Najveće zablude o programerima u Srbiji

Sva ova, ali i mnoga druga pitanja postala su svakodnevnica u životu jedne IT osobe koja se time bavi poslednjih desetak godina. Odjednom su svi čuli za programiranje, ali ne samo to – sada bi svi da budu deo toga. Čitajući portale, novine, članke, blogove, listajući Twitter i Facebook postove, skoro je pa nemoguće izbegnuti promovisanje IT karijere kao “jedini spas” ako želite “dobro zaposlenje”.

Možda to nije tako daleko od istine, možda je IT jedna od najprofitabilnijih industrija trenutno, ali biti njen deo svakako nije lako – svakako ne tek tako, preko noći uz pomoć večernjih kurseva. Potrebno je mnogo rada, mnogo ulaganja sopstvenog vremena u izučavanje i istraživanje šta je zapravo IT industrija i šta donosi sa sobom, koje dobre ali i ne tako dobre strane.

U nastavku sledi pet zabluda koje srećem svakog dana u IT industriji u Srbiji.

1. Programiranje je lako

Ništa u životu nije lako, može samo da postane lakše ili da naučite nešto da radite pa se onda lakše snalazite. Tako je i programiranje “lako”. Nakon školovanja (bilo formalnog ili neformalnog), desetina pročitanih knjiga, nebrojenih prelistanih članaka i odgledanih video materijala, tek onda će možda biti lako, ako bude i tada. Ovde bih čak napravio razliku između programiranja i pisanja koda.

Pisanje koda pre ili kasnije svako nauči, ako se dovoljno potrudi, ali programiranje kao takvo se najmanje sastoji od pisanja koda, to je poslednji korak. Rešavanje poslovnih problema, rad u multikulturološkim timovima, koordinacija različitih timova, saradnja sa najrazličitijim osobama tokom kreiranja jedne aplikacije, proces je koji oduzima najviše vremena, a pisanje koda je nešto što se radi usputno.

2. Završi večernji kurs i ti si programer

Ako nikada ranije niste imali dodira sa IT industrijom, nakon kursa od par meseci možete jedino da skapirate da li je programiranje uopšte za vas. Naučićete neke osnove i to će vam pomoći da naučite kako da pronađete potencijalno rešenje za neki manji problem. Posle par meseci, pod uslovom da idete na kurs koji traje osam sati dnevno, pet dana u nedelji, dva meseca intenzivno, onda možda možete da dobijete neku juniorsku praksu, ako se baš potrudite. Ali, da zovete sebe programerima i maštate o tome da ste programer nakon samo jednog kursa od par sati dnevno, prosto zaboravite.

3. Programeri ne rade ništa teško, sede po ceo dan i igraju stoni fudbal

Stoni fudbal, stoni tenis, bilijar… sve ovo u poslednje vreme, nažalost, grabi fokus. I za to krivim kompanije na prvom mestu koje takve stvari stavljaju u prvi plan na društvenim mrežama. I onda razumem ljude koji misle da se programeri samo “igraju” na poslu, ali da li je stvarno tako? Poređenja radi, kod mene u kompaniji imamo stoni fudbal, pikado, Xbox, a ja se ne sećam kada sam ga poslednji put igrao. Sve te stvari su tu da bi programeru ili IT kreativcu stvorile okruženje da on može da rešava probleme, a ne da bi se samo igrao.

Ako imate nekog bliskog ko je u IT industriji onda znate, ali ako nemate, onda morate da shvatite koliko je IT, a programiranje posebno stresan posao. Anksioznost, povišen pritisak, neretko i depresija su bolesti 21. veka, a IT industrija je tome umnogome doprinela. Rešavanje logičkih problema aktivira mozak na najveću skalu tokom celog dana, pritisci, rokovi, ne tako zdrava ishrana, sedenje po ceo dan, stres, samo su jedan deo programerskog života.

4. Programeri zarađuju dve, tri hiljade evra mesečno

Zarađuju, ali nekolicina njih. Da biste došli do plate od 2.000 EUR potrebno je dosta iskustva i puno učenja. Danas se nažalost stvorila takva kultura da klinci sa fakulteta ili posle nekog kursa za svoj prvi posao traže 1.000 EUR mesečno. Ja imam par pitanja za njih: Zašto? Otkud ta cifra? Čime “otplaćujete” toliku sumu? Samo u prvih šest meseci ćete se privikavati na prvo radno okruženje, na tim, na rešavanje biznis problema. Pisanje koda je samo jedan od niza stvari koje programer radi svakodnevno.

Toliku platu imaju programeri koji rešavaju probleme, a još veću imaju oni koji uspeju da razumeju i primete probleme koji će se tek desiti, pa ih preduprede, a za to su potrebne godine iskustva.

5. Svako može da bude programer

Promeniti navike nije lako. Menjati život još teže – ali ako želite da promenite karijeru i zaplovite u programerske vode, budite spremni na menjanje mnogih navika, koje će vam sutra doneti mnogo toga lepog ako želite da budete deo toga. Da li je lako? Ni najmanje. Da li je vredno? Apsolutno jeste, ako odlučite da dišete IT punim plućima. Ako pak programiranje vidite samo kao “brzu zaradu” preko noći, onda ovo svakako nije za vas.

Razvoj karijere u IT industriji zahteva veliku posvećenost i neprekidno učenje. Posao programera ne traje od 9 do 5, a popularno “fleksibilno radno vreme” često znači “do kasno u noć”. Tehnologija se danas toliko brzo menja da ako ne držite korak već za godinu dana doći će neki novi klinci koji napreduju brže i više od vas zato što konstantno uče.

Programer najvišeg ranga ne postaje se završavanjem kursa ili fakulteta, to je životni poduhvat. Da li ste zaista spremni da svoj život posvetite IT svetu?

Ukoliko je odgovor da, onda vas pozivam da posetite Beogradski institut za tehnologiju – prvu premium programersku školu koju smo nedavno pokrenuli i pomoću koje nastojimo da obučimo novu generaciju programera – spremnih za izazove koje će domaća IT industrija staviti pred njih. Prijave su već uveliko otvorene, a sa prvom generacijom polaznika krećemo već ovog oktobra.