Odlazak programera iz Srbije: Da li novi zakoni donose egzodus?

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Ako pratite aktuelnosti povodom donošenja novih zakona koji se, između ostalog, tiču i IT preduzetnika paušalaca i preduzetnika koji sami vode knjige, jasno vam je da su se u zajednici iskristalisale dve strane: ona koja planira da ostane u zemlji i druga strana koja polako vaga koje su opcije za odlazak. Neutralnih gotovo da nema.

Tu situaciju namirisali su i strani regruteri, pa softverskim inženjerimana sa svih strana iskaču ponude za poslove u inostranstvu i pripremljen pitch za pakete relokacija. Kao da je dovoljno samo da poželiš da odeš i tamo si. Pritom se ni regruteri koji tragaju za domaćim softverskim inženjerima neće mnogo pomučiti – ako je suditi po anketi koju je sprovela agencija Omnes Group, 73% ispitanika razmatra odlazak iz zemlje zbog najavljenih izmena zakona.

Nije malo, kakav god da je uzorak.

Argumenata za iseljenje ima mnogo. Međutim, kako navodi jedan od naših sagovornika, jedan razlog je najjači – klima nesigurnosti i nepoverenja koja prožima poslovanje u Srbiji, a o kojoj je bilo reči i na okruglim stolovima širom Srbije.

Ako izmene zakona idu na štetu IT zajednici, ko profitira?

Da bi se uopšte vodila argumentovana rasprava na ovu temu, najpre je bitno naglasiti sledeću stvar i to odmah na početku, navodi za Netokraciju Nikola Živković, Team Lead i Scrum Master u kompaniji Vega IT Sourcing koji kaže:

Činjenica je da iskusni softverski inženjeri uvek mogu da se odluče da prihvate neki posao u inostranstvu i to ne zato što su jako pametni ili posebni, već su deficitarna radna snaga u celom svetu. Jednostavno, takvo je tržište.

A ako želite da imate jednu profitabilnu branšu koja dobro posluje, morate na nivou države da se potrudite da takav kadar zadržite, bilo da su to programeri, građevinci ili neka druga profesija.

Ipak, donošenje izmena zakona, saglasni su naši sagovornici, stvara uslove kojih se plaši svaki stručnjak – klimu nesigurnosti i konstantnog straha od poreskog inspektora tj. manjka njegove stručnosti za tumačenje novih poslovnih modela i odnosa. Upravo takvo stanje na tržištu, dodaje Marko Kažić, izvršni direktor startapa Zamphyr i predstavnik Digitalne zajednice, ono je što plaši radnike digitalne industrije i onemogućava dalji razvoj našeg digitalnog ekosistema:

Preduzetnici traže stabilnost na koju ovde, ispostavlja se, ne mogu da računaju. Inženjeri traže izazov i prostor za napredak koga neće biti kada se tržište monopolizuje i ukrupni, što će biti neminovna posledica ako se izmene i dopune ovih zakona usvoje. Zbog toga, dakle, moramo da pružimo bolje uslove od onih u inostranstvu, suprotno od onoga što ovakvi predlozi zakona postižu.

Ukoliko to ne učinimo, upozorava Nevena Sofranić, tech regruter i osnivač agencije Omnes Group, profitiraće druge evropske države – Nemačka, Švajcarska, Belgija, Francuska, Holandija i Švedska, koje regruteri od milošte zovu First Order. Ona dodaje:

Nemačka je u junu usvojila Zakon o useljavanju koji bi trebalo da smanji deficit radne snage, a na listi deficitarnih zanimanja se nalaze upravo softverski inženjeri. Zanimljivo je da oba zakona, i naš i njihov, stupaju na snagu 1. januara, te verujem da će usled svega toga Nemačka imati najviše koristi, zatim Holandija, koja je jedna od uporišta tehnološke industrije u Evropi i na kraju Švedska. Velika Britanija je van trke zbog Brexita.

Pored toga, dodaje Sofranič, ne smemo zaboraviti ni još jednu stvar: naša zemlja je na 132. mestu od mogućih 137 po indikatoru kapaciteta za privlačenje talenata i svake godine je napusti 35.000 ljudi. Ovakva destabilizacija tržišta rada bi mogla imati uticaj da taj broj u 2020. bude veći, naglašava ona.

To, dodaje Nikola, znači da nas nas čeka postepeni odlazak kvalitetnih ljudi koji već nisu otišli, bez velikog protesta ili iznenadne promene. „Verujem da će dobar broj ljudi već u prvoj godini izabrati liniju manjeg otpora i finansijski isplativija strana tržišta. To će biti veliki udarac na poslovanje celokupnog našeg IT sektora“, naglašava on.

Mogu li male kompanije i startapi preživeti zakonske promene?

Efekti ovih zakona, upozoravaju stručnjaci, osim odlaska programera, mogu destabilizovati tržište na previše načina. „Izmene prave prostor za Big Tech, uprkos najavljenim subvencijama – samo je pitanje koliko će malih i srednjih preduzeća moći da odgovori na uslov za kontinuirani rast i time ostvari pravo na subvencije, da li će i na koji način nastaviti poslovanje“, navodi Nevena i dodaje:

Bili smo na dobrom putu da se od uslužne okrenemo ka proizvodnoj delatnosti, ali pod uslovima u kojima smo do sada radili. Zakon stvara dodatni pritisak preduzetnicima koji razvijaju svoje proizvode i kada u jednačinu dodamo podatak da platama više nismo konkurentni na „outsourcing“ tržištu, već da na Balkanu taj primat sada imaju Makedonija i Albanija, čini mi se da pojedinac koji želi da zadrži ista neto primanja dugoročno (ne samo tokom perioda subvencija) nema izbora već da radi u nekoj velikoj kompaniji, preseli poslovanje u drugu zemlju ili da se preseli u drugu zemlju.

Ako se, pak, od zaposlenih ponovo okrenemo ka manjim IT kompanijama, koje su mogle da zadrže ovakav kadar samo sa paušalnim modelom poslovanja, shvatamo da su i one itekako u problemu. „Ove kompanije upravo nose IT sektor i čitavu zajednice – one utiču na to da plate programera u Srbiji rastu i što je najbitnije, plaćaju porez na dobit u našoj državi. Ukoliko njih ne bude, velike kompanije će moći da diktiraju visinu plata inženjera„, naglašava Nikola:

Očekujem da će doći do ukrupnjavanja, tačnije više manjih firmi će se spojiti u jednu. Ovo, samo po sebi, možda nije loše, ali mislim da će upravo nedostatak tih manjih kompanija drastično uticati na visinu primanja. Ukoliko imate više opcija, vaš poslodavac će se truditi da vas zadrži većom platom.

Smanjenje plata sigurno znači odlazak inženjera. Opet, odlazak ljudi vodi do manjeg kvaliteta, manje konkurentnosti i zaglavljivanje u jeftini outsourcing. Sve u svemu, tržište i industrija završavaju u ćorsokaku.

To je ujedno i stav Digitalne zajednice koji je, naglašava Marko, vrlo jasno iznet u otvorenom pismu ove organizacije. Upravo zbog toga, kaže on, „predloge novih zakona treba odbaciti (iako i dalje nemamo zvanični predlog zakona javno vidljiv na koji bismo se pozvali) – jer će u suprotnom dovesti do nestabilnosti i ukrupnjavanje tržišta i smanjenja konkurentnosti, što nije dobar pravac za dalji razvoj srpskog digitalnog ekosistema“.

Otići je lako – da li je to rešenje?

„Ako želimo da govorimo o sigurnoj, jednakoj i podsticajnoj klimi, onda hajde da budemo iskreni – ovaj predlog zakona čini upravo suprotno„, ocenjuje Kažić i dodaje:

Ako subvencionišemo jedan pravni oblik, a drugi ne, onda nema priče o jednakim pravilima. Ako ne želimo da nam najbolji ljudi industrije napuste zemlju, onda hajde da ne govorimo o tome kako preduzetnik ili startap od par ljudi i multinacionalna kompanija treba da imaju iste uslove, jer to vodi u monopol i egzodus stručnjaka.

Ako želimo da stimulišemo rast domaćih preduzetnika i startapa, to moramo da činimo sistemskim rešenjima, a ne procesima iza zatvorenih vrata i ustupcima bez kontinuiteta i jasnog plana.

Da do toga ne bi došlo, nastavlja on, Digitalna zajednica ima plan da kreira dugoročno rešenje – sve u cilju da domaći stručnjaci mogu da posluju na adekvatan način. Nevena dodaje:

Treba imati na umu i da većina nas iz ove industrije finansijski pomažemo ili izdržavamo barem još jednog odraslog člana porodice. Sa tim na umu, logično je da će kao prioritet u ishodu nametnute situacije postaviti neto zaradu. Bez pogovora.

Sa druge strane, ali ne i manje bitno, jeste nepravedna satanizacija programera zbog toga u domaćim medijima koja je pristuna paralelno sa najavom izmena zakona. Zbog toga se vrlo jasno mora naglasiti da programeri, pre svega, poštuju zakonske propise i plaćaju poreze blagovremeno, da oni nisu direktni uzročnici situacije i da se ne zanemaruje činjenica da je MMF insistirao na zakonu, te da se on primenjuje i u susednim zemljama.

Na kraju, dodaje ona, sve se svodi na sledeće: svako od pripadnika IT industrije ko ima više od pet godina iskustva, može lako da dobije posao i ode u drugu zemlju, ali sada nije vreme da se svi spakujemo i odemo. „Zajednica nikada nije morala da ima ime, ni predstavnike. Zajednica je kada kažeš da si u problemu zbog paušala i skoči njih troje da ti pomogne. Sam koren reči nam govori da sada moramo da se držimo zajedno, uprkos svim podelama i različitim mišljenjima i da pomognemo jedni drugima u ovome. To je ono što bih barem to volela da vidim“, zaključuje ona.

Do tada, kockica je u rukama vlasti, a mi čekamo sledeće bacanje.

Ostavi komentar

  1. Alex

    Alex

    4. 11. 2019. u 06:35 Odgovori

    U petak smo ispratili prvog kolegu iz firme koji je zbog najava odlucio da ode preko. Na zalost sumnjam da ce biti poslednji 🙁

    • Bananamen iz Bananalanda

      Bananamen iz Bananalanda

      4. 11. 2019. u 13:02 Odgovori

      Alex, na zalost nece biti prvi. Mnogi od nas su vec jednom nogom napolju od kako je ovo najavljeno. Porodicu pod misku i idemo napolje. Nisam vise motivisan da uvozim cist novac u Srbiju.

      Hvala drzavi sto gasi jedinu granu provrede koja je radila normalno i donosila novac u drzavu u ozbiljnim kolicinama bez trosenja resursa (prvi po izvozu). Botovi, spremite se na tanji sendvic.

  2. Bananamen iz Bananalanda

    Bananamen iz Bananalanda

    4. 11. 2019. u 12:59 Odgovori

    Mene i porodicu je ovo jedino drzalo u Srbiji. Sad smo spremni da krenemo put Holandije, za iste novce, ali u normalnije uslove i bolju buducnost (penzija, zdravstvo).

    Zao mi je jako jer nisam zeleo da mi deca rastu okruzena strancima, ali ne zelim da ostanem u Srbiji i finansiram svojim radom drzavu koja mi za uzvrat jako malo toga daje.

    U ostalom, zasto da placam zdravstveno u Srbiji 500 evra svaki mesec dok vecina ljudi za istu uslugu placa 50e, a pri tom usluga ne lici ninasta?

    Bilo je lepo dok je trajalo, a sad Srbi, spremite neki drugi izvosni proizvod da napajate drzavu stranim novcem, posto se ovo gasi. Vracamo malinu na prvo mesto prihoda od izvoza, gasimo softver.

  3. Bane

    Bane

    5. 11. 2019. u 09:15 Odgovori

    Nisam iz IT sektora ali mi se cini da vecini ovo ne odgovara. Pa zasto ne protestujete? Vidim da ce dobar deo da se odseli — pa zar je lakse odseliti se nego protestovati? Taksisti su dve sedmice protestovali i na kraju dobili vise nego sto su hteli…

  4. Pera

    Pera

    5. 11. 2019. u 10:12 Odgovori

    Zamisli da potestuju i da onda predsednik Vlade kaže ovi što protestuju imaju mesečno po 200 000 dinara platu a vi pošteni narode radite za 25 000…. Počeli bi da jure programere kao pedere na Gay paradi pre par godina…..

  5. Milos

    Milos

    5. 11. 2019. u 12:02 Odgovori

    Kao neko ko zivi u Nemackoj mogu vam reci da su troskovi zivota ogromni i da to uzme u obzir svako ko razmislja o selidbi.
    Prosecna IT plata 65 hiljada evra bruto dodje oko 3500 neto. Ako platite stan i ostale troskove izmedju 1500 i 2000 evra, ne ostane bas toliko novca kao sto se misli.
    Naravno, to govorim za one koji samo zbog novca odlaze. Kome su prioritet druge stvari, ima i drugu racunicu.

    • Darko

      Darko

      5. 11. 2019. u 19:09 Odgovori

      Tako je. I zbog toga do sada ljudi nisu odlazili. Ali uskoro će to što ostane biti velika lova za programera iz Srbije i ljudi će i zato odlaziti. Naravno, to nije jedini razlog.

    • Boris

      Boris

      15. 11. 2019. u 11:41 Odgovori

      Nije sve u parama. Živimo u zemlju gde zakoni mogu da se savijaju do iznemoglosti ovisno o interesima i moći uključenih, gde ni najosnovnije stvari ne možeš da dobiješ bez neke veze, gde je poreskoj službi teško da odradi obračune na vreme, pa na šalteru dobiješ objašnjenje da uplatiš 10% više nego prethodne godine, jer ako ne uplatiš AVANS na rešenje koje nisi ni dobio, poreska će te sasvim sigurno kazniti.
      Naravno da ima gluposti i u zapadnoj evropi, ali oni makar znaju koji im je porez i šta ih čeka u budućnosti. Ne moraju da jure veze za nešto što po zakonu i pravilima imaju pravo ili da godinama jure klijente da plate ono što im je isporučeno

      Drugi deo problema jeste i naše anemično tržište. Ono jednostavno nije dovoljno da pokrije poslovanje ni malog broja naših firmi. Imamo velik porast IT industrije, ali ona dobrim delom radi za inostrano tržište. Ali koliko god to delovalo kao dobro, to je ipak problem jer naše tržište ne može da podrži IT industriju, a pritom zbog toga ne može ni da se razvija dovoljno.

  6. Ivan V

    Ivan V

    5. 11. 2019. u 12:36 Odgovori

    Gospodo programeri ne razmisljate pravilno, meni je bas izazov da uhakujem test samostalnosti, a onaj ko to ne ume, taj i nije programer vec Word Press frket klot

  7. Sasha

    Sasha

    5. 11. 2019. u 19:20 Odgovori

    @Ivan V
    Super izazov, i ja razmisljam na slican nacin. Jedino sto za uspeh toga postavljas kao ulog retroaktivnu naplatu poreza kao fizicko lice, garantujes celokupnom svojom imovinom. Takodje, poreski inspektor je taj koji ce da to procenjuje po sopstvenom nahodjenju koliko god mi bili pametni. Sve me to zaista brine.

  8. Dragan V

    Dragan V

    7. 11. 2019. u 19:00 Odgovori

    Zabrinut sam zbog proizvoljnog tumačenja inspektora, a znam koliko su upućeni.
    Puno vremena je prošlo od trenutka kada sam prvi put hteo da spakujem kofere.
    Mislim da ću ovaj put da odem bez povratne karte. Razlog je jednostavan. Čak i nije u pitanju toliko ovaj zakon. Sve se skupi, nesigurno tržište, stalne izmene i dopune zakona.., a ovo mu dodje kao poslednja kap.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Propustili ste

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.