Da li je Metaverse ipak budućnost interneta? Pitali smo eksperte iz Web3 sveta - Netokracija.rs

Da li je Metaverse ipak budućnost interneta? Pitali smo eksperte iz Web3 sveta

Zuckerberg je stopirao projekat 'Metaverse' i fokus svog poslovanja preusmerio na razvoj veštačke inteligencije. A da li je ovo zaista kraj ili nas svet virtuelne realnosti tek čeka, pitali smo web3 eksperte, Josipa Vlaha i Mališu Pušonju.

Do pre godinu dana, tehnološkim svetom odzvanjala je reč Metaverse. Okarakterisan kao “budućnost interneta” i “revolucionarna tehnologija koja će promeniti naše živote”, ovaj pojam bio je glavna tema konferencija, javnih rasprava i nišnih medija. Štaviše, impresivni virtuelni svetovi, kojima se pristupa putem VR tehnologije, najavljivani su kao nov način na koji ćemo konzumirati stvarnost.

Konačna potvrda o dolasku novog doba, stigla je u oktobru 2021. kada je Mark Zuckerberg objavio odluku o rebrendiranju Facebook-a. Opčinjen virtuelnom realnošću, predstavio je svoju ideju Metaverse-a, a kompaniju preimenovao u Meta. Ali, hype nije dugo trajao jer je ubrzo usledila crypto zima, a interesovanje za tehnologije kao što su Metaverse, digitalna imovina i web3, utihnulo.

Uz sve to, geopolitička situacija u svetu nikako nije bila na strani industrije, pa je ratom uslovljena rastuća inflacija dovela do usporavanja projekata i masovnih otpuštanja u velikim tehnološkim kompanijama. Ovaj negativan trend ispratila je i Meta, otpustivši desetine hiljada zaposlenih pod geslom toga da 2023. godina mora biti “godina efikasnosti”.

Kulminacija novonastale situacije u kompaniji, desila se početkom godine kada je Zuckerberg objavio da “zakopava” projekat Metaverse i glavni fokus poslovanja premešta na implementaciju AI tehnologija u svoje proizvode. I zaista, jako dugo nismo čuli da iko spominje Metaverse, a novi hype dešava se oko veštačke inteligencije i svega vezanog za nju.

Pošto nismo mogli da poverujemo da nešto što je najavljivano kao nova stvarnost svih nas samo utihne, odlučili smo da razgovaramo s web3 ekspertima i pitamo ih sve što nas je ikada zanimalo na ovu temu. U intervjuu koji sledi, Josip Vlah, Metaverse lead u RZLT.IO, i Mališa Pušonja, Managing Partner u kompaniji Attic42, objasnili su nam šta je Metaverse i na kojim tehnologijama je zasnovan, analizirali dešavanja u protekle dve godine i dali svoju predikciju budućnosti proširene realnosti u sprezi sa razvojem veštačke inteligencije.

Šta je zapravo Metaverse?

Prema Mališinim rečima, Metaverse je koncept kojim se u suštini objašnjava open world virtuelna video igra koja nije bazirana na prelaženju nivoa, već na novim isukstvima u tom virtuelnom svetu koji treba iz nekog razloga što više da liči na ovaj fizički svet – imaš svog avatara, imaš zgrade, događaje i slično. Ne postoji jedan Metaverse već je svako slobodan da napravi svoj, pa idi tamo gde ti je najlepše ili najmanje lepo zavisno od svojih preferenci:

Razlog zašto većina ljudi ne doživljava ‘Metaverse’ kao deo gejming industrije je to što nije nastao iz gejming industrije, makar ne da je direktno vidljivo, i to što ‘Metaverse’ pokušava da polaže pravo da je nivo njegovog uticaja i ozbiljnosti takav da je “konkurent” fizičkom svetu – odatle i ime – što gejming ne pokušava.

S druge strane, Josip je objasnio da je Metaverse nadogradnja postojećeg internet iskustva koje stavlja fokus na tri osnovna pojma. Prvi je decentralizacija, odnosno blockchain što omogućava kreatorima, ali i ostalim korisnicima, vlasništvo nad njihovim podacima. To znači da ne postoji centralizovana platforma koja je vlasnik podataka kao što smo viđali do sada.

Zatim, Metaverse označava i novi vid socijalne komunikacije korisnika preko interneta, koji omogućava korisnicima veću dubinu međusobnih interakcija. Kao primer, on navodi da smo do sada većinski imali interakcije korisnika preko ZOOM, Google Meet, Hangout Poziva dok Metaverse omogućava interakciju na puno većim i uzbudljivim nivoima. Da bi ovo bolje predstavio, Josip se poslužio primerom:

Zamislite da ste na virtuelnom koncertu Post Malonea sa 100.000 ljudi u isto vreme koji su u međusobnoj interakcijii, to znači da vi možete da dođete do bilo koje druge osobe i s njom započeti razgovor. Ovo je jedan od primera tehnologije na kojem radi kompanija Improbable.

Treći pojam koji ističe, jeste Creators Economy. Naime, putem blockchain tehnologije, Metaverse nam omogućava sistem kreator ekonomije. To u suštini znači da svaka osoba u bilo kojem trenutku može da proda ili kupi digitalni sadržaj drugih osoba (NFT). I u ovom slučaju, Josip je posegnuo za primerom, kako bi nam približio svoju poentu:

Zamislite da kupite digitalnu haljinu koja je u suštini NFT i koju je jedan kreator napravio. Tu digitalnu haljinu možete nositi na sebi putem Augmented Reality Try-On tehnologije ali isto tako možete ju nositi unutar raznih ‘Metaverse’ svetova, bilo to na VR, Mobile ili ‘web’ platformama.

Drugi korisnici tu haljinu mogu da vide na vašem digitalnom avataru, možete je nositi na digitalnom koncertu Post Malone-a koji je opisan u primeru gore i ta haljina je u vašem vlasništvu na decentralizovanim servisima. I to je primer ‘Metaverse’ sistema.

Kada je reč o ključnim tehnologijama koje čine Metaverse, Mališa je istakao VR i sve što on nosi sa sobom. Nadalje, tu je tokenizacija u slučaju Decentraland-a, gde se mogu kupovati/iznajmiljvati parcele, pa tako npr. i naručivati hrana iz KFC-a na fizičku adresu.

Ipak, on ističe da je koncept Metaverse-a i dalje u samom začetku i da su i tehnologije i koncepti, tek u PoC fazi, i da još uvek niko nije uspeo da napravi kritičnu masu korisnika kojom bi posvedočio da je stvarno sama ideja održivosti tog Metaverse-a validirana. A, svoju viziju Metavrse-a i njegovih tehnologija, pokazao je na primeru pripovetke koju je čitao:

Čitao sam svojevremeno pripovetku Ted Ćanga u kojoj svaki korisnik virtuelnog sveta ima svog digitalnog ljubimca sa specifičnim karakteristikama koji se međusobno druže i razvijaju. Problem nastaje kada je ta platforma imala ‘upgrade’ pa su određene vrste ljubimaca bile ‘deprecated’, što se nije svidelo baš vlasnicima tih ljubimaca, pa su pravili nove svetove u kojima su ovi mogli da žive.

Naravno i očekivano, tih ljubimaca je bilo sve manje, jer su vlasnici vremenom odustajali. Kada gledam trenutni ‘Metaverse’, setim se te pripovetke jer mi je osećaj da će se on drastično menjati, toliko da onaj koji bude stvarno bitan možda ne bude ličio nimalo na ove naše trenutne – ni u konceptu niti komponentama – a kamoli tehnologijama.

Mališa zaključuje da je Metaverse koncept, dakle na neki način više ideja nego tehnologija -slično ideji društvenih mreža – a koji koristi VR i AR ili sutra bilo koju treću tehnologiju da se ostvari. Trenutna teza ljudi koji se bave implementacijom Metaverse-a jeste da je ponajviše VR tehnologija kojom Metaverse zadobija solidan broj ljudi. Dakle, sutra to može biti AR ili nešto drugo, a obrise toga smo, kako kaže, već videli u Metinim idejama sa AI.

Josip: Benefiti bi mogli da se osete u svim granama industrije

Na pitanje koji su potencijalni benefiti i primene Metaverse-a u različitim industrijama, kao što su gejming, obrazovanje, trgovina i industrija zabave, Josip nam je odgovorio da ih ima jako mnogo u svim granama industrija:

Ako gledamo gejming industriju zamislite da kupite digitalnog avatara za vašu omiljenu video igru. Taj avatar je samo u video igri (kada kupite Fortnite Skin, on ostaje na Fortnite-u) ali uz Metaverse implementaciju, taj Fortnite Skin nije samo vezan za Fortnite nego može služiti kao vaš identitet na raznim drugim platformama, te vi kao vlasnik tog skin-a možete prodati skin na raznim digitalnim tržištima.

Zatim, platforme poput VR-a ili AR-a omogućavaju vizuelni pregled informacija u 3D-u, što je veoma značajno za obrazovanje, od medicine pa sve do geografije, robotike, računarskih nauka i slično. Dok nam ‘blockchain’ tehnologija omogućava digitalnu sertifikaciju, što znači da bi ‘metaverse’ mogao da napravi veliki pomak u ‘digital only’ obrazovanju.

Kada je u pitanju ‘retail’ industrija, gradi se novo iskustvo kupoprodaje fizičke, ali i digitalne robe. To najviše trenutno vidimo unutar modne industrije gde korisnici mogu da uđu u razne digitalne platforme i svetove, te unutar 3D sveta vide odevne predmete i kupe ih u fizičkom, ali i digitalnom obliku.

Takođe, Josip dodaje da je industrija zabave isto tako pogođena Metaverse svetom. Kao što je navedeno u primeru iznad, digitalni koncerti, konferencije, premijere dobijaju novi značaj sa metaverse tehnologijom. Pogotovo kada su u pitanju platforme poput Sandbox-a gde korisnici sa svih strana sveta mogu biti vlasnici svog zemljišta, te organizovati svoje nezavisne interaktivne programe.

Na sve navedeno, naš drugi sagovornik Mališa, dodao je da sve što bi služilo simulaciji neke realne situacije, prilično je dobro prvo izvesti u Metaverse-u: učenje, letenje na Mesec i ostalo. Što taj drugi svet bude postajao bolji, to više stvari u njemu možemo da isprobamo pre nego nam eksplodiraju u lice u ovom jedinom našem fizičkom svetu.

Metaverse je u ranim fazama razvoja, pred njim je još mnogo izazova

Premda benefiti koje je Josip naveo zaista zvuče obećavajuće, nismo mogli da se ne zapitamo koji izazovi dolaze sa razvojem i implementacijom Metaverse-a, te da li je moguće rešiti potencijalne probleme s privatnošću i bezbednošću i šta se radi po tom pitanju. Mališa nam je na ovo pitanje odgovorio da bi – ukoliko Metaverse odista zaživi kao ideja – u fizičkom svetu najveći problem bio:

Ako ja odlučim da sa svojim drugom popričam na temu toga da li je Dunav lepša reka od Drine ili ne, mi taj razgovor možemo obaviti lako pomoću starih tehnologija poznatih usta, uši, vazduh, a u ‘metaverse’-u taj vazduh ne postoji, već je on zamenjen upravo ‘metaverse’-om. To jest, sva komunikacija i interakcija posredovana je ‘metaverse’-om, što znači posredovana je trećim licem koje je to implementiralo.

To ima značajnu konsekvencu na našu privatnost. Za sada nisam primetio da se neko značajno bavi privatnošću u kontekstu ‘metaverse’-a, slično kao što se u začetku društvenih mreža nije niko bavio. Čini mi se je to neki ‘lazy loading’ princip – hajde prvo da napravimo uspešni ‘metaverse’ pa ćemo onda videti šta to znači za privatnost. Ovo je u redu za neke stvari, ali za ideju koja ima kao ‘pitch’ ka nama da revoluzionizuje doživljaj sveta baš i nije.

Josip je, pak, istakao kako je Metaverse trenutno u jako ranim fazama razvoja, te da je pred njim puno izazova kada je u pitanju implementacija. Kao neke od tih izazova istakao je  kompatibilnost na platform i na blockchain strani. Naime, svaka platforma trenutno koristi svoje 3D sisteme, te ne postoji standardizovani 3D format kojeg se sve platforme drže.

Prema njegovim rečima, to umnogome uvećava problem implementacije, jer ne postoji automatizovan način da korisnici jedan digitalni element prebacuju u drugi, i nego se većinski svaki element radi posebno za svaku platformu.

S druge strane, kompatibilnost na blockchain strani podrazumeva da svaka platforma isto tako koristi razne blockchain protokole. Od Solane, ETH-a, NEAR-a, Polygon-a do novijih poput Aptos-a, SUI-a, te Arbitroom-a. Blockchain sam po sebi još uvek nije kompatibilan, jer postoje bridge-vi koji svako malo imaju problema sa hakerskim napadima. Zbog čega je to tako, Josip nam objašnjava:

Da metaverse dobije svoju glavnu formu kao novi sistem interakcije na internetu mora postojati ‘interoperability’ sistem na transakcijskog grani (‘Blockchain’) – Što se tiče same sigurnosti ona je direktno povezana sa transakcijskom granom ‘Metaverse’ ekosistema.

Kada se reši problem ‘interoperability’-a između ‘blockchain’ protokola sama sigurnost će biti rešena jer su se ‘blockchain’ protokoli sami po sebi kroz godine pokazali puno više sigurni od bilo kojih drugih sistema, iz razloga što su decentralizovani i ne postoji glavno središte gde su sve informacije spremljene.

Uz to, Josip dodaje da ako sagledamo probleme sa privatnošću jedna od glavnih stavki je transparentnost blockchain sistema unutar Metaverse-a gde možemo videti transakcije, te račune drugih korisnika ali to se može rešiti sa sistemima koji se specijalizuju u private blockchain networks gde korisnicima nisu vidljive informacije poput transakcija i računa.

Naši sagovornici vide benefite primene ‘Metaverse’-a u raznim industrijama i ljudskoj svakodnevnici.

Mališa: Meta je imala najbolju tehnologiju da sprovede ideju Metaverse-a, ali to nije dovoljno

S obzirom na to da je Meta je svoj Metaverse najavljivala kao “novu generaciju interneta” i pompezno najavljivala projekat, zanimalo nas je šta tačno podrazumeva njihov koncept i po čemu se u tehnološkom smislu razlikuje od drugih tumačenja ovog pojma, na šta nam je Mališa ukratko odgovorio:

Oni su imali najbolju tehnologiju i moguće najkreativnije i najsposobnije ljude da izvedu ovakvu ideju. Tako da, imali su sa svoje strane sve što je potrebno, i kad-tad, oni bi došli u poziciju da naprave dovoljno dobro rešenje. To je u suštini ono što je kod njih karakteristčno – izvedba, a ne sama ideja.

Na primer, kada su najavili svoj Meta poduhvat, reakcija ljudi iz Web3-a je bila slična osobi kojoj je neko bogatiji oteo ideju i, zbog toga što ima više para, probao da je izvede. Postojala je pretpostavka u web3 ekipi da Meta neće baš dugo moći da prodaje ovaj ‘pitch’ oko Metaverse-a, jer su bili svesni kompleksnosti ideje.

Prema Josipovom mišljenju, Meta je najavila da je Metaverse jedna platforma i to njihova. Iz tog razloga su i promenili ime iz Facebook u Meta. Kako kaže, iz kompanije su želeli da naprave centralizovanu platformu na kojoj će ljudi graditi svoje kuće i sve to su hteli bez ikakve transakcijske grane (blockchain), te ekskluzivno na njihovim VR uređajima dok, kao što je objašnjeno gore, Metaverse nije jedan svet, već ekosistem svetova koji su povezani zajedno putem različitih platformi i tehnologija. Što se tiče implementacije Metaverse-a u proizvode kompanije, Josip ističe:

Meta je napravila projekat Horizon koji je bio ekskluzivan za Oculus korisnike. Unutar Horizona korisnici su mogli da organizuju sastanke, pohađaju konferencije i ostalo. Meta je još najavila da svim kreatorima koji grade unutar njihovog Horizon sveta omogućuje 70% zarade na njihovim kreacijama što je ludo gledajući da Metaverse ekosistem građen na ‘blockchain’ tehnologiji uzima 0 do 2,5 posto prihoda od kreatora.

Meta stopira Metaverse i prelazi na AI?

Uzevši u obzir da je Zuckerberg nedavno objavio da stopira dalji razvoj Metaverse-a i da će se sada fokusirati na AI, zanimalo nas je šta je pošlo po zlu, odnosno zašto realizacija nije pratila pompu s kojom je ideja najavljivana. Na ovo pitanje, Mališa nam je odgovorio sledeće:

Hajp je hajp jer traje neko relativno kratko vreme, tada je uzbuđenje. Posle hajpa ide uvek faza otrežnjenja. Kada neko uzme jako tešku ideju da implementira za vreme hajpa, a to se Meti desilo namerno ili nenamerno.

Logično je da će faza hajpa morati prva da prođe, jer to ne može trajati godinama kao sama izvedba, i posle ide ledina u kojoj se ispituje da li je ta ideja stvarno vredna izvođenja.

Indikativno je da su sada prešli na AI ideju, što dosta govori i o razlozima zašto su prvobitno uzeli da rade ‘Metaverse’. Tako da mislim da su im dosta bitni brži rezultati, a Metaverse to nije mogao da im omogući, jer je zahtevna i teška ideja za našu generaciju da se odluči za takav poduhvat.

On dodaje i činjenicu da je Meta poznata po tome što neke ideje obustavi na neko vreme, jer iz kompanije vide da nije pravi trenutak, pa ih godinama kasnije vrati i ponovo proba. Tako da, kako kaže, samu odluku da se stane, shvata kao pauzu, a ne kao potpuno odustajanje, pa smatra da će se Meta vratiti na to, ako iz kompanije osete da je pravo vreme, dodajući:

Takođe, ovo je sada dosta moje lično shvatanje, ali Mark Zuckerberg je osoba koja je potpuno ostvarena u ovom fizičkom svetu, čitamo ovih dana da je pobedio u nekom amaterskom BJJ turniru, šta li, a ‘Metaverse’ zahteva osobu koja i nije baš toliko ostvarena u fizičkom, pa traži alternativni svet.

Lično mislim da je ovo imalo veliki uticaj na sam projekat, iako nemam nikakvih dokaza. I na kraju, iako ne izgleda da novi AI pravac koji zauzima Meta nema veze sa ‘Metaverse’-om, ne bih bio siguran u to.

Celokupnu situaciju, Josip je komentarisao iz nešto drugačijeg ugla. Kao što je naveo ranije u tekstu Metaverse je fokusiran na vlasništvo podataka, socijalnu interakciju, kompatibilnost platforma, Creators Economy i više, stoga:

Meta se fokusirala samo na razvoj svoje centralizovane platforme koja je omogućila ljudima koji imaju njihov VR headset kako bi joj pristupili. To im je uveliko smanjilo potražnju, jer tradicionalni korisnik interneta teško da će kupiti VR headset, a korisnici koji znaju kako Metaverse funkcioniše su uvideli da to nije Metaverse, nego samo njihova hajp verzija VR sveta.

Nakon ogromne pompe, Zuckerberg je nedavno objavio da stopira dalji razvoj ‘Metaverse’-a i da će se sada fokusirati na AI.

Da li je Metaverse ipak budućnost interneta?

A, da li je Zuckerbergov Metaverse gotov for good ili ima još prostora za njegov razvoj, te i ako jeste propao, da li će ideja sa implementacijom AI biti iole uspešnija, ili se radi o još jednom fejlu, pitanja su na koja nam je Josip odgovorio na sledeći način:

Ako se odluči da implementira ‘blockchain’ unutar ‘metaverse’-a i omogući kompatibilnost sa drugim platformama, onda još postoje male šanse da će uspeti. Ali, poznavajući Metu i njihov ‘greed’ da imaju sve informacije od svojih korisnika spremljene na njihovim serverima, teško da će to doći do realizacije.

Veštačka inteligencija kao takva je veliki pojam i već vidimo kompanije poput OpenAI-a i Midjourney-a, koje su preko noći postale glavni alati za razne funkcije korisnika, tako da definitivno postoji tržište.

Opet, prateći rad Mete, stičem utisak da traže neku novu tehnologiju jer su svesni da gube ‘market share’ i da ne rastu kao što su rasli u proteklih deset godina. Kako ni sami ne znaju šta tačno traže, čini se da rade sve da ostanu ‘on-top’ bez neke vizije kako ‘top’ izgleda.

S druge strane, Mališa ponavlja tvrdnju s početka intervjua da Meta ima dosta projekata koji su bili zamrznuti, pa ponovo pokrenuti godinama kasnije. Kao primer, i projekat Facebook Credits iz 2011. godine, pokrenut sa idejom da sama platforma ima svoju virtuelnu valutu:

Projekat je ubijen godinu dana kasnije, ali se slična ideja pojavila 2020. godine pod imenom Facebook Libra, i ipak ponovo ima krah. Moje očekivanje je da sličnu igru igraju sa Metaverse-om. Oni se time bave, samo vide da trenutno to neće proći, kako zbog nespremnosti ljudi, tako i zbog nejasnog tehnološkog puta kojim ide Metaverse. Siguran sam da neko tamo pokušava da spoji AI sa tom idejom.

Za kraj, pitali smo naše sagovornike koja su njihova predviđanja za Metaverse u narednom periodu, da li skorijoj budućnosti možemo da očekujemo njegovu implementaciju u svakodnevni život, kao i koje benefite oni vide kada je u pitanju njegov razvoj.

Mališa očekuje da ako shvatimo Metaverse kao paralelni svet, odnosno platformu ulazimo kroz VR/AR naočare ili neku brainchip tehnologiju u budućnosti, da smo godinama daleko od nekog relevantnog broja korisnika koji to svakodnevno upotrebljavaju. Paradoksalno, iako je naizgled Meta odustala od Metaversa zbog AI, on misli da će AI pogurati jedan ili više kvalitetnih Metaverse-a, a kao primer navodi sledeće:

Elon Musk smatra da je jedini način odbrane od AGI da čovek napravi ‘brainchip tech’ i da ga instalira u svoj mozak. Kada čovek direktno komunicira sa mašinom mislima, za mene je to samo ostvarenje Metaverse-a bez naočara.

Slično možemo razmišljati i u kontekstu tih naočara. Možda je način komunikacije sa digitalnim agentima i slično moguć jedino kroz neki digitalni svet. Tako da, verujem da razvoj AI može samo pogurati priču sa Metaverse-om.

Takođe, ni Josip ne očekuje brzu implementaciju Metaverse-a u svakodnevni život, ali zato očekuje postepenu implementaciju gde će se korisnicima polako predstavljati platforme koje su im zanimljive, a rade unutar gorepomenutog ekosistema:

Mislim da će se Metaverse kao ekosistem generalizovati u sledećih nekoliko godina – možda i deceniju. Ja gledam Metaverse kao novu stepenicu u razvoju interneta, kao što je to bio ‘mobile’ i ‘social media’ 2000-tih.

Biće potrebno nekoliko godina da se definiše u potpunosti, da se napravi infrastruktura i da dođe do neke masovne adopcije gde korisnici, koji nisu upućeni neće ni znati da se radi o Metaverse ekosistemu, nego će ga samo koristiti.

Dakle, kao što je već ranije naglasio, Josip vidi puno benefita kada je u pitanju razvoj Metaverse-a, od raznih industrija, digitalnih potvrda i vlasništva pa sve do Creators Economy-a kojeg nam je omogućila NFT tehnologija. I ovaj razgovor zaključuje u optimističnom tonu kada je u pitanju budućnost Metaverse-a.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Tehnologija

AI menja programiranje iz korena – kako da to okrenete u svoju korist?

Kompanija Tenderly, zajedno sa kompanijom Infobip u Beogradu organizuje meetup posvećen startapima koji žele da implementiraju veštačku inteligenciju u svoje poslovanje. Mi smo razgovarali sa Marinom Šolčić koja će biti predavač na ovom događaju.

Najava

Regionalni ‘open data’ izazov: Napravi aplikaciju koristeći podatke javne uprave

Regionalna škola za javnu upravu (ReSPA) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP Srbija) raspisuju Regionalni izazov otvorenih podataka 2024.

Startapi i poslovanje

Ingsoftware akvizirao Neopix, sledi ukrupnjavanje niške IT scene

Domaća kompanija Ingsoftware akvizirala je Neopix, tako da ove niške kompanije sa velikim iskustvom u razvijanju digitalnih proizvoda i međusobno veoma kompatibilnim ekspertizama od 25. marta posluju kao jedna.

Propustili ste

Gaming

SGA izveštaj: Video igre kreirane u Srbiji za 2023. godinu prihodovale €175 miliona

Uprkos izazovima koje je donela 2023. godina, gejming industrija Srbije uspela je ne samo da očuva stabilnost, već i da poveća prihode i broj zaposlenih, pokazuje istraživanje Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) koje je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije predstavljeno javnosti.

Startapi i poslovanje

Srpski Collabwriting podigao €1,1 milion za AI implementaciju u poslovanje!

Nakon osvojenih €880.000 na prošlogodišnjoj 'How To Web' konferenciji, startap Sandre Iđoški i Ivana Ralića nastavlja da pridobija povrenje investitora.

Novost

Bitcoin Halving je počeo, zašto je on važan za ovu kriptovalutu i njene rudare?

Bitcoin Halving koji se dešava danas je redak događaj u mehanizmu Bitcoina, nakon kog obično uslede značajne promene kada je reč o ovoj kriptovaluti.

Tehnologija

Ko je zapravo lažna dr Emili Roberts o kojoj je izvestilo preko 50 domaćih medija?

Učesnica ovogodišnjeg Dana internet domena i njeno predavanje na temu 'Borba protiv uznemiravanja u deepfake eri' privukla je ogromnu medijsku pažnju i to s dobrim razlogom!

Office Talks Podcast

Biznis podcasti omladinu kvare?

U 186. epizodi podkasta govorili smo o sve većoj ekspanziji zapaljivog sadržaja o izgradnji biznisa, uspehu i brzom obogaćivanju. Sve to smo uporedili i analizirali sa realnim pričama o izgradnji preduzetništva u Srbiji i gde zapravo u ovom slučaju postoje kontradiktornosti.

Startapi i poslovanje

Otvoren konkurs za StarTech grantove do $50.000

Konkurs je deo šireg projekta kompanije Philip Morris, ukupno vrednog osam miliona evra, koji sprovodi NALED uz podršku Vlade Srbije.