Mlekomap: Kupuj sveže mleko od domaćih proizvođača, bilo gde u Srbiji!

Višedecenijska kriza u mlečnom govedarstvu, poprimila je krajnje granice kada su srpske mlekare prestale da otkupljuju mleko od domaćih proizvođača. Nemajući kome da prodaju svoje proizvode, neki od njih pribegli su radikalnim merama, te su iz štrajka prosipali na tone mleka i blokirali saobraćajnice. Manja gazdinstva, koja žive od proizvodnje mleka, izmestila su svoju prodaju na ulicu i na društvene mreže.

Upravo preko društvenih mreža, pre izvesnog vremena, proširila se objava jedne porodice iz Vrbasa da je mlekara s kojom sarađuju prestala da otkupljuje njihovo mleko. Saradnja s nekom drugom mlekarom nije bila opcija, jer one uveliko dobavljaju mleko u prahu koje je uvezeno iz Evropske unije. Ipak, uzbunjivanje javnosti je dobro prošlo, a domaćinstvo je uspelo da opstane.

Mlekomap broji preko 260 registrovanih proizvođača, a kupcima se “ne zna broj”

Gorepomenutu objavu porodice iz Vrbasa podelio je i Aleksandar – programer zaposlen u kompaniji Quantox Technology – a video ju je Miloš, takođe programer i edukator u organizaciji Green Friends. Profesionalna interesovanja i aktivizam, prirodno su spojili ova dva mlada čoveka i oni su odlučili da zajednički pronađu rešenje kojim će pomoći poljoprivrednicima u mlečnom govedarstvu da opstanu u teškoj situaciji koja ih je zadesila.

Nakon nekoliko sedmica osmišljavanja, implementacije i testiranja, osmislili su Mlekomap – besplatnu platformu za pronalaženje i dodavanje proizvođača mleka koji prodaju “na flašu”. Platforma je koncipirana kao mapa na kojoj se nalaze okvirne lokacije gazdinstava, gde zainteresovani mogu pronaći prodavce, a gazdinstva predstaviti svoju ponudu. A, jedini uslov korišćenja su registrovano poljoprivredno gazdinstvo i domaćinsko ponašanje!

Nakon lansiranja Mlekomapa, osnivači su ga podelili na svim društvenim mrežama, ubrzo su se zainteresovali i mediji, pa je u veoma kratkom roku platforma stekla veliki broj korisnika, kako gazdinstava, tako i kupaca. O svim ostalim pojedinostima, razgovarali smo sa jednim od osnivača, Aleksandrom Džavrićem, koji je se bavi kontaktima sa gazdinstvima, promocijom sajta i testiranjem same platforme.

Aleksandar je istakao da Mlekomap trenutno ima oko 260 registrovanih domaćinstava, a da kupcima, kako kaže, ne znaju tačan broj. Međutim, uzevši u obzir da je njihova “mapa” ostvarila preko 40 hiljada jedinstvenih pregleda, on veruje da se broj kupaca već meri u hiljadama. A, na pitanje kako su motivisali gazdinstva da pristupe platformi, on odgovara:

Proizvođače smo motivisali jednostavnim načinom registracije, pristupačnošću preko naših odgovora putem kontakt forme i preko društvenih mreža kao i time što je platforma besplatna. Do velikog broja gazdinstava smo došli putem društvenih mreža, naročito Facebook-a, koji se do sada koristio i kao ‘online’ pijaca za mlečne proizvode “na malo”.

Što se tiče rasprostranjenosti platforme po mestima u Srbiji, aktivni korisnici su prisutni duž cele zemlje, od Karavukova kod Odžaka pa sve do Gornjeg Žapskog kod Bujanovca. A, kako naš sagovornik ističe, imaju čak i nekoliko gazdinstava sa severa Kosova i Metohije.

S obzirom na to da većina regiona ima dobru pokrivenost, Aleksandar nije želeo da izdvoji nijedan konkretno, ali kao jedini izuzetak navodi niški i pirotski okrug kao i delove KiM koji se nalaze južno od reke Ibar, gde još uvek nemaju nijedno gazdinstvo na mapi.

Platforma ostaje besplatna do daljnjeg, jer altruizam nema cenu!

Potom, Aleksandar nam je ispričao kako je sve počelo i šta ih je motivisalo da se upuste u realizaciju Mlekomapa. Kako kaže, na to ih je nagnala muka koja je zadesila proizvođače, zbog čega nisu mogli da budu samo nemi posmatrači, već su iskoristili priliku da pruže svoj skromni doprinos. Samim tim, glavni cilj im je bio da što više gazdinstava pronađe svoje kupce i sačuva svoje porodične biznise:

Od malena gledamo kako mnoge stvari oko nas propadaju i večito ostajemo nemi posmatrači. Znate onaj osećaj sreće i ponosa kad znate da ste nekome pomogli u nevolji? To je najbolji motiv.

LinkedIn, Facebook i ostale društvene mreže su pružile moć nama, “običnim ljudima” da delimično ili u potpunosti rešimo probleme svojih sugrađana, i to pre svega zahvaljujući empatiji koju gaje drugi naši sugrađani. Mi tu dođemo samo kao most između njih. Za nas ne može puno lepše.

Za kraj, pitali smo našeg sagovornika koji su njihovi planovi za budućnost Mlekomapa, da li planiraju da prošire mrežu korisnika, i eventualno monetizuju platformu. Takođe, interesovalo nas je da li će biti izmena na samoj platformi, a na sve to, on nam je odgovorio na sledeći način:

Naš prvobitni cilj je bio da za nekoliko meseci dođemo do sto gazdinstava nakon čega bismo imali i finalnu verziju platforme koju bismo samo pomalo održavali po potrebi. Međutim, nakon samo četiri ili pet dana rada platforme, uspeli smo da probijemo taj cilj pa nam više ta brojka i nije merilo.

Što se tiče monetizacije, tu smo rešili da zauvek ostavimo besplatno, a da eventualni vid monetizacije bude kreiranje sličnih mapa za strana tržišta ukoliko se pokaže interesovanje ozbiljnih ljudi iz drugih zemalja.

Što se tiče izmena na Mlekomapu, Aleksandar je istakao da će biti uneti dodaci poput ocena, komentara, ćiriličnog pisma kao i “isticanja” gazdinstava koja omogućavaju kupcima stalnu proveru kvaliteta i sertifikata pri radu. Sve to, zavisiće od feedback-a korisnika, jer je platforma napravljena, pre svega, zbog i za njih.