Milenijalce još kao i razumemo, ali šta je sa generacijom Z?

Milenijalce još kao i razumemo, ali šta je sa generacijom Z koja dolazi?

Da su milenijalci najzahtevnija ciljna grupa mnogim brendovima uverili smo se na primeru mnogobrojnih kampanja iz sveta i regiona. Ponašanje ove generacije bila je tema panel diskusije koja je pronašla svoj put do Weekend Media Festivala, dok su panelisti tokom jednočasovne rasprave pokušali da objasne bihevioralne karakteristike pripadnika generacije Z, ali i kako im pristupiti kada je oglašavanje u pitanju.

weekend-milenijalsi
Sledeća generacija zahtevaće dinamičnije praćenje tržišta, smatraju panelisti (Foto: Weekend Media Festival)

Glavna tema panela na kome su učestvovali Ivan Janičić Westerveen (Publicis One), zatim Nataša Mohorč Kejžar (Ipsos), Katarina Pribičević (McCann) i Marija Matić (Direct Media) odnosila se na komunikaciju kompanija sa milenijalcima na osnovu detaljnih podataka koja su donela brojna istraživanja – a posebno u regionu.

Na pitanje voditeljke panela, Ive Šulentić, kako komunicirati sa milenijalcima – prvi se oglasio Ivan koji je istakao da je reč o generaciji koja pruža veliki broj prilika za kreiranje kvalitetnih i originalnih kampanja, ali da je u isto vreme izuzetno izazovno komunicirati sa njima, čineći da se uloženi trud na kraju može itekako isplatiti.

Nadovezavši se na Ivanovo izlaganje, Nataša kaže da je u pitanju grupa ljudi koja tačno zna šta želi, kao i da komunikacija sa njima ume da bude izuzetno komplikovana usled ogromnog broja podataka kojima su svakodnevno izloženi. Da li se pak istraživanja i podaci sa Zapada o društvenom životu milenijalaca mogu koristiti i lokalno, Katarina ističe da mladi širom sveta, ali oni koji žive u Srbiji, imaju nešto zajedničko iako nisu odrastali u istim uslovima. Međutim, razlike su ipak evidentne:

Ono što je u Srbiji interesantno jeste da je prodica daleko važnija nego recimo na Zapadu. Bitno je zasnovati svoju porodicu sa partnerom što je jedna od prve tri želje mladih u zemlji i to ih razlikuje od nekih ranijih generacija. Ukoliko govorimo o političkoj situaciji koja je u regionu uvek aktuelna, oni pak nisu previše zainteresovani za istu i mnogo su odgovorniji u odnosu na prethodnu generaciju, važno im je radno i socijalno okruženje.

Milenijalci i brendovi – love/hate relationship

Kada je reč o Srbiji, Katarina navodi bitan podatak koji ukazuje na to da bi politika svakako interesovala milenijalce u Srbiji ukoliko bi im država obezbedila radno mesto. Ipak, političke teme ne interesuju ovu grupa građana – ponajviše usled zastarelog komuniciranja. „Ukoliko bi im obezbedili virtuelne kutije za glasanje, svakako bi se povećala izlaznost na izborima“, Ivan dodaje.

Iako ih karakteriše digitalno okruženje, učestalo korišćenje mobilnih telefona i Interneta, Milenijalci sa ovih prostora su više okrenutiji tradicionlanim vrednostima ukoliko ih poredimo sa onima iz različitih delova sveta, te smatraju da su njihovi roditelji pravi heroji. Marija Matić iz Direct Medie ocenjuje da ova generacija odrasta u medijskom okruženju te da su oni centar medijskog sveta, oni kreiraju vest, oni su vest:

Digital je ono što ih određuje i što ih najviše interesuje. YouTube im je novi Google, a ovaj servis najviše koriste za pregledanje raznih tutorijala, dok su društveni mediji odavno postali glavno mesto za prikupljanje informacija.

publika-weekend-
Centralni panel drugog dana WMF konferencije potvrdio je veliko interesovanje brendova za nastup prema milenijalcima (Foto: Weekend Media Festival)

Ključan segment panela svakako se odnosio na komunikaciju između brendova i milenijalaca. Ivan kaže da ova generacija najviše voli one brendove koji ih direktno uključuju u projekte i kampanje, povezujući ih još bolje sa proizvodima i uslugama. Brendovi ih moraju integrisati u svoju komunikaciju, zaključuje on:

Potrebno je stvoriti istinsku i originalnu priču, a ona mora da bude: relevantna, iskrena i korisna na današnjem velikom igralištu ako hoćete da parirate konkurenciji koja takođe hoće da privoli Milenijalce.

Imamo li prevelika očekivanja od generacije Z – koja nam tek dolazi?

Zaključivši da odnos za milenijalcima treba negovati i približiti se njihovim interesovanjima, panelisti su jednoglasno ocenili da pomenuta generacija više voli male, lokalne brendove i nešto što doživljavaju kao svoje – oni imaju potrebu za srećom, a brendovi se moraju postaviti tako da im budu partneri u toj potrazi za srećom.

Panelisti su se dotakli i teme o kojoj će se tek pričati, a koja se tiče generacije čije „vreme“ tek dolazi – generacije Z. Odnos prema njihovim potrebama zahtevaće još dinamičnije praćenje trendova na tržištu, a kompletan know-how moraće da se promeni, zaključuju oni.

wmf_pulse

Brendovi se već sada moraju okrenuti ka razmatranju osobina i karakteristika nadolazeće generacije, koju trenutno čine deca u osnovnim školama. Ukoliko se osvrnemo na njihova interesovanja umotana u tehnološki napredak, nema sumnje da će se sa njima komunicirati kroz igre i gejming – a oni će verovatno biti i prva globalna generacija koja neće imati barijere po pitanju želja i mogućnosti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?