Stiže nam nova Vlada – koliko će se ona baviti digitalizacijom i IT industrijom u Srbiji?

Tokom vikenda saznali smo da je ekspoze spreman, a mandatarka za sastav nove Vlade, Ana Brnabić, izjavila je da će građani veoma brzo imati priliku da čuju koje  su to stvari koje nova Vlada planira da uradi do 2025. godine. Iako nismo zemlja koja je poznata po dugotrajnosti sastava svake Vlade, u prethodnom slučaju možemo reći da smo tokom četiri godine imali sasvim solidan kontinuitet, te da je dosta toga urađeno ili započeto kada je digitalizacija u pitanju, ali i kada govorimo o razvoju domaće IT industrije.

Naravno, ima tu stvari protiv kojih su bili mnogi pripadnici domaće IT zajednice, a posebno frilenseri i paušalci. Kritičara ima dosta, što je uvek poželjno, no u razgovoru sa ljudima kojima je posao da spajaju predstavnike domaćih IT kompanija i predstavnike različitih Vladinih kancelarija, ministarstava i agencija, dolazimo do zaključka da je mnogo toga pozitivnog urađeno – posebno u domenu edukacije i procesa.

S druge strane postavlja se pitanje: kako bi novi ekspoze mogao da tretira IT i digitalizaciju i koliko će ovaj sektor biti značajan za novu Vladu? 

Pre nešto više od četiri godine smejali smo se delu koji je bio posvećen ovoj temi, ali smo od jedne strane prepisane iz izveštaja ipak došli do konkretnih rezultata. Uoči samog predstavljanja novog ekspozea, odlučili smo da sumiramo protekle četiri godine, ali i da pretpostavimo u kom smeru bi se naš IT sektor dalje mogao razvijati.

Svoja viđenja i predikcije sa nama su podelili Slobodan Marković (savetnik za digitalnu upravu u UNDP), Milan Šojala (direktor Vojvođanskog IKT klastera) i Nebojša Đurđević (direktor Inicijativa Digitalna Srbija).

Šta je do sada urađeno?

Slobodan Marković, daje opsežan odgovor na ovo pitanje, detaljno govoreći o svim stvarima koje su urađene u protekle četiri godine:

Mislim da je, pre svega, velika stvar što je digitalizacija prepoznata kao ključni prioritet Vlade, što ranije nije bio slučaj. To je postala tema koja se stalno drži u fokusu javnosti, ističe kao bitan pravac razvoja našeg društva i presudan element usmeravanja naše ekonomije ka inovacijama i znanju.

Od značajnijih stvari koje su urađene u domenu obrazovanja, izdvojio bih uvođenje predmeta Digitalni svet od prvog razreda i informatike kao obaveznog predmeta od 5. razreda osnovne škole. Pokrenut je nacionalni program prekvalifikacija za IT, a unapređene su i master studije na fakultetima (Master 4.0). Radilo se i na uvođenju računarskih mreža u školama i povezivanju na Internet.

Govoreći o stvarima koje su urađene na području e-uprave, Slobodan u startu ističe formiranje Kancelarije za IT i e-upravu, koja je u poslednje tri godine značajno kadrovski i finansijski ojačana:

Ona je započela konsolidaciju državne IT infrastrukture koja je zaista ogromna i kompleksna – tu su data centri, državna mreža, državni cloud, servisi za domene i hosting, email za državne službenike, tehnička podrška za razne državne portale i aplikacije preko Kontakt centra za podršku e-upravi, a tu je i infrastruktura za razmenu podataka između institucija (servisna magistrala). Pokrenuta je izgradnja velikog Državnog data centra u Kragujevcu.

Zakonski okvir za e-upravu značajno je unapređen. Posle skoro decenije čekanja dobili smo Zakon o e-upravi (koji sadrži i odredbe o otvaranju podataka – open data). Takođe, praktično je zaživeo novi Zakon o upravnom postupku koji nalaže razmenu podataka između institucija, pa nam sada sve ređe traže razne izvode i potvrde. Posle dosta vremena doneta je nova Uredba o kancelarijskom poslovanju, koja predviđa podrazumevano digitalno poslovanje u državnim organima.

Sa stanovišta e-servisa, portal eUprava je posle 10 godina osvežen novim dizajnom i prilagođen za korišćenje putem mobilnih uređaja. Građani su dobili na uvid podatke iz 15 registara, a masovno su korišćene usluge za elektronski upis dece u vrtiće, osnovne i srednje škole. Uvedeno je e-sanduče za dostavu dokumenata i mogućnost elektronskog plaćanja taksi i naknada karticama i e-novcem, što je bio skoro decenijski problem.

Konačno, uveden je jedinstveni e-identitet građana, uz mnogo sigurniji metod autentifikacije kroz dvofaktorsku autentikaciju i prijavljivanje na jednom mestu (Single Sign On). SSO se trenutno koristi, osim na portalu eUprava, na centralnom sajtu Lokalnih poreskih administracija i portalu eZdravlje, i nadam se da će u budućnosti biti integrisan i sa drugim državnim sajtovima, što će konačno eliminisati potrebu da kreiramo novo korisničko ime i lozinku za svaki državni sajt.

Kada su u pitanju otvoreni podaci napravljen je napredak od 2017. godine u vidu uspostavljanja Radne grupe za otvorene podatke, unapređenju Portala otvorenih podataka, postavljanju preko 200 skupova podataka na portal. Organizovani su izazovi na kojima su pored organizacija civilnog društva učestvovale i organizacije iz privatnog sektora, što govori da otvoreni podaci postaju sve više prepoznati kao generator ekonomskog rasta.

Osim Kancelarije za IT i e-upravu, određene pomake napravile su i institucije u drugim sektorima, npr. objedinjeni su sajtovi svih lokalnih poreskih administracija, a unapređeni su i osnovni sistemi e-pravosuđa i omogućeno elektronsko postupanje pred određenim sudovima.

Država je pokazala inicijativu tokom COVID pandemije, kada je lansiran sajt Digitalna solidarnost, sajtovi za prijavu volontera i donaciju plazme, servis za zakazivanje i proveru rezultata PCR testiranja i on-line platforma za obrazovanje, a prijava za finansijsku pomoć urađena je potpuno online.

Marković se posebno dotakao i različitih stvari koje su urađene u domenu podrške poslovanju:

Uvedeni su poreski podsticaji za istraživanje i razvoj i stvaranje intelektualne svojine iz Srbije, kao i poreski krediti za ulaganje u startape. Osnivači startapa su oslobođeni poreza i doprinosa u određenom vremenskom periodu, a posle mnogo godina konačno su donete zakonske izmene kojima je omogućeno funkcionisanje fondova rizičnog kapitala (venture capital) i nagrađivanje zaposlenih u formi opcija na udelima u vlasništvu firmi.

Osim ukidanja obaveze pečatiranja poslovnih dokumenata, omogućeno je elektronsko osnivanje preduzetnika i d.o.o. NBS je uticala na smanjenje provizija za online procesiranje kartičnih transakcija, a uveden je i sistem za instant plaćanja. U nekim slučajevima elektronskog poslovanja omogućeno je plaćanje u devizama između rezidenata Srbije, a izmenama Zakona o e-trgovini prepoznate su forme online trgovine preko platformi i dropshipping.

Posle dosta godina kašnjenja, završeni su naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku. Usvojena je Strategija razvoja veštačke inteligencije i podržani su prvi AI projekti preko Fonda za nauku.

Govoreći o proteklom periodu, Milan Šojala ističe za Netokraciju:

S obzirom na naše dugogodišnje, uglavnom bezuspešne napore da kod donosilaca odluka i kreatora politika na državnom nivou pronađemo sagovornike i nekoga sa kim mogu da se rade konkretne stvari, dolazak Ane Brnabić je predstavljalo zaista drastičnu promenu. To je prva srpska vlada ikada koja je temu informacionih tehnologija i digitalizacije stavila  u sam vrh svojih prioriteta – i mislim da je sama ta činjenica najvažnije dostignuće.

Od konkretnih stvari bih izdvojio podršku obrazovanju za IT, naročito uvođenje programiranja u osnovne škole, podršku izgradnji naučno-tehnoloških parkova u Srbiji, kao i pakete zakonskim mera za olakšanje pokretanja biznisa za početnike, te poreske olakšice za istraživanje i razvoj.

Šta možemo da očekujemo u naredne četiri godine?

Veliko je pitanje kako će nova Vlada gledati na IT i digitalizaciju, iako su naši sagovornici saglasni da je gotovo sigurno da je ovo pitanje visoko na spisku nove mandatarke i njenog tima. Drugim rečima, ukoliko se zadrži trenutni momentum to će biti sjajno, ali ostaje i ono pitanje – koje su oblasti kojima bi se nova Vlada mogla baviti? Nebojša Đurđević za Netokraciju komentariše:

Kada pogledam na trenutnu situaciju u kojoj se nalazi domaći digitalni ekosistem, iskreno se nadam da će se Program Vlade u velikoj meri fokusirati na sistematsko i dugoročno ulaganje u startap ekosistem – pre svega da bi se povećao broj i kvalitet startapa, ali i premostio jaz u finansiranju koji naši startapi imaju u poređenju sa drugim ekosistemima u istoj fazi razvoja. Bilo bi odlično ako bi Vlada u narednom periodu obezbedila dodatna, matching sredstva za startape koji budu privukli anđeoske i investicije VC fondova.

Nadam se i da će Vlada uključiti sektorske mere podrške fokusirane baš na IT industriju, s jedne strane da bi se ublažio negativni uticaj pandemije, ali i da bi se osigurao dalji rast sektora i njegova konkurentnost na globalnim tržištima nakon isticanja privremenih podsticaja definisanih Zakonom o porezu na dohodak građana.

Dodatno, vidim goruću potrebu da se značajno unapredi pravno-regulatorni okvir vezan za međunarodno, a naročito devizno poslovanje. Postojeći Zakon o deviznom poslovanju donosi ogromna administrativna opterećenja domaćim kompanijama, stavlja ih u nepovoljan položaj u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju i sprečava inovacije. Odgovarajuće promene u Zakonu bi domaćim kompanijama omogućile povećanje stranih investicija i realizaciju prihoda sa stranih tržista, a zemlji donelo povećane devizne prilive.

Voleo bih da se nastavi sa ulaganjem u obrazovanje u IT domenu, kako formalno, tako i neformalno, sa posebnim fokusom na multidisciplinarnost koja je, prema mom mišljenju, ključna za dalji napredak.

Na pitanje šta misli da bismo mogli da vidimo kao sastavni deo novog ekspozea kada su u pitanju IT i digitalizacija, ali i šta bi on lično voleo da vidi, Šolaja za Netokraciju dodaje:

Bez sumnje, možemo očekivati da će nova tj. stara predsednica Vlade RS zadržati fokus na digitalizaciji. Osim nastavka rada na razvoju javnih digitalnih servisa, verujem da će u ekspozeu svoje mesto naći i aktivnosti usmerene na podizanje konkurentnosti privrede i kvaliteta života građana upravo upotrebom novih tehnologija, jer taj posao je tek započet i ostaje mnogo da se uradi. Centar za digitalnu transformaciju, realizovan u saradnji PKS-a i nemačkog GIZ-a je korak u dobrom pravcu, ali mora značajno da se poveća obuhvat i domet takvih aktivnosti.

Inače, mnogo puta smo negodovali zbog činjenice da u srpskoj ekonomskoj politici nema kontinuiteta. U poslednjih desetak godina smo imali skoro isto toliko različitih sastava vlade, a svaki novi predsednik vlade i svaki novi ministar su uglavnom ignorisali ono što je bilo pre njih. Uzimajući u obzir i to da su mnoge od ključnih aktivnosti dugoročne i prevazilaze trajanje mandata jedne vlade, mislim da je dobro što na čelu Vlade RS ovaj put nema promena i da konačno postoji neki kontinuitet.

Što se tiče kratkoročnog perioda pred nama, nova Vlada može da poentira otpisivanjem poreza i doprinosa koji su odloženi i to, na primer, za sva preduzeća koja nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%. To bi privredi značilo mnogo u borbi sa posledicama pandemije, a pošto nisu otpuštali ljude to znači mnogo i za državu.

Za mandata ove nove vlade, ja bih voleo da vidim prvenstveno razvoj Analogne Srbije. Digitalne tehnologije su osvojile svet na prečac, ali ako pogledamo ko su pobednici informatičke revolucije videćemo da su to zemlje u kojima cveta slobodno tržište, regulatorni okvir ide na ruku biznisu, obrazovni sistem je snažan, fizička infrastruktura solidna, a svime upravljaju vlade u kojima preovladava načelo dobre i odgovorne uprave. Sve što je upravo nabrojano pripada analognom domenu.

Prostije rečeno, uzalud i najbolja IT rešenja, ako ne postoje stručni kadrovi koji znaju da ih iskoriste i okruženje koje će to da podrži. Na primer, iz Srbije stiže po Gartneru najbolje softversko rešenje na planeti za upravljanje sistemima distribucije električne energije koje se koristi na svim kontinentima, osim – u Srbiji. Drugim rečima, digitalni sistemi su softver, a analogni sistemi su hardver. U ovom trenutku, Srbija je u grupi zemalja sa slabim hardverom iz ove metafore i čiji IT sektori uglavnom rade za tržišta sa jakim hardverom. Stoga, primarni zadatak Vlade RS u kontekstu daljeg razvoja digitalizacije trebao bi biti upravo razvoj analognih segmenata društva: obrazovanje i razvoj digitalnih veština, okruženje koje podstiče biznis, vladavina prava, te efikasna i odgovorna javna uprava.

Dobra vest je da domaće tržište, nakon dugogodišnje stagnacije, beleži rast, i to dvocifren u poslednje dve godine. Time su ulaganja u IT po glavi stanovnika narasla sa oko 62 na 83 evra. Iako je to još uvek daleko od evropskog proseka od 800 evra, zadržavanjem ovakvog rasta bismo do 2024. ili 2025. konačno dostigli 150 evra po glavi stanovnika, vrednost domaćeg tržišta od oko 1 milijarde i tako stigli na početnu poziciju za dalji ozbiljniji razvoj. Država bi trebalo da podstiče i pomaže ovakav trend, a situacija sa pandemijom i prisilnom digitalizacijom kojoj je domaća privreda podvrgnuta – ide joj na ruku. Inače, nivo ulaganja u IT po glavi stanovnika je odličan pokazatelj nivoa razvoja privrede i stepena prihvatanja standarda, uključujući evropske.

Ukoliko u ova dva segmenta, razvoju Analogne Srbije i domaćeg tržišta, budu postignuti značajni rezultati, naša zemlja ima realnu šansu da uhvati korak sa razvijenim privredama sveta.

Govoreći o predikcijama i željama kada su u pitanju stvari i polja kojima bi se nova Vlada mogla baviti tokom svog mandata, Marković za Netokraciju ističe da je pre svega važno da digitalizacija ostane u vrhu prioriteta nove Vlade i to je nešto što ne treba uzimati zdravo za gotovo. On dodaje da se podrazumeva da ambicije treba podići na novi nivo:

Država ima značajnu ulogu u oblikovanju digitalne kulture. Zato digitalizacija kompletnog poslovanja državne administracije treba da se postavi kao cilj za naredni mandat, budući da je i dalje ogroman deo interne komunikacije države i dalje baziran na papiru.

Puštanje u rad Državnog data centra u Kragujevcu diktira da se upravljanje državnim infrastrukturama dodatno automatizuje i podigne na jedan viši nivo. Posebnu pažnju u tom smislu treba pokloniti informacionoj bezbednosti i zaštiti podataka, što su oblasti u koje se do sada relativno malo ulagalo.

Nedostupnost servisa na određenim platformama, slanje korisnika na drugi šalter ili ažuriranje državnih servisa na 5-10 godina, treba da postane prošlost. Država treba da se strateški opredeli za razvoj usluga u tesnoj saradnji sa krajnjim korisnicima tj. građanima i biznisima. To znači da korisnici treba da budu uključeni od samog početka u osmišljavanje načina na koji se državne usluge pružaju, da se poslovni procesi i dizajn aplikacija testiraju sa korisnicima. Usluge e-uprave bi trebalo da budu dostupne svima, preko svih uređaja i da pružaju kompletno iskustvo. Korišćenje usluga i aplikacija e-uprave treba stalno da se prati, a zaključci koriste za stalna unapređenja.

Slobodan isto tako ističe da nam je COVID epidemija otkrila značajne slabosti u sistemu za prikupljanje i obradu podataka:

Upravljanje podacima trebalo bi da postane strateški državni prioritet. Mnogo više podataka treba da postane javno dostupno u formi otvorenih podataka (npr. geoprostorni podaci, medicinske statistike, podaci lokalnih samouprava, podaci iz domena zaštite životne sredine), dok sa druge strane država treba da obezbedi ljudske i finansijske resurse za prikupljanje, obradu i ažuriranje podataka. Osim toga, treba da se razbiju silosi koji sada sprečavaju korišćenje podataka za napredne statističke analize i podršku odlučivanju, kako između državnih organa, tako i između države i privatnog sektora.

U domenu elektronskih komunikacija prioriteti bi trebalo da uključuju modernizaciju zakonskog okvira, daleko bržu realizaciju razvoja optičke infrastrukture u ruralnim područjima, kao i uvođenje brzog interneta u univerzalni servis. Dodela 5G licenci bi trebalo da se obavi što pre, kako bi počeo ne samo razvoj 5G infrastrukture, već i razvoj 5G startap ekosistema, što je ključno za našu konkurentnost u globalnim okvirima.

COVID nam je pokazao i veliki potencijal e-trgovine, ali i otkrio značajne slabosti, pre svega u domenu dostave, što je polje problema u kome bi država mogla pozitivno da utiče.

Poseban fokus, Marković stavlja upravo na aktuelne probleme koji se tiču poslovanja frilensera u Srbiji:

‘Gig ekonomija’ nastavlja sa ubrzanim rastom i tu će takođe biti dosta posla – od regulisanja rada platformi u raznim privrednim segmentima, do prilagođavanja radnog zakonodavstva novim oblicima rada.

Na planu poboljšavanja uslova za poslovanje takođe ima dosta posla. Zakon o deviznom poslovanju treba konačno da doživi dugo očekivanu liberalizaciju. Regulisanje rada IT preduzetnika nije obezbedilo lakoću primene i adekvatan nivo pravne sigurnosti. U toku je prelazni period tokom koga Vlada treba mnogo aktivnije da se uključi u dijalog sa domaćom IT zajednicom – od velikih udruženja do pojedinačnih freelancera.

Konačno, saradnja države sa IT zajednicom treba da se proširi i produbi. Idealni okviri za tako nešto su primena Strategije razvoja veštačke inteligencije i uključivanje IT startapa u digitalizaciju države kroz GovTech inicijative.

UNDP digitalizaciju vidi kao ključni element u realizaciji svih ciljeva održivog razvoja i insistira na tome da ovaj proces mora da obezbedi učešće i zaštitu interesa kako IT zajednice, tako i onih na koje digitalizacija utiče. Vodeći se time, UNDP će i u narednom periodu nastaviti da podržava digitalni razvoj naše zemlje.

Iako je ova analiza opsežna, ona pokriva tek mali deo stvari koje su bitne za razvoj domaće IT zajednice, a koje bi mogle biti deo plana nove Vlade. Nadamo se ne samo deo plana, već i deo plana koji će u naredne četiri godine moći bez prekida da se sprovodi. Ukoliko i vi primećujete neke stvari na kojima bi se sistemski trebalo raditi, javite nam se u komentarima jer želimo da čujemo što više konstruktivnih predloga
u nadi da će dovesti do uključivanja predstavnika Vlade u realne potrebe domaće IT zajednice.