Niški BAD SISTEMS uz Papergin želi da pojednostavi obradu dokumenata

Niški BAD SISTEMS uz Papergin želi da ubrza i pojednostavi obradu digitalnih dokumenata

Kako bi dodatno pojednostavili proces obrade PDF i drugih dokumenata kompanija BAD SISTEMS iz Niša razvila je inovativni SaaS proizvod Papergin. Ovo je bila idealna prilika da porazgovaramo sa Milom Stefanović koja dolazi iz marketing tima ove kompanije.

Ovo nije prvi put da se susrećemo sa softverskim proizvodima ove niške kompanije: do sada smo imali priliku da pišemo o servisu Starloads, dok smo sredinom ove godine predstavili još jedan SaaS alat iz BAD SISTEMS-a pod nazivom Klapper. Da ova kompanija gleda i nekoliko koraka unapred i nema nameru da stane sa razvojem inovativnih tehnoloških proizvoda, dokaz je i njihov najnoviji alat Papergin.

Zahvaljujući prethodnoj saradnji sa finansijskim sektorom (tačnije Hedge Fund Management i Portfolio Management agencijama), ova kompanija je imala priliku da shvati da je u suštini najveći problem svih tih klijenata zajedno ogromna količina dolazećih PDF izveštaja. Sve te fajlove neko mora ručno da obradi, prođe kroz njih i ponovo ručno unese u neki drugi sistem i to stvara veliki operativni trošak.

Upravo tada se rodila ideja – zašto da se ne napravi platforma koja će sve ovo uraditi umesto čoveka i olakšati proces rada. Kroz razgovor sa Milom Stefanović, objašnjavamo više na koji način alat Papergin funkcioniše, kako je izgledao tim koji ga je razvijao i koji su naredni planovi za kompaniju BAD SISTEMS na domaćem tržištu, ali i šire.

Napredna tehnologija u službi kvalitetnog korisničkog iskustva

Da je rad na ovom alatu bio izazovan posao najbolje pokazuje podatak da je tim ljudi zadužen za razvoj Papergina bio nešto veći. Mila nam otkriva da je pokretač čitave ideje bio Jovan Soldatović (Managing Partner), a zatim dodaje i više detalja o backend development procesu koji se tiče organizovanja strukture mikropodataka i obrade podataka:

Za ovaj segment razvoja projekta bili su zaduženi Nikola Jovanović i Stanko Mladenović, naši backend developeri. Na dizajnu su radili Stefan Stanisavljević i Jovana Živković, UX i UI dizajneri. Za izgled sajta – početna stranica, kao i sve ostale, postarali su se Đorđe Todorović, Zoran Kuštrimović, Stefan Mihajlović i Aleksandra Čulinović.

Za testiranje rada platforme zadužen je Filip Đorđević. Tekst na sajtu, optimizaciju i promociju ovog SaaS proizvoda radili smo Andrija Stefanović, Sanja Živković i ja. Mnogo ljudi je uključeno u proces razvoja proizvoda i svakog dana se radi na usavršavanju istog.

Mila nam je otkrila sve detalje vezane za probleme koje Papergin rešava, uz osvrt na to koji su naredni planovi u vezi daljeg unapređenje ovog digitalnog alata.

Ono što je na počektu važno napomenuti jeste da je u pitanju digitalni proizvod za automatizovanu obradu dokumenata. “Osim OCR-a, Papergin ima i implementirane NLP modele, AI granu koja se zasniva na učenju sistema iz obrađenih podataka, identifikovanju obrazaca i na samostalnim odlukama mašine”, pojašnjava Mila.

Prema njenim rečima, jedinstvenost Papergina je da se klasifikacija i kategorizacija podataka i informacija vrši prema semantičkim i logičkim kriterijumima, a ne samo ponavljanjem ustaljenih oblika dokumenata. Naime, ovaj alat je u stanju da napravi logičku vezu između teksta, tabela i kolona ili redova unutar tabela, praveći kategorizaciju i potkategorizaciju, pa na osnovu toga može uneti podatke u klijentov sistem, o čemu nam naša sagovornica otkriva više detalja:

Papergin ne zavisi od lokacije teksta ili tabele na samoj stranici, pa je njegova sposobnost dinamičkog prilagođavanja pravi napredak. Takođe, platforma nudi funkciju raspodele koja omogućava Paperginu da zapamti klijente ličnim rečnikom profesionalnog rada i prepozna ga svaki put kada dokument obrađuje platforma. Važan segment Papergina je odredišna opcija/atribut implementiran unutar platforme.

To znači da je Papergin prilagodljiv svakom poslovnom procesu, pa se klijent ne mora prilagođavati njegovom načinu rada. Platforma je “krojena” po meri svakog klijenta i adaptibilna je bilo kom biznis procesu. Benefiti korišćenja ove platforme su mnogostruki, a samo neki od njih su ušteda vremena, finansijskih resursa i povećanje produktivnosti zaposlenih. Štaviše, Papergin nije limitiran na prihvatanja i alociranje dokumenata, te tako može procesuirati bilo koji tip dokumenta.

Pored pojašnjavanja funkcionisanja samog alata, Stefanovićeva nam je približila i koje to napredne tehnologije ovaj proizvod koristi radi što efikasnijeg rada. Kako kaže, BAD SISTEMS je razvio sopstvenu OCR (Optical Character Reading) biblioteku koja ima mogućnost boljeg očitavanja samih PDF dokumenata zahvaljujući unapređenom sistemu poboljšavanja kontrasta, svetlosti i sive tonove same A4 stranice.

Alat je programiran i za bolje razumevanje same strukture sadržaja na stranici gde, primera radi, postoji tabela i BAD SISTEMS biblioteka može da razume šta su tačno zaglavlja ili kolone koje opisuju vrednosti u samoj tabeli. Ono što smo uspeli da saznamo jeste da je kompanija razvila i sopstveni NLP model koji služi za diverzifikaciju tabela i bolje razumevanje njihove pod-strukture – gde bi imali više nivoa podataka u samoj tabeli, ali i oko nje (primer za to bi bile fusnote koje su povezane sa samim sadržajem u tabeli).

Zanimljiv podatak jeste da je kompanija iz Niša zahvaljujući partnerstvu sa No-Code AI kompanijom Accern iz SAD-a omogućila da Papergin, pored mogućnosti da izvlači same informacije iz dokumenata i struktuiše, pruža mogućnost i razumevanje samog sadržaja, gde alat može automatski mapirati vrednosti za njihova značenja.

Promocija Papergina i nastavak razvoja digitalnih proizvoda u fokusu kompanije

S obzirom na to da je ovde reč o kompanijama koje mogu operisati sa prilično osetljivim podacima, zanimalo nas je da li se i gde ti podaci skladište, te da li je klijentima zagarantovana bezbednost i privatnost podataka. Mila nam objašnjava da Papergin kao digitalni proizvod nudi dva oblika skladištenja i obrade podataka:

Ukoliko se krajnji klijent odluči za cloud opciju sam može da izabere vrstu skladišta sopstvenih dokumenata (primeri za to bi bili AWS S3, Dropbox, OneDrive, G-drive…). Ako bi odabrao ovaj vid skladištenja i obrade podataka, odgovornost za zaštitu i politiku obrade svojih podataka snosi sam klijent, te time Papergin ne brine o samoj geo lokaciji podataka, ali mu dajemo do znanja da sami podaci neće biti obrađivani van zone EU ili SAD opet po izboru klijenta.

Za klijente kojima je potrebna lokalna obrada podataka kao i skladištenje, Papergin nudi opciju tzv. self-hosted, gde klijent može da obezbedi infrastrukturu za naše rešenje, a mi bismo izvršili samu implementaciju, tako da sami podaci, kao i dokumenta, nikada ne izlaze van mreže ili fizičke kancelarije klijenta.

Ideja je da se ovaj proizvod vremenom razvija, kao i da se poveća baza korisnika i kompanija širom sveta.

Kvalitet ovog alata do sada je prepoznalo nekoliko klijenata koji dolaze iz poslovnih sektora – osiguranje, banka, finansijske institucije (Hedge Fund Mng, Portfolio Mng.), kao i KYC (Know Your Client) kompanija. Do ovog trenutka (za 2021. godinu) proizvod je obradio preko 4.6 miliona A4 stranica i uspešno su obezbeđena partnerstva sa većim data alokatorima kako bi za tim koji stoji iza Papergina razumevanje podataka bilo što preciznije.

“Ono što je jako bitno jeste da je glavna i najvažnija povratna informacija od naših klijenata da uspešno smanjujemo operativne troškove ručne obrade podataka i time pomažemo rastu same kompanije”, kaže nam Mila koja je sa nama podelila više informacija o tome kako izgleda konkurencija na tržištu alata za procesuiranje dokumenata:

Slične solucije postoje kako u Evropi tako i šire. Platforme poput AlgoDocs, Rossum, Typless, ABBYY, Shakespeare predstavljaju takav tip rešenja. Međutim, ono što razlikuje Papergin od svih njih jeste upravo ta klasifikacija i kategorizacija podataka i informacija koja se vrši prema semantičkim i logičkim kriterijumima, a ne samo ponavljanjem ustaljene forme dokumenata. Takođe, još jedna prednost Papergina je mogućnost struktuisanja dokumenata.

Pred sam kraj razgovora, naša sagovornica nam je otkrila buduće planove, rekavši da je za sada u planu da se već postojeća platforma plasira na način koji zavređuje veću pažnju javnosti, budući da zaista olakšava proces rada u različitim sektorima gde je dominantno prisustvo papirologije. U nekoj bliskoj budućnosti to je aspekt na koji će tm iz BAD SISTEMS-a staviti primarni fokus.

Takođe, ova kompanija kao IT butik postoji već šest godina u Srbiji. Za taj period izgrađeno je nekoliko digitalnih proizvoda koji danas čine holistički ekosistem, koji može da pokrije sve zahteve i probleme od planiranja kapaciteta i resursa, logistike i transporta pa do same korisničke podrške, a opet sve u cilju smanjivanja operativnih troškova kao i digitalizacije poslovnih procesa.

“Mi smatramo da je svaka kompanija, bez obzira na veličinu, bitna i od uvek stavljamo akcenat na to da digitalni put može biti put uspeha, rasta čak i za najmanju kompaniju ukoliko je voljna (spremna) da se adaptira ili prilagodi digitalnim procesima”, zaključila je na kraju Mila.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Srpsko-švajcarski Strong Network podigao €5,1 investicije – širi se na Evropu i SAD

Strong Network, srpsko-švajcarski startap dobio je investiciju vrednu 5,1 miliona evra kako bi ubrzao svoje širenje na teritorije Evrope i SAD-a. Rundu investiranja predvodio je OpenOcean zajedno sa Wingman Ventures fondom.

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.