Najveće zablude o programerima u Srbiji

Najveće zablude o programerima u Srbiji

Ti si programer? Aha, pa tebi je lako, ti sigurno dobro zarađuješ, po ceo dan si u udobnoj stolici... verovatno imate i stoni fudbal, igrate ga po ceo dan. Hej, čuo sam za neki kurs, kaže za mesec - dva dana završiš neko programiranje i plata 1.000 EUR, nije to valjda toliko teško? Šta misliš da ja to upišem i zaposlim se kod tebe u kompaniji? Šta bi mi preporučio kako da uđem u taj tvoj IT svet? Koji programski jezik je najlakše savladati?

Video studio Vukasin

Sva ova, ali i mnoga druga pitanja postala su svakodnevnica u životu jedne IT osobe koja se time bavi poslednjih desetak godina. Odjednom su svi čuli za programiranje, ali ne samo to – sada bi svi da budu deo toga. Čitajući portale, novine, članke, blogove, listajući Twitter i Facebook postove, skoro je pa nemoguće izbegnuti promovisanje IT karijere kao „jedini spas“ ako želite „dobro zaposlenje“.

Možda to nije tako daleko od istine, možda je IT jedna od najprofitabilnijih industrija trenutno, ali biti njen deo svakako nije lako – svakako ne tek tako, preko noći uz pomoć večernjih kurseva. Potrebno je mnogo rada, mnogo ulaganja sopstvenog vremena u izučavanje i istraživanje šta je zapravo IT industrija i šta donosi sa sobom, koje dobre ali i ne tako dobre strane.

U nastavku sledi pet zabluda koje srećem svakog dana u IT industriji u Srbiji.

1. Programiranje je lako

Ništa u životu nije lako, može samo da postane lakše ili da naučite nešto da radite pa se onda lakše snalazite. Tako je i programiranje „lako“. Nakon školovanja (bilo formalnog ili neformalnog), desetina pročitanih knjiga, nebrojenih prelistanih članaka i odgledanih video materijala, tek onda će možda biti lako, ako bude i tada. Ovde bih čak napravio razliku između programiranja i pisanja koda.

Pisanje koda pre ili kasnije svako nauči, ako se dovoljno potrudi, ali programiranje kao takvo se najmanje sastoji od pisanja koda, to je poslednji korak. Rešavanje poslovnih problema, rad u multikulturološkim timovima, koordinacija različitih timova, saradnja sa najrazličitijim osobama tokom kreiranja jedne aplikacije, proces je koji oduzima najviše vremena, a pisanje koda je nešto što se radi usputno.

2. Završi večernji kurs i ti si programer

Ako nikada ranije niste imali dodira sa IT industrijom, nakon kursa od par meseci možete jedino da skapirate da li je programiranje uopšte za vas. Naučićete neke osnove i to će vam pomoći da naučite kako da pronađete potencijalno rešenje za neki manji problem. Posle par meseci, pod uslovom da idete na kurs koji traje osam sati dnevno, pet dana u nedelji, dva meseca intenzivno, onda možda možete da dobijete neku juniorsku praksu, ako se baš potrudite. Ali, da zovete sebe programerima i maštate o tome da ste programer nakon samo jednog kursa od par sati dnevno, prosto zaboravite.

3. Programeri ne rade ništa teško, sede po ceo dan i igraju stoni fudbal

Stoni fudbal, stoni tenis, bilijar… sve ovo u poslednje vreme, nažalost, grabi fokus. I za to krivim kompanije na prvom mestu koje takve stvari stavljaju u prvi plan na društvenim mrežama. I onda razumem ljude koji misle da se programeri samo „igraju“ na poslu, ali da li je stvarno tako? Poređenja radi, kod mene u kompaniji imamo stoni fudbal, pikado, Xbox, a ja se ne sećam kada sam ga poslednji put igrao. Sve te stvari su tu da bi programeru ili IT kreativcu stvorile okruženje da on može da rešava probleme, a ne da bi se samo igrao.

Ako imate nekog bliskog ko je u IT industriji onda znate, ali ako nemate, onda morate da shvatite koliko je IT, a programiranje posebno stresan posao. Anksioznost, povišen pritisak, neretko i depresija su bolesti 21. veka, a IT industrija je tome umnogome doprinela. Rešavanje logičkih problema aktivira mozak na najveću skalu tokom celog dana, pritisci, rokovi, ne tako zdrava ishrana, sedenje po ceo dan, stres, samo su jedan deo programerskog života.

4. Programeri zarađuju dve, tri hiljade evra mesečno

Zarađuju, ali nekolicina njih. Da biste došli do plate od 2.000 EUR potrebno je dosta iskustva i puno učenja. Danas se nažalost stvorila takva kultura da klinci sa fakulteta ili posle nekog kursa za svoj prvi posao traže 1.000 EUR mesečno. Ja imam par pitanja za njih: Zašto? Otkud ta cifra? Čime „otplaćujete“ toliku sumu? Samo u prvih šest meseci ćete se privikavati na prvo radno okruženje, na tim, na rešavanje biznis problema. Pisanje koda je samo jedan od niza stvari koje programer radi svakodnevno.

Toliku platu imaju programeri koji rešavaju probleme, a još veću imaju oni koji uspeju da razumeju i primete probleme koji će se tek desiti, pa ih preduprede, a za to su potrebne godine iskustva.

5. Svako može da bude programer

Promeniti navike nije lako. Menjati život još teže – ali ako želite da promenite karijeru i zaplovite u programerske vode, budite spremni na menjanje mnogih navika, koje će vam sutra doneti mnogo toga lepog ako želite da budete deo toga. Da li je lako? Ni najmanje. Da li je vredno? Apsolutno jeste, ako odlučite da dišete IT punim plućima. Ako pak programiranje vidite samo kao „brzu zaradu“ preko noći, onda ovo svakako nije za vas.

Razvoj karijere u IT industriji zahteva veliku posvećenost i neprekidno učenje. Posao programera ne traje od 9 do 5, a popularno „fleksibilno radno vreme“ često znači „do kasno u noć“. Tehnologija se danas toliko brzo menja da ako ne držite korak već za godinu dana doći će neki novi klinci koji napreduju brže i više od vas zato što konstantno uče.

Programer najvišeg ranga ne postaje se završavanjem kursa ili fakulteta, to je životni poduhvat. Da li ste zaista spremni da svoj život posvetite IT svetu?

Ukoliko je odgovor da, onda vas pozivam da posetite Beogradski institut za tehnologijuprvu premium programersku školu koju smo nedavno pokrenuli i pomoću koje nastojimo da obučimo novu generaciju programera – spremnih za izazove koje će domaća IT industrija staviti pred njih. Prijave su već uveliko otvorene, a sa prvom generacijom polaznika krećemo već ovog oktobra.

Ostavi komentar

  1. Aleksandar Savkovic

    Aleksandar Savkovic

    20. 7. 2017. u 12:51 Odgovori

    U dobrom delu bih se složio sa Nemanjom. Svakako je jako privlačno zanimanje, posebno kada čujete reklamu na radiju kako po završetku kursa imate zagarantovan posao iz snova.

    Večernja škola upravo može da pomogne da vidite da li ste vi za to ili ne ali se samo ne slažem da nije dovoljna jer mislim da uz puno rada kod kuće van samog kursa i sa malo više truda i izlaženja iz zone komfora, može da se nauči dovoljno za neku startnu platu od 600-800$ ali ne svakako za 1000 eura.

    Drago mi je da vidim da neko da iskren intervju bez preteranog hvaljenja profesije jer i IT ima svoje PROS and CONS kao i sve druge.

    Bravo Nemanja

  2. Mladen Stojanović

    Mladen Stojanović

    20. 7. 2017. u 13:23 Odgovori

    Nisam programer, ali radim sa programerima i IT firmama. Ne znam odakle ta famozna priča o 1000€ plate, ali ovde u Nišu toliku platu ima jak medior, pa čak i mnogi seniori.

    Većina juniora ima 300-400€ MAKSIMALNO!

    Naravno, sve zavisi od tehnologije sa kojom rade, ali to je neki prosek. Takođe znam dosta ljudi koji „hoće da uče to programiranje, jer tu ima posla i para“. A to koliko tu ima učenja matematike, fizike, UX-a (zavisi šta se radi), to niko ne pominje.

    Mislim da su tu mediji najviše krivi, pogotovo ovi mejnstrim, jer pričaju samo deo priče (onaj finansijski), dok ovaj drugi potpuno ignorišu.

    • Mladen Stojanović

      Mladen Stojanović

      20. 7. 2017. u 13:57 Odgovori

      U stvari, možda sam čak i preterao. Juniori nemaju više od 300€, mediori nemaju više od 600-650€, seniori su uglavnom oko 800€, tek retki i jako dobri seniori 1000€+.
      Barem je u Nišu tako…

        • Mladen Stojanovic

          Mladen Stojanovic

          20. 7. 2017. u 15:16 Odgovori

          Ne pričaj, nisam znao. 🙂 Pričamo o ljudima koji rade u IT firmama, ne freelancerima. Ja znam lika, kolega s elektronike, koji živi i radi u Nišu i preko Toptala izađe sa 20 prosečnih plata mesečno. Ali ne žele svi u freelancing.

          • Nikola

            Nikola

            20. 7. 2017. u 19:28

            Zato sam ja, nazalost, otisao iz Nisa, bas zbog tih domacih ‘privatnika’, koji ti nude 200-300e pocetnu platu sa pricom: ‘Aaaaa, pa ti si junior, tebi ce trebati bar 6 meseci da se naviknes na okruzenje i ostale price za naivnu decu. E pa ja sam za tih famoznih 6 meseci uspeo da doguram od nekog ko nije bio u IT-u do nivoa mediora. Na severu je mnogo bolja situacija sto se tice juniorskih plata. Nis prosek: 300e, Beograd/Novi Sad: 600-800e. Ja sa uspeo da ‘izboksujem’ 800e za prvi posao, kao ‘junior’, bez predhodnog iskustva kao programer, samo sa znanjem sa Elektronskog fakulteta i ono sto sam sam naucio kroz brdo tutoriala, knjiga, clanaka. Posle 6 meseci crnackog rada u toj firmi, kada sam video kakva je dinamika rasta plata (outsourcing firma), dao sam otkaz i presao u drugu sranu firmu gde su uslovi mnooogo bolji. Apropo clanka, daleko od toga da je lako (radio sam par meseci dva posla, i po 14h dnevno), ali je moguce da se uspe. Da bi neko postao dobar programer (ne ‘copy/paste’ programer) pre svega mora da voli taj posao i da ulozi mnogo vremena u ucenje i rad.

      • Dušan

        Dušan

        25. 7. 2017. u 15:53 Odgovori

        Mladene, ako radiš ili si radio IT u Nišu kao junior za platu koju govoriš onda si se mnogo loše prodao. Ova plata je realna ako se možda radi Qt, pošto su tu plate dosta manje.
        Dosta juniora u Nišu radi za platu od 400-500e i to u tehnologijama PHP, C# i Java.
        Takođe, dosta zavisi i od tvog ličnog razvoja: ako konstantno unapređuješ svoje znanje, bilo kući, bilo na poslu, imaš osnovu da tražiš bolju platu ili da odeš u firmu koja ti tu platu omogućava.
        Niš barem ima takvih kapaciteta i postoji velika potražnja za takve profile, a i HR takvih firmi dobro rade svoj posao.

    • Nemanja

      Nemanja

      29. 8. 2018. u 16:26 Odgovori

      Mladene, zaista mi te je zao, i tebe i svih tvojih sugradjana. Tesko je kada se zivi ispod kamena u nekoj zabiti poput Nisa. Radim kao programer godinama, za svog zivota, nisam cuo da neko radi kao programer za 300e, te da mediori rade za 600e…. s druge strane kakav vam je nizak standard tih 600e dodje kao 1000e+ u BG-u, zar ne?

  3. Nikola Stojic

    Nikola Stojic

    20. 7. 2017. u 13:48 Odgovori

    Dobar tekst. Iskreno receno, treba potencirati hibridizaciju nekih profesija sa IT-om kako bi se koncept istih promenio a i ucinio pristupacnijim i modernijim a ljudi zadrzali. (Pravo, Medicina, Arhitektura etc). Sa druge strane pozicija naseg IT sektora je slicna poziciji drugih sektora. (Strani investitori koji ovde otvaraju svoje pogone, jeftinija a kvalifikovana radna snaga.) 90% IT sektora kod nas pripada outsourcing industriji dok mi licno imamo vrlo malo sopstvenih kompanija. Sa povecanim outsourcing-om pre 5-6 godina, doslo je i do popularizacije programiranja te je svako video sansu da proba nesto novo, doduse i marketing je uradio svoje da prikaze kao neko vrstu raja od posla. (Videti skorasnji primer Symphony i PR tekstove). Outsourcing nece trajati vecno. Popularizacija necega je uvek dobra, dokle god se ne predstavlja, kao „laksi put“.

  4. Sladjan Simunovic

    Sladjan Simunovic

    20. 7. 2017. u 14:33 Odgovori

    Pa za ovakvo stanje i razmisljanje najvise su krivi privatni fakulteti, koji plasiraju netacne informacije zbog sto veceg interesovanja i naravno njihove licne zarade. Za dobrog programera treba neprespavati vise stotina noci jer relno malo koji i moze nesto raditi po danu.

  5. Boško Pešić

    Boško Pešić

    20. 7. 2017. u 14:49 Odgovori

    Stvarno ne znam zašto juniori ne bi tražili 1.000 evra platu, ili zašto bi se stideli da je traže. To je kao da kažete da Fiat-ovi radnici treba da budu zadovoljni sa 300 evra platom. Na poslodavcu je da izabere koga želi da zaposli, i da odluči da li je u stanju da plati radnika kog je izabrao.

    Plate programera u Srbiji su manje od plata programera u Poljskoj. Što bismo se mi onda stideli da tražimo koliko god možemo da se izborimo? Šta fali ako postanemo skuplji od Poljaka, ako i dalje ima dovoljno posla za naše programere? Ili šta fali da padnu plate tek kad padne potražnja za njima? I što bismo promovisali Srbiju kao zemlju jeftine radne snage?

    • Nemanja Cedomirovic

      Nemanja Cedomirovic

      21. 7. 2017. u 11:08 Odgovori

      Ne trebaju da se stide, daleko od toga. I ok je traziti ako imas sta da ponudis zauzvrat. Traziti samo zato sto „eto“ mi ne deluje kao fer i kao nesto sto je razumno. Niko ne kaze da se promovise kao jeftina radna snaga, vec kao realno stanje na trzistu. Ako pogledas iz ugla poslodavca onda ce perspektiva biti totalno drugacija. Trebamo svi biti realni, i kompanije (da ne bude kao kolega iz Nisa sto je naveo primer) ali i zaposleni koji dolaze u neku kompaniju. Dugorocno ce to za sve biti benefit, jer ce se iznivelisati platni rang i onda ce kvalitet isplivati.

    • Aleksandar Cucukovic

      Aleksandar Cucukovic

      21. 7. 2017. u 20:55 Odgovori

      Dodjes ti kao junior koji je tek zavrsio kurs kod mene i kazes hocu 1k platu. Ja kazem ok, dacu ti i 2k ali prvo da vidimo sta znas. Dam ti test da odradis, ti uradis 20%. Kazem ok, da vidim da li se razumes u UX, ti kazes da, cuo sam za to, ispadne da nemas pojma. I onda ti meni kao clan tima ne donosis vrednost da bi se isplatio jer radis sporo, postavljas svima previse pitanja, ne resavas probleme po redu vec hvatas precice itd. Zato ti meni kao goli pocetnik ne vredis 1k, u bilo kom gradu u Srbiji. Krenes lepo sa tih 300-500, naucis da radis u timu, kulturu firme, dinamiku projekata itd, pa kada se uhodas ( sto varira debelo od osobe do osobe ), onda pricamo o povisici koji cu ti rado dati kada budes doprinosio timu za te pare.

      Treba se staviti u kozu poslodavca, a ne samo radnika koji se zale. Naravno da su niske plate, ali da bi izgradio i sacuvao tim koji vredi potrebne su godine krvavog rada, a ne 2, 3 lika sa IT Akademije koji su culi na radiju za platu od 1k.

      • Boško Pešić

        Boško Pešić

        22. 7. 2017. u 18:31 Odgovori

        Propuštaš jedino da nisam ništa rekao da poslodavac mora da zaposli takvog juniora za pare koje ovaj traži.

        Ja ovde ističem da cenu treba prepustiti tržištu, kao i da svako, nezavisno od nivoa znanja, treba za sebe da izbori najvišu platu koju može da postigne. Iz toga sledi da ako ti nekog nećeš da zaposliš za pare koje traži, a ima ko hoće, nikako ne treba da bude skroman i zaposli se kod tebe za crkavicu. Odnosno, ako mu neko ponudi crkavicu, nek uloži vremena u traženje bolje ponude.

        Sugerisanje bilo kojoj kategoriji da traži niže plate mi je u najmanju ruku nekolegijalno.

      • Dušan

        Dušan

        25. 7. 2017. u 16:29 Odgovori

        I šta ćete onda kada vam taj momak posle tog probnog perioda ode sa stečenim znanjem kod konkurencije, zatraži 1000e i bez problema prođe njihove testove?
        Tačno je da je svaki junior na početku predstavlja trošak za poslodavca, ali to je investicija koja vam se može stostruko vratiti u budućnosti.

  6. Jovan Duljaj

    Jovan Duljaj

    20. 7. 2017. u 14:53 Odgovori

    Sve ok, ali ovo o platama, hajde da budemo realni?! Bar pola programera u Srbiji radi na 2 full-time projekta istovremeno. Vecina tih programera sto hoce 1000e platu, je iznajmljeno stranim firmama koje za njihove usluge placaju 2-3x, a cesto i mnogo vise. Pritisak na zajednicu da uci nove tehnologije, da radi vise nego realno mogu, da budu sretni sto imaju posao dok narod gladuje… A da se subvencije fabrikama kablova i stiropora daju nekim nadarenim klincima i da se podstakne preduzetnistvo. Muka vise od ovih skola koji uce za 3 meseca sve, a cena – sitnica. Sedite i ucite, ako ne znate engleski, njega prvo. Svoje demo projekte zavrsavajte do kraja, ne saljite nezavrsene. Ucite nove tehnologije praveci nesto. Ne nasedajte na stoni fudbal i tim-bildnige, kul su, ali nisu kljucni, iskustvo koje sticete jeste. I ne dajte da vam izrabljivaci prodaju price o porodicama unutar firme i lojalnosti. Zasto vi da se zrtvujete za nekoga ko vam uzima pola vase plate? Idite tamo gde vise ucite i imate manje grupe ljudi, ne u ove korporativne gigante gde vas oblikuju prema svojim potrebama, pre nego prema potrebama IT trzista.

  7. Bolek

    Bolek

    20. 7. 2017. u 15:00 Odgovori

    Članak se na dobar način suočio sa zabludama koje ljudi u Srbiji imaju u programerima, pre svega zbog agresivne kampanje jedne od najvećih organizatora IT kurseva na ovim prostorima koji deluju kao Dinkićevo obećanje o 1.000€. Ipak, u njemu ima i nekoliko zabluda koje programeri u Srbiji imaju prema ne-programerima koji su me isprovocirali da napišem ovaj komentar:
    1) IT karijera se značajno razlikuje od karijera u drugim oblastima
    Veći deo naših sunarodnika nema sebi postavljen cilj gradnje karijere kao takav, već se vodi razmišljanjem kako da zaradi dovoljno za pristojan život. Stoga i povećano interesovanje za rad u IT industriji koja ima plate značajno veće od srpskog proseka. Pogotovo što je u Srbiji “kancelarijski posao” nešto na ceni. Ako uprostimo i uporedimo sa npr. konobarom u ozbiljnijem restoranu, on ima srodne svakodnevne situacije: rešavanje organizacionih problema, rad sa gostima različitih nacionalnosti i vera, koordinacija sa različitim timovima (kuvari, menadžeri…)…Ujedno – saradnja sa najrazličitijim osobama. Ključna razlika jeste tehnički aspekt posla. I dobar konobar će raditi na sebi, usavršavati se, učiti jezike, kako bi pružio kvalitetniju uslugu i lično napredovao. Prosečan neće, baš kao što i prosečni programeri koji „uđu u godine“ rade na sebi taman toliko da ostanu aktuelni u industriji.
    2) Programiranje je mnogo teže od drugih poslova
    Stvarno? Da li se programeri stvarno umaraju i oboljevaju više od šalterskih radnika, kurira, fabričkih radnika na traci(izostaviću rudare :p)? Da li sede više od taksista i vozača kamiona? Da li im je možda povremeno ugožen život kao kod nekih zanimanja? Svaki posao koji radiš moraš da voliš, a ako ga ne voliš onda je vraški težak, verujem da bi se introvertni programeri više umorili radeći podršku korisnicima nego radeći ono što vole – pisanje koda. Naravno nema svako mentalni sklop koji je potreban za programiranje, ali to ovaj posao ne čini težim od drugih.

    3) Programeri u Srbiji zarađuju iznad proseka
    Da, ako kao reper uzimaš razrušenu srpsku ekonomiju. Plata od preko 1.000€ jeste velika za srpske prilike, ali prosečna primanja programera u svetu su mnogostruko veća. Ključna razlika između drugih zanimanja je što su uglavnom fokusirana na domaće lokalno tržište, dok se programeri takmiče na globalnom tržištu uz pomoć interneta i imaju mogućnost rada na daljinu. Većina domaćih IT kompanija nemaju svoj proizvod i bave se outsorcing-om(kao i većina novootvorenih fabrika u Srbiji), tj. vreme programera u Srbiji preprodaju za 3-10x veće iznose na stranom tržištu. Plata programeru u Srbiji od 1.000€ u ovom kontekstu uporediva je sa platom od 250€ koju ima fabrički radnik na traci. Isto si jeftina radna snaga kao i oni, samo u plaćenijoj industriji. Manji broj programera, čak, smatra da su time što su bolje plaćeni i pametniji od ostalih, što je krajnje apsurdan pogled na svet oko nas.

    4) Povećanje broja programera u Srbiji će dovesti do smanjenja plata u IT industriji
    Ovako razmišljaju prosečni/nesigurni programeri koji se plaše zdrave konkurencije. Neretko čujem da programere smaraju pitanja sa početka teksta i nisu spremni da pomognu ljudima iz okoline plašeći se da time ugožavaju svoju poziciju. Dugogodišnji programeri kojima je trebalo mnogo više vremena da dođu do 1.000€ frustrirani su mlađim generacijama koje to traže kao početnu platu, nesvesni da je IT tržište danas neuporedivo sa situacijom od pre 10 godina. Ako se od svršenih studenata očekuje da rade na globalnom tržištu, normalno je da neće očekivati početnu platu koja važi na srpskom tržištu. I neki novi klinci imaju ambicije, napreduju brže i više i imaju srazmerna očekivanja.

    5) Da bi bio programer moraš da živiš IT
    Zapravo, ne moraš. Možeš biti i pasionirani baštovan, uz dovoljno IT znanja da sebi obezbeđuješ pristojna primanja. Opet, kao i u svakoj profesiji, ako želiš da budeš sjajan u nečemu, radićeš na sebi i usavršavaćeš se.

    Btw šta je Premium programerska škola? Znači li to da ako procenite da ako neko nema afiniteta da bude programer vi ćete ga odbiti iako je spreman da plati pun iznos kursa?

    • Marko

      Marko

      20. 7. 2017. u 17:13 Odgovori

      Super komentar stvarno. Medjutim ono sto treba da se uvede je zestoko oporezivanje po nivou plate kako bi se stvorila harmonicna sredina. Ne moze niko da ubedi da je zanimanje jednog programera bitnije po drustvo/ekonomiju/privredu od jednog vatrogasca, gorske sluzbe, policajca, lekara, cistoce, nastavnog osoblja itd….a niko od navedenih zanimanja ne prebaci 50.000, dok programer slazem se isto tako bitno kao i svako zanimanje moze da dodje i do 2000. Ako je tako svaka cast, ali onda po principu Nemacke, Svedske, Finske…veca plata veci mnogo porez…plata 2000 eur ok platis porez 1000 i taj porez se raspodeli po glavi stanovnika. Ovako se samo izaziva nezadovoljstvo, strajkovi, hiperprodukcija jednog zanimanja. Svako zanimanje, ako je posteno, treba da bude i placeno posteno.

      • Stefan Jovic

        Stefan Jovic

        20. 7. 2017. u 20:50 Odgovori

        Sto bi iko placao porez ovoj banana republici? Sta je to ona omogucila ljudima koji se bavi ovim poslom da placa porez? Ja ga ne placam niti cu ga placati, a zaradjujem $7000 mesecno radeci za stranog poslodavca vec 5 godina.

        • Marko Bulajic

          Marko Bulajic

          31. 7. 2018. u 00:58 Odgovori

          Kao i mnogi koji dele tvoje misljenje o ne placanju poreza i napustili su zemlju na kraju, u toj drugoj zemlji uredno placaju poreze koji su mnogo veci nego u Srbiji. Problem je sto ne shvatate da ste upravo vi ta banana u drzavi Srbiji i vi ste ti koji je kvarite

      • ND

        ND

        20. 7. 2017. u 23:10 Odgovori

        Postovani Marko ne mogu da se slozim sa Vasom vizijom „harmonicne sredine“. Za mene je harmonicna sredina da svi placamo isto (u procentima ili u iznosu) kao sto i jeste po zakonu.
        To sto je neko spreman da za moje znanje, strucnost i ponasanje plati odredjenu svotu novca ne znaci da sam ja bolji od nekoga, nego da nas ima malo i da nase znanje u ovom momentu vredi toliko.
        Zamislite koliko je vredelo znanje jednog obucara ili sajdzije pre 50 godina a koliko danas. Neki poslovi koji su nekada ljude cinili bogatima danas vise i ne postoje. Tako da trenutna vrednost IT posla je trenutna.
        Mogu Vam i reci koji je posao danas najplaceniji – izumitelji ideja. Ako imate dobru ideju bogato ce Vam je otkupiti. A za to nisu potrebne velike skole … a mozda i jesu!?

      • Boško Pešić

        Boško Pešić

        21. 7. 2017. u 10:14 Odgovori

        Tako je Marko. Naravno da treba da plaćamo progresivno veći porez s porastom plate i da time pokažemo odgovornost prema zemlji u kojoj živimo.

        Taj sistem delimično postoji kod belih plata, sa godišnjim porezom na dohodak. Prema StartIT-ovom istraživanju programeri u Srbiji to mahom izbegavaju jer većina radi kao preduzetnici. E tu bi država trebalo da uvede red. Da ljudi s većim primanjima plaćaju veći porez, nezavisno od profesije.

        • Mladen

          Mladen

          26. 7. 2017. u 12:36 Odgovori

          Ne vidim zbog čega bi kažnjavali uspeh oporezivanjem. Država bi u svakom slučaju te pare potrošila na kojekakve gluposti, i opet ne bismo dobili ništa korisno od toga.
          Snaga društva počiva kod individualca, ne kod državne uprave.

          • Милан

            Милан

            18. 3. 2018. u 13:05

            Пих, када би држава знатно повећала порез, онда бих отишао из државе. Једина ствар која ме држи овде је мали паушални порез. Кад држава престане да мој новац даје страном инвеститору™ у виду 10к евра по запосленом раднику, и уместо тога поправе дечија игралишта и стање у вртићима и школама, онда ћу радо платити већи порез.

      • Vladimir

        Vladimir

        21. 7. 2017. u 11:48 Odgovori

        Marko, to je klasičan komunistički pogled na svet da svi treba da budemo jednaki i da država to treba da održava merama prisile. Takvo oporezivanje bi bio još jedan razlog za veći odliv mozgova iz zemlje, pa se igrajte onda komunizma sa ovima koji ne znaju ništa da rade, a jednaki su u svom neznanju.

      • Dušan

        Dušan

        25. 7. 2017. u 22:15 Odgovori

        Marko, mislim da vaš komentar o porezima nije na mestu u sredini u kojoj se nalazimo. Da ne bude zabune, treba plaćati porez jer se on stanovništvu vraća kroz poboljšanu infrastrukturu i unapređivanjem državnih institucija.
        Nažalost, vrlo dobro znate u kakvoj državi živimo i da taj novac od poreza može otići samo nekom u džep, što može da izazove samo revolt među programerima u Srbiji da istu napuste ili otvore firmu na Maldivima.
        Drugo, za razliku od onih koji su silan novac izneli iz države, programeri koji se bave outsourcingom, isti vraćaju nazad i taj isti novac troše u našim prodavnicama i na taj način stimulišu ekonomiju naše države.
        Treće, neke zemlje, su smanjili ili ukinuli porez na programiranje (kao što je Rumunija ali ako vrednost ne premašuje određenu vrednost), upravo zbog gore-pomenutog razloga jer na taj način dobijaju više novca i zadržavaju ljude da ne odu (koliko mogu).

    • Zdravko

      Zdravko

      21. 7. 2017. u 12:45 Odgovori

      Poštovani Marko…mnogo grešiš…
      Nikada se ne mogu upoređivati fizički poslovi sa visoko intelektualnim zanimanjima, kao što ne može svako biti neurohirurg, isto tako ne može svako biti ni programer…
      Vrhunski baštovan može voleti svoj posao najviše na svetu, i biti najbolji u tome, ali šta vredi ako mu „dadeš“ da napravi kood za prosti integral i on dobije rak mozga….?
      Čemu sve to?… Nije svako za svaki posao, i kao što ja ne bi mogao da nekog ošišam/napravim lepu frizuru, tako neko ne može da skocka komplet informacioni sistem, i da pravi „blonde proof“ aplikacije za šalteruše/neobrazovani kadar, a koji se računa da je IT pismen ukoliko je možda nekada čuo za WORD i EXCEL…
      Ma mani!
      10 godina iskustva je minimum da neko bude programer, a ne „programer“, a za programera je ništa i plata od 2-3k eura, dok „programeri“ u NS rade za bednih 600eur…
      I to je jedina istina.
      A ovo Iz članka je sve skroz tačno!

      Ja sam počeo sa 10 godina, sada imam 35, od 25-te radim profesionalno, stres je neopisiv, a lova…..pa nekada bih svu tu lovu menjao za jedan vikend sa svojom decom. O tome se radi…Iskusan programer nema hobi, deca mu rastu bez oca/majke, samo ima proklete rokove, i lekove za smirenje da noću može da zaspi, jer telefon ujutru zvoni već od 6:30.
      To je realnost.

      • realno

        realno

        10. 3. 2018. u 18:57 Odgovori

        „Ja sam počeo sa 10 godina, sada imam 35, od 25-te radim profesionalno, stres je neopisiv, a lova…..pa nekada bih svu tu lovu menjao za jedan vikend sa svojom decom. O tome se radi…Iskusan programer nema hobi, deca mu rastu bez oca/majke, samo ima proklete rokove, i lekove za smirenje da noću može da zaspi, jer telefon ujutru zvoni već od 6:30.
        To je realnost.“

        brate ako ti je toliko loše na poslu mjenja firmu, ili mjenjaj profesiju. ima nas koji programiramo, dobro zarađujemo, niko nas ne jaše i opušteno nam je na poslu. i ne plašimo druge ‘rakovima mozga’ i glupostima već im kažemo ‘ako mogu ja, zašto ne bi mogao i ti’

  8. Novak

    Novak

    20. 7. 2017. u 16:43 Odgovori

    Cool tekst, nadasve potreban. Toliko se otislo u krajnost da sam imao situacije da ja kao neporgramer kazem drugom neprogrameru da tu nije sve tako zlatno i da nikako nije lako, gde sam kao odgovor dobijao gnušanje i poneku uvredicu.

    Ipak, u dve tacke imam neslaganje.

    2. Mislim da niko ne misli da je lako, eventualno se misli da je lako onima koji su vec dobri i imaju dobru platu i sto je najbitnije ne moraju da brinu da li ce imati posao (sto je u zemlji nezahvalnih robova iz Kragujevca i slicnih gradova realno i istina 🙁 )

    4. „Čime otplaćujete tu sumu…“ Isplacuju itekako, dobro je poznato koliko se klijentima naplacuje a koliko na kraju dobiju developeri. U ovoj industriji, kao i u svakoj drugoj smo jos jednom pokazali da briljiramo na terenu ugradnje i procenta….

    • Nemanja Cedomirovic

      Nemanja Cedomirovic

      21. 7. 2017. u 11:13 Odgovori

      To za ugradnju i procenat su neke druge price i za neki drugi tekst. Ne znam koliko je zajednica ovde svesna ali nismo mi bas top sto se tice kvaliteta. Poslednjih godinu dve dana Poljska ima daleko kvalitetnije inzenjere i „pravi“ na godisnjem nivou kvalitetniji kadar. Na tome trebamo da radimo a ne da brinemo ko koliki procenat uzima i zasto.

  9. ND

    ND

    20. 7. 2017. u 18:06 Odgovori

    Citam tekst … pa citam odgovore … sve se vrti oko novca.
    U ovoj grani (IT) sam vec 30 godina (od 1998. moji softveri trce u poslovnom svetu). Sto bi neki rekli pravi metuzalem … ali imajte na umu da ima i starijih od mene. Zasto spominjem svoju karijeru (stil zivota) u IT. Nagledao sam se svega i svacega, proziveo sam sve i svasta (u IT smislu) i opet se mnogo toga svede na novac.
    Sve se placa od obrazovanja preko alata do obraza i date reci.
    Nije samo skola za nauciti programski jezik nego i kako naci posao, kako ga ugovoriti, kako da svi ispostuju svoj deo u roku i sta ako nesto podje naopako. Za svaki deo iz prethodno navedenog ili cete Vi utrositi Vase vreme ili platiti nekoga, pa Vi procenite sta Vam je povoljnije ili sta mozete sebi prustiti.
    Neko je spomenuo frustraciju „nas“ matorijih (iskusnijih 🙂 ) sto mladji hoce da budu isto placeni kao i mi; kod IT strucnjaka ne postoje frustracije te vrste jer ako neko trazi ne znaci da ce i da dobije, a ako dobije onda ce nama posao biti laksi (imamo jos jednog strucnjaka koji radi deo posla, ili cemo ga imati za vreme dok njegov poslodavac zaradjuje bar 1 (dinar/dolar/euro) na njemu).
    Moj savet svima je da uvek probaju da za svoj rad dobiju vecu cenu. Ko sebe ume da vrednuje realno taj moze da ocekuje da ce uvek imati posao, precenjeni ponekad a oni sto podcene svoju vrednost nek izdrze koliko mogu.
    Sto se tice programiranja „u Srbiji“: nemamo mi privredu koja bi mogla da uposli nas IT sektor, tako da smo „gurnuti“ da radimo za druge privrede. A tamo opet imamo konkurenciju pa vaze trzisni uslovi.

  10. Nikola

    Nikola

    20. 7. 2017. u 18:34 Odgovori

    „Danas se nažalost stvorila takva kultura da klinci sa fakulteta ili posle nekog kursa za svoj prvi posao traže 1.000 EUR mesečno. Ja imam par pitanja za njih: Zašto? Otkud ta cifra? Čime „otplaćujete“ toliku sumu?“
    1. Zato što cenimo svoj rad, znanje u upornost koja nas je dovela do vas.
    2. Zato što je to cifra sa kojom može da se normalno živi u Srbiji bez da razmišljate svaki mesec hoćete imati dovoljno za kiriju, komunalije, hranu, odeću (za to većini nama običnim smrtnicima služi novac).
    3. Znate li vi koliko košta školarina, kakve su cene ozbiljnijih kurseva koje sve češće organizuju same IT firme?
    Ne vidim šta je probem. Ako neko traži puno a ne vredi nećete ga uzeti i tu je kraj priče. Zbog čega ga ponižavati da radi za manju platu od plate koju prima neki (ne)radnik u državnom preduzeću?
    I vi iz Niš? Stalno na netu kukakete kako vam seniorske plate 800€. Ako je to tačno zašto se ne preselite u Novi Sad i Beograd? Ovde Junior koji radi za manje od 700€ smatra se budalom koja se jeftino prodala.

    • Petar

      Petar

      20. 7. 2017. u 21:11 Odgovori

      Sto se mene tice ako neko vredi i kao pocetnik, nek trazi i 4000evra. Nikakav problem. Ja se slazem sa autorom teksta da je 1000e precenjeno ali u slucajevima koji su se meni desavali na intervjuima. Dolaze pekari, mlekari koji imaju mesec dana kursa, bez ikakvog znanja i traze te novce. S moje tacke gledista bolje je takvim ljudima pomoci i reci koliko realno treba da traze, ovako ce ih svi gledati kao ludake i niko ih nece zaposliti

    • Nemanja Cedomirovic

      Nemanja Cedomirovic

      21. 7. 2017. u 11:20 Odgovori

      Probacu da odgovorim na svaki komentar:

      1. Zato što cenimo svoj rad, znanje u upornost koja nas je dovela do vas.
      — Sjajno tako i treba, ali treba biti realan i ne preterivati
      2. Zato što je to cifra sa kojom može da se normalno živi u Srbiji bez da razmišljate svaki mesec hoćete imati dovoljno za kiriju, komunalije, hranu, odeću (za to većini nama običnim smrtnicima služi novac).
      — Apsolutno se slazem ali do te cifre se dolazi za mesec/dva/tri/koliko god dana, zavisi od osobe, ali tek tako odmah sa fakulteta ne vidim zasto se fokusirati na platu kada i onako smo svi posle fakulteta jos uvek nesnadjeni i ne znamo sta nas ceka a hocemo plate od 1000 eur
      3. Znate li vi koliko košta školarina, kakve su cene ozbiljnijih kurseva koje sve češće organizuju same IT firme?
      — Sve te cene su male ako se pogleda sta se dobija, i vecina tih skola i kurseva daje opciju otplate nakon sto se osoba zaposli

      Ne vidim šta je probem. Ako neko traži puno a ne vredi nećete ga uzeti i tu je kraj priče. Zbog čega ga ponižavati da radi za manju platu od plate koju prima neki (ne)radnik u državnom preduzeću?
      — Niko nije pricao o ponizavanju, poenta je fokus na znanje i da se izvuce sto vise moze da se nauci. Do pre par godina ljudi su bili gladni znjanja a sada gladni para. Ako si vredan i zelis da ucis tih 1000 EUR ces imati posle mesec dana ako stvarno zelis.

      I vi iz Niš? Stalno na netu kukakete kako vam seniorske plate 800€. Ako je to tačno zašto se ne preselite u Novi Sad i Beograd? Ovde Junior koji radi za manje od 700€ smatra se budalom koja se jeftino prodala.
      –Voleo bih da popricam sa tim juniorima koji tako razmisljaju, fascinantno mi je da je sve izgubilo smisla i da su neke druge vrednosti na ceni

      • Никола

        Никола

        23. 7. 2017. u 09:55 Odgovori

        Пријатељу предуго ти радиш у ИТ не можеш да схватиш људе ван ИТ. Кажеш да је све изгубило смисао и да сада су неке друге вредности на ценi. У прави си! Само не знаш разлог томе. Разлог је екстермно сиромаштво које више није немогућност одлакса на море, куповина новог телефона, брендиране одеће… Већина људи ван ИТ не могу више да оду код зубара, да купе патике, плате комуналије…Они нису нерадници само бедно плаћени за посао који тренутно обављају. Онда они или њихова деца успеју да се дочепају каквог таквог знања и нормално желе да виде неке плодове свог труда и одрицања. На жалост неки од њих су натерани да се уче програмирање и нису за то. Таквим не треба дати посао уопште (сурово али реално). Међутим јако је лако препознати оне који желе да раде и уче (што је најбитније). Таквима треба дати шансу па макар она коштала и 1000€. Зашто они одмах траже тако велику суму? Треба им сигурност коју једино пружа новац јер се једино новцем купује храна, лекови, одећа, плаћају рачуни….такви кад добију сигурност (какву имају 90% грађана остатка Европе) радиће и учиће ко швајцарски сат. Наравно разумем да не може свака ИТ фирма да издвоји 1000€ на јуниора али мој савет је да разговара са њима људски. Увек се може наћи решење поготово кад обе стране зависе једна од друге. И фирмама требају људи и људима треба (какав такав) посао.

  11. sima

    sima

    20. 7. 2017. u 22:41 Odgovori

    sve ce to da traje jos godinu dve dok svetski IT bubble ne pukne i dok ne nadju jeftinije radnike negde drugde u svetu. Vecina firmi koje outsourcuju u srbiju i ne pravi nikakav profit vec se samo nada da ce da ih kupi neko naivan. Sve isto kao 2000 samo sto je sada srbija a ne irska ili neka druga zemlja.

  12. Jos Treba Da me vijaju zbog krsenja ugovora zbog odate plate

    Jos Treba Da me vijaju zbog krsenja ugovora zbog odate plate

    20. 7. 2017. u 23:40 Odgovori

    Lokacija -> BG
    Stres -> dobio
    Zdravstveni problemi -> imam
    Plata -> 600e (gazda nije dizao nije smatrao da zasluzujem iako sam se ubijao od dokazivanja znanja, skalirao i vertikalno i horizontalno svoje znanje)
    Znanje -> dokazano vece od ostalih programera slicnog iskustva u gradu
    Otisao „preko“(blizu)…zahvaljivali mi se sto sam dosao i dali mi u startu 2000e
    Zakljucak:
    Srbija ce uvek ostati srbija, mentalitet se ne menja…

    • IvanK

      IvanK

      21. 7. 2017. u 15:49 Odgovori

      Ako sam lepo ukapirao, iz jedne i samo jedne ovdašnje firme u kojoj si radio si pobegao preko, i sad imaš čvrsto izgrađen stav o svim poslodavcima i šefovima u IT u Srbiji?

  13. Ja

    Ja

    21. 7. 2017. u 10:33 Odgovori

    Za prvi posao je ok poceti u „nasim“ malim outsourcing firmama, jeste bice mala plata ali se tu uci posao i ponasanje, pregovaranje osluskuje industrija, kolege i najvaznije vidi se sta je to lose i sta ne valja. A posle samo strane ozbiljne firme…

    Ne juriti za platom ona ce doci, juriti za znanjem…

  14. Vukasin Spasic

    Vukasin Spasic

    21. 7. 2017. u 11:19 Odgovori

    Podaci izneseni o platama u Nišu nisu potpuni. Poznajem mnoge niške programere i raspon plata je veliki. Zavisi od firme, ali u globalu se može reći da su plate seniora u Nišu u stalnom porastu. Ja lično znam ljude koji rade u niškim firmama kao seniori za plate od 1500 do skoro 3000 evra. Mislim da su te firme sa seniorskim platama ispod 1000 evra polako prošlost. Mnoge niške firme rade outsourcing mada ima i onih sa svojim proizvodima, ali poenta je da velika većina radi za strana tržišta ili plasira proizvode na strana tržišta tako da firme dobro zarađuju a i njihovi radnici. Niš sada ima i aerodrom i u budućnosti će postati ozbiljan IT centar uz BG i Novi sad. Ovde možete pogledati spisak niških firmi koji nije potpun ali daje sliku o tome koliko je Niš razvijen kao IT centar: http://www.expertaya.com/2011/09/25/it-companies-in-my-town-nis-serbia-eastern-europe/

  15. Tomislav Nikolic

    Tomislav Nikolic

    21. 7. 2017. u 11:28 Odgovori

    Najbolji mit ikada je pocetna plata juniora 750eura i onda vecina tih osoba kontaju da je svaka firma mnogo jaka i da su svuda perfektni uslovi. Ja radim u Polovnim Automobilima kao web programer, mogu reci da je jedna bolja stvar kod programiranja to sto ne moram da jurim da palim preko da bih zaradio za bolji zivot, programiranje jeste dobro placen posao no ima previse lazi o tome sa kolikom se platom pocinje i slicno. Znam ljude koji imaju po 1500 – 2000eura ali isto tako znam ogroman broj juniora koji imaju 40-50 hiljada platu. Kao i svaki posao, sto ste bolji, bice veca plata

  16. Aco Gagic

    Aco Gagic

    22. 7. 2017. u 00:06 Odgovori

    Problem pocetnika je sto ne mogu da dobiju visoke plate u startu. Problem iskusnijih programera je sto ne mogu da dobiju zanijive i dovoljno izazovne projekte i jos vece plate. Problem poslodavaca je sto ne mogu da nadju dovoljno programera da rade.

    Svi imaju probleme, samo zavisi sa koje strane gledate. Ucite i usavrsavajte svoje vestine i tako cete resiti dosta problema u svojoj karijeri.

    ps. odlican clanak 🙂

  17. Nemanja Aleksic

    Nemanja Aleksic

    22. 7. 2017. u 10:29 Odgovori

    Meni je samo tužno koliko razni kursevi pune glave polaznicima sa tim pričama, a onda im realnost tržišta opali šamar. Javljaju nam se samozvani full stack developeri koji imaju 1-2 godine školovanja u struci i nijedan projekat.

  18. Nikola

    Nikola

    24. 7. 2017. u 10:35 Odgovori

    Koji to tačno ljudi misle da je programiranje lako i da svako može da bude programer, da li ste upoznali ijednog? I kako je tačno stresnije biti programer nego biti nezaposlen ili raditi za platu od 20 hiljada od koje ne može da se preživi? Ovo je klasičan PR tekst nekoga o tome „kako ljudi koji se ne bave programiranjem zamišljaju programiranje“ kroz maglu masturbacije.

  19. neki lik

    neki lik

    24. 7. 2017. u 12:18 Odgovori

    Danas svako misli da može da bude kolumnista. Ne ide to preko noći, niti preko kratkog kursa kreativnog pisanja. Potrebno je vreme i iskustvo, da bi adekvatno preneo ideju na „papir“ i argumentovao je na način koji čitaocu ne ostavlja utisak da ni sam autor nema pojma šta je hteo da kaže. No dobro, bitno da se plug-ovala reklama na kraju.

  20. Bbq

    Bbq

    25. 7. 2017. u 15:52 Odgovori

    U komentarima se potencira da je programiranje nekakav intelektualni napor, nesto sto ne mogu svi… A onda 50+ programera ostavi komentar na pr tekst pun opstih mesta… Medjutim, i nije bitno kako vi sebe vidite, vec kako vas drugi vide. Na zalost, ako izuzmemo ljude koji rade za sebe pa su vise preduzetnici, za ostale vazi programer = rudar.

  21. Nebojsa

    Nebojsa

    4. 8. 2017. u 10:30 Odgovori

    Što se tiče učenja ja sam PHP naučio za dva meseca, a javascript za dva i po. Što se tiče težine znanja isto je znanje kao i pre 25 godina. Sve je to C, C++ i java kao i onomad

  22. Sladjan Parc

    Sladjan Parc

    17. 9. 2017. u 10:55 Odgovori

    Deco, mante se praznih prica, do dobrog programera treba mnogo godina.
    1.Ko vas uci? je osnovno pitanje, uce vas ljudi koji od svog programiranja nisu zaradili corav dinar a kamo li napisali projelat koji se primenjuje u preduzecu.
    2.Drugo, ovi zapadnjaci se uhvatili za ćoravi i ćopavi SAP i vrednost firme procenjuju po tome da li je uveden SAP. (Dobar ali mnogo glup projekat, nasih ima mnogo boljuh, da ne nabrajam).
    3.Ziveo excel, za drugo nista neznaju, a sta je tamo nije ni bitno bitno je da je u excelu.
    4.Cloud, samo spomenite tu raec odmah ste u uzem izboru.
    5.Malo je stvarnih strucnjaka u nasoj zemlji koji su sjajni informaticari.
    Od mene toliko za sada

  23. vladimir_2

    vladimir_2

    18. 11. 2017. u 18:12 Odgovori

    Ja sam sa nedavno pravio jednu igricu. Angazujem trojicu progamera (svi u radnim odnosima), zavrsili Elektrotehniku. Jedan sa 3 godine iskustva, jedan sa 5 godna iskustva i jedan radi 12 godina u jednoj beogradskoj firmi (kao senior vrhunski progamer). Svi C++ progameri.

    Zadam ja njima zadatke koje treba da obave, ali tako sto ce sami da ukapiraju i postave projekat. Dogovorim se da se pole 3 nedelje skupimo ponovo da vidimo kako su postavili stvari (kostur aplikacije, odnosto delova koje treba da urade)

    Posle 3 nedelje se vidimo mi ponovo. Oni ne samo sto nisu mogli da postave projakat, nego nisu razumeli ni sta treba da urade.

    To im je bio prvi put u zivotu da je neko od njih trazio da razmisljaju. Drugim recima, prvi put u zivotu je neko od njih trazio da budu programeri.

    Zbog velike potraznje, klinci cim zavrse fakultet (a vecina i ne zavrsi do kraja) pocinju da rade. Na fakultetu ih uglavnom nisu naucili nista. Na poslu ih nauce par stvari, i oni zapravo postanu sekretarice koje unose tekst u kompjuter.

    Zatim pocnu da se bune sto unose tekst i sto im je plata mala (ne shvatajuci da ne znaju nista i da je plata mnogo veca nego sto zasluzuju), i prelaze u drugu firmu. A tamo isti slucaj, nauce ih par stvari (koje su toj drugoj firmi potrebne) i oni nastvljau da budu sekretarice do kraja zivota koje samo pricaju i razmljau o plati.

    Ja predlazem da svako ko ovede postavi komentar napise koliko je programa/projketa i na kom programskom jeziku uradio besplatno, samo za sebe, i samo zato sto voli da programira.

    Mislim da svi ostali ne mogu da se nazovu programeri, i nema razloga da priacju o zaradi u vrsti posla kojom se oni ne bave.

    • Pera Ložač

      Pera Ložač

      9. 3. 2018. u 20:38 Odgovori

      ala si ih brutalno napljuvao. svako se uživio u svoj frejmvork, nije kao da svi sve znaju i prave od nule. zašto bi iko radio igricu od nule u c++? upali unity i piči

  24. Boris

    Boris

    24. 11. 2017. u 13:50 Odgovori

    Ovako…. Nedavno sam upisao IT akademiju(Microsoft Web Development),pre toga sam zavrsio ekonomski fakultet,ali stvarno nisam zeleo da radim za pocetnu platu od 300e gde je maksimum do kog mogu dogurati 1000e,shvatam da i ovo kada zavrsim pocetna nece biti nesto puno veca,ako uopste i bude,ali cu imati mogucnost da dpguram do dalekoooo vece od 1000e,ucim svaki dan po nekih 6 sati,mada polako mislim da mogu jos da ucim jer je bas velika oblast (ekonomija je blago receno smesna naspram ovoga) vise nisam ni mlad,imam 28 godina,pa me interesuje sta kada zavrsim akademiju (a da racunamo da cu imati ne znam sada tacno kakvo,ali neko korektno znanje) pod tim sta dalje,mislim na kako da krenem da zaradjujem? Razmisljao sam i da krenem u februaru-martu da trazim neku firmu u kojoj bi radio za dzabe,tj ucio jel. Citam po forumima,ljudi rade na raznorazne nacine,neki samostalno,neki u firmama,timovima,pa eto ako neko ima zelju da mi napise,na sta bih trebao da se skoncentrisem pored ucenja naravno?
    Hvala unapred 🙂

    • Nemanja

      Nemanja

      29. 11. 2017. u 22:03 Odgovori

      Sam si sve rekao :).
      Nadji firmu koja zeli praksu, tamo se razvijaj i pokazi sto bolje mozes i lagano, poceces da zaradjujes. Pre ili kasnije ce biti ok, samo budi uporan i strpljiv.

  25. BizNet

    BizNet

    18. 3. 2018. u 11:17 Odgovori

    Ove zablude samo kreiraju još goru atmosferu i dodatno – samo teže doći do 8skusnih programera koji žele da rade na lokalnom tržištu.

  26. Ana

    Ana

    16. 5. 2018. u 20:34 Odgovori

    Nazalost pored skoli programiranja postoje i zaposleni u IT koji da bi se hvalili izmisljaju i preteruju koliko zaradjuju. Stvara se slika da posle kursa ili fakulteta mozete odmah naci posao kao pocetnik za 1000e. Realnost je stvarno drugacija. Moze da se zaradi plata veca od 1000e ali treba da se radi par godina, da se stekne znanje koje bi opravdalo cenu. Neki ljudi rade godinama u IT sektoru i nemaju platu vecu od 1000e.

  27. Nenad

    Nenad

    18. 7. 2018. u 14:01 Odgovori

    Meni ne pada na pamet da se zapošljavam i da radim za platu manju od 2K. Imam skoro 20 godina iskustva u web developmentu i uvek mogu da zaradim 1000 lagano freelance-ujući. Pozivam i ostale ljude ovde da ne dozvole da ih niko iskorišćava. Pravih stručnjka je malo. Sve internacionalne kompanije koje dolaze ovde dolaze iz samo jednog razloga: da iskorišćavaju mlade i talentovane ljude. U Americi ili nemačkoj jednog senior developera plaćaju kao 5 developera u srbiji, a isti posao rade i jedni i drugi. Dok to ne prestane nema sreće ovde nizakoga.
    Pozdrav.

  28. BizNet

    BizNet

    7. 1. 2019. u 07:19 Odgovori

    Neke škole su počele da „štancuju“ klince sa naučnim predznanjem ili osnovama kodiranja. Na našem tržištu je velika potražnja i tržište rada to proguta. U poslednje vreme malo se situacija kristalisala pa se Juniori ne zapošljavaju tek tako.

  29. Barka

    Barka

    23. 1. 2019. u 00:07 Odgovori

    A šta ja da vam kažem imam 41 godinu i pre 4 godine išao na Javu.. onda sedeo kući i vežbao..i vežbao.. niko nije hteo da me primi da kradem znanje i pečem zanat(bez 2-3 godine iskustva), jer kako rekoše nemaju vremena. Onda se vratio na posao sa kog sam otišao, jer me tamo primiše nazad odmah, oberučke(radio u kulturi plata bila 220evra) izdržao još dve godine. Kad mi se rodilo drugo dete konačno im dao otkaz jer za te pare lakše mi je da ne plaćam vrtić, nego sedim kući čuvam decu… Prijavim se na onaj prijemni od NZS, prošao na kursu za prekvalifikaciju i sad gulim JS ložim se na dizajn i UI iskreno, i da vam pravo kažem u ovoj situaciji meni bi početna plata od 300evra bila sam vrh.
    Poenta je, da su često prilike te koje diktiraju situaciju. Kad neko može da bira i zateže on to i radi, ko nema tu sreću on grabi šta mu padne u ruke…

  30. Luka

    Luka

    3. 6. 2019. u 01:27 Odgovori

    Za platu manju od 1000e nadji spremačicu pa je ubaci u tim da se uči.Ljude koji su završili fakultet treba i da platiš pošteno,jer da ne znaju baš ništa ne bi ga završili.Ali ne,vi bi odma da vam dođu vrhunski profesionalci,ne ide to tako gospodo.Nije ovo više socijalizam pa da važi ona “daj samo šta treba da se radi nije bitno koliko je plaćeno“,živimo u kapitalizmu i trgujemo svojim znanjem ne pada mi na pamet da posle učenja za programera prihvatim platu ispod 800,900—1000 e

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Gaming

Kako objaviti video igru ili aplikaciju na Google Play i AppStore – korak po korak

Imate ideju za video igru na pametnim telefonima, razradili ste biznis plan, krenuli u razvoj, došli do finalne verzije i sledeći korak je plasiranje proizvoda na AppStore i Google Play. U nastavku vam objašnjavamo kako da prevaziđete poslednji izazov i uspešno lansirate svoju igru ili aplikaciju u 'svet'.

Propustili ste

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane je priča drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Karijere

Kako se zaposliti u kompaniji Facebook? Nenad Božidarević deli svoja iskustva

Nakon četiri godine na poziciji front-end inženjera, najpre sa Facebook, a potom i sa Instagram strane, Nenad Božidarević prelazi u Oculus, gde nakon godinu dana postaje menadžer, a za Netokraciju otkriva da li je Menlo Park zaista raj za domaće programere.

Internet marketing

Kako je PornHub najprljavijim pornićem napravio najčistiju marketinšku kampanju ove godine

Marketari, sledeći put kada se budete žalili na svog klijenta setite se da ima i onih čiji se naziv ili (ne daj bože) delatnost ne mogu promovisati putem društvenih mreža, klasičnih medija i drugih platformi. Pa ipak, oni pronađu način da uzbude javnost. Naravno, pričamo o sajtu PornHub.

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Startapi i poslovanje

Google bi mogao da akvizira Nutanix – šta to znači za Srbiju?

Poslednjih dana u svetskim medijima kruže glasine kako bi kompanija Alphabet koja stoji iza Google-a mogla akvizirati Nutanix kao deo strategije za dalje unapređenje svoje 'cloud' platforme. Da li će se to odraziti na srpski ogranak ove kompanije?