas za realnost i molim vas za iskljucivanje emotivnog i teatralnog nastupa. Hajde da diskutujemo ovo kao odrasli ljudi, drugim recima da ukljucimo razum, a iskljucimo srce prilikom donosenja procena sta i kako.

      Zahvaljujem Vam na prihvatanju sugestije.

      • Marko

        Marko

        28. 10. 2019. u 13:07 Odgovori

        @Nenad
        Ne Nenade, prvo nema 10-20 hiljada developer remote workera, ima ih mozda reda velicine nekoliko hiljada. Nek ih ima i 10 hiljada, zatvaranjem konkurencije inostranih firmi domace korporacije ce dopiti pool inzenjera da biraju koji ce znacajno oboriti cenu rada (pogotovu sa ovim subvencijama), dalje izgubice opasnost da im trenutno zaposleni inzenjeri odu za vece pare i zanimljivije projekte u neki distribuirani startap tim.

        • Nenad

          Nenad

          28. 10. 2019. u 14:05 Odgovori

          Marko, ok znaci ima 10 hiljada remote developera, i kada se zatvori mogucnost da rade za strane firme pola tih developera ce pokupiti Nemacka, a druga polovina od 5 hiljada ce ostati u Srbiji, krckace stednju i bice svojevrstan talent pool inzenjera koje ce u naredne 3 godine zaposliti desetak IT korporacija, da li to zelis da kazes?

          Ako to zelis da kazes, onda sam prilicno siguran da se iza desetak IT korporacija krije neki opasno dobar projekat tipa novi Google ili novi Facebook, jer jedino u tom slucaju vidim potrebu da u naredne 3 godine domace IT korporacije zaposle 5.000 inzinjera.

          Izvini ako sam zvucao sarkasticno, ali samo deduktivno zakljucujem spram premisa koje si ti izneo u tvom odgovoru.

          • Jeffe

            Jeffe

            28. 10. 2019. u 18:40

            Marko je u pravu. Vlasnici firmi koji drže zaposlene na belo ne mogu da izdrže pritisak na plate (ili mogu ali su svejedno pohlepni). Pritiskaju vrh vlasti pretnjom da će otići, plus još ponešto. Ne mogu da ofiram izvor, eto, nemoj verovati.
            Da se suzbiju lažni preduzetnici dovoljno je podesiti limit za paušal, možda uvesti stepenovanje osnovice prema prihodu.. Da ostane jednostavno, a da država više zahvati.
            Ali ne! Oni baš insistiraju da lokalni talenti mogu da rade samo kod njih, a nipošto da imaju jednostavan mehanizam za direktan rad sa strancima (jer to diže plate nama, onda njima gunđaju zaposleni, moraju dizati plate itd).
            Trenutno su u najvećem problemu ne lažni nego pravi paušalci, koji pabirče posliće online. To je zaista kriminal, udarati na takve ljude (uvođenjem neizvesnosti).

          • Petar

            Petar

            28. 10. 2019. u 21:36

            „Pobogu, pisete kako je ovaj zakon donesen kako bi IT korporacije koje su u Digitalnoj Srbiji stvorile sebi monopol i onemogucile IT-evce i druge digitalne radnike da rade „remote“. “

            Ne, ono sto pisem jeste ko ce da se okoristi od tog zakona i ko je na vreme uleteo u semu sa drzavom za korist (smanjenje poreza). Mikrosoft je vec to radio u Americi sa Guglom, Piksarom i Lucasfilmom. Drzava je ta koja je onemogucila digitalne radnike da rade remote. Za 3 godine (trajanja subvencija) strano trziste ce biti umrtvljeno, konkurencija u platama ce nestati. Kao rezultat, plate ovde ce pasti toliko da se nivelisu puna penziona i socijalna davanja (rad na belo) i svi srecni. To je zapravo ono sto je receno na panelima u Novom Sadu i Beogradu. Pa sad ako ja lazem, ne lazu oni iz vlade Srbije a ti izvoli pa ni njima ne veruj 🙂 Ja sam samo popuno prazan deo kako ce doci svega toga (zatvaranjem granica kroz poreze od 50 posto i ko tu jedini ima koristi i ko je to vec radio ranije pa zavrsio na sudu). To sto ti ne mozes da procesujes porez od 50 posto, stranu firmu koja lobira i koja je zavrsila na sudu sa prakticnim promenama koje to izaziva, to je vec do tebe…

          • Aleksandar

            Aleksandar

            29. 10. 2019. u 17:09

            Malo su se obrnule teze ovde. Ok neka i bude da 10 000 programera ipak nema gde da ode, i ne moze da izadje iz zemlje, velike firme nisu lobirale za ovaj zakon i nemaju interes da zaposle 10 000 programera, wow, svaka čast! Uspeli ste da uzmete i njima 60% prihoda, ili da ih gurate u doo maltretiranje… Kakav doprinos, kakav uspeh! Pustili ste da kolko tolko razvijemo posao, organizujemo zivot, neki izrodimo 2-3 dece, uzmemo kredite i pomislimo kako zivot ovde i nije tako loš, dozvolili nam da na nekoliko godina prestanemo da mastamo o iseljenju, i placamo poreze (a evo ja sam za 6 godina vrlo preplatio sve sto je drzava ulozila u mene), a onda ste se jednog dana setili da vas je sramota kolko nam je dobro (da parafraziram NJKV)… bravo!

  12. #a3 slucaj

    #a3 slucaj

    27. 10. 2019. u 17:13 Odgovori

    Cak i da se odustane od usvajanje predlozenih promena, sto bi bilo najbolje resenje, osecaj nesigurnosti koji je ovaj predlog izazvao je katastrofalan. Moja porodica i ja smo vezali svoju egzistenciju za ovaj vid poslovanja(radim za jednog inostranog klienta, nisam pausalac ali po svoj prilici padam test) i mogucnost da je neko teka tako, preko noci, ugrozi nas cini veoma zabrinutima.
    Ozbiljno razmisljamo o iseljenju…..

    • Isti slučaj

      Isti slučaj

      29. 10. 2019. u 12:58 Odgovori

      Potpuno isti slučaj i kod mene, radim za jednog stranog klijenta već godinama, imao sam spremne papire da kupim stan kad ono u vestima kao grom iz vedra neba vidim vest, za tri meseca vam okrećemo svet naopačke!!! A zašto? Pa zato što nam se može!!

      Tu sam shvatio da više ne želim da imam ništa više sa ovom državom pa makar sada i rešili da stave 0% poreza na IT, trebalo mi je dva dana da dobijem ponudu za preseljenje u inostranstvo, isti taj moj poslodavac iz inostranstva bio je presrećan kada je čuo da želim da radim u centrali firme, toliko čak da mi je bukvalno prostro crveni tepih, dobio sam relokacioni paket, oni nalaze stan, bonus za privikavanje, članska karta za teretanu, besplatni časovi jezika za suprugu i mnoge druge pogodnosti, za mesec dana gotova viza i zbogom, zakon još neće stupiti na snagu (možda i neće nikada) a ja ću već biti vani. Na kraju možda bi trebalo i da se zahvalim vladi Srbije, ovo je bio okidač koji me je konačno naterao da odem i siguran sam da je to prava odluka.

      • Pausalac vec 10 godina

        Pausalac vec 10 godina

        29. 10. 2019. u 15:36 Odgovori

        @isti slucaj probaj da napravis dil sa firmom napolju da primas bruto platu na racun tamosnje varijante preduzetnicke agencije (ili jos bolje firme u Estoniji ili nekoj offshore jurisdikciji).

        Zasto da budes prijavljen na belo i zasto da umesto bruto iznosa primas neto umanjen za 30-40%? Sigurno postoji neka mogucnost da budes pausalac u zemlji u koju se selis, i da za neku 200-300 eur resis sve troskove poreza/doprinosa, a ostatak sebi u dzep. Uostalom, tako si, po tvojim recima, radio u Srbiji dok je moglo, a napolju cenim da sigurno moze, jer je trava uvek zelenija nego kuci. Sta mislis o tome?

        • Miki

          Miki

          30. 10. 2019. u 10:49 Odgovori

          U skandinavskim zemljama na primer ljudi vole da plate porez. Ja sam tamo imao sve skupa oko 64% poreza kombinovano. Razlika je u tome gde te pare idu. Tamo nemas ni jednu rupu na ulici, ekologija je 7 milenijuma ispred naseg nivoa npr. Penzioni sistem funkcionise perfektno itd. Nemas potrebe da tamo budes pausalac. Nema stresa i nervoze. Ako mozes da izdrzis klimu i zatvoreno drustvo to je to. I sad uporedi to sa SNS Srbijom, ili sa Srbijom pre ove vlasti. Nista se ne menja. Kriminal, bahatost i nepotizam. Zasto bi iko normalan davao ovoj nazovi drzavi ista? Ne primenjuju ni zakone koje su sami doneli. E u tome je razlika. Ljudi ce opet da odlaze.

          • Pausalac vec 10 godina

            Pausalac vec 10 godina

            30. 10. 2019. u 13:35

            Miki, to da bi mi ljudi ovde placali porez kada bi putevi bili dobri i kada bi vlast bila po volji ljudi, to mislim da mozes da okacis macku o rep. Mi smo kraljevi trazenja izgovora zasto nesto ne radimo i zasto nesto necemo da radimo. Sve i da su putevi u fulu sredjeni, da je Srbija u rangu na primer Slovenije po vecini stvari u drustvu, mi bi opet nasli razlog zasto hocemo da zavrnemo sistem i izbegnemo nesto. To je prosto tako kod nas + dodaj na to da je trava zelenija u inostranstvu i dobijes problem mindseta u Srba nebitno da li su to krezubi glasaci SNS-a ili IT strucnjaci.

  13. Vlada

    Vlada

    27. 10. 2019. u 18:37 Odgovori

    Podrzavam da se imenuje predlagac zakona, samo mislim da u nasoj zemlji zakone ne donose nasi ljudi, vec ih predlazu korporacije ili prosto strane agencije koje daju donacije. I onda izvoli moras da usvojis. Neko mi je pricao o ovome, ali ne mogu se setiti tacnog naziva te agencije, koja je naravno inostrana. Da smo okupirani jesmo, tragedija je jedino sto to ne znamo. To i jeste cilj – kad se zna onda ce se okupacija kad tad prekinuti, kad se ne zna onda traje vecno

  14. Milanka

    Milanka

    15. 11. 2019. u 15:32 Odgovori

    Imam pitanje, pa nek neko proba da odgovori, jer ovo se odnosi na makar 15 % konsultanata. Sta je sa ljudima koji imaju otvorenu agenciju iz radnog odnosa? Sta je sa ljudima koji ispunjavaju samo 70% prihoda od jednog klijenta, ali i nijedan drugi uslov? Oni zakonom, koliko citam, ostaju po starom, ali vidim da se panika dize u nebesa, pa mi nije jasno da li ja nesto propustam. Ako je fora da mora da se ispuni makar 5 uslova da bi agencija bila nesamostalna, samo mala promena ugovora moze da skine to na 3 ili 4. (I guess everybody will lie 🙂 tako da se time na kraju dana nista ne menja. Ili ozbiljno gresim. Procitah na Startitu da je poenta da je nesamostalan onaj koji ispunjava 5 od 9 kriterijuma. Btw, stvarno me zanima sta zakon ima da kaze na ljude koji paralelno imaju radni odnos i agenciju, jer oni najcesce imaju po 1-5 klijenata i vecma ispunjavaju uslov od 70% prihoda. Jer ce da ih teraju da raskinu trenutni radni odnos i uspostave novi ili???

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Propustili ste

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.