Malenica: Razvoj veštačke inteligencije nije uticao na otkaze u IT industriji

Mislav Malenica: Razvoj veštačke inteligencije nije uticao na otkaze u IT industriji

Mislav Malenica, osnivač AI startapa Mindsmiths i potpredsednik organizacije Cro AI, na ovogodišnjem Weekend Media Festivalu bio je jedan od panelista, a u intervjuu za Netokraciju objasnio je zašto veštačka inteligencija ne može zameniti ljude i kako takav stav štetno utiče na njen razvoj.

Opšte je poznato da na našim prostorima javno mnjenje lako osudi i odmah vidi negativne aspekte novih tehnologija, čak i pre nego što se s njima istinski upozna. Za taj sentiment gnušanja nad nepoznatim u velikoj meri odgovorni su masovni mediji koji za cilj imaju senzacionalizam, a ne pružanje činjeničnih i naučno utemeljenih informacija.

Zato je skorašnji hype oko veštačke inteligencije brže-bolje izazvao strah, pa nauka nije imala dovoljno prostora da se izjasni, te široj publici na egzaktan način predstavi vrednosti koje pomenute tehnologije mogu doneti društvu. Iza čuvenog pitanja “da li će nas veštačka inteligencija zameniti”, krije se mnogo opasniji problem, a to je stvaranje jaza između onih koji tehnologiju stvaraju i onih koji o njoj beskrajno raspravljaju.

Dok neka hrabrija društva stvaraju, preuzimajući rizik od neuspeha, kod nas se i dalje govori o benefitima i manama veštačke inteligencije uz privid da se odista nešto radi. To ljuti nauku, koja je u okviru svojih krugova odavno prevazišla nivo rasprave. Ona godinama unazad stvara tehnologija zasnovane na AI tehnologijama i svesna je toga da je ovakvi ignorantski stavovi vraćaju unazad,sprečavajući da njena dostignuća brže dobiju svoju primenu u društvu.

Ovakvog stava je i Mislav Malenica – naučnik sa 19 godina iskustva u bavljenju veštačkom inteligencijom, osnivač startapa Mindsmiths i predsednik organizacije Cro AI – koji smatra da najveća bojazan preti od toga “da ćemo se probuditi za 10 godina i shvatiti da smo danas bili kukavice, da nismo bili ljudi otvorenog uma spremni da uđu u nepoznato i vide šta mogu da urade sa novim alatom”.

Svoje razmišljanje o pomenutoj temi, on je izneo na ovogodišnjem Weekend Media fetsivalu, u okviru panela “AI – tko, što, kada, zašto?” čijim povodom smo ga pozvali da, u intervjuu koji sledi, našim čitaocima razruši predrasude vezane za veštačku inteligenciju i ukaže na benefite koje ova tehnologija već uveliko ima na razvoj civilizacije.

Otkazi u IT-ju nisu posledica razvoja veštačke inteligencije

Svedoci smo masovnih otpuštanja u IT industriji koja su se dogodila tokom prve polovine ove godine. Istovremeno, možemo posvedočiti i svepristunoj tvrdnji da su za otkaze zaslužni alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji koji su zamenili neka od tradicionalnih zanimanja. Premda sve to može zvučati uverljivo nekome ko nije dovoljno upućen, Mislav smatra da je u pitanju “čista izmišljotina”, te da je po sredi nešto sasvim drugo:

Kontrakcija ekonomije je nešto što se događa u svim industrijama, a IT je najviše pogođen jer je ‘bubble’ zapošljavanja bio ogroman, ali ne i podržan ostvarenim rezulatima. Istina je da su na makro nivou vrednosti i evaluacija tehnoloških kompanija bile prenaduvane, jer se očekivao sve veći i veći rast. Investitori koji su ulagali u njihov posao tvrdili su da se takve evalucije neće skoro ponoviti i da treba iskoristiti momentum.

Jednostavno, svi su bili previše optimistični, a kada se tržište okrenulo, morali su da srežu troškove i došlo je do gomile otpuštanja. Ja na području veštačke inteligencije službeno radim već 19 godina, a neformalno skoro 25, još od srednje škole, i ne mogu sebe da zamislim da otpuštam ljude jer su zamenjivi AI alatima. To je čista izmišljostina.

Svakako, on može da zamisli da ovakve teorije u javnost plasira neko ko nikada nije imao susret sa sličnim alatima, ali i preduzetnike koji su se u javnosti do skoro isticali svojim dostignućima, pa sada traže izgovore da opravdaju poslovne neuspehe. Međutim, ljudi koji se bave naukom pouzdano znaju da je veštačka inteligencija tu da pomogne, a ne zameni ljudsku delatnost. Tu tvrdnju dočarao je primerom iz poslovanja vlastitog startapa:

Na svakom poslu učimo nove alate, koji nas čine bržim i efikasnijim, ali to ne znači da nas oni menjaju. Moja kompanija, Mindsmiths, bavi se hibridnim organizacijama koje proizvode digitalne zaposlene, kako bi pružile uslugu kakva do sad nikada nije pružena. Takav zaposleni, svakako, neće zameniti pravog čoveka, ali će unaprediti njegovu delatnost. Uzmimo primer lekara.

Naš cilj nije da napravimo “digitalnog doktora”, već njegovog asistenta koji će paziti na pacijenta i kada napusti bolnicu. Pratiće vitalne signale, davati savete, a kada primeti da nešto nije kako treba, alarmiraće doktora na vreme. Dakle, nije cilj zameniti doktora, već rasteretiti ga gluposti. Okrenuti se prevenciji, gledati kako da se osoba ne razboli. A, do sada to nije bilo moguće bez veštačke inteligencije.

Imajući svakodnevno blizak kontakt sa razvojem ove i sličnih tehnologija, kada ga neko pita da li će veštačka inteligencija zameniti čoveka, Mislav zna da je reč o laiku ili nekome zadojenom populističkim naslovima u novinama. S druge strane, ljudi koji shvate da je ova tehnologija tu da unapredi iskustva i pruži usluge koje su do sada bile nezamislive, imaće priliku da profitiraju.

‘Digitalna bića’ prepoznaju problem i proaktivno rade na njegovom rešavanju

Naš sagovornik oduvek je u duši bio naučnik. Preduzetništvo je video kao najbolji način da se aktivno bavi naukom, na brz način, kojim dotiče svet. Pre 20 godina, najzanimljivije mu je bilo da čita naučne radove koje je nalazio na internetu. I dok su drugi u to vreme programirali video igrice, on je programirao digitalna bića, a šta su ona tačno, Mislav nam je objasnio na sledeći način:

Dok sam bio u srednjoj školi, sve je to bilo na bazičnom nivou ali me je uvek zanimalo šta je to što nas čini ljudima. Stoga sam istraživao kako da naučim ta svoja digitalna bića da traže hranu, izbegavaju bol i nađu način da prežive. Kada sam upisao Fakultet elektrotehnike i računarstva u Zagrebu i otkrio da postoji čitavo područje veštačke inteligencije, jednostavno sam znao da je upravo to ono ko sam ja i što me istinski zanima.

Međutim, istovremeno je shvatio da profesori i asistenti na fakultetu nisu duže u ovom području od njega. Kasnije, do istog saznanja došao je kada se zaposlio na institutu “Ruđer Bošković” i uverio se da njegovi tadašnji šefovi, takođe, nemaju više iskustva. Zato se, već tada, uverio da je veoma važno znanja načiniti dostupnim svima i primenjivim svuda u svetu. I onda ga je obuzela ideja da bi najefikasnije bilo imati najbolju verziju vešačke inteligencije koja će imati mentorsku ulogu u sticanju dodatnih znanja i veština koje su neophodne za dalji napredak u bilo kojoj oblasti:

To je ono čime se Mindsmiths danas bavi – proizvodnja digitalnih bića koja mogu da pokažu tri osnovne karakteristike. Prva je da imaju ekspetrizu, najbolje znanje kako ne bismo uzalud trošili vreme u dalje objašnjavanje pojmovne stvarnosti.

Druga je da poznaju korisnika i sa njime razvijaju odnos kako bi što efikasnije pristupila njegovom problemu. Treća, najbitnija, stavka je da pokažu da im je stalo. Da ne čekaju da im se korisnik obrati, već sama da prepoznaju emocijalno stanje i trenutak da proaktvino priskoče u pomoć.

Dakle, digitalna bića su softverski programi koji žive u cloud-u, programirani da na osnovu prikupljenih podataka prate korisnika i reaguju na njegove potrebe. Mindsmiths klijentskim kompanijama pruža proaktivna rešenja za probleme koje imaju njihovi korisnici, bilo da je u pitanju obrazovna ustanova, bolnica ili telekomunikacioni sistem. Kanali preko kojih digitalna bića ostvaruju komunikaciju su oni koje koristimo u svakodnevnom životu – email, ali i druge telekomunikacione aplikacije pristune na tržištu. Za razliku od običnog chatbot-a, ovi pametni programi umeju da razumeju emociju i korisničke potrebe.

U okviru panela “AI – tko, što, kada, zašto?”, na 16. Weekend media festu, Mislav Malenica dao je svoje viđenje veštačke inteligencije i njenog uticaja na čoveka. Pored Mislava, na panelu su učestvovali i Boris Debić (ZŠEM AI:X:LAB) i Joško Mrndže (Google). Pixsell

Zakonske regulative sputavaju razvoj AI tehnologija

Upravo zahvaljujući toj ljudskosti implementiranoj u ove alate, Mislav je svedočio veoma pozitivnim reakcijama korisnika obolelih od hroničnih bolesti koji su se zbog prisustva digitalnog bića a osećali bolje. Sve to podstaklo ga je na jedan, moglo bi se reći, provokativan stav u svetu tehnologije:

Vreme naučnika veštačke inteligencije završeno je pre 10 godina. Vreme inženjera je upravo završeno. Sada je došlo vreme humanista! Sada je vreme ljudi koji mogu da osmisle biznis model, lekara, novinara, pa i političara koji mogu da nauče veštačku inteligenciju.

U Mindsmiths-u zaposleno je čak 40% humanista, jer Mislav veruje da nisu ništa postigli ukoliko ne umeju da dotaknu čoveka na emotivnom, ljudskom nivou. U svom timu ima zaposlene psihologe, sociologe, novinare, ekonomiste, pa i jednog bivšeg policajca.

Zato smatra da je od krucialnog značaja da humanisti nauče da implementiraju veštačku inteligenciju u svoja znanja, jer će upravo oni potencijalno kreirati budućnost koju ćemo živeti. Ipak, Milisav je stava da humanističku misao ne treba trošiti na bespotrebne rasprave i moralisanje oko upotrebe veštačke inteligencije. Po njegovom mišljenu, to je gubitak vremena i politika bi trebalo da dođe poslednja. Barem u ovom slučaju:

Evropske regulative služe kao distrakcije. Mi tokom tehnološke ekspanzije nismo uspeli da proizvedemo nijednog digitalnog diva. Za razliku od Azije i Amerike, koje se nisu ograničavale zakonima i regulativama, a sada su potisnule stari kontinent kada su u pitanju tehnološka dostignuća.

Najzad, da bi veštačka inteligencija promenila svet, Mislav je u okviru svog delanja u Cro AI istakao dve vrednosti koje treba staviti ispred svih regulativa: zajednicu i edukaciju. Naime, treba okupljati “ljude sa čudnim mozgovima” koji nisu slomljenog duha i spremni su da budu evanđelisti koji će edukovati studente, učenike i sve one spremne da uče o novim tehnologijama. Tu nikakvi zakoni ne mogu pomoći, naprotiv samo će usporiti put napretka.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Vega IT ulaže €1.000.000 u osnivanje novog startapa Thrivea

Kao nastavak globalnog širenja poslovanja, kompanija Vega IT najavila je novi poslovni poduhvat. Ovog puta, rade na razvoju inovativnog HR SaaS rešenja pod imenom Thrivea.

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Novost

Sve što treba da znate o aplikaciji Agencije za privredne registre

APR je uveo aplikaciju za sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja za 2023. godinu, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Za vas smo izdvojili najvažnije pojedinosti vezane za njeno korišćenje.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Novi GapMinder Fond II s kapitalom od €80 miliona targetira i srpske startape!

GapMinder Ventures, VC fond koji je dosad primarno ulagao u tehnološke kompanije iz Rumunije, pokreće GapMinder Fond II, investicioni paket od 80 miliona evra koji će biti alociran i na širem istočnoevropskom regionu, pa tako i Srbiji i Hrvatskoj.

Tehnologija

SEO Spam: Kako su AI generisani advokati pokušali da prevare Netokraciju?

Razvojem veštačke inteligencije cyber kriminalci postaju sve veštiji, a napadi sve maliciozniji. Donosimo vam priču o tome kako smo uspeli da raskrinkamo jedan takav pokušaj ucene.

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.

Mobilno

Uživo praćenje prevoza u Beogradu od danas na Google mapama!

Google je u okviru svoje aplikacije mapa na pametnim telefonima omogućio praćenje javnog prevoza u realnom vremenu za našu prestonicu.

Digitalni mediji

Vladimir Kovač: Iz zajednice se regrutuje radna snaga, zato kompanije treba da budu deo događaja

Zrenjaninski hotel Vojvodina tradicionalno će krajem aprila ugostiti još jednu DigiTalk konferenciju i edukaciju posvećenu e-trgovini. O važnosti održavanja ovakvih događaja za kreativnu, digitalnu i IT zajednicu, razgovaramo sa jednim od osnivača i organizatora konferencije.

Intervju

Bosch inženjerski centar u Srbiji zapošljava IT stručnjake koji razvijaju rešenja za auto industriju

Ubrzani razvoj 'automotive' industrije i okretanje u smeru sve veće integracije digitalnih rešenja, otvorile su jedno sasvim novo poglavlje za tehnološke i IT kompanije. Jedan od lidera u razvoju digitalnih rešenja za auto industriju je i kompanija Bosch, čiji IT sektor u Srbiji zapošljava više od 400 stručnjaka.