Zašto sve više digitalnih preduzetnika iz Srbije osniva firme u Americi?

I danas je tako, bez obzira na politiku i lične stavove. Digitalno doba to nije promenilo. Samo je ubrzalo stvari. Srbija je postala ozbiljan izvor digitalnog talenta. SaaS timovi, startapi, e-commerce brendovi, agencije i freelance stručnjaci sve češće izlaze na globalno tržište i traže svoje mesto pod suncem.

Ali na tom putu, mnogi nailaze na ograničenja koja nemaju veze ni sa znanjem ni sa proizvodom, već sa pravnim aspektima poslovanja. Upravo zato, sve više preduzetnika iz Srbije odlučuje se da otvori firmu u Sjedinjenim Američkim Državama.

Motivi su različiti:

• Startapi u američkoj firmi vide preduslov za učešće u programima poput Y Combinator-a, Techstars-a i lakši pristup ozbiljnom finansiranju;
• E-commerce brendovi žele pristup američkom bankarstvu i platnim procesorima koji su i dalje nedostupni za firme iz Srbije;
• Freelanceri i pružaoci usluga sa američkom poslovnom strukturom dobijaju kredibilitet, poresku fleksibilnost i pristup tržištima koje alternative poput Estonije, UAE ili EU nude samo delimično.

Zato hajde da vidimo šta američka firma zaista donosi onima koji posluju iz Srbije (ili bilo kog drugog dela sveta) u 2025. godini.

Pre nego da krenemo

Američko tržište je veliko, raznoliko i puno nijansi. U moru YouTube klipova tipa “5 koraka do US firme” i online komentara koji vas lako mogu odvesti na pogrešan put, važno je imati proverene informacije i nekoga ko je već “domaći” u sistemu.

Lično nisam ni poreski savetnik ni stručnjak za osnivanje firmi, ali sarađujem sa američkom kompanijom i kolegama koji to jesu. I ranije sam imao US LLC (Limited Liability Company) i prošao kroz sve ono što vas možda sada muči – od nejasnoća i strahova, do benefita i konkretnih rezultata koje američka firma može doneti.

Cilj ovog teksta je da vam na jednom mestu prenesem najvažnije informacije koje bi i meni pre pet godina značile. Ako razmatrate osnivanje firme u Americi, ovo može biti dobar početak. Naravno, nijedan vodič ne može zameniti konsultaciju sa stručnjakom – jer svaki slučaj je drugačiji, a američki poreski sistem je kompleksan.

Zašto američka firma?

Da počnemo.

Preduzetnici iz Srbije imaju mogućnost da otvore LLC i C-Corp (C Corporation), online:

• Možeš biti 100% nerezident vlasnik;
• Ne treba ti viza, ni SSN (Social security number);
• Možeš sve da uradiš online (ne moraš da letiš u SAD);
• Kompatibilni su sa platformama poput Stripe, PayPal, Wise, Amazon, Shopify;
• Ne plaćaš porez u SAD ako ne posluješ fizički iz Amerike (LLC);
• Možeš da koristiš američku banku i posluješ u USD (američki dolar).

Drugim rečima, firma u Americi ti daje infrastrukturu koja ti omogućava da radiš globalno, bez suvišnih ograničenja i zaobilaznih rešenja.

Šta tačno donosi Američka firma u praksi?

Sigurno se pitaš: “Šta to mogu sa američkom firmom što ne mogu iz Srbije?” Odgovor zavisi od industrije, ali evo nekoliko konkretnih prednosti koje najčešće dolaze do izražaja:

• Otvaraš Stripe nalog bez ograničenja i primaš uplate u dolarima;
• Fakturišeš američkim klijentima kao domaći partner, bez komplikacija;
• Ugovori i naplata se pojednostavljuju, naročito u B2B svetu;
• Lakše ulaziš u SaaS integracije i marketplaces koji zahtevaju US entitet;
• Izgledaš ozbiljnije i profesionalnije pred potencijalnim investitorima i partnerima;
• Povezuješ se sa američkom bankom, imaš debitne kartice, pravi biznis račun;
• Optimizuješ porez, jer kao nerezident možeš biti neoporezovan u SAD ako sve radiš iz Srbije.

U mnogim slučajevima, otvaranje firme u Americi je manje pitanje “rasta” a više preduslov da možeš uopšte da učestvuješ na tržištu.

Ko su ljudi koji otvaraju američke firme iz Srbije?

Nisu to samo startapi koji traže investiciju. Danas američku firmu otvaraju:

• SaaS osnivači koji žele da koriste Stripe i primaju uplate u USD;
• Freelanceri koji se fakturišu ka US klijentima i žele bolju reputaciju;
• Konsultanti koji žele da posluju van Upwork/Fiverr okvira;
• E-commerce brendovi koji prodaju online;
• YouTube i Substack autori koji žele da monetizuju publiku;
• Timovi koji se spremaju za rani fundraising;
• I mnogi drugi.

Da li ćeš plaćati porez u SAD?

Jedno od najčešćih pitanja, sa opravdanim razlogom.

Mnogo je debate oko ovoga i ja ću izneti nekoliko osnovnih stvari uz jedan bitan disclaimer: Konsultacija sa stručnjacima može biti presudna. U praksi se često događa da nakon konsultacija ljudi izaberu C-corp umesto LLC strukture i sebe spasu nepotrebnih komplikacija i uštede značajan novac na duže staze. I obrnuto. Čak i u okviru e-commerce industrije LLC nije uvek bolje rešenje, iako se tako često navodi.

Na primer, za Amazon FBA prodavce i dropshippere na američkom tržištu, C-corp može biti pogodnija zbog poreskih i poslovnih razloga. Za prodaju u zemljama poput Španije ili Nemačke, LLC i dalje može biti dobra opcija. Zato je važno dobiti stručno mišljenje, jer pravi izbor zavisi od specifičnosti vašeg biznisa.

Suština je da: Ako si nerezident (živiš i radiš iz Srbije), tvoja američka LLC firma neće dugovati porez u SAD, pod uslovom da:

• ne prodaješ fizičke proizvode krajnjim kupcima u SAD;
• nemaš zaposlene ni agente u SAD;
• ne koristiš američka skladišta (FBA, fulfillment centri);
• sve usluge pružaš iz inostranstva.

U tom slučaju, LLC se tretira kao “disregarded entity” – što znači da IRS ne posmatra firmu kao zaseban poreski subjekt, već sve ide preko vlasnika. Ako je vlasnik nerezident, obično nema obaveze plaćanja poreza u SAD, ali i dalje mora da se podnese informativni izveštaj: Form 5472 i  pro forma 1120 (business filing).

To je formalni način da IRS (Internal Revenue Service, tj. američka poreska služba) bude obavešten o postojanju firme, ko je vlasnik i da li je bilo transakcija sa njim. U tom slučaju nema poreza, ali moraš da ih informišeš o firmi i njenom poslovanju.

Zato se mnogi odlučuju za Single-Member LLC u SAD — jer u najčešćem scenariju, ako nema poslovnih aktivnosti unutar SAD-a, nema obaveze plaćanja poreza, već samo informativno izveštavanje.

Naravno, to nije jedina opcija. Postoje i druge strukture:

• Multi-Member LLC – ako firmu poseduje više osoba ili entiteta; zahteva drugačiji poreski tretman (npr. Form 1065 + Schedule K-1);
• C-Corp – uvek se tretira kao zaseban poreski obveznik i mora podnositi Form 1120 i plaćati 21% poreza na dobit, bez obzira na delatnost, lokaciju poslovnih aktivnosti ili to ko je vlasnik.

Kada se plaća porez?

Porez u SAD-u se može plaćati ako postoje elementi prisustva, odnosno ako firma posluje na način koji se smatra ETBUS (Engaged in Trade or Business in the US). U tom slučaju, prihod se smatra ECI (Effectively Connected Income) i postaje oporeziv u SAD-u.

U tim slučajevima:

• Ako je u pitanju Single-Member LLC sa nerezidentnim vlasnikom, vlasnik može imati obavezu podnošenja Form 1040-NR (Individual income tax return);
• Ako je firma C-Corp, ona uvek podnosi Form 1120 i plaća porez na ostvareni profit.

Zato je važno ne praviti pretpostavke, već sagledati celu sliku, gde i kako posluješ, kako dolaziš do klijenata i ko je vlasnik firme. U svakom slučaju, pravilan izbor strukture ne znači samo uštedu na porezu, već izbegavanje pogrešnih pretpostavki koje kasnije mogu skupo koštati.

Moguće je da ste videli da postoje i opcije ograničenog partnerstva (Limited Partnerships) i preduzetnika (Sole Proprietorships) ali ove opcije retko imaju smisla za nerezidente. U ovom delu sam naveo najčešće scenarije, ali to ne znači da se svaki slučaj uklapa u ovaj okvir, u praksi može biti potrebno prilagođeno rešenje.

Zašto srpski startapi osnivaju firme u SAD-u

Otvaranje američke firme, posebno Delaware C-Corp, postalo je gotovo obavezno za tehnološke startape koji traže investicije ili žele ući u poznate akceleratorske programe. Investitori, fondovi i grant-davaoci jednostavno očekuju američku pravnu strukturu – ne zato što je sve drugo loše, već zato što im je poznato, provereno i pravno jasnije.

Ako planiraš da koristiš SAFE ugovore ili convertible notes – što je najčešći način ulaganja u ranoj fazi, neophodno je da imaš firmu u SAD. Ovi ugovori pravno i dalje ne funkcionišu u Srbiji, pa mnogi osnivači odmah registruju C-Corp.

Ako si još u fazi testiranja ideje, možeš privremeno početi sa LLC strukturom i kasnije je, po potrebi, konvertovati u C-Corp. Takva konverzija je moguća, ali to je posebna tema koju vredi detaljnije obraditi.

Većina poznatih akceleratora kao što su Y Combinator, Techstars ili 500 Global zahteva američku firmu za prijavu. Isto važi i za mnoge grantove i startap programe.

Osim toga, američka firma ti otvara vrata ka ključnim alatima i servisima – Stripe, Mercury, Deel, ali i lakši ulazak na tržište, poverenje kod partnera, i pristup startap zajednici na globalnom nivou.

Kada dođe vreme za ozbiljnu investicionu rundu (Series A ili B), od tebe se očekuje standardna struktura: Delaware C-Corp, jasno definisana vlasnička tabela, IP transferi, vesting dogovori, američki bankovni račun i knjigovodstvo po US standardima.

Jednostavno je, način na koji su od početka uređeni odnosi među osnivačima, kao i pravni i računovodstveni aspekti firme, povećava šanse za investiciju i ubrzava njenu realizaciju.

Kako izgleda proces otvaranja firme i prva godina poslovanja

Sam proces otvaranja firme nije previše zahtevan, ali zbog stranog zakonodavstva važno je dobro ga razumeti kako bi se izbegle greške i kašnjenja, posebno ako vam je firma potrebna što pre.

Proces pojednostavljeno izgleda ovako (za single-member LLC):

1. Podnosiš Articles of Organization kod Secretary of State (kancelarija državnog sekretara) izabrane savezne države (npr. Wyoming ili Delaware). Firma je obično registrovana u roku od nekoliko radnih dana.
2. Sledeći korak je da se aplicira za EIN (Employer Identification Number). Ovo je američki poreski broj firme, sličan našem PIB-u. Potreban je za otvaranje bankovnog računa i kasnije za popunjavanje poreskih obrazaca.
3. Nakon što smo dobili EIN, otvaramo poslovni bankovni račun kroz virtuelne platforme kao što su Mercury, Relay ili Wise Business. Iako nisu tradicionalne banke, nude sve ključne funkcije: devizni transferi, debit kartice, FDIC osiguranje, i ne zahtevaju lično prisustvo u SAD.
4. Obavezna administracija radi usklađenosti sa američkim zakonima (npr. godišnji izveštaj državi, obnavljanje registrovanog agenta itd.).
5. Popunjavaš poreske obrasce: Ako si nerezident i ne duguješ porez, podnosiš Form 5472 + pro forma 1120. Ako tvoj prihod potiče iz SAD i smatra se oporezivim ECI, onda pored toga podnosiš i Form 1040-NR (poreska prijava za nerezidente).

Proces može biti malo drugačiji ako otvaraš C-Corp ili Multi-Member LLC, ali ovde možeš videti šta ti konkretno treba da bi otvorio firmu u Americi.

Velika prednost za mene je bila što se većina obaveza rešava jednom godišnje, nema potrebe za mesečnim ili čestim izveštavanjem, što znatno olakšava operativno vođenje firme. Ako me pitate da li sve ovo možete uraditi sami, da, moguće je. Možete sami registrovati firmu, podneti izveštaje i popuniti poreske obrasce.

Ali ja to pre nekoliko godina nisam želeo da radim sam. Bio mi je ogroman stres da li sam nešto pogrešno popunio, da li sam preskočio neko polje, da li sam dobro razumeo pojmove poput reportable transactions za Form 5472, i mnoge druge detalje.

Ako se odlučite da vam neko pomogne, moj savet je: birajte firmu koja ne nudi samo registraciju, već i dugoročnu podršku – računovodstvo, poreze i sve što dolazi posle.

Birajte nekoga:

• ko u timu ima CPA-ove (Certified Public Accountants);
• ko se time bavi godinama, a ne bazira posao samo na “0% tax” narativu;
• ko nije tu samo da vas “provede kroz proces” i nestane, već da bude podrška tokom cele godine, bez generičkih saveta i šablona koji se mogu naći i online.

Nismo stigli do svega, ali evo šta mnoge još zanima o US firmama

Neke teme jednostavno ne mogu stati u jedan članak. Znam da mnoga važna pitanja ostaju neodgovorena, poput:

• Koja je najbolja savezna država za osnivanje firme i zašto je Wyoming tako popularan?
• Šta tačno znači “pass-through” oporezivanje kod LLC-ja?
• Koje su godišnje obaveze (npr. Annual report, Franchise tax)?
• Kada i koje poreske prijave moram da podnesem (federalni, državni nivo, Sales tax)?
• Mogu li kroz američku firmu objaviti aplikaciju na App Store-u ili Google Play-u?
• Kako funkcioniše pravna zaštita kada poslujem kao američka firma?

Neka od ovih pitanja zaslužuju poseban tekst. Ovaj vodič je zamišljen kao početna tačka – da vam pruži pregled i osnovne uvide, i da vam da osnovu pre nego što se pozabavite konkretnim pitanjima.

Amerika je poznata po jednostavnoj administraciji – bilo da je reč o otvaranju firme, bankovnog računa ili dobijanju vozačke dozvole. Ali bez poznavanja sistema, čak i ti jednostavni koraci mogu postati izvor frustracije i odlaganja.

Otvoriti firmu tamo nije trik, već alat. Za mnoge digitalne preduzetnike iz Srbije to više nije stvar prestiža, već tehnički minimum za učešće u globalnoj ekonomiji.

Za startape koji ostaju u lokalnim okvirima, šanse za ozbiljno finansiranje u kasnijim fazama postaju sve manje. Bez američkog entiteta, pristup investitorima, grantovima i tržištima ostaje ozbiljno ograničen.

Isto važi i za e-commerce biznise: Ako gradiš globalan brend, a nemaš rešenje van Srbije, često si uskraćen za ključne alate i kanale, od naplate i distribucije, do oglašavanja i partnerstava.

Kao da je Pupin ostao u Idvoru. Ili Jokić u ABA ligi. Spreman si za svetsku scenu, ali ostaješ u lokalnom pozorištu. I to je u redu – ako ti je cilj lokalno tržište. Ali ako ciljaš globalno, razmisli o američkoj firmi. Ili barem o alternativama koje ti to mogu omogućiti.