Gde brendovi greše kada su srpski milenijalci u pitanju?

Gde brendovi greše kada su srpski milenijalci u pitanju?

U vreme kada je personalizacija uzela toliko maha da na svetu ne postoje dva ista mobilna telefona, priča o generalizaciji ljudi samo na osnovu godine rođenja zvuči pomalo apsurdno. Povrh toga, zajednice same sebe uvek definišu iznutra, a ne spolja. Ipak, istorija nas demantuje, jer postoje neke karakteristike koje definišu čitave generacije, s obzirom na politički i društveni kontekst u kome su stasavale i koji ih je oblikovao, a koga ponekad čak ni sami pripadnici tih generacija nisu svesni.

milenijalci

Ključno obeležje milenijalaca je njihov odnos sa tehnologijom. Oni su najobrazovanija generacija u istoriji i prva digital native generacija – generacija koja traži iskustva i pristup, ne vlasništvo. Oni su stvorili ekonomiju deljenja. Zahvaljujući ovoj generaciji, kompanije poput Ubera i Airbnba postale su multimilionske kompanije.

I dok su milenijalci u svetu dobro poznati zvuk dial-up priključivanja na Internet već uveliko slušali početkom devedesetih, kod nas je Internet došao tek početkom 1996. Ovo je, inače, jedan od razloga zbog koga se smatra da su milenijalci u Srbiji nesto mlađi nego milenijalci u svetu. Ako ne računamo Nike Air Max patike, pesmu „Macarena“ i druge stvari koje su obeležile godine njihovog odrastanja i u svetu i kod nas, domaći milenijalci imali su, nažalost, nešto drugačiji društveni kontekst u kome su odrastali – sankcije, rat, protesti… Ta iskustva su naše milenijalce uveliko oblikovala na poseban način.

Pravi heroji – roditelji

Na prvom mestu su učinila to da domaći milenijalci svojim herojima smatraju svoje roditelje koje su gledali kako se muče tih godina, a ne poznate ličnosti, kako je to obično slučaj kod milenijalaca u svetu. U vezi s tim, milenijalci u Srbiji istinskim uspehom smatraju samo uspeh nastao iz borbe – posebno poštuju svakoga ko je „ni iz čega napravio nešto“, dok svako ko je imao bilo kakvu pomoć ka ostvarivanju uspeha ne zaslužuje njihovo poštovanje. Takođe, oni koji uspeju da dobro izbalansiraju između karijere i porodice su istinski heroji za milenijalce.

Druga značajna posledica odrastanja u političkom i društvenom kontekstu u kome su odrastali naši milenijalci jeste da su oni zaista skromni u svojim željama i ambicijama. Stabilan posao, redovna primanja, porodica i letovanje u Grčkoj su život o kome maštaju milenijalci u Srbiji. Iako se ove želje i ambicije umnogome razlikuju od želja njihovih vršnjaka u svetu, suština njihovih želja je ista svuda – imati pravo na dostizanje sreće u životu i biti srećan. Milenijalci u Srbiji smatraju da čovek treba da se trudi da bude srećan, a da je nužan uslov sreće da nema velikih briga, kao i da je za sreću potrebno jako malo.

milenijalci_1
Kao ni milenijalci u svetu, ni srpska generacija Y ne može bez svog mobilnog telefona (Izvor: Direct Media)

Ono u čemu su domaći milenijalci rame uz rame sa svojim vršnjacima u svetu je svakako upotreba tehnologije i apsolutna zavisnost od Interneta. Oni percipiraju mobilni telefon kao deo ruke i „životnog saputnika“, a za njih mobilni telefon, uglavnom, znači – Internet. Tokom naših istraživanja nekoliko puta smo čuli od ispitanika da kad nemaju Internet ne znaju šta da rade sa mobilnim telefonom:

Ja bukvalno nigde ne idem bez telefona. Jednom kada nisam imala net, skrolovala sam po podešavanjima. Kad anemam net ili kad ne mogu barem neki Wi-Fi da uhvatim, bukvalno ne znam šta ću sa telefonom. Realno, kad kažem telefon, mislim na Internet.

Ne moram da vam kažem da su društvene mreže najlakši način da dođete do milenijalaca – čak 98% naših ispitanika ima profil na bar jednoj društvenoj mreži. Osim što provode veliki deo dana na Facebooku, Instagramu, Snapchatu i drugim mrežama iz straha da nešto ne propuste (FOMO), njima te mreže služe i za informisanje, kao i za istraživanje novih mesta, događaja, iskustava – gde izaći, gde kupovati i slično.

Nepisana pravila

Youtube, međutim, posmatraju kao novi Google i na njemu traže informacije kako nešto da urade ili nauče. Zanimljivo je da oni čak i u okviru konzumacije društvenih mreža imaju neka svoja pravila – na Facebook se ne stavlja više od 10 fotografija odjednom, WhatsApp je za mlađe a Viber za starije, muškarci moraju devojkama da pošalju duplo više emoticona nego devojke njima itd.

Na YouTubeu možeš sve da naučiš. Ja sam tamo naučio kako da dresiram kera, a razmišljam sledeće godine da preko klipova naučim da sviram gitaru.

Opšti zaključak i preporuka brendovima koji žele da uspostave dobru komunikaciju sa milenijalcima je da moraju biti partneri milenijalaca u njihovoj potrazi sa srećom, pružiti im dobra iskustva i uvek davati dodatnu vrednost njihovom životu. Svi dalji uspesi i neuspesi u komunikaciji sa ovom generacijom zavise od ispunjavanja ovih osnovnih uslova.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Regruteri nam otkrivaju koje su trenutno najtraženije pozicije u IT-ju

Kako bismo saznali koji kadrovi su trenutno najpotrebniji domaćoj tehnološkoj industriji kontaktirali smo predstavnike agencija FatCat Coders, ManpowerGroup i Omnes Group. U nastavku teksta slede njihova iskustva.

Startapi i poslovanje

Poreska uprava poziva građane da prijave svoje inostrane prilive – posebno ističu programere i influensere

Poreska uprava Republike Srbije poziva sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Startapi i poslovanje

Uhapšena dvojica državljana Hrvatske u slučaju ‘privredni registar’ – bespravno prisvojili €50.000

Uhapšenima za ovu prevaru određen je pritvor od 48 sati, dok se za trećim licem i dalje traga.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

LearnUpon sa kancelarijama u Beogradu osigurao $56 miliona investicije

LearnUpon, kompanija koja u Beogradu zapošljava preko 40 developera, osigurala je manjinsku investiciju od 56 miliona dolara od kompanije za globalni rast Summit Partners.

Gaming

Gejming studio Miracle Dojo ušao u svet gejmifikacije likova igrom PopStar Adventure – glavni junak je Željko Joksimović

Miracle Dojo, beogradski gejming studio, uspešno je objavio svoju drugu video igru - PopStar Adventure. Ovaj poduhvat realizovan je u saradnji sa producentom i pevačem Željkom Joksimovićem, o čemu smo razgovarali sa osnivačem ovog studija. 

Kultura 2.0

Spotify imenovao Httpool kao ekskluzivnog zastupnika za oglasna rešenja na Balkanu

Ova agencija biće na raspolaganju brendovima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i BiH koji žele da se oglašavaju na platformi Spotify.

Kultura 2.0

Stiže nam nova Vlada – koliko će se ona baviti digitalizacijom i IT industrijom u Srbiji?

Mnogo je toga urađeno u protekle četiri godine, mahom zbog kontinuiteta prethodne Vlade sa kojim se one pre nje i ne mogu baš pohvaliti. Analiziramo koje su to stvari koje bi se mogle naći u novom ekspozeu, a koje se tiču digitalizacije i IT industrije u Srbiji.

Kultura 2.0

Zbog globalne pandemije zavoleli smo kuvanje, a Klopica.rs olakšava nam sam proces dostavljanjem svežih namirnica

Klopica.rs predstavlja servis za dostavu svežih, domaćih namirnica za pripremu 'restoranskih' recepata. U nastavku teksta otkrivamo kako ovaj servis zapravo funkcioniše i kome je namenjen.

Kultura 2.0

Zašto ništa nije originalno – i zašto je to sasvim ok?

Tekst pred vama predstavlja ilustraciju dinamike tima agencije Flexis, koja se zasniva na jednostavnoj istini: mi odgovore nalazimo u miksu ideja, stavova i različitih perspektiva 'account' i dizajn tima, svesni da jedni bez drugih ne možemo. A i ne želimo.