Kako je Kabinet predsednika podržao #NoKosovoUNESCO

Kako je Kabinet predsednika Srbije podržao kampanju #NoKosovoUNESCO

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu odbila je tokom zasedanja u ponedeljak zahtev Kosova za prijem u UNESCO. U danima koji su prethodili sednici na Internetu se mogao videti zanimljiv hashtag #NoKosovoUNESCO, čijem je uspehu umnogome doprineo i sam kabinet predsednika Republike Srbije. Od slučajnog hashtaga do uspešne kampanje - sa dosegom od preko 25 miliona ljudi širom sveta.

nokosovounesco

Ukoliko do sada niste primetili #NoKosovoUNESCO, ovaj hashtag pojavio se prvi put 13. oktobra u srpskoj Internet sferi i to kao apel pojedinaca da se stopira zahtev Kosova za prijem među članice UNESCA. Kroz nešto manje od 24 časa informacija stiže i do Predsedništva Srbije, nakon čega je ova institucija odlučila da stane iza čitave akcije i dodatno proširi talas podrške koji je već tada uzeo maha.

U ekskluzivnom razgovoru za Netokraciju, saradnik za medije predsednika Srbije, Simo Čulić, otkrio je da je Predsedništvo poprilično brzo reagovalo primetivši kritičnu masu koja se okupila oko jednog zajedničkog cilja. Predsednik Tomislav Nikolić pozvao je zajednicu tj. tviteraše da i sami napišu zbog čega misle da savet UNESCA ne bi trebalo da podrži članstvo Kosova, dok je generisan sadržaj u formi tweet wall-a prikazan akreditovanim ambasadorima koji su se 16. oktobra sastali sa predsednikom povodom odluke glasanja.

Samo na Twitteru kampanja je uspela da ostvari reach od 14,5 miliona ljudi širom sveta – 35+ hiljada tvitova zaslužno je za 70 miliona impresija. Poruke podrške mogle su se videti širom Evrope i Amerike, a prevashodno zalsugom organizacije 28. Jun koja je pokrenula peticiju NoKosovoUNESCO, aktivno vodila komunikaciju na društvenim mrežama, ali i kreirala video koji je kasnije šerovan širom digitalnih medija.

Kabinet osnažava dalju komunikaciju

Čulić nastavlja razgovor izjavivši da je Predsedništvo nakon sjajnih početnih rezultata, odlučilo da pokrene i zaseban sajt nokosovounesco.com. Zahvaljujući volonterima koji su postavili čitavu stvar na noge, u istom danu kreirana je i zvanična Facebook stranica koja je do danas okupila više od 38 hiljada fanova.

Kako je Instagram jedna od najbrže rastućih društvenih mreža i na našim prostorima, kabinet predsednika pokrenuo je i Instagram profil NoKosovoUNESCO, a komunikacija na društvenim mrežama svodila se na potresne fotografije porušenih spomenika i zapaljenih manastira od kojih se mnogi i dalje nalaze u takvom stanju, ali i na izveštavanje pratilaca o daljem toku dešavanja koja su prethodila glasanju Generalne konferencije UNESCA.

Doseg od čak 14,5 miliona korisnika Twittera primetan je i na prostorima SAD (Izvor: Kabinet predsednika Republike Srbije)
Doseg od čak 14,5 miliona korisnika Twittera primetan je i na prostorima SAD (Izvor: Kabinet predsednika Republike Srbije)

Što se samog sajta tiče, nokosovounesco.com je za nešto više od dve nedelje postojanja privukao 140.000 unikatnih posetilaca koji su otvorili više od 360.000 stranica, sa prosečnim vremenom zadržavanja od minut i 38 sekundi. Na sajtu se i dalje nalazi pregršt sadržaja koji u pisanom, ali i vizuelnom obliku govori o vekovima dugoj istoriji Srba na Kosovu, te razlozima zbog kojih Kosovo ne bi trebalo da bude uvršteno među članice ove međunarodne organizacije.

Čulić za Netokraciju kaže:

Ovo je prvi put u Srbiji da jedna institucija/političar koristi društvene mreže i Internet za kampanju koja nije političkog karaktera ili za sopstvenu promociju. Ova kampanja je pravi primer kako jedna inicijativa tviteraša može da inicira veliku online akciju iza koje je stao i sam predsednik Republike, kao i da kada hoćemo možemo da stavimo politiku iza sebe i da se svi udružimo oko zajedničkog cilja.

Kada je video u pitanju, treba napomenuti da je sadržaj koji je šerovan putem društvenih mreža zabeležio više od 500.000 pregleda, te da su predsednikove video poruke namenjene srpskom govornom području, ali i internacionalnom, dosegnule više od 1,1 miliona korisnika Facebooka. Isto tako, sadržaj i postovi na ovoj društvenoj mreži ostvarili su reach od čak 7,4 miliona ljudi – uz organski i plaćeni doseg.

predsednik_1
Uz video sadržaj koji svakako bolje prolazi na Facebooku, putem profila Predsednika Republike informativan sadržaj koji poziva na akciju nalazio je put do mnogih korisnika (Izvor: Kabinet predsednika Republike Srbije)

Ipak lošiji nastup druge strane

Pored tradicionalnih medija i saveta UNESCA gde su se vodile možda i najznačajnije „bitke“, Internet je i ovoga puta pokazao svoj značaj – kako za Srbiju, tako i za drugu stranu. Iako moderan i estetski privlačniji, domaći eksperti ocenili su sajt kosovoinunesco.com manje sadržajnim, pri čemu komunikacija na njemu nije dalje usmeravala ka društvenom aspektu koji uključuje Facebook, Twitter ili neku drugu mrežu.

Štaviše, hashtag-ovi #KosovoInUNESCO i #KosovoUNESCO zabeleženi su 6.785 tvitova, što je skoro četiri puta manje nego tvitovi posvećeni stopiranju odluke o ulasku. Istoimena Facebook stranica u momentu pisanja ove analize brojala je 10.141 lajk, a možda i najveći apsurd u komunikaciji predstavlja upravo nagradna igra – putovanje u Pariz, koja je trebala da podstakne ljude na tvitovanje i deljenje sadržaja na društvenim mrežama.

Istorijske činjenice prezentovane na moderan način

U retrospektivi događaja dolazimo do zaključka da je pravovremenom akcijom Predsedništva, slučajni trend uspešno prerastao u ozbiljnu kampanju koja je tokom dve nedelje postojanja na društvenim mrežama dospela do 25 miliona ljudi širom sveta, šireći poruku o važnoj temi baziranoj na istorijskim činjenicama – a služeći se najmodernijim alatima komunikacije.

Možda Internet još uvek nije primaran kanal za ovu vrstu komunikacije kada je domaće stanovništvo u pitanju, ali sada se pokazao kao nezamenljivo oruđe kojim je uspešno skrenuta pažnja na činjenicu koju često zaboravljamo – istinu.

Ispravka: Prva verzija ovog članka nije spomenula napore organizacije 28. Jun čiji je rad značajno doprineo uspešnosti i vidljivosti kampanje #NoKosovoUNESCO, ali i čiji su članovi pokrenuli peticiju, radili na izradi sajta, te širili poruku na društenim mrežama.

Ostavi komentar

  1. Petar Grabež

    Petar Grabež

    11. 11. 2015. u 12:35 Odgovori

    Kako vas nije sramota pisati takve gluposti, kabinet predsjednika se u akciju uključio tek nekoliko dana prije konačne odluke, dok su organizacija 28. Jun, Boris Malagurski i FB stranica „No Kosovo in Unesco“ od 16 oktobra neprestano vodili borbu na svim medijskim frontovima uključujući Facebook i Twitter. Vlada na početku uopšte nije reagovala na naše pozive i tek jedno pet dana prije odluke je pušten u rad sajt nokosivounesco.com.
    Sva zasluga za medijsku pobjedu pripada 28. Junu i gospodinu Malagurskom a ne predsjedniku i vladi.

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      11. 11. 2015. u 13:27 Odgovori

      Pozdrav Petre,

      Uvidom u social meda trekere saznali smo da je hashtag krenuo još 13. oktobra, pri čemu se Predsedništvo uključilo 16.10. uoči sednice sa Ambasadorima.

      U komunikaciji sa predstavnicima organizacije 28. Jun ispravili smo tekst kako bi tačnije reflektovao njihov trud i doprinos čitavoj kampanji.

      Srdačno,
      MM

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.