Ko su zapravo 'domaći' milenijalci i ima li para od njih?

Ko su zapravo ‘domaći’ milenijalci i ima li para od njih?

Ko o čemu, mi o milenijalcima. Ovaj 'buzzword' uveliko je osvojio domaću advertajzing scenu, a pored toga što izgleda lepo na prezentacijama za klijente, ono nešto i znači. Šta tačno, probali smo da saznamo na prvom panelu koji je posvećen generaciji Y u Srbiji, a koji je u toku jučerašnjeg dana zauzeo centralno mesto na Digital Day konferenciji.

milenijalci
Istok Pavlović vodio je panel o milenijalcima u Srbiji (Foto: Stefan Đaković)

Velika sala Doma omladine bila je mala da ugosti sve zainteresovane koji su želeli da čuju ko su zapravo millennialsi tj. milenijalci (ako ćemo po Klajnu). Panel pod nazivom „Understanding the digital media habits of the Millenials“ vodio je Istok Pavlović (Frame), a njemu su se na bini pridružili Danijela Đorđević (Sberbank), Marija Matić (Direct Media), Brendan Gahan (Epic Signal) i Herbert Schoeberl (Telenor).

Srpski milenijalci tradicionalni

Pre nego što su panelisti otvorili diskusiju predstavnici agencije Direct Media podelili su sa publikom rezultate istraživanja o milenijalcima koje su nedavno sproveli, a koji su pokazali nekoliko ključnih karakteristika koje izdvajaju „domaće“ milenijalce od onih o kojima čitamo u stranim marketinškim časopisima. Marija Matić, Media Planning direktora u ovoj agenciji prokomentarisala je rezultate istraživanja za Netokraciju:

Iako su milenijalci liberalniji od svih prethodnih generacija, oni u Srbiji veoma pridaju značaj tradicionalnim vrednostima. Oni vrednuju porodicu, lojalnost, a pravi heroji za njih su njihovi roditelji. U svakoj komunikaciji traže autentičnost, pa bi brendovi trebalo da teže personalizaciji i iskrenosti pre svega. Za razliku od svih prethodnih generacija koje su definisali određeni događaji u istoriji, naše milenijalce je definisala digitalna era i to daje prostora generalizaciji u tumačenjima ove generacije.

panel2
Glavni zaključak panela: Milenijalci nisu samo jedna grupa ljudi, u pitanju je raznovrsna generacija koja sama kroči sebi put.

Marija ističe da je ova generacija daleko kompleksnija te da u njoj egzistira nekoliko podgrupa (Green Millennials, Millennials Mom, Anti Millennials, Gadget Guru Millennials, Old school Millenials i drugi). Potraga za srećom, kao univerzalni princip kojim teže, konstantno je prisutna u rezultatima ovog istraživanja što se poklapa sa načelima generacije za čije se pripadnike kaže da su rođeni između 1980. i 2000. godine.

Stvarate li vrednost za te vaše milenijalce?

Kada i govorimo o generaciji Y i marketingu jedno je sigurno – naše proizvode i usluge više ne možemo oglašavati tako što se deremo i vičemo kako smo najbolji, kao nekakav ulični prodavac. Naprotiv, ukoliko danas želimo da dopremo do ovih ljudi to ćemo najbolje uraditi ukoliko im ponudimo kvalitetan sadržaj koji sa sobom nosi nekakvu vrednost. Sve suprotno od toga i naše oglašavanje pada u vodu.

Kada i napravimo parče dobrog contenta, postavlja se pitanje gde ga i kako plasirati? Schoeberl ističe kako su nedavna istraživanja koja je sproveo Telenor u Srbiji pokazala kako 80% milenijalaca poseduje pametni telefon, pri čemu oni mlađi čak i do 90%. Internet je u njihovom slučaju zamenio tradicionalne telco servise, a tamo gde je pre samo par godina email bio apsolutni broj jedan kada je komunikacija u pitanju, Viber i Facebook Messenger osvojili su najveći deo tržišta te slobodno možemo reći da drže monopol.

Bitch please, I am the news.

I vrapci na grani već znaju da mlade tradicionalno poimanje vesti apsolutno ne dotiče, te da se takvo shvatanje pokazalo i kao najveća pretnja medijima u protekloj deceniji. Jednostavno, vesti su dosadne i malo koga briga za nešto što se desilo na drugom kraju planete. Pa čak i u sopstvenom gradu ako je suditi po poslednjim događajima.

No, daleko od toga da mladi ne konzumiraju informacije. To su za njih vesti, inside info o njihovim omiljenim YouTuberima, web idolima i influenserima koje prate. Danijela kaže da su stariji milenijalci i dalje ti koji vole da iskopaju vest na Internetu, dok mlađi žele da one dođu do njih (što bi rekla ekipa Dnevnjaka, „Bitch please, I am the news“). Iako su portali kao što su Blic i B92 praćeni od strane mladih u Srbiji, oni takođe traže i zabavan sadržaj, ali često ocenjuju takve sajtove kao previše spore – oni traže informacije odmah i žele komunikaciju koja se odvija u datom trenutku.

Milenijalci su danas, a već sutra…

Umogome, milenijalci prate razvoj tehnologije, a sama tehnologija iznedrila je i generaciju Z koja dolazi odmah posle milenijalaca. Oni se nazivaju digital natives jer su rođeni sa mobilnim telefonima i stalno su povezani. Oni još uvek nisu platežno sposobni, ali biće za koju godinu. Milenijalci su ti koji u ovom trenutku diktiraju marketinške trendove i da, naše poruke moraju biti prilagođene različitim kanalima i različitim formatima koji isti ti kanali nude. Ovo nije budućnost, ovo je sadašnjost. Ono što dolazi nakon milenijalaca… moraćemo mi još puno da posmatramo i učimo od mlađih.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?