Srpski Nanocraft jedini se bavi ranom dijagnostikom kardiovaskularnih bolesti

Nakon godina provedenih u inostranstvu gde se bavio naučnim radom iz oblasti biohemije i kardiovaskularnih oboljenja, Maksim Baković se vratio u Beograd, grad u kojem je njegova karijera dobila jedan sasvim novi pravac. Kako je 2020. godine globalna pandemija zaključala vrata brojnim laboratorijama širom sveta, on je bio primoran da svoje bavljenje naukom zaustavi na određeno vreme.

Ipak, sreća u nesreći bila je ta što se pri povratku u Srbiju susreo sa domaćim startap ekosistemom, a ubrzo i sam odlučio da postane deo njega. Spojivši svoj dugogodišnji naučni rad sa primenom novih tehnologija, došao je na ideju da osnuje Nanocraft – startap čiji proizvod će pomoći u dijagnostifikovanju kardiovaskularnih bolesti.

Prepoznavši Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu kao multidisciplinarnu instituciju na kojoj bi mogao da razvije svoju ideju, Maksim je od ove institucije potražio podršku. Poštovanje je bilo obostrano, pa je Fakultet doneo odluku da pomogne realizaciju ovog važnog projekta. Pored toga, TS Ventures Fond Telekoma Srbija uočio je Nanocraft kao jedini srpski startap koji se bavi oblastima biotehnologija, te ga je uvrstio u devet domaćih inovativnih kompanija na čijem razvoju će raditi u narednom periodu.

O tome šta znači razvijati biotech startap u Srbiji, izazovima sa kojima se susreću, proizvodu, kao i o ostalim detaljima vezanim za čitav projekat, Maksim je govorio u intervjuu za Netokraciju.

Na globalnom tržištu ne postoje slični proizvodi

Na početku razgovora Maksim je istakao da su za svaki biotech startap potrebni stručni kadrovi, adekvatan laboratorijski prostor i – naravno finansiranje. Stoga, smatra da je velika sreća u tome što su naišli na razumevanje TS Ventures fonda i Farmaceutskog fakulteta. Kako kaže, naučni aspekat projekta razvijao se brzo i lako, međutim:

Na moje iznenađenje, najviše izazova imali smo u pretakanju svega toga u pravno prihvatljiv model saradnje za sve strane, pogotovo imajući u vidu sve specifičnosti Fakulteta kao obrazovne institucije. Ipak, nadam se da sada za nama ostaje model koji će drugim firmama olakšati da brže pokrenu svoje projekte.

Pored Maksima, Nanocraft tim čine suosnivač Ivan Posavec i profesori Farmaceutskog fakulteta – Vladimir Savić, Miloš Jovanović, Jelena Antić Stanković, Dragana Božić, Biljana Bufan, Bojan Marković, Anđelija Malenović, Tamara Gojković i Sandra Vladimirov.

Zbog poverljivosti projekta i zakona o zaštiti intelektualne svojine, Maksim nije smeo previše da otkriva o samom proizvodu koji gorepomenuti tim razvija udruženim snagama. Jedino što je mogao da kaže jeste da je u pitanju dijagnostički metod za ranu detekciju kardiovaskularnih oboljenja, kakav do sada nije bio prisutan na domaćem, ali ni na stranom tržištu:

Na tržištu trenutno ne postoji sličan proizvod a tržište za njega je globalno i izuzetno veliko. Prema proceni WHO oko 18 miliona ljudi, ili oko 32% smrtnosti globalno je usled kardiovaskularnih oboljenja, za koja i dalje ne postoji adekvatan dijagnostički metod. O datumima nažalost trenutno ne možemo da pričamo iz već objašnjenih razloga.

Efektivnost i brzinu realizacije ideja, umnogome je pomogao Farmaceutski fakultet, kao ključni partner kompanije Nanocraft. Prema Maksimovim rečima, ceo proces istraživanja i razvoja odvija se u laboratorijama fakulteta, a u timu je čak osam univerzitetskih profesora. Svestan toga da bi takav tim bilo veoma teško i skupo okupiti oko jednog startapa bilo gde u svetu, Maksim je ponosan na činjenicu da je ovaj model saradnje dugoročan i fokusiran na komercializaciju finalnog proizvoda.

Srbija ima veliki potencijal za razvoj biotech startapa

Saznavši iz medija za TS Ventures Fond, Nanocraft tim mu se obratio za pomoć prilikom finansiranja projekta. Kako Maksim navodi, bili su prijatno iznenađeni otvorenošću, brzinom i kolegijalnošću predstavnika fonda:

Posebno nas je kupila spremnost da se uđe u vrlo složenu tematiku biotehnologije, kao i nivo detalja koji smo prolazili sa njihovim saradnicima u ovoj oblasti. Svesni smo činjenice da je fondovima jako teško da održavaju timove sa specifičnim znanjima u određenim oblastima, pogotovo u malim tržištima kao što je naše, i u tom smislu je TS Ventures za nas bio zaista prijatno iznenađenje i prirodni izbor.

S obzirom na sve navedene izazove, interesovalo nas je koliko je teško razvijati biotech startape u Srbiji, kao i šta je potrebno činiti da Srbija ima više startapa iz ove oblasti. Maksim nam je objasnio da su biotech startapi veoma složeni svuda u svetu:

Sa jedne strane, prosečan osnivač nije mlad i tek izašao sa fakulteta, već doktor nauka sa višegodišnjim radnim iskustvom u laboratoriji. Drugo, u monetizaciji proizvoda postoji zazor od velikih farmaceutskih kuća ide se na ‘inhouse’ monetizaciju što uključuje razvoj, proizvodnju i distribuciju, a mogućnosti za partnerstvo su dosta ograničene.

Sve ovo, biotech čini zahtevnijim od ostalih oblasti, a zajednica okupljena oko njega svedena je na mali broj poznatih hubova. Ipak, Maksim smatra da Srbija ima veliki potencijal u ovoj oblasti, jer su ovdašnji ljudi veoma stručni, motivisani i upućeni u aktuelne teme.

Premda laboratorija nema dovoljno, on je optimista i smatra da je to najmanji problem. Ono što je zaista bitno, po mišljenju našeg sagovornika jeste animacija mladih biotech preduzetnika i razvoj ekosistema – u čemu fakulteti treba da odigraju ključnu ulogu.