Koje su najtraženije programski jezici i tehnologije u IT-ju u Srbiji?

Regruteri nam otkrivaju koje su trenutno najtraženije pozicije u IT-ju

Kako bismo saznali koji kadrovi su trenutno najpotrebniji domaćoj tehnološkoj industriji kontaktirali smo predstavnike agencija FatCat Coders, ManpowerGroup i Omnes Group. U nastavku teksta slede njihova iskustva.

Za kojim profesionalnim profilima u tehnološkoj industriji u Srbiji trenutno vlada najveća potražnja? Koliku platu u ovom trenutku mogu očekivati junior, medior i senior softverski inženjeri?

Ovo su glavna pitanja koja smo postavili predstavnicima domaćih regruterskih agencija koji se na dnevnom nivou bave pronalaženjem adekvatnog odgovora na navedena (i mnoga druga) pitanja. Marija Marić (IT Talent Acquisition Team, ManpowerGroup), Zoran Lazić (CEO, FatCat Coders) i Đorđe Golubović (CEO, Omnes Group) za Netokraciju dele svoja iskustva.

Koji programeri su trenutno najtraženiji?

„Sudeći po pozicijama na kojima naši klijenti mahom insistiraju, čini se da su Java i .NET najfrekventnije korišćeni Back End programski jezici, Node.js i Python su približno zastupljeni“, otkriva Golubović na početku razgovora.

Što se Front End-a tiče, objašnjava dalje naš sagovornik, React, Vue i novije verzije Angulara su uglavnom u fokusu. „Naš tim prilično često traži i iskusne DevOps inženjere, kao i QA Automation inženjere, gde je primarno očekivano iskustvo sa Selenium alatom“, dodaje on.

Njegova koleginica Marija iz ManpowerGroup-a saglasna je sa njegovim mišljenjem: među najtraženijim pozicijama se ubedljivo ističu pozicije u razvoju. Ona dodaje:

Programski jezici/tehnologije koje se izdvajaju su Java, C#/.Net, PHP, JavaScript/TypeScript (React, Angular, Node). Pored pozicija u razvoju, aktuelne su pozicije QA inženjera za automatsko testiranje. Zatim, pozicije DevOps i Cloud inženjera.

Kada su u pitanju cloud tehnologije, prevashodno postoji potreba za kadrom iskusnim sa AWS-om, ali i Azure cloud u poslednje vreme postaje sve popularniji. Pored navedenog, uvek su tražene pozicije u infrastrukturi, pre svega Linux Sistem inženjeri.

Zoran, pak, dodaje, da je po njegovom iskustvu najveća potražnja za inženjerima koji spadaju pod termin fullstack. „Što se tiče samih tehnologija, za back-end one variraju, ali je za Front-End uvek ključan javascript sa nekim poznatim framework-om“, objašnjava on i dodaje:

Neke od najčešćih kombinacija koje nam kompanije traže su tehnologije bazirane na .net-u i angular, PHP (Laravel) i Vue. Jako zanimljivo je i da React pozicije veoma često dolaze bez fullstack zahteva – makar u našoj trenutnoj situaciji. Takođe, velika potražnja je i za DevOps inženjerima, koji su u poslednje vreme veoma traženi.

Plate u IT-ju počele su da se menjaju još sa promenom zakonodavstva o paušalnom zapošljavanju

Što se tiče opsega plata, Golubović nam otkriva da je isti počeo da se menja nakon promene zakona i masovnog gašenja paušalnih agencija. Osim toga, posledice pandemije i izmenjenih uslova rada se tek očekuju, a ono što je izvesno, dodaje naš sagovornik, jeste da je situacija bila prilično loša po one zaposlene u okviru IT industrije koji se ne bave developmentom konkretno:

Tu je reč o HR i Marketing profesionalcima i sličnim profilima, koji su neretko ostajali bez zaposlenja ili klijenata tokom vanrednog stanja i redefinisanja budžeta unutar firmi. Ipak, jedna pozitivna stvar koja je proistekla iz ove situacije je što je remote rad postao opšte prihvaćen, što ide u prilog kandidatima, koji su većinski zainteresovani za ovaj vid zaposlenja, ali se i globalno tržište upravlja time, što otvara nove poslovne mogućnosti.

Sa druge strane, Zoranovo iskustvo pokazuje da su plate svuda dosta porasle u bruto iznosima, dok su sami neto iznosi su ostali slični. „Međutim zbog ovog, a i zbog cele remote situacije, naše kompanije su počele da se okreću ka inostranim tržištima za zapošljavanje kandidata. Lazić dalje objašnjava:

Kod nas ljudi počinju da traže 4.000- 5.000 evra bruto cifre i na neki način počinju da se izjednačavaju sa platama programera u Nemačkoj, što se negativno odražava na tržište. Primera radi, developer sa desetak godina iskustva u Rusiji trazi oko 2.500 evra bruto, dok takva osoba kod nas traži 2.500 evra neto minimum. Ipak, u Srbiji postoji jako mali broj pravih seniora, većinom nose te titule jer im je neko dao iz nekih drugih razloga.

Što se tiče juniora, u zavisnosti od tehnologija i toga da li imaju subvencije, mogu da očekuju plate do 1.200 evra neto. Mediori, takođe u zavisnosti od subvencija i tehnologija, mogu da očekuju plate do 2.500 evra neto.

Tražene kvalifikacije i tehnologije ostaju nepromenjene

U nastavku razgovora, naše sagovornike smo pitali i da li se situacija u vezi sa najtraženijim profilima/tehnologijama promenila u odnosu na prethodnu godinu. Lazić ističe da, po njegovom iskustvu, nije bilo značajnijih promena, a Golubović je saglasan sa tom konstatacijom:

U poslednjih godinu dana se stvari nisu značajno promenile, koliko smo mi mogli da zaključimo radeći sa našim klijentima. Tražene kvalifikacije i tehnologije su uglavnom nepromenjene, a kompanije su i dalje u potrazi za iskusnim inženjerima i developerima, pa je potraga za seniorima uvek u toku. Što se samih programskih jezika i njihove popularnosti tiče, nema bitne razlike u odnosu na prethodni period.

Đorđe dodaje da su ankete koje su u Omnesu sproveli pokazale da ogroman broj ispitanih developera najviše želi da se usmeri ka učenju Python-a, a u prethodnih godinu i po dana primetili su i masovniju tendenciju ka korišćenju Go-a.

„Što se mobilnih aplikacija tiče, primetno je da Kotlin preuzima vođstvo kada su Android developeri u pitanju. Što se JavaScript-a tiče, prema studijama je i dalje među najpopularnijim tehnologijama širom sveta i verujem da će na dalje tako i ostati. Dodao bih da je R prilično interesantan i pogodan za analitiku i ML proizvode“, dodaje Đorđe, dok Zoran zaključuje da će najveći rast biti u Javascript tehnologijama kao i u no code alatima.


Ostavi komentar

  1. Marko

    Marko

    9. 10. 2020. u 14:58 Odgovori

    Ja bi voleo da mi Zoran pokaže tog dobrog seniora sa 10 godina iskustva u Nemačkoj koji radi za 4-5 hiljade bruto. Pre će biti da bi u Minhenu imao 7-10k bruto sa toliko iskustva.

    • Zoran Lazic

      Zoran Lazic

      9. 10. 2020. u 16:14 Odgovori

      Postovani Marko,

      Nisam nigde rekao da senior sa 10 godina iskustva u Nemackoj radi za 4-5 hiljade bruto, vec da dosta ljudi kod nas krece da trazi takve cifre i time se izjednacava sa cenama ljudi u inostranstvu. Vi ste u pravu da su Nemackoj vece plate, ali sa 5000e bruto, vasa godisnja cifra iznosi 60000eura. Takodje, nisam siguran koliko je ovaj sajt validan, ali evo recimo ovde sta kazu https://www.payscale.com/research/DE/Job=Software_Developer/Salary
      https://stackoverflow.com/jobs/salary/web-developer-salary-in-germany

      Sto se tice toga, da neko ima 10 godina iskustva, to uopste ne znaci da je neko senior. Senioritet nema veze samo sa godinama iskustva iza sebe i ukljucuje mnogo vise faktora.

      Jedino sto sam zeleo da kazem je da ljudi na domacem trzistu pocinju da traze dosta visoke plate i time se kompanije polako okrecu inostranim trzistima.

      Nadam se da vas nisam uvredio opet. 🙂

      Prijatan dan

      • Marko

        Marko

        9. 10. 2020. u 17:41 Odgovori

        Pozdrav Zorane,
        hvala na odgovoru.

        Satnica od 25-30 evra za full time angažman je već godinama standardna sa dobre mid/senior developere koji rade iz Srbije kao remote worker-i za inostrane firme. Prosečne domaće outsorsing firme slično toliko naplaćuju tako da bih rekao da su one u problemu da plate developere i zarade maržu a ne inostrane firme koje zaobilaze naše tržište. Meni se čini da je puno novih development kancelarija stranih firmi i startup-a otvoreno u proteklih godinu dve koje nude tržišne plate.
        Što se tiče plate u Nemačkoj, da – osrednji PHP developer tamo ima 50k godišnje, ali on u Srbiji zarađuje 2-2.5 bruto pa je odnos tehnologija i kvalitet/cena slična. Linkovi gore mi liče na našu državnu statistiku srednjih plata u IT-ju po kojoj je prosečna bruto plata programera u Srbiji je 2k evra. Ovde „pravi“ C#/Java/C++ senior tržišno ima 4-4.5 bruto, u Nemačkoj može da dobije 50-100% bruto više. Ja sam imao nekoliko pecajućih poziva regrutera koje su licitirale ciframa od 120k-130k za selidbu tamo. Tu ne računamo troškove kancelarija i svega ostalog što je u Nemačkoj neuporedivo više. Plate programera u Rumuniji koja je po mnogo čemu uporediva sa nama su vrlo slične našim (solidan senior u Temišvaru 4.5k bruto).
        Pozdrav

  2. Aleksandar

    Aleksandar

    13. 10. 2020. u 13:46 Odgovori

    Kao jedan od ovih „laznih“ seniora (barem po, verujem, mišljenju cenjenih HR osoba unutar srpskih firmi, ili kako već to ide, pošto do kolega u principu ne stignem), mogu da potvrdim da skoro ništa od ovoga ovde nije tačno (Izuzev FatCatCoders izjave, tog čoveka poštujem). Potražnje za kadrovima nema. Jedina stvar koja se traži je jeftin senior koji bi da radi za juniorsku (300-600) ili midiorsku (<1500) platu. Outsorseri, skoro svi do jednog koji dodju u Srbiju.

    Javaša ima na kilo, tu sam prestao i da apliciram. FE-a ima mnogo manje, ali potražnje za mnom svejedno nema. Malo je i moja krivica, navikao sam da u roku od 3 intervjua dobijem posao na zapadu, U Srbiji je cifra bliža 30+, nezavisno od toga koliko ja tražim, zapošljava se manje više isključivo na vezu (ne znam osobu koja nije imala vezu, tj danas toplo nazvanu "preporuku", a znam ih tuce).

    Puno sreće srpskim kompanijama koje žele da se okrenu stranom tržištu u pronalaženju kadrova, ne znam koga ćete privuči pošto su plate u Indiji preko 2500 EUR bruto (Mombaj i Čenaj), zapravo njihovi outsourceri naplaćuju 5000 USD (isto kao i mi) za svakog, nezavisno od kvaliteta, a obično se deli cifra 60%-40% između radnika-outsourcing firme. Ako su kvalitetni, za one koje sam ja video sumnjam da su svi na 3k, samo najbolji.

    A ne želite da pretpostavite kvalitet Indijaca (u proseku, ima i predobrih, mnogo skupljih od mene) sa kojima sam radio. Od jednog indijskog mobilnog dev-a moj američki kolega Nathan za osam meseci nije izvukao ništa, a nisam ni ja pre nego što je cela ekipa otpuštena. Nema veze sa njihovim performansama inače, nego politika jedne firme poznate regruterima ovde koja se zove Cross…

    Da, radio sam "tamo" jedno kraće vreme, plaćen kao "midior". I to bio tehnički vođa projekta od dve i po hiljade milki godišnjeg prometa (i još ponešto), skoro sam ga sam vodio, a ovde me niko neće, ne prolazim HR. Tamo su tražili od mene da ostanem kada sam davao otkaz, XO nije dobra firma uvek, kada ti je šef rus/sloven. Traže i ovde od svakog naravno, ali HR, ne CEO težak oko 500 hiljada milki (on nema svoj HR). Ja budala rekao da ću da "održim" reč onima kod kojih sam prelazio (Estonci), ali dobro, to je druga priča. Ni pre nego što sam radio tamo, ni posle, sada kada tražim tih čuvenih 2500-2300 EUR, niko me neće. Da sam ponudio 1500 ili 1000, ni tad ne bih dobio posao, fali mi pedigre verovatno, nisu me hteli da me prime u Srbiji ni kada sam tražio 900 (pre XO-a) ili bez cifre nudio, a kamoli sad. A znam da me nece zato sto bi mi ponudili i manje da me zaista hoce, zapadnjaci to rade, ovi ovde ne. Mi radimo outsoursing na kilo, a ne na kvalitet.

    Osim retkih kompanija/osoba gde ću možda pokušati opet samo zato što sam imao prijatno iskustvo u razgovoru sa HR osobom (ovo je izgleda retkost inače, kvalitetan HR u Srbiji, ove external regrutment gorespomenute su za primer i dalje, za 3-4 koplja iznad većine internih). Radiću za kikiriki zapadnjaku, makar radio WP veoma finim Bumerima preko grane pre nego što prihvatim ponudu iz Srbije, a da nije od probranih, koje veoma poštujem zbog njihove retkosti.

    Nikad mi se nije desilo da me (bilo koji) zapadnjak na zapadu ne poštuje kao stručnjaka, a radio sam sa neverovatnima, a nisam siguran da me je ijedan od naših stručnjaka poštovao na intervjuu, mada sam ih imao malo, možda dva, tri. Da ne pominjem da su me nekad (tehnički) intervjuisala deca 5 godina mlađa od mene, vođe timova…

    Možda da probate u Bosni, na Rumuniju verujem da možete da zaboravite, možda ćete sreću naći sa stručnjacima sa Kosova ili Albanije. Mogu vam iz svedočenja "zapadnih" HR-ova reći da se srpski/balkanski stručnjaci smatraju "vrućom robom" u Estoniji i sličnim mestima (smešno smo jeftini), pogotovu kad je remote rad u pitanju (pre korone), tako da srećno srpskim kompanijama u zapošljavanju Rusa, Ukrajinaca i ostalih koji imaju isto kao i mi pristup zapadnom remote tržištu.

    Ovo je inače bilo upisano čisto da bi kolege i buduće kolege imale malo "insajderskog" znanja o vrednovanju veština "lažnih" seniora kao što sam ja na svim mestima van Srbije. Prestao sam da se ljutim na srpske kompanije (i lažne "zapadne" vrlo, vrlo brzo u Srbiji nauče srpsku metode igre). U Indiji bi vam verovatno ponudili veću platu, to da znate. Možda kod mojih kolega iz Nigerije ne bi, kod Turaka sumnjam da bi isto bila veća ili najmanje slična.

    Srećno (nam) svima u potrazi za poslom.

  3. Gregor Samsa

    Gregor Samsa

    13. 10. 2020. u 22:23 Odgovori

    Sudeci po mom iskustvu sa nasim IT kadrom, rekao bih da su plate ovde daleko iznad spomenutih u tekstu. Pre par meseci sam trazio ljude za posao u Dubaiju, plata je bila 5k NET, plus placen stan, hrana, sredjena radna dozvola, viza, sve. Ugovor godinu dana, niko zainteresovan.
    Trenutno trazim Java developere, radi se remote, plata je oko 3k neto, ljudi sa 3, 4 godine iskustva mi traze 5, 5.5k.

  4. Nikola

    Nikola

    14. 10. 2020. u 15:03 Odgovori

    Puno bs-a ovde od ljudi koji nemaju pojma o HR. Onih koji znaju sta rade je u Srbiji trenutno 2-3. I bice ih sve manje. Takodje, ovi ljudi ovde nemaju ni odgovarajuce obrazovanje. Za plate postoje ozbiljna lokalna i inostrana istrazivanja, koja naravno i kostaju. Da znaju nesto o HR i rade u ozbiljnim firmama imali bi pristup tome, pa bi i ova predstava ovde izgledala sasvim drugacije. Stoga sve ovo uzeti kao vidjenje nekolicine mediokriteta juniora.

  5. Nikola

    Nikola

    14. 10. 2020. u 15:06 Odgovori

    Autorki i urednistvu: potrazite malo ‘jednacenje suglasnika po zvucnosti’. Obratite paznju posebno na prelazak G u K i naslov teksta. Sramota

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Poreska uprava poziva građane da prijave svoje inostrane prilive – posebno ističu programere i influensere

Poreska uprava Republike Srbije poziva sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Kultura 2.0

Stiže nam nova Vlada – koliko će se ona baviti digitalizacijom i IT industrijom u Srbiji?

Mnogo je toga urađeno u protekle četiri godine, mahom zbog kontinuiteta prethodne Vlade sa kojim se one pre nje i ne mogu baš pohvaliti. Analiziramo koje su to stvari koje bi se mogle naći u novom ekspozeu, a koje se tiču digitalizacije i IT industrije u Srbiji.

Startapi i poslovanje

Uhapšena dvojica državljana Hrvatske u slučaju ‘privredni registar’ – bespravno prisvojili €50.000

Uhapšenima za ovu prevaru određen je pritvor od 48 sati, dok se za trećim licem i dalje traga.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Pobednici OTP Generator konkursa Zanateria i Your Pet World otkrivaju dalje svoje poslovne planove

Pre nešto više od nedelju dana završen je još jedan Generator Gamechanger konkurs, ovaj put u 'online' izdanju. Žiri je i ove godine izabrao najbolje digitalne projekte, a njihove priče vam otkrivamo u nastavku.

Internet marketing

Budućnost digitalnog marketinga se ‘kladi’ na mlade ljude – i zato pazite kako birate praktikante

Da li zaista mladima više nije toliko sexy raditi u marketing agencijama ili situacija nije toliko tragična kakvom je predstavljaju?

Startapi i poslovanje

Kanadski startap Autoklose sa kancelarijama u Beogradu akviziran od strane kompanije VanillaSoft

Autoklose nastaviće svoje poslovanje kao deo kompanije VanillaSoft, jedne od vodećih 'sales engagement' tehnoloških kompanija na svetu.

Startapi i poslovanje

LearnUpon sa kancelarijama u Beogradu osigurao $56 miliona investicije

LearnUpon, kompanija koja u Beogradu zapošljava preko 40 developera, osigurala je manjinsku investiciju od 56 miliona dolara od kompanije za globalni rast Summit Partners.

Gaming

Gejming studio Miracle Dojo ušao u svet gejmifikacije likova igrom PopStar Adventure – glavni junak je Željko Joksimović

Miracle Dojo, beogradski gejming studio, uspešno je objavio svoju drugu video igru - PopStar Adventure. Ovaj poduhvat realizovan je u saradnji sa producentom i pevačem Željkom Joksimovićem, o čemu smo razgovarali sa osnivačem ovog studija. 

Kultura 2.0

Spotify imenovao Httpool kao ekskluzivnog zastupnika za oglasna rešenja na Balkanu

Ova agencija biće na raspolaganju brendovima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i BiH koji žele da se oglašavaju na platformi Spotify.