Kako je Kabinet predsednika Srbije podržao kampanju #NoKosovoUNESCO

Ukoliko do sada niste primetili #NoKosovoUNESCO, ovaj hashtag pojavio se prvi put 13. oktobra u srpskoj Internet sferi i to kao apel pojedinaca da se stopira zahtev Kosova za prijem među članice UNESCA. Kroz nešto manje od 24 časa informacija stiže i do Predsedništva Srbije, nakon čega je ova institucija odlučila da stane iza čitave akcije i dodatno proširi talas podrške koji je već tada uzeo maha.

U ekskluzivnom razgovoru za Netokraciju, saradnik za medije predsednika Srbije, Simo Čulić, otkrio je da je Predsedništvo poprilično brzo reagovalo primetivši kritičnu masu koja se okupila oko jednog zajedničkog cilja. Predsednik Tomislav Nikolić pozvao je zajednicu tj. tviteraše da i sami napišu zbog čega misle da savet UNESCA ne bi trebalo da podrži članstvo Kosova, dok je generisan sadržaj u formi tweet wall-a prikazan akreditovanim ambasadorima koji su se 16. oktobra sastali sa predsednikom povodom odluke glasanja.

Poruke tviterasa na temu #NoKosovoUnesco podrzavaju izlaganje @predsednikrs diplomatama akreditovanim u #Srbija pic.twitter.com/EmOysBggH2

— Miloje Sekulic (@milojesekulic) October 16, 2015

Samo na Twitteru kampanja je uspela da ostvari reach od 14,5 miliona ljudi širom sveta – 35+ hiljada tvitova zaslužno je za 70 miliona impresija. Poruke podrške mogle su se videti širom Evrope i Amerike, a prevashodno zalsugom organizacije 28. Jun koja je pokrenula peticiju NoKosovoUNESCO, aktivno vodila komunikaciju na društvenim mrežama, ali i kreirala video koji je kasnije šerovan širom digitalnih medija.

Kabinet osnažava dalju komunikaciju

Čulić nastavlja razgovor izjavivši da je Predsedništvo nakon sjajnih početnih rezultata, odlučilo da pokrene i zaseban sajt nokosovounesco.com. Zahvaljujući volonterima koji su postavili čitavu stvar na noge, u istom danu kreirana je i zvanična Facebook stranica koja je do danas okupila više od 38 hiljada fanova.

Kako je Instagram jedna od najbrže rastućih društvenih mreža i na našim prostorima, kabinet predsednika pokrenuo je i Instagram profil NoKosovoUNESCO, a komunikacija na društvenim mrežama svodila se na potresne fotografije porušenih spomenika i zapaljenih manastira od kojih se mnogi i dalje nalaze u takvom stanju, ali i na izveštavanje pratilaca o daljem toku dešavanja koja su prethodila glasanju Generalne konferencije UNESCA.

Što se samog sajta tiče, nokosovounesco.com je za nešto više od dve nedelje postojanja privukao 140.000 unikatnih posetilaca koji su otvorili više od 360.000 stranica, sa prosečnim vremenom zadržavanja od minut i 38 sekundi. Na sajtu se i dalje nalazi pregršt sadržaja koji u pisanom, ali i vizuelnom obliku govori o vekovima dugoj istoriji Srba na Kosovu, te razlozima zbog kojih Kosovo ne bi trebalo da bude uvršteno među članice ove međunarodne organizacije.

Čulić za Netokraciju kaže:

Ovo je prvi put u Srbiji da jedna institucija/političar koristi društvene mreže i Internet za kampanju koja nije političkog karaktera ili za sopstvenu promociju. Ova kampanja je pravi primer kako jedna inicijativa tviteraša može da inicira veliku online akciju iza koje je stao i sam predsednik Republike, kao i da kada hoćemo možemo da stavimo politiku iza sebe i da se svi udružimo oko zajedničkog cilja.

Kada je video u pitanju, treba napomenuti da je sadržaj koji je šerovan putem društvenih mreža zabeležio više od 500.000 pregleda, te da su predsednikove video poruke namenjene srpskom govornom području, ali i internacionalnom, dosegnule više od 1,1 miliona korisnika Facebooka. Isto tako, sadržaj i postovi na ovoj društvenoj mreži ostvarili su reach od čak 7,4 miliona ljudi – uz organski i plaćeni doseg.

Ipak lošiji nastup druge strane

Pored tradicionalnih medija i saveta UNESCA gde su se vodile možda i najznačajnije „bitke“, Internet je i ovoga puta pokazao svoj značaj – kako za Srbiju, tako i za drugu stranu. Iako moderan i estetski privlačniji, domaći eksperti ocenili su sajt kosovoinunesco.com manje sadržajnim, pri čemu komunikacija na njemu nije dalje usmeravala ka društvenom aspektu koji uključuje Facebook, Twitter ili neku drugu mrežu.

Štaviše, hashtag-ovi #KosovoInUNESCO i #KosovoUNESCO zabeleženi su 6.785 tvitova, što je skoro četiri puta manje nego tvitovi posvećeni stopiranju odluke o ulasku. Istoimena Facebook stranica u momentu pisanja ove analize brojala je 10.141 lajk, a možda i najveći apsurd u komunikaciji predstavlja upravo nagradna igra – putovanje u Pariz, koja je trebala da podstakne ljude na tvitovanje i deljenje sadržaja na društvenim mrežama.

Istorijske činjenice prezentovane na moderan način

U retrospektivi događaja dolazimo do zaključka da je pravovremenom akcijom Predsedništva, slučajni trend uspešno prerastao u ozbiljnu kampanju koja je tokom dve nedelje postojanja na društvenim mrežama dospela do 25 miliona ljudi širom sveta, šireći poruku o važnoj temi baziranoj na istorijskim činjenicama – a služeći se najmodernijim alatima komunikacije.

Možda Internet još uvek nije primaran kanal za ovu vrstu komunikacije kada je domaće stanovništvo u pitanju, ali sada se pokazao kao nezamenljivo oruđe kojim je uspešno skrenuta pažnja na činjenicu koju često zaboravljamo – istinu.

Ispravka: Prva verzija ovog članka nije spomenula napore organizacije 28. Jun čiji je rad značajno doprineo uspešnosti i vidljivosti kampanje #NoKosovoUNESCO, ali i čiji su članovi pokrenuli peticiju, radili na izradi sajta, te širili poruku na društenim mrežama.