Odlazak programera iz Srbije: Da li novi zakoni donose egzodus?

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Ako pratite aktuelnosti povodom donošenja novih zakona koji se, između ostalog, tiču i IT preduzetnika paušalaca i preduzetnika koji sami vode knjige, jasno vam je da su se u zajednici iskristalisale dve strane: ona koja planira da ostane u zemlji i druga strana koja polako vaga koje su opcije za odlazak. Neutralnih gotovo da nema.

Tu situaciju namirisali su i strani regruteri, pa softverskim inženjerimana sa svih strana iskaču ponude za poslove u inostranstvu i pripremljen pitch za pakete relokacija. Kao da je dovoljno samo da poželiš da odeš i tamo si. Pritom se ni regruteri koji tragaju za domaćim softverskim inženjerima neće mnogo pomučiti – ako je suditi po anketi koju je sprovela agencija Omnes Group, 73% ispitanika razmatra odlazak iz zemlje zbog najavljenih izmena zakona.

Nije malo, kakav god da je uzorak.

Argumenata za iseljenje ima mnogo. Međutim, kako navodi jedan od naših sagovornika, jedan razlog je najjači – klima nesigurnosti i nepoverenja koja prožima poslovanje u Srbiji, a o kojoj je bilo reči i na okruglim stolovima širom Srbije.

Ako izmene zakona idu na štetu IT zajednici, ko profitira?

Da bi se uopšte vodila argumentovana rasprava na ovu temu, najpre je bitno naglasiti sledeću stvar i to odmah na početku, navodi za Netokraciju Nikola Živković, Team Lead i Scrum Master u kompaniji Vega IT Sourcing koji kaže:

Činjenica je da iskusni softverski inženjeri uvek mogu da se odluče da prihvate neki posao u inostranstvu i to ne zato što su jako pametni ili posebni, već su deficitarna radna snaga u celom svetu. Jednostavno, takvo je tržište.

A ako želite da imate jednu profitabilnu branšu koja dobro posluje, morate na nivou države da se potrudite da takav kadar zadržite, bilo da su to programeri, građevinci ili neka druga profesija.

Ipak, donošenje izmena zakona, saglasni su naši sagovornici, stvara uslove kojih se plaši svaki stručnjak – klimu nesigurnosti i konstantnog straha od poreskog inspektora tj. manjka njegove stručnosti za tumačenje novih poslovnih modela i odnosa. Upravo takvo stanje na tržištu, dodaje Marko Kažić, izvršni direktor startapa Zamphyr i predstavnik Digitalne zajednice, ono je što plaši radnike digitalne industrije i onemogućava dalji razvoj našeg digitalnog ekosistema:

Preduzetnici traže stabilnost na koju ovde, ispostavlja se, ne mogu da računaju. Inženjeri traže izazov i prostor za napredak koga neće biti kada se tržište monopolizuje i ukrupni, što će biti neminovna posledica ako se izmene i dopune ovih zakona usvoje. Zbog toga, dakle, moramo da pružimo bolje uslove od onih u inostranstvu, suprotno od onoga što ovakvi predlozi zakona postižu.

Ukoliko to ne učinimo, upozorava Nevena Sofranić, tech regruter i osnivač agencije Omnes Group, profitiraće druge evropske države – Nemačka, Švajcarska, Belgija, Francuska, Holandija i Švedska, koje regruteri od milošte zovu First Order. Ona dodaje:

Nemačka je u junu usvojila Zakon o useljavanju koji bi trebalo da smanji deficit radne snage, a na listi deficitarnih zanimanja se nalaze upravo softverski inženjeri. Zanimljivo je da oba zakona, i naš i njihov, stupaju na snagu 1. januara, te verujem da će usled svega toga Nemačka imati najviše koristi, zatim Holandija, koja je jedna od uporišta tehnološke industrije u Evropi i na kraju Švedska. Velika Britanija je van trke zbog Brexita.

Pored toga, dodaje Sofranič, ne smemo zaboraviti ni još jednu stvar: naša zemlja je na 132. mestu od mogućih 137 po indikatoru kapaciteta za privlačenje talenata i svake godine je napusti 35.000 ljudi. Ovakva destabilizacija tržišta rada bi mogla imati uticaj da taj broj u 2020. bude veći, naglašava ona.

To, dodaje Nikola, znači da nas nas čeka postepeni odlazak kvalitetnih ljudi koji već nisu otišli, bez velikog protesta ili iznenadne promene. “Verujem da će dobar broj ljudi već u prvoj godini izabrati liniju manjeg otpora i finansijski isplativija strana tržišta. To će biti veliki udarac na poslovanje celokupnog našeg IT sektora”, naglašava on.

Mogu li male kompanije i startapi preživeti zakonske promene?

Efekti ovih zakona, upozoravaju stručnjaci, osim odlaska programera, mogu destabilizovati tržište na previše načina. “Izmene prave prostor za Big Tech, uprkos najavljenim subvencijama – samo je pitanje koliko će malih i srednjih preduzeća moći da odgovori na uslov za kontinuirani rast i time ostvari pravo na subvencije, da li će i na koji način nastaviti poslovanje”, navodi Nevena i dodaje:

Bili smo na dobrom putu da se od uslužne okrenemo ka proizvodnoj delatnosti, ali pod uslovima u kojima smo do sada radili. Zakon stvara dodatni pritisak preduzetnicima koji razvijaju svoje proizvode i kada u jednačinu dodamo podatak da platama više nismo konkurentni na “outsourcing” tržištu, već da na Balkanu taj primat sada imaju Makedonija i Albanija, čini mi se da pojedinac koji želi da zadrži ista neto primanja dugoročno (ne samo tokom perioda subvencija) nema izbora već da radi u nekoj velikoj kompaniji, preseli poslovanje u drugu zemlju ili da se preseli u drugu zemlju.

Ako se, pak, od zaposlenih ponovo okrenemo ka manjim IT kompanijama, koje su mogle da zadrže ovakav kadar samo sa paušalnim modelom poslovanja, shvatamo da su i one itekako u problemu. “Ove kompanije upravo nose IT sektor i čitavu zajednice – one utiču na to da plate programera u Srbiji rastu i što je najbitnije, plaćaju porez na dobit u našoj državi. Ukoliko njih ne bude, velike kompanije će moći da diktiraju visinu plata inženjera“, naglašava Nikola:

Očekujem da će doći do ukrupnjavanja, tačnije više manjih firmi će se spojiti u jednu. Ovo, samo po sebi, možda nije loše, ali mislim da će upravo nedostatak tih manjih kompanija drastično uticati na visinu primanja. Ukoliko imate više opcija, vaš poslodavac će se truditi da vas zadrži većom platom.

Smanjenje plata sigurno znači odlazak inženjera. Opet, odlazak ljudi vodi do manjeg kvaliteta, manje konkurentnosti i zaglavljivanje u jeftini outsourcing. Sve u svemu, tržište i industrija završavaju u ćorsokaku.

To je ujedno i stav Digitalne zajednice koji je, naglašava Marko, vrlo jasno iznet u otvorenom pismu ove organizacije. Upravo zbog toga, kaže on, “predloge novih zakona treba odbaciti (iako i dalje nemamo zvanični predlog zakona javno vidljiv na koji bismo se pozvali) – jer će u suprotnom dovesti do nestabilnosti i ukrupnjavanje tržišta i smanjenja konkurentnosti, što nije dobar pravac za dalji razvoj srpskog digitalnog ekosistema”.

Otići je lako – da li je to rešenje?

“Ako želimo da govorimo o sigurnoj, jednakoj i podsticajnoj klimi, onda hajde da budemo iskreni – ovaj predlog zakona čini upravo suprotno“, ocenjuje Kažić i dodaje:

Ako subvencionišemo jedan pravni oblik, a drugi ne, onda nema priče o jednakim pravilima. Ako ne želimo da nam najbolji ljudi industrije napuste zemlju, onda hajde da ne govorimo o tome kako preduzetnik ili startap od par ljudi i multinacionalna kompanija treba da imaju iste uslove, jer to vodi u monopol i egzodus stručnjaka.

Ako želimo da stimulišemo rast domaćih preduzetnika i startapa, to moramo da činimo sistemskim rešenjima, a ne procesima iza zatvorenih vrata i ustupcima bez kontinuiteta i jasnog plana.

Da do toga ne bi došlo, nastavlja on, Digitalna zajednica ima plan da kreira dugoročno rešenje – sve u cilju da domaći stručnjaci mogu da posluju na adekvatan način. Nevena dodaje:

Treba imati na umu i da većina nas iz ove industrije finansijski pomažemo ili izdržavamo barem još jednog odraslog člana porodice. Sa tim na umu, logično je da će kao prioritet u ishodu nametnute situacije postaviti neto zaradu. Bez pogovora.

Sa druge strane, ali ne i manje bitno, jeste nepravedna satanizacija programera zbog toga u domaćim medijima koja je pristuna paralelno sa najavom izmena zakona. Zbog toga se vrlo jasno mora naglasiti da programeri, pre svega, poštuju zakonske propise i plaćaju poreze blagovremeno, da oni nisu direktni uzročnici situacije i da se ne zanemaruje činjenica da je MMF insistirao na zakonu, te da se on primenjuje i u susednim zemljama.

Na kraju, dodaje ona, sve se svodi na sledeće: svako od pripadnika IT industrije ko ima više od pet godina iskustva, može lako da dobije posao i ode u drugu zemlju, ali sada nije vreme da se svi spakujemo i odemo. “Zajednica nikada nije morala da ima ime, ni predstavnike. Zajednica je kada kažeš da si u problemu zbog paušala i skoči njih troje da ti pomogne. Sam koren reči nam govori da sada moramo da se držimo zajedno, uprkos svim podelama i različitim mišljenjima i da pomognemo jedni drugima u ovome. To je ono što bih barem to volela da vidim”, zaključuje ona.

Do tada, kockica je u rukama vlasti, a mi čekamo sledeće bacanje.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Intervju

Pulsar istraživanje: Do sada uloženo €1,7 milijardi u ‘fintech’ startape na Balkanu

Uspešni 'fintech' startapi privlače investicije na balkanski region, što doprinosi ekonomskom rastu. Istraživanje ovog tržišta na Balkanu analizirao je Pavel Korolev, CEO Pulsar VC fonda.

Tehnologija

Heapcon 2024 o tehnološkim inovacijama koje oblikuju budućnost

Heapcon, vodeća međunarodna tehnološka konferencija u Balkanskom regionu, vraća se u Beograd sa još boljim sadržajem iz tech industrije.

Novost

Google Street View automobili ponovo na putevima Srbije

Njihova misija je ažuriranje Google Street View fotografija srpskih gradova, arhitektonskih i prirodnih dobara na Google mapama.

Takmičenje

Predstavljen žiri SoMo Borca: Evo ko će odabrati najbolje digitalne projekte u regionu

Prijave se zatvaraju 25. septembra, a 'early bird' prijave otvorene su do 1. septembra 2024. godine!

Sponzorisano

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Karijere

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.