Ima li dobrih vesti o porezima?

Porezi. Reč koja se retko dovodi u vezu sa pozitivnim prilikama. Ipak, dok počinjem ovaj tekst nadam se da je ovo jedna od tih retkih situacija.

Kada smo pre nekoliko meseci počeli da razmišljamo o tome šta je potrebno za unapređenje poreskog okvira za podsticanje ekonomije zasnovane na inovacijama i poslovanja IT sektora, u proces smo ušli sa velikim očekivanjima: da se podstaknu inovacije i stvaranje sopstvenih proizvoda sa intelektualnom svojinom u domaćem vlasništvu, da se poveća međunarodna konkurentnost kompanija koje posluju u Srbiji, da se podstakne zapošljavanje i ulaganje u razvoj mladih stručnjaka, da se smanji odlazak najkvalifikovanijih stručnjaka i da se pruži dodatna podrška malim kompanijama suočenim sa posledicama isteka privremenih podsticaja za kvalifikovana novozaposlena lica i COVID-19 krize.

S namerom da se u Srbiji stvore bolje prilike po ovim pitanjima mi u Inicijativi „Digitalna Srbija” udružili smo pamet i iskustvo sa Digitalnom zajednicom i složili se oko predloga seta mera od kojih je osam prošle nedelje usvojeno kroz izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak građana.

Kako je počelo?

Poslednjih godina srpski IT sektor postigao je značajan rast i time se pokazao kao jedan od najvitalnijih segmenata naše privrede. Ako premotamo film pet godina unazad vidimo da se broj zaposlenih u ovom sektoru udvostručio (sa oko 20.000 na gotovo 40.000 ljudi), kao i da se naš izvoz sada meri u stotinama miliona evra. Sve one priče o uspesima domaćih kompanija koje redovno čitamo na stranicama Netokracije, ali sve češće i mainstream medija, učinile su da naša zemlja sve manje bude zemlja jeftine radne snage, a našim talentima (pogotovo onim najobrazovanijim i najsposobnijim) otovorile nemalo prilika da se zapošljavaju bilo gde u svetu. 

Kada ovo pročita, prosečan čitalac ima svako pravo da se zapita zašto su onda IT sektoru uopšte potrebni podsticaji?

Stvar je u tome da je ovaj sektor u isto vreme oblast koja se, u paketu sa celokupnom privredom, nalazi na prekretnici i upravo se suočava sa izvesnim brojem izazova koji će odrediti njegov dalji rast. 

Pa tako, ako želimo da obezbedimo konstantano unapređivanje postojećih modela poslovanja (a, želimo jer je to jedini način da ne ostanemo u začelju trke zvane Četvrta industrijska revolucija) neophodno je da svoje napore usmerimo na stvaranje veće dodate vrednosti, da našim mladim i obrazovanim ljudima damo razloge da ostanu u zemljii, da njihov talenat ovde i sada bude ostvaren na najbolji mogući način, kao i da privredi obezbedimo da se nametne na globalnom tržištu.

Nema sumnje da bi IT sektor u Srbiji mogao da bude grana industrije na kojoj će se zasnivati budućnost srpske privrede. To bi podrazumevalo njegovu uspešnu transformaciju u narednim godinama na poslovni model stvaranja više dodate vrednosti i sopstvene intelektualne svojine. I zato su predlozi koje smo zajedno sa Digitalnom zajednicom izneli pred Vladu osmišljeni da podstaknu uspešnu transformaciju i razvoj, a samim tim i budućnost srpske privrede i IT sektora. 

Koje zakonske novine su usvojene?

Neki među vama se sigurno sećaju da smo zajedno sa Digitalnom zajednicom u junu ove godine Vladi Srbije uputili predlog seta mera koje bi podstakle razvoj ekonomije zasnovane na inovacijama i podržale dalji razvoj IT sektora. Nakon nekoliko održanih sastanaka sa predstavnicima Vlade i Ministarstva finansija osam naših predloga uvršteni su u predloge izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak građana, a nedavno ih je usvojila Skupština Srbije.

Pa, šta smo postigli? Iako i mi i Digitalna zajednica okupljamo veliki broj kompanija i preduzetnika aktivnih u IT sektoru, mere koje su usvojene imaju širi, zajednički cilj da podstaknu aktivnosti koje su usmerene na stvaranje ekonomije znanja i inovacija bez obzira na oblast poslovanja, ali da ujedno osnaže i IT sektor u Srbiji. Mere koje su usvojene nisu isključivo vezane za IT sektor, već su osmišljene tako da pomognu razvoj srpske ekonomije 4.0, odnosno da pomognu transfromaciju srpske privrede na način koji omogućava njen dugoročni i održivi razvoj i napredak.

Konkretno, u poreske zakone uvršteni su sledeći delovi naše inicijative:

Podrška istraživačko-razvojnim projektima i inovacijama

Poslodavci će biti oslobođeni do 70% poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlene koji su neposredno angažovani na projektima istraživanja i razvoja, srazmerno vremenu koje provode na takvim projektima.

Podrška prilikom prvog zaposlenja ili zaposlenja posle duže vremena

Poslodavac koji u periodu između 1. marta 2022. godine i 31. decembra 2022. godine zaposli lice koje nije bilo osiguranik u periodu od 1. januara 2019. godine do 28. februara 2022. godine, ukoliko je bruto 1 zarada takvog zaposlenog veća od 76.500 dinara, može da se oslobodi 70% poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaključno sa zaradom isplaćenom tom licu 31. decembra 2024. godine.

Podrška mladim stručnjacima

Licima koja na 31. decembar godine za koju se podnosi prijava za godišnji porez nisu navršila 40 godina starosti, osnovica za oporezivanje počinje da se računa tek preko šestostrukog iznosa prosečne godišnje zarade, pod pretpostavkom da su prihode ostvarili radom. Ova mera važiće već za godišnji porez na dohodak za 2021. godinu, a neoporezivi iznos iznosiće više od neto 55.000 evra za godinu dana.

Produžava se oslobođenje za preduzetnike i preduzetnike paušalce koji su stekli pravo na delimično oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa 2020. godine

Postojeći prelazni režim koji važi za zaposlene bivše preduzetnike ili preduzetnike paušalce koji je prethodno trenutno oročen na kraj 2022. godine produžava se do kraja 2025. godine. Uslov za ovaj produžetak je da je pravno lice kod koga radi lice za koje se ostvaruje oslobođenje na 31. decembar 2020. godine imalo 30 ili manje zaposlenih. Ovo produženje ne važi za zaposlene koji su angažovani nakon 30. juna 2022. godine ukoliko su prethodno u bilo kom trenutku nakon 1. januara 2020. godine bili zaposleni kod poslodavca koji je na 31. decembar 2020. godine imao prosečno više od 30 zaposlenih.

Nastavak prelaznog režima oslobađa poslodavce od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2023. godini efektivno 50%, u 2024. godini 40% i u 2025. godini 30%.

Otvara se još jedan „prozor” za one koji nisu iskoristili ovaj prelazni režim 2020. godine

Za lica koja su propustila da se zaposle 2020. godine i do 31. decembra 2021. godine nastavila da posluju kao preduzetnici ili preduzetnici paušalci, otvara se novi prozor za zapošljavanje u periodu od 1. januara 2022. godine, zaključno sa 30. aprilom 2022. godine, i takva lica moći će da se uključe u prelazni režim uz sledeće uslove – njihovi poslodavci će imati pravo na oslobođenje koje važi za ranije zaposlene za koje se koristi prelazni režim, umanjeno za 3 procentna poena.

Produžava se oslobođenje od dela poreza za osnivače inovativnih startapa

Oslobođenje od obaveze plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zarade osnivača do 150.000 dinara, koje važi u periodu od 36 meseci od dana osnivanja inovativnog privrednog društva, važiće i za društva osnovana nakon 31. decembra 2021. godine, pri čemu ovaj put rok za osnivanje nije produžen samo na godinu dana, već je rok brisan iz zakona.

Proširenje olakšice za novonastanjene obveznike i na godišnji porez na dohodak građana

Do sada je poresko oslobođenje za novonastanjene obveznike (strance ili povratnike) bilo predviđeno samo na nivou poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, dok je godišnjim porezom na dohodak građana bila obuhvaćena puna zarada zaposlenog. Predloženom izmenom u dohodak za oporezivanje godišnjim porezom uračunava se samo oporezivi deo zarade, čime se suštinski postiže proširenje ovog podsticaja i na godišnji porez na dohodak građana.

Oslobođenje od plaćanja poreza na kapitalni dobitak prilikom unošenja intelektualne svojine u kapital privrednog društva

Fizička ili pravna lica koja povećaju osnivački kapital unosom intelektualne svojine kao nenovčanog uloga, mogu da budu oslobođenja plaćanja poreza na kapitalni dobitak. Postoje tri uslova za korišćenje ovog podsticaja: a) ulog se vrši na osnovu procene ovlašćenog procenitelja; b) stečenu imovinu privredno društvo ne sme da otuđi u celini u periodu od 2 godine; c) stečenu imovinu privredno društvo ne sme da ustupi povezanom licu na korišćenje ukoliko osim po tržišnoj ceni.

Ima ko da se bori – artikulisano i argumentovano

I nama i Digitalnoj zajednici je bilo važno kreiranje poreskog okruženja koje je podsticajno za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama i za cilj ima horizontalno podsticanje istraživanja, razvoja, stvaranja novih proizvoda, kao i podršku IT sektoru da dalje raste na globalnom tržištu. Dodatno je korisno što smo se udružili jer smo bili u prilici da na paket mera gledamo svako iz svog ugla i smatramo da smo u tom procesu bili komplementarni. Jer, na kraju dana verujemo da uz ubrzani razvoj digitalne ekonomije, Srbija za deset godina neće biti mesto iz koga će svako želeti (ili morati?) da ode.

Kako sam iskreno uverena da drugi o vašem delovanju uvek mogu bolje da posvedoče, ovom prilikom to mesto i mesto zaključka ustupam prof. dr Svetislavu Kostiću sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa kojim smo blisko sarađivali prilikom tehničke razrade predloženih mera:

Zadovoljstvo je videti da za poreske propise, koji imaju potencijal da suštinski unaprede ekonomiju znanja i pomognu ostanku i opstanku najboljih mladih ljudi u Srbiji, ima ko da se bori artikulisano i argumentovano. Predlozi izmena i dopuna poreskih zakona su plod udruživanja struke, energije i objektivnih potreba, a to na najbolji način odslikava u kojoj meri jedna industrija ili sektor mogu da doprinesu svom pravnom položaju ukoliko nastupaju zajednički, kao što to čine Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Digitalna zajednica. Ovi predlozi ne idu u korist samo IT zajednici već svakom poreskom obvezniku koji stvara nematerijalnu imovinu ili želi da ponudi bolje uslove rada najkvalitetnijim zaposlenima koji ovu državu mogu lako da napuste, a koje mi ne možemo uopšte, a ne samo lako da nadoknadimo.

Ovo je četvrta godina zaredom u kojoj se poreski propisi reformišu u smeru podrške tehnološkim promenama, unapređenja položaja zaposlenih i podsticanja konkurentnosti Srbije u sve težoj utakmici sa razvijenim državama.

Da li je posao ovde gotov?

I vi i ja smo svesni da nije. Štaviše, posao svih nas ovde tek počinje. U narednom periodu ćemo svoje kapacitete usmeriti na to da što širi krug onih kojima su mere namenjene bude upoznat sa novim mogućnostima za unapređenje poslovanja i načinom na koji mogu da ih koriste. Tek kada usvojene mere zažive u pravom smislu očekujemo da ćemo meriti uspeh. I to ne samo brojem kompanija i startapa koje koriste ove podsticaje da istražuju, inoviraju i budu globalno konkurentniji, već i brojem kompanija i startapa koje će tek nastati.