Crypto Lifers prvi je projekat umetnika Vladimira Popova koji nam otkriva kako je ušao u NFT svet

Skoro će godinu dana otkako smo pisali o tome šta su NFT tokeni, na koji način sa njima trgovati i kako zaraditi ogroman novac baziran na vrednosti kriptovalute koja vrednuje određeno digitalno umetničko delo. Od tada se promenilo mnogo toga kada već govorimo o ovoj oblasti, tačnije web3 tehnologiji.

Ekspanzija popularnosti NFT-a je sve veća i osim digitalnih ilustracija, ovim tokenima okarakterisani su i muzika, gif-ovi, fotografije, a svoj segment NFT polako dobija i u video igrama, o čemu ćemo i pisati nekom narednom prilikom.

Uvidevši potencijale koje bi kreiranje, a kasnije i objavljivanje NFT-a moglo da donese, umetnici širom sveta iskoristili su svoje znanje rada u digitalnim kreatorskim alatima, praveći popularne grafike čije cene mogu dostići vrednost i od preko 100.000 dolara (u zavisnosti od trenutne vrednosti npr. Ethereuma).

Jedan od tih umetnika je i Vladimir Popov koji je već objavio svoju kolekciju NFT-a, a koji nam je pomogao da po prvi put detaljno razumemo, iz ugla kreatora NFT-a, kako izgleda čitav proces pravljenja, objave i kasnije određivanje cene jednog digitalnog dela. Kasnije, nakon kupovine, to delo postaje nečija digitalna svojina koja otvara sasvim novu oblast – trgovanje pomenutim (non-fungible) tokenima.

Spoj tehnologije i umetnosti

“Interesovanje za rad na NFT-ovima došlo je spontano februara 2021. godine u jednom od razgovora između Nemanje Divjaka (CEO Tummy Games) i mene. On mi je ukratko ispričao o novom segmentu blockchain tehnologije i tržišta i to je odmah rezoniralo sa nekim inicijalnim idejama, ali je u tom trenutku ostalo samo na tome”, započinje Vladimir razgovor za Netokraciju.

Nešto kasnije u toku godine, kada je Opensea, najveća platforma za NFT-ove, pored Ethereum valute uvrstila i Polygon Matic protokol i framework za spajanje Ethereum kompatibilnih blokchain-ova koji je omogućavao besplatni deployment i mint NFT-ova, naš sagovornik kaže da su on i Nemanja momentalno znali da je pravi trenutak da ponovo pokrenu priču u vezi kreiranja kolekcije “CRYPTO LIFERS“:

Moje višedecenijsko iskustvo saradnje sa vodećim nezavisnim američkim (Dark Horse, Image Comics, IDW, Vault, Boom Studios, DoubleTake, Heavy Metal i dr.) i evropskim izdavačima (Glenat, La Feltrinelli) na autorskim i licenciranim stripovima (Hellraiser, Robocop, Highlander, WWE, Cartoon Network i dr.), kao i ostali propratni rad u vizulenim umetnostima i delom u gejmingu, doprinelo je relativno brzoj i lakoj izradi kolekcije.

Ova kolekcija objavljena je pred kraj decembra 2021. godine, a Nemanja i Vladimir su se odlučili za soft launch pristup, zapravo su objavili kolekciju online i onda su putem društvenih mreža krenuli da “zidaju” zajednicu. Vladimir dodaje da ovo možda nije bio najzahvalniji pristup za početni marketing, ali njemu lično nekako najprihvatljiviji jer je imao aktivan proizvod za dalju promociju.

“Ideja kolekcije jeste da približi karaktere publici i kolekcionarima i da svako ko bude posedovao NFT u jednom trenutku (kada produkcijski stignemo do tog segmenta) može da pročita deo stripa unikatno pravljenog za kolekcionare”, otkriva nam Popov.

Jednu od inspiracija da se upusti u digitalnu umetnost i kreaciju, a samim ti u u NFT svet, Vladimir je dobio zahvaljujući njegovim doktorskim studijama za savremenu umetnost i medije na FMK-u. S obzirom na to da je završio osnovne i master studije iz oblasti IT-ja, spoj tehnologije i umetnosti što u izvođačkom segmentu (kroz primenjeni rad na stripu, ilustraciji i digitalnim tehnologijama), što u teorijskom, naučnom, došao je nekako prirodno:

Drugim rečima, uskladio sam svoju praksu i teoriju u jednu vrlo funkcionalnu simbiozu i time zaokružio svoju priču. Doktorske studije su mi u globalu omogućile da sagledam umetnost i tehnologiju iz nekoliko drugačijih uglova i samim tim proširile moja znanja i vidike, omogućivši mi da napredujem i kao autor i kao čovek.

Kako izgleda proces objave i određivanja cene NFT kolekcije

Znanje koje je stekao na fakultetu, ali i van njega, Vladimir je iskoristio za učenje u vezi tehničke strane kreiranja NFT kolekcije. Upravo zato, on nam nešto detaljnije govori o tome na koji način izgleda proces nastanka jednog digitalno ilustrovanog dela. Popov ističe da je sam proces izrade prve kolekcije tekao poprilično brzo i lako. U roku od samo nepuna dva meseca, sa svega nekoliko iteracija i testiranja stiglo se do rešenja.

Na osnovu Vladimirovog predloga, okvirni žanr kolekcije je fantasy, a podžanr commedy zato što je i naš sagovornik fan tih žanrova i uživa u stvaranju likova i svetova u istim. Na samom početku rada, kaže Popov, nije imao do kraja konkrentu ideju šta bi kolekcija tačno bila, pa je samim tim krenuo da crta karaktere od nule. “Nakon nekoliko dana i par iteracija dobio sam karakter i lik i tako je nastala osnovna verzija zmaja Lerija u okviru kolekcije (Larry the Dragon)”, iskren je Vladimir i dodaje sledeće:

Kada sam dobio željenog lika počele su da mi dolaze ideje za još par karaktera i jedno po jedno, priča o Leriju i družini počela je da se vaja u mojoj glavi i da dobija neku osnovnu formu. Svemu ovome doprinelo je moje dugogodišnje bavljenje stripom (prvenstveno kroz formu kolora), vizuelnim umetnostima, pisanjem i pripovedanjem. Ukratko, sve kockice su se kroz iskustvo i rad brzo složile.

Što se tiče softwera, koristim uglavnom Photoshop. Radio sam i u Clip Studiju, Kriti, Affinitiju i drugim, ali za moje potrebe Photoshop  je u najvećem broju slučaja default opcija. Računar na kome trenutno radim je iMac, a grafička tabla je Wacom od 22 inča.

Onog trenutka kada su određena ilustracija, kolekcija ili strip završeni, dolazi i do najbitnijeg trenutka za autora ili tim, a to je proces objave NFT kolekcije. Vladimir nam je, opisivajući ovaj proces, rekao da je on poprilično direktan. Prema njegovim rečima, sajtovi poput Opensea i Rarible-a su ogromne platforme na kojima svako može samostalno da objavi svoj rad besplatno.

Tehnički ove platfome su i online shop i izdavač u isto vreme. Nešto poput Amazona, samo za NFT-ove. Autor napravi nalog na sajtu, zatim popuni polja i formulare vezane za delo poput naziva, opisa, slike, cene, dodatnog sadržaja i zatim postavi to dalje na prodaju. Ono što smo uspeli da saznamo zahvaljujući Popovu, jeste da što se tiče blockchain-a i smart contract-a, autor može da koristi ugovor koji mu platforme nude ili da podesi sopstveni kod, u zavisnosti od potreba i znanja kojima raspolaže.

Takođe, vrednost kolekcije određuje sam autor, a kao i svaka procena vrednosti ona se može raditi u odnosu na slične proizvode na tržištu ili da autor sam odredi cenu spram svojih afiniteta, želja i drugo, a opet nezavisno od tržišne. Upravo o ovoj temi Popov otkriva više detalja:

Dalje, autor zarađuje od prodaje dela i royalty bonusa koji podesi u smart contractu u kripto valuti koju je podesio. Da bi mogao da postavi delo na prodaju i da primi novac, autor mora imati neki od crypto wallet-a, poput Metamask-a na primer, u zavisnosti od toga sa kojom kripto valutom trguje.

Kada se NFT proda, njegov kupac postaje vlasnik tog digitalnog dela. To znači da novi kupac može da preproda to delo ponovo, ili da ga čuva u svom portfoliu. Taj segment intelektualne svojine koja je deo veće kolekcije je njegov i samo njegov.

Kriptovalute za poboljšanje društvenog i ekonomskog života?

Pred sam kraj razgovora, Vladimira smo upitali koje su njegove tačke gledišta i kako on vidi budući rast i razvoj NFT sveta u godinama koje dolaze. Odgovarajući na ovo pitanje, on ističe da su kriptovalute, kao i NFT i ostale blockchain tehnologije relativno mlade i eksperimentalne, te su samim tim i u konstantnoj evoluciji i porastu. “Moja procena je da će ovo biti sastavni deo svakodnevice u budućnosti, u narednih recimo od pet do 20 godina”, kaže Popov.

Nastavljajući dalje, Vladimir objašnjava da na primer solarni paneli na kući koji dok proizvode zelenu električnu energiju za domaćinstvo, kola i okruženje, bi mogli da rudare kripto valutu koja na mesečnom nivou može da bude osnovna potrošačka korpa pomoću koje bi dalje mogli da se plate penziono, zdravstveno, porezi, doprinos itd, dok bi regularna plata mogla da se koristi za ostale segmente života:

Ovo je samo jedan primer kako bi kripto valuta mogla da se iskoristi za poboljšanje društveno-ekonomsko političkog sistema. Ako bi se dodatno kripto valute spojile sa konceptom elektronske rezidencije i bile potpomognute raznim oblicima primenjenog AI, mogli bi se dobiti zaista interesantni rezultati.

Ovo su za sada možda samo eksperimentalne utopijske hipoteze, ali čini mi se nekako da je ovo jedan od mogućih pravaca i potencijalnih mostova evolucije čovečanstva ka civilizaciji drugog tipa. A Srbija svakako mislim da ima potencijala da razvije ovakav jedan hibridni sistem u budućnosti.

Ono što je plan našeg sagovornika jeste da se u dve do tri godine uradi još nekoliko kolekcija iz Crypto Lifers univerzuma, kao i strip. Ideja za raznorazne projekte što u NFT-jevima, što u vizuelnim, narativnim i gejming industrijama, dodaje Vladimir, definitivno ne manjka, ali za sada uz rad na stripu sa američkim izdavačima, doktorskoj disertaciji i još par passion projekata, Popov ima poprilično pune ruke posla u narednom periodu.

Besplatan giveaway: Čitaoci koji bi želeli da poseduju NFT o kojem pričamo u tekstu, mogu da popune ovaj formular.