Odlazak programera iz Srbije: Da li novi zakoni donose egzodus?

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Ako pratite aktuelnosti povodom donošenja novih zakona koji se, između ostalog, tiču i IT preduzetnika paušalaca i preduzetnika koji sami vode knjige, jasno vam je da su se u zajednici iskristalisale dve strane: ona koja planira da ostane u zemlji i druga strana koja polako vaga koje su opcije za odlazak. Neutralnih gotovo da nema.

Tu situaciju namirisali su i strani regruteri, pa softverskim inženjerimana sa svih strana iskaču ponude za poslove u inostranstvu i pripremljen pitch za pakete relokacija. Kao da je dovoljno samo da poželiš da odeš i tamo si. Pritom se ni regruteri koji tragaju za domaćim softverskim inženjerima neće mnogo pomučiti – ako je suditi po anketi koju je sprovela agencija Omnes Group, 73% ispitanika razmatra odlazak iz zemlje zbog najavljenih izmena zakona.

Nije malo, kakav god da je uzorak.

Argumenata za iseljenje ima mnogo. Međutim, kako navodi jedan od naših sagovornika, jedan razlog je najjači – klima nesigurnosti i nepoverenja koja prožima poslovanje u Srbiji, a o kojoj je bilo reči i na okruglim stolovima širom Srbije.

Ako izmene zakona idu na štetu IT zajednici, ko profitira?

Da bi se uopšte vodila argumentovana rasprava na ovu temu, najpre je bitno naglasiti sledeću stvar i to odmah na početku, navodi za Netokraciju Nikola Živković, Team Lead i Scrum Master u kompaniji Vega IT Sourcing koji kaže:

Činjenica je da iskusni softverski inženjeri uvek mogu da se odluče da prihvate neki posao u inostranstvu i to ne zato što su jako pametni ili posebni, već su deficitarna radna snaga u celom svetu. Jednostavno, takvo je tržište.

A ako želite da imate jednu profitabilnu branšu koja dobro posluje, morate na nivou države da se potrudite da takav kadar zadržite, bilo da su to programeri, građevinci ili neka druga profesija.

Ipak, donošenje izmena zakona, saglasni su naši sagovornici, stvara uslove kojih se plaši svaki stručnjak – klimu nesigurnosti i konstantnog straha od poreskog inspektora tj. manjka njegove stručnosti za tumačenje novih poslovnih modela i odnosa. Upravo takvo stanje na tržištu, dodaje Marko Kažić, izvršni direktor startapa Zamphyr i predstavnik Digitalne zajednice, ono je što plaši radnike digitalne industrije i onemogućava dalji razvoj našeg digitalnog ekosistema:

Preduzetnici traže stabilnost na koju ovde, ispostavlja se, ne mogu da računaju. Inženjeri traže izazov i prostor za napredak koga neće biti kada se tržište monopolizuje i ukrupni, što će biti neminovna posledica ako se izmene i dopune ovih zakona usvoje. Zbog toga, dakle, moramo da pružimo bolje uslove od onih u inostranstvu, suprotno od onoga što ovakvi predlozi zakona postižu.

Ukoliko to ne učinimo, upozorava Nevena Sofranić, tech regruter i osnivač agencije Omnes Group, profitiraće druge evropske države – Nemačka, Švajcarska, Belgija, Francuska, Holandija i Švedska, koje regruteri od milošte zovu First Order. Ona dodaje:

Nemačka je u junu usvojila Zakon o useljavanju koji bi trebalo da smanji deficit radne snage, a na listi deficitarnih zanimanja se nalaze upravo softverski inženjeri. Zanimljivo je da oba zakona, i naš i njihov, stupaju na snagu 1. januara, te verujem da će usled svega toga Nemačka imati najviše koristi, zatim Holandija, koja je jedna od uporišta tehnološke industrije u Evropi i na kraju Švedska. Velika Britanija je van trke zbog Brexita.

Pored toga, dodaje Sofranič, ne smemo zaboraviti ni još jednu stvar: naša zemlja je na 132. mestu od mogućih 137 po indikatoru kapaciteta za privlačenje talenata i svake godine je napusti 35.000 ljudi. Ovakva destabilizacija tržišta rada bi mogla imati uticaj da taj broj u 2020. bude veći, naglašava ona.

To, dodaje Nikola, znači da nas nas čeka postepeni odlazak kvalitetnih ljudi koji već nisu otišli, bez velikog protesta ili iznenadne promene. „Verujem da će dobar broj ljudi već u prvoj godini izabrati liniju manjeg otpora i finansijski isplativija strana tržišta. To će biti veliki udarac na poslovanje celokupnog našeg IT sektora“, naglašava on.

Mogu li male kompanije i startapi preživeti zakonske promene?

Efekti ovih zakona, upozoravaju stručnjaci, osim odlaska programera, mogu destabilizovati tržište na previše načina. „Izmene prave prostor za Big Tech, uprkos najavljenim subvencijama – samo je pitanje koliko će malih i srednjih preduzeća moći da odgovori na uslov za kontinuirani rast i time ostvari pravo na subvencije, da li će i na koji način nastaviti poslovanje“, navodi Nevena i dodaje:

Bili smo na dobrom putu da se od uslužne okrenemo ka proizvodnoj delatnosti, ali pod uslovima u kojima smo do sada radili. Zakon stvara dodatni pritisak preduzetnicima koji razvijaju svoje proizvode i kada u jednačinu dodamo podatak da platama više nismo konkurentni na „outsourcing“ tržištu, već da na Balkanu taj primat sada imaju Makedonija i Albanija, čini mi se da pojedinac koji želi da zadrži ista neto primanja dugoročno (ne samo tokom perioda subvencija) nema izbora već da radi u nekoj velikoj kompaniji, preseli poslovanje u drugu zemlju ili da se preseli u drugu zemlju.

Ako se, pak, od zaposlenih ponovo okrenemo ka manjim IT kompanijama, koje su mogle da zadrže ovakav kadar samo sa paušalnim modelom poslovanja, shvatamo da su i one itekako u problemu. „Ove kompanije upravo nose IT sektor i čitavu zajednice – one utiču na to da plate programera u Srbiji rastu i što je najbitnije, plaćaju porez na dobit u našoj državi. Ukoliko njih ne bude, velike kompanije će moći da diktiraju visinu plata inženjera„, naglašava Nikola:

Očekujem da će doći do ukrupnjavanja, tačnije više manjih firmi će se spojiti u jednu. Ovo, samo po sebi, možda nije loše, ali mislim da će upravo nedostatak tih manjih kompanija drastično uticati na visinu primanja. Ukoliko imate više opcija, vaš poslodavac će se truditi da vas zadrži većom platom.

Smanjenje plata sigurno znači odlazak inženjera. Opet, odlazak ljudi vodi do manjeg kvaliteta, manje konkurentnosti i zaglavljivanje u jeftini outsourcing. Sve u svemu, tržište i industrija završavaju u ćorsokaku.

To je ujedno i stav Digitalne zajednice koji je, naglašava Marko, vrlo jasno iznet u otvorenom pismu ove organizacije. Upravo zbog toga, kaže on, „predloge novih zakona treba odbaciti (iako i dalje nemamo zvanični predlog zakona javno vidljiv na koji bismo se pozvali) – jer će u suprotnom dovesti do nestabilnosti i ukrupnjavanje tržišta i smanjenja konkurentnosti, što nije dobar pravac za dalji razvoj srpskog digitalnog ekosistema“.

Otići je lako – da li je to rešenje?

„Ako želimo da govorimo o sigurnoj, jednakoj i podsticajnoj klimi, onda hajde da budemo iskreni – ovaj predlog zakona čini upravo suprotno„, ocenjuje Kažić i dodaje:

Ako subvencionišemo jedan pravni oblik, a drugi ne, onda nema priče o jednakim pravilima. Ako ne želimo da nam najbolji ljudi industrije napuste zemlju, onda hajde da ne govorimo o tome kako preduzetnik ili startap od par ljudi i multinacionalna kompanija treba da imaju iste uslove, jer to vodi u monopol i egzodus stručnjaka.

Ako želimo da stimulišemo rast domaćih preduzetnika i startapa, to moramo da činimo sistemskim rešenjima, a ne procesima iza zatvorenih vrata i ustupcima bez kontinuiteta i jasnog plana.

Da do toga ne bi došlo, nastavlja on, Digitalna zajednica ima plan da kreira dugoročno rešenje – sve u cilju da domaći stručnjaci mogu da posluju na adekvatan način. Nevena dodaje:

Treba imati na umu i da većina nas iz ove industrije finansijski pomažemo ili izdržavamo barem još jednog odraslog člana porodice. Sa tim na umu, logično je da će kao prioritet u ishodu nametnute situacije postaviti neto zaradu. Bez pogovora.

Sa druge strane, ali ne i manje bitno, jeste nepravedna satanizacija programera zbog toga u domaćim medijima koja je pristuna paralelno sa najavom izmena zakona. Zbog toga se vrlo jasno mora naglasiti da programeri, pre svega, poštuju zakonske propise i plaćaju poreze blagovremeno, da oni nisu direktni uzročnici situacije i da se ne zanemaruje činjenica da je MMF insistirao na zakonu, te da se on primenjuje i u susednim zemljama.

Na kraju, dodaje ona, sve se svodi na sledeće: svako od pripadnika IT industrije ko ima više od pet godina iskustva, može lako da dobije posao i ode u drugu zemlju, ali sada nije vreme da se svi spakujemo i odemo. „Zajednica nikada nije morala da ima ime, ni predstavnike. Zajednica je kada kažeš da si u problemu zbog paušala i skoči njih troje da ti pomogne. Sam koren reči nam govori da sada moramo da se držimo zajedno, uprkos svim podelama i različitim mišljenjima i da pomognemo jedni drugima u ovome. To je ono što bih barem to volela da vidim“, zaključuje ona.

Do tada, kockica je u rukama vlasti, a mi čekamo sledeće bacanje.

Ostavi komentar

  1. Alex

    Alex

    4. 11. 2019. u 06:35 Odgovori

    U petak smo ispratili prvog kolegu iz firme koji je zbog najava odlucio da ode preko. Na zalost sumnjam da ce biti poslednji 🙁

    • Bananamen iz Bananalanda

      Bananamen iz Bananalanda

      4. 11. 2019. u 13:02 Odgovori

      Alex, na zalost nece biti prvi. Mnogi od nas su vec jednom nogom napolju od kako je ovo najavljeno. Porodicu pod misku i idemo napolje. Nisam vise motivisan da uvozim cist novac u Srbiju.

      Hvala drzavi sto gasi jedinu granu provrede koja je radila normalno i donosila novac u drzavu u ozbiljnim kolicinama bez trosenja resursa (prvi po izvozu). Botovi, spremite se na tanji sendvic.

  2. Bananamen iz Bananalanda

    Bananamen iz Bananalanda

    4. 11. 2019. u 12:59 Odgovori

    Mene i porodicu je ovo jedino drzalo u Srbiji. Sad smo spremni da krenemo put Holandije, za iste novce, ali u normalnije uslove i bolju buducnost (penzija, zdravstvo).

    Zao mi je jako jer nisam zeleo da mi deca rastu okruzena strancima, ali ne zelim da ostanem u Srbiji i finansiram svojim radom drzavu koja mi za uzvrat jako malo toga daje.

    U ostalom, zasto da placam zdravstveno u Srbiji 500 evra svaki mesec dok vecina ljudi za istu uslugu placa 50e, a pri tom usluga ne lici ninasta?

    Bilo je lepo dok je trajalo, a sad Srbi, spremite neki drugi izvosni proizvod da napajate drzavu stranim novcem, posto se ovo gasi. Vracamo malinu na prvo mesto prihoda od izvoza, gasimo softver.

  3. Bane

    Bane

    5. 11. 2019. u 09:15 Odgovori

    Nisam iz IT sektora ali mi se cini da vecini ovo ne odgovara. Pa zasto ne protestujete? Vidim da ce dobar deo da se odseli — pa zar je lakse odseliti se nego protestovati? Taksisti su dve sedmice protestovali i na kraju dobili vise nego sto su hteli…

  4. Pera

    Pera

    5. 11. 2019. u 10:12 Odgovori

    Zamisli da potestuju i da onda predsednik Vlade kaže ovi što protestuju imaju mesečno po 200 000 dinara platu a vi pošteni narode radite za 25 000…. Počeli bi da jure programere kao pedere na Gay paradi pre par godina…..

  5. Milos

    Milos

    5. 11. 2019. u 12:02 Odgovori

    Kao neko ko zivi u Nemackoj mogu vam reci da su troskovi zivota ogromni i da to uzme u obzir svako ko razmislja o selidbi.
    Prosecna IT plata 65 hiljada evra bruto dodje oko 3500 neto. Ako platite stan i ostale troskove izmedju 1500 i 2000 evra, ne ostane bas toliko novca kao sto se misli.
    Naravno, to govorim za one koji samo zbog novca odlaze. Kome su prioritet druge stvari, ima i drugu racunicu.

    • Darko

      Darko

      5. 11. 2019. u 19:09 Odgovori

      Tako je. I zbog toga do sada ljudi nisu odlazili. Ali uskoro će to što ostane biti velika lova za programera iz Srbije i ljudi će i zato odlaziti. Naravno, to nije jedini razlog.

    • Boris

      Boris

      15. 11. 2019. u 11:41 Odgovori

      Nije sve u parama. Živimo u zemlju gde zakoni mogu da se savijaju do iznemoglosti ovisno o interesima i moći uključenih, gde ni najosnovnije stvari ne možeš da dobiješ bez neke veze, gde je poreskoj službi teško da odradi obračune na vreme, pa na šalteru dobiješ objašnjenje da uplatiš 10% više nego prethodne godine, jer ako ne uplatiš AVANS na rešenje koje nisi ni dobio, poreska će te sasvim sigurno kazniti.
      Naravno da ima gluposti i u zapadnoj evropi, ali oni makar znaju koji im je porez i šta ih čeka u budućnosti. Ne moraju da jure veze za nešto što po zakonu i pravilima imaju pravo ili da godinama jure klijente da plate ono što im je isporučeno

      Drugi deo problema jeste i naše anemično tržište. Ono jednostavno nije dovoljno da pokrije poslovanje ni malog broja naših firmi. Imamo velik porast IT industrije, ali ona dobrim delom radi za inostrano tržište. Ali koliko god to delovalo kao dobro, to je ipak problem jer naše tržište ne može da podrži IT industriju, a pritom zbog toga ne može ni da se razvija dovoljno.

  6. Ivan V

    Ivan V

    5. 11. 2019. u 12:36 Odgovori

    Gospodo programeri ne razmisljate pravilno, meni je bas izazov da uhakujem test samostalnosti, a onaj ko to ne ume, taj i nije programer vec Word Press frket klot

  7. Sasha

    Sasha

    5. 11. 2019. u 19:20 Odgovori

    @Ivan V
    Super izazov, i ja razmisljam na slican nacin. Jedino sto za uspeh toga postavljas kao ulog retroaktivnu naplatu poreza kao fizicko lice, garantujes celokupnom svojom imovinom. Takodje, poreski inspektor je taj koji ce da to procenjuje po sopstvenom nahodjenju koliko god mi bili pametni. Sve me to zaista brine.

  8. Dragan V

    Dragan V

    7. 11. 2019. u 19:00 Odgovori

    Zabrinut sam zbog proizvoljnog tumačenja inspektora, a znam koliko su upućeni.
    Puno vremena je prošlo od trenutka kada sam prvi put hteo da spakujem kofere.
    Mislim da ću ovaj put da odem bez povratne karte. Razlog je jednostavan. Čak i nije u pitanju toliko ovaj zakon. Sve se skupi, nesigurno tržište, stalne izmene i dopune zakona.., a ovo mu dodje kao poslednja kap.

  9. Dr. Kole

    Dr. Kole

    7. 12. 2019. u 14:10 Odgovori

    Juče je usvojen zakon, i definitino palim odavde.
    Njima je bitno da su stavili pod službenu zaštitu advokate, notare i izvršitelje.
    Ni jedne od njih poreska NE DIRA.
    Elitni harači zlokobne vlast, i bojim se, da iako se promeni ta vlast, sistem će ostati isti.
    Tek sada će se osiliti ti smradovi i obični narod će da ispašta.
    Davno je rečeno, kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovještvom.
    Nema ovde pespektive ljudi moji.
    Da budem u zemlji u kojoj običan čovek nema nikakvu zašititu,
    gde je prevara osnovni sistem poslovanja,
    gde ti zbog malog duga mogu uzeti celokupnu imovinu i prodati je za sitne pare,
    gde na svakom koraku plaćaš neke dažbine,
    gde gledaš kako trgaju običan narod kao neke zveri,
    kako stare žene izbacuju na ulicu sa smeškom prokletnici,
    gde može da slobodno šeta onaj koji je napastvovao,
    gde je opozicija toliko muljava da ne znaš ko je veći lopov?
    Moj Novi Sad su uništili investicioni urbanisti, grade bez ikakvog plana, kolima ne mogu da prođem kroz većinu ulica.
    DOSTA JE BRE!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Kultura 2.0

CM-ovi su oči, uši i glas vaših brendova i kompanija na Internetu – i neće skoro nestati

Danas se obeležava dan Community Manager-a i zato smo se zapitali dokle ćemo slaviti ovu profesiju i gde su uopšte CM seniori.

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.