Retrospektiva 2021: Trendovi i događaji koji su obeležili ovu godinu

Krajem prošle 2020. godine konstatovali smo da je iza nas bila jedna veoma čudna godina. Isto se, prema mom mišljenju, može reći i za ovu, jer nikako da izađemo iz ovog korona matriksa i kao da se nakon svakog koraka napred vratimo dva unazad. Ipak, domaća tehnološka industrija nastavila je da se razvija i ova godina bila puna impresivnih investicija, akvizicija i promena koje će, nadam se, usmeriti ovaj sektor još brže napred.

Ovo je naša lista događaja koji su u prethodnoj godini oblikovali srpski IT.

Bez sumnje 2021. godinu obeležili su ekološki protesti tj. borba za čist vazduh i čistu vodu u Srbiji. Iako se ekologiji nikada nije posvećivala pažnja na ovim prostorima, alternativnim kanalima informisanja sada već značajan broj građana informisao se o raznim projektima i planovima koji su već uticali na kvalitet života u Srbiji, na zdravlje samih građana, a koji bi u narednim godinama od naše zemlje mogli da naprave jedno veliko jalovište – crnu toksičnu rupu na obodu Evrope gde uskoro neće više biti važno kolike su plate programera i kakve to prilike IT industrija nudi.

Iako je čitava prethodna godina bila neverovatno uspešna kada je poslovanje u pitanju, ne mogu da se ne zapitam u kom se to pravcu naše društvo kreće. Sve je izraženije nezadovoljstvo među mladim ljudima, istim onim koji su ostali u Srbiji i ovde razvijali svoje karijere, a koji bi u narednim godinama mogli da odu – što u potrazi za društvom koje njihova znanja i veštine više vrednuje, što iz želje da ne postanu ekološke izbeglice.

Kao što sam nedavno rekao – domaći programeri neće sedeti u Srbiji ukoliko im deca budu udisala otrovan vazduh i pila zagađenu vodu.

Nedeljama već razmišljam o budućnosti i ne mogu reći da sam ushićen. Tom osećaju verovatno nije doprineo ni film Don’t Look Up koji je ovih dana debitovao na Netlifxu, a koji povlači fantastičnu paralelu sa društvenim i političkim životom u Srbiji. Obesmislili smo sve što smo mogli, a opet iznova uspevamo sebe da iznenadimo i da dotaknemo novo dno.

Sa idejom da u poslednjem tekstu ove godine ipak ispoljim dašak optimizma, želja mi je da se u 2022. godini više posvetimo sebi, svojoj porodici i napredovanju – kako na ličnom, tako i na profesionalnom nivou. Želja mi je da 2022. godina bude godina pozitivnih promena. Želim da 2022. godina bude godina ekologije i dozivanja pameti, kao i shvatanja da smo u ovoj borbi prepušteni sebi sami i da se niko drugi sem nas neće boriti za bolje sutra.

Čuli ste za NFT, DeFi, DAO, za web3, takozvani novi internet, ali vam ništa nije jasno. Ne brinite, niste jedini.

Godinu iza nas, a pogotovu poslednjih šest meseci, obeležile su priče iz web3 sveta. A neke od tih velikih priča potekle su iz Beograda, grada gde se trenutno postavljaju temelji za neke buduće uspešne firme iz web3 ekosistema. Celsius (jedna od najvećih kripto platformi za pozajmice) akvizirala je deo tima MVP, Tenderly je imao A rundu investicije od 15 miliona dolara koju je vodio Accel, ideja za današnji Polygon je krenula iz Srbije, a super popularni DeFi Saver  je proizvod domaćeg Decentra. Da ne bude samo da hvalimo ekipe iz Ethereum ekosistema, pobrinula se ekipa iz All.Art koji svoj NFT protokol bazira na Solana blockchain-u. Malo je reći, sjajna godina za lokalne timove.

Dok vi ovo čitate, na Twitteru (koji je uz Discord, Telegram i Medium sveti gral web3 zajednice) se svakodnevno vodi debata da li je web3 prevara, da li je balon, da li je decentralizovan ili u vlasništvu VC fondova (koji sipaju pare u web3 kompanije). Za pet do deset godina, videćemo ko je bio u pravu, ali podsetimo da su ljudi bili skeptični i prema internet kompanijama koje su nastajale pre dvadeset ili deset godina, a danas ne možemo da živimo bez njih.

Da bi se web3 omasovio, potreban nam je dobar storytelling oko samih proizvoda i tehnologije, user friendly proizvodi i definitivno bolji dizajn sadašnjih aplikacija.

Ova odlazeća godina definitivno je bila u svetlu promena poreskih politika, pogotovo za one koji posluju u tehnološkom sektoru.

Još otkako je Poreska uprava krajem 2020. pozvala sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave priliva iz inostranstva da to samo inicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost, saga o domaćim frilenserima se nije u potpunosti rešila. Nakon tog inicijalnog šoka, oni koji zarađuju od frilensinga organizovali su se u udruženja i u pregovorima sa Vladom na kraju uspeli da dogovore željene uslove i nakon toga osiguraju važenje donetog poreskog rešenja do donošenja novog zakona, a najmanje još godinu dana (dakle, i u 2022. godini, dok se ne donese novi zakon).

U međuvremenu, druge nevladine organizacije radile su na promeni poreskog okvira za IT-jevce, pa su nas u decembru dočekale nove mere za dalji rast IT-ja. One, između ostalog, podrazumevaju i nastavak prelaznog režima koji oslobađa poslodavce od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2023. godini efektivno 50%, u 2024. godini 40% i u 2025. godini 30%, oslobođenje dela poreza za osnivače inovativnih startapa, promene u domenu poreza na godišnji dohodak građana i drugo. Sledeći korak jeste upoznavanje javnosti sa novim merama koje će, nadamo se, doprineti tome da se IT industrija u Srbiji u toku 2022. dodatno razvije.

Ako iole aktivno pratite domaću IT industriju, verovatno kao pesmu napamet znate da je razvoj video igara u Srbiji prošle, a posebno ove godine zabeležio izuzetan uspeh i veliki rast. I dok smo stigli da ispratimo pojavljivanje novih ambicioznih studija i kompanija iz ove oblasti, kao i druge uspešne priče, 2021. godinu obeležila je jedna od najvećih priča na Netokraciji.

Reč je naravno o akviziciji domaće kompanije Nordeus koja je i te kako odjeknula ne samo u lokalnoj zajednici, već i širom regiona, a možda i va njegovih granica. Ovu poznatu kompaniju sa sedištem u Beogradu akvizirao je gigant Take Two Interactive sa ukupnom vrednošću transakcije od 365 miliona dolara.

Koliko je ovo samo velika stvar pokazuje činjenica da kompanija iz SAD-a u svom portfoliu ima naslove globalnih hitova u svetu video igara kao što su NBA 2K, GTA, Red Dead, Civilization, Mafia i drugi.

Ukoliko gledamo sa stanovišta lokalne startap zajednice, ali i same gaming industrije, vrlo bitna stvar jeste da će ova akvizicija od strane pomenute kompanje iz Amerike, doneti potrebno znanje, kapital ali i umrežavanje koje će značiti i Nordeusu ali i čitavom domaćem startap ekosistemu.

Pored same prodaje kompanije, jedno od glavnih pitanja u budućnosti jeste gde će kompanija dalje otići sa proizvodima i talentom, kao i da li ćemo iz redova Nordeusa da vidimo neke nove uspešne startape koji će u narednim godinama definisati srpsku gejming i IT scenu.