Izmene zakona o paušalcima: Zašto se preduzetnici bore protiv ovih predloga?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Prethodnih dana slušali smo diskusije, postavljali pitanja, čitali izvinjenja i suočavali se sa strahovima svih koju posluju u Srbiji, a na koje utiče jedna zajednička tema – paušal.

Za one manje upućene, ukoliko takvih uopšte ima, Ministarstvo finansija pre mesec dana predstavilo je predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje u suštini znače sledeće:

Ukoliko ste paušalac i ne prolazite Test samostalnosti – onaj ko je do sada bio vaš klijent, trebalo bi da postane vaš poslodavac.

Negodovanje i nepoverenje javnosti koje se tom prilikom javilo još uvek se nije smirilo. Teorija o tome zašto baš sada ima sve više, a sukobljeni paušalci i predlagači zakona prvi put su imali priliku da diskutuju o predlozima u okviru okruglih stolova koji su organizovani u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. U prestonici je održana i rasprava u Privrednoj komori Srbije, gde su se zainteresovane strane ponovo okupile, ali ovaj put bez predstavnika nadležnog ministarstva i predstavnika kabineta Vlade.

Redakcija Netokracija posetila je diskusiju u Beogradu, te smo pokušali da izvučemo ključne stavke koje smetaju paušalcima i onima koji su otvoreno kritikovali novi predlog.

Iako su predstavnici Vlade tokom okupljanja više puta naglasili da izmene ovih zakona nisu tu kako bi povećale državni budžet kroz veće oporezivanje, te dodali da je ova mera neutralna ili blago negativna po državnu kasu zbog odobrenih poreskih olakšica u trajanju od tri godine za kompanije koje uvećavaju broj zaposlenih (zapošljavaju donedavno angažovane paušalce i mlade), paušalci zahtevaju momentalno odbacivanje ovih predloga ili njihovo odlaganje do daljnjeg, uz obavezan nastavak diskusije za koju se pitaju zašto je pokrenuta tek sada, nakon burnih reakcija javnosti.

Konkretni razlozi slede u nastavku teksta.

1) Paušalci smatraju da njihovi interesi nisu adekvatno zastupani

Radnu grupu koja je kreirala predloge novih zakona činili su svi osim onih kojih se to najviše tiče (samih paušalaca), nedvosmislen je stav zajednice. Predstavnici Vlade, prema mišljenju mnogih na koje se ovaj zakon odnosi i sa kojima smo razgovarali tokom prethodnih dana, na pregovore nisu pozvali adekvatne učesnike, te najveći broj paušalaca već zbog ovog pitanja osporava kompletne izmene zakona.

Posledica pregovaranja iza zatvorenih vrata, smatraju paušalci, jesu predlozi koji idu u korist velikim kompanijama, a paušalno oporezovanim preduzetnicima samo otežavaju poslovanje, čineći ga dodatno komplikovanim i to u poslovno najtežem periodu godine. To je, ističe jedan od učesnika diskusije u Beogradu, samo prvi od problema:

Predložene mere možda rešavaju probleme između kompanija kada je zapošljavanje seniora u pitanju, ali stvaraju nejednak odnos među kolegama, odnosno nelojalnu konkurenciju između onih koji su do sada bili zaposleni i onih koji nisu, jer ovi prvi sa sobom ne nose poreske olakšice za svoje zapošljavanje tokom tri godine koliko će trajati predložene mere.

2) Ekstremno malo vremena za prilagođavanje

Još šokantnija činjenica od toga da u procesu kreiranja izmena zakona nisu učestvovali paušalci, za učesnike diskusije i one koje ova tema direktno pogađa, bila je i informacija da bi nove izmene trebale da stupe na snagu već 1. januara 2020. godine (ukoliko budu usvojene u novembru, kao što se priča), što je neverovatno kratak rok budući da predlozi pojedinih zakona stoje u Skupštini Srbije još od 2017. godine.

Time bi se preduzetnici doveli u šah-mat poziciju u kojoj pred kraj poslovne godine, umesto o poslu i klijentima, moraju da razmišljaju o svojoj egzistenciji i regulaciji odnosa koji je sve do sada dopuštan iz prostih ekonomskih razloga. Zanemarivanje regulacije ovih odnosa moglo bi se tretirati i kao krivično delo, a u paušalci bi u problemu mogli da budu već 2. januara – stoga nije teško videti zašto je ovo tema koja se tiče mnogih, a ne samo IT-jevaca koji posluju u Srbiji.

Odgovor na pitanje kada je pravo vreme da se jedna ovakva izmena donese je težak i ne znamo da li postoji onaj pravi, ali se stiče utisak da su paušalci zaista stavljeni pred svršen čin i da su na taj način, u nedostatku boljeg izraza, bukvalno saterani u ćošak uz izgovor da su ove izmene nešto što i državi i paušalcima daje tri godine da dođu do boljeg rešenja.

Tu je naravno i pitanje bez odgovora – ako je Test samostalnosti bio spreman prošle godine, zašto se o njemu diskutuje tek sada i to nakon pritiska stručne javnosti? Jer da se ne lažemo, ovo je tema koja pogađa mnoge. Pitanje je izuzetno osetljivo.

3) Previše pojedinačnih slučajeva u kojima nije jasno kako bi se izmene zakona primenjivale

Iako su učesnici diskusija širom Srbije istakli da je 9 kriterijuma po kojima se utvrđuje samostalnost preduzetnika nejasno i da njihovo tumačenje varira od slučaja do slučaja, stav onih koji su pisali zakon ostaje nepromenjen: paušalni preduzetnik može pasti na nekoliko kriterijuma, ali je ipak potrebno 5 od 9 da biste bili prinuđeni da odnos sa svojim nalogodavcem definišete drugačije. Zbog toga, oni ističu:

Kriterijume treba posmatrati kao celinu, ne odvojeno.

Ipak, slušajući raspravu u Beogradu, lako se moglo zaključiti da pojedinačnih slučajeva i izuzetaka od pravila ima mnogo, čak i previše, te da se poslovni scenariji isuviše razlikuju da bi se mogli svrstati u isti koš, a kamoli pod devet kriterijuma.

Pojedinačni slučajevi, makar u praksi, mogu se rešiti potražnjom mišljenja Ministarstva finansija, ali to, saglasni su učesnici, nije odgovarajuća niti najmanje efikasna opcija jer čitav proces predugo traje, a i samo mišljenje može biti neodređeno – toliko da poreski inspektor koji proverava vaš slučaj ne može da donese jasan zaključak.

To svakako nije situacija sa kojom preduzetnici žele da se suočavaju, što nas dovodi i do četvrte tačke.

4) Nesigurnost plaši preduzetnike – žele jasne i nedvosmislene kriterijume za poslovanje

Prethodno navedena stavka kod paušalaca izaziva osećaj koji se ne može drugačije definisati nego kao nesigurnost. Nesigurnost u vezi poslovanja, budućnosti, sveopšte dobrobiti. Nesigurnost u vezi sa tim šta će se desiti nakon tri godine tj. nakon što poreske olakšice prestanu.

Pa ipak, iako su podnosioci izmena zakona jasno naglasili da se odnosi sa poslodavcima koji bi se posle 1. januara smatrali nelegalnim, pre tog roka zanemaruju, paušalci su zabrinuti jer već u prvim danima važenja novog zakona mogu pasti Test samostalnosti zbog promenljivih okolnosti u kojima rade.

Sve to, ističe jedan od učesnika diskusije, dovešće do toga da zbog izraženih nesigurnosti Srbija postaje manje konkurentno IT tržište:

Strane klijente ne zanimaju naše zakonske i pravne norme. Oni će otići u zemlju gde mogu da dobiju dobro odrađen posao po manjoj ceni i neće žaliti za nama. Ja kao preduzetnik treba da regulišem svoj odnos sa klijentom iz inostranstva? Treba da ga zamolim da me zaposli?

Da li ste vi svesni kako izgleda tržište rada i koliko je konkurentno? Da li ste svesni da se mi u Srbiji borimo za taj jedan evro sa Rumunima, Bugarima, Ukrajincima koji pred kraj 2019. godine ne moraju da razmišljaju o svojoj budućnosti?

5) Bojazan da oni koji treba da sprovode zakon nisu dovoljno stručni – ostavlja im se prostor za različito tumačenje

Slušajući raspravu i argumente obe strane, može se doći i do sledećeg stava: izmene zakona u teoriji i nisu loše, ali njegova primena kao najbitniji deo, može dovesti do efekata koji veoma mogu da osakate IT i male preduzetnike i to samo zbog nestručnosti poreskih inspektora. A to, priznaju svi akteri, ne ide nikome u prilog.

Upravo zbog toga spomenuti kriterijumi, smatraju učesnici rasprave, nisu adekvatna opcija jer su podložni različitoj interpretaciji – mogu veoma lako biti shvaćeni i kako treba, ali i kako ne treba. Kao što je jedan od učesnika diskusije izjavio, reči “kreativnost” i “poreski inspektor” ne bi trebale da stoje u istoj rečenici.

Pored toga, tu je i činjenično stanje sa terena, a to je da najveći broj poreskih inspektora jednostavno nema dovoljno znanja o novim poslovnim modelima, kamoli IT industriji i terminologiji koja se za nju veziju. Drugim rečima, džabe dobar zakon, ako je kontrolor loš.

Poslednjoj stavki gotovo nikako ne ide u prilog ni to što je jedan od učesnika diskusije, nakon najavljenih izmena, zapravo otišao do svog poreskog inspektora kako bi se raspisao o primeni Testa samostalnosti na šta mu je ovaj rekao da ne zna šta je to – dva meseca pred početak primene istog.

Pitanje od milion dolara – šta dalje?

Na kraju svega, posle svih postavljenih pitanja i polovičnih odgovora, rezultat je to da nedoumica ima još više nego kada smo krenuli.

Čemu, dakle, tolika žurba za usvajanjem izmena zakona? Čeka li nas sada veći egzodus programera i drugih stručnjaka koji posluju u digitalnoj ekonomiji? Kako će sve ovo uticati na plate u IT industriji i na konkurentnost malih kompanija koje su paušal koristile kao alat za privlačenje kvalitetnijeg kadra? Šta nas čeka 2023. godine kada poreske olakšice više ne budu postojale? Može li se ovo osetljivo pitanje urediti na bolji način?

Predstavnici Vlade kažu da su i dalje otvoreni za sve smislene sugestije i predloge i da su njihova vrata uvek otvorena. Komentare učesnika su zapisivali. Takođe, oni su ponovo pozvali sve predstavnike zajednice i pojedince da im upute smislene sugestije za poboljšanje predloga, ali teško je reći može li se situacije promeniti za manje od dva meseca, jer ako ćete iskreno – gorepomenute diskusije pre su ličile na odgovor krizne komunikacije, nego na nekakav proces u kome se bitne odluke donose demokratski.

Novih zvaničnih diskusija, makar za sada, neće biti – niti su na vidiku. Kada ćemo i kakav odgovor dobiti, još uvek se ne zna. Nadamo se da Vlada na jedno ovakvo delikatno pitanje ipak neće odgovoriti samo udarcem skupštinskog čekića čime bi, prema mišljenju velikog broja ljudi sa kojima smo pričali u prethodnim danima, gotovo sigurno zapečatila poslovanje mnogih koji bi svoju karijeru mogli da nastave i van granica domaćeg IT-ja.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Analiza

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Upoznajte poslodavce

Zašto je Smallpdf uveo 16 nedelja plaćenog odsustva za novopočene tate?

Da li ste nekada čuli za termin 'paternity leave' i da li znate šta on tačno podrazumeva? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Ivom Marinković iz kompanije Smallpdf koja je ovaj benefit nedavno omogućila svojim zaposlenima.

Novost

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Propustili ste

Karijere

Microsoft i LinkedIn objavili online kurseve digitalnih veština za 10 miliona ljudi koji traže posao

Kompanija Microsoft ima plan da u saradnji s LinkedIn-om do 2025. godine obezbedi obuke i kurseve za 10 miliona ljudi i na taj način im omogući da steknu veštine i sertifikate koji će im pomoći u pronalaženju poslova.

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako je Tamara od studija psihologije došla do seniorske pozicije u ‘game dev’ industriji

Igranje modernih video igara uvek je u meni izazivalo dozu interesovanja o tome kako zapravo nastaju ovako veliki projekti. Do sada smo imali priliku da često pišemo o tome, pa i nastavljamo u tom smeru kroz razgovor sa Tamarom Perić koja je Lead Game Designer u regionalnoj kompaniji Mad Head Games.

Sponzorisano

Razvoj samouslužnih bankarskih alata kao odgovor na promene navika klijenata?

Korisnici bankarskih usluga sve više zahtevaju samostalnost u radu, bez obaveze odlaska u ekspozituru. Tendencije idu ka tome da će ekspozitura ostati dominantan kanal za nešto kompleksnije bankarske proizvode, kao i mesto gde će klijenti pretežno vršiti konsultacije sa bankarskim službenikom.

Office Talks Podcast

Kako od nule napraviti mobilnu aplikaciju za vaš proizvod? (Smallpdf)

U 120. epizodi Office Talks podkasta imali smo priliku da ugostimo Željka Ilića i Ivana Milisavljevića iz kompanije Smallpdf. Sa njima smo razgovarali o proizvodima, radu na mobilnim aplikacijama i kompanijskoj kulturi.

Tehnologija

DaFED #58: Kako na efikasan način podići performanse i optimizovati web sajt

Oslobodite vaše kalendare, jer je 58. DaFED događaj zakazan za četvrtak 8. decembra s početkokm od 18 časova, u Amfiteatru centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu.

Upoznajte poslodavce

Kako je Ananas postao startap unutar korporacije i okupio internacionalni tim sa iskustvom iz Amazona i Gugla?

Kako izgleda razvoj jednog od najambicioznijih e-commerce projekata u regionu? Koliko ljudi radi na developmentu i kako su oni organizovani? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Belom Klašnjom, CTO kompanije Ananas koja stoji iza istoimene web prodavnice.