Kako IT firme treba da komuniciraju sa publikom - bez 'bullshita', upeglanih izjava i fotografija iz kafane - Netokracija.rs

Kako IT firme treba da komuniciraju sa publikom – bez ‘bullshita’, upeglanih izjava i fotografija iz kafane

U tekstu koji sledi sakupili smo naše medijsko iskustvo i objašnjavamo vam na šta bi trebalo da obratite pažnju kada sarađujete sa medijima. Nema na čemu.

Ako bismo u jednoj rečenici morali da sažmemo javni nastup kompanija na domaćem tržištu, to bi izgledalo ovako:

U poslednjih nekoliko godina firme (pogotovo one iz oblasti IT-ja) više nego ikada pre dele informacije sa svojom ciljnom grupom, služe se komunikacionim alatima na način na koji nikad ranije nisu pomišljale – ali to još uvek nije na odgovarajućem nivou.

Zašto? Zato što veliki broj njih, nažalost, i dalje nema marketing odeljenja (ili bar jednog čoveka koji će se time baviti, a da nije HR), u komunikaciji se drže opštih mesta, plaše se da zauzmu stav i time sebe dovode u poziciju da kada pomislite na njih, teško da možete da se prisetite bilo čega što ih izdvaja od konkurencije.

Takav stav, čini mi se, posebno dolazi do izražaja u odnosu sa medijima kada profesionalci na pitanja odgovaraju ne u svoje ime, već kao predstavnici kompanije, i tada njihove odgovore odlikuju PR fraze, preterano isticanje timskog duha ili se fokus stavlja na elemente koji ne interesuju nikoga osim zaposlenih u toj firmi (jer, zaista, destinacija team building-a ili sama činjenica da je on održan ne zanima nikog ko u tome ne učestvuje).

Zbog toga vam, u nastavku teksta, uz primere na kojima se veliki broj kolega oklizne, predstavljamo kako bi trebalo da pristupite medijima sa kojima sarađujete tako da svoju kompaniju predstavite u najboljem svetlu. I ne, cilj nije staviti greške u prvi plan, već ih iskoristiti kao primer za stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju. Pa, da krenemo.

PR fraze ne čine da zvučite pametno kada nemate odgovor na pitanje

Vaši odgovori na pitanja novinara su, bez ikakve dileme, najbitnija stavka i za vas, i za njih, i za publiku. Međutim, iako izgleda suvišno to uopšte i spominjati, kvalitet odgovora (odnosno njegov nedostatak) poprilično bi vas iznenadio kada biste se našli u ulozi onog koji treba da uradi nešto od njih.

Jer, kada neodređene odgovore pomešate sa PR poštapalicama, obojite pozitivnim tonom i na sve to dodate kišobrančić, kolegama iz medija stvarate glavobolju i, daleko važnije, ciljnu grupu navodite da konstatuje da, uprkos vašoj pažljivo skrojenoj izjavi, zapravo ništa niste ni rekli. A to, verujte mi, izaziva poprilično negativnu reakciju kod onih koji čitaju tekst.

Takva situacija je mnogo gora nego da ste odlučili da se ne odazovete na poziv novinara i zato, kada sledeći put budete pripremali izjave za članak ili intervju, izbegavajte kompanijske floskule i poštapalice, otvoreno napišite kakav je stav vaše kompanije po određenom pitanju i, čak i ako nemate odgovor, to otvoreno i recite jer će se takva stvar i sama iščitati iz onog što ste rekli, a čitaoci (ili slušaoci) će to mnogo više ceniti.

Pritom, imajte na umu i da odgovor od jedne reči/rečenice (uglavnom) nije odgovor, da ukoliko preterano ističete pozitivne stvari i odbijate da govorite o problemima, to znači da niste iskreni i da, čak i ako ste 15 puta ponovili sintagmu u našoj kompaniji, ne znači da je ona bolja od drugih.

Iz ugla nekog ko svakodnevno obrađuje te odgovore, najiskreniji savet po kom se možete izdvojiti od konkurencije jeste da zauzmete stav po relevantnim pitanjima i da se ne libite da odgovarate na kontraverzna pitanja (čitaj: paušal) i ona o izazovima sa kojima se susrećete u poslovanju, te načinima na koje ih prevazilazite.

I molim vas, kada govorite o svojoj kompaniji nemojte koristiti superlativ.

Pošaljite dobre fotografije i propratne materijale

Isto kao što odgovor od jedne opšte rečenice nije odgovor, tako mutna slika iz kafane sa poslovnim saradnicima ili slika iz kupatila nisu odgovarajuće za tekst (i da, i to smo dobijali). Kada vam novinari traže odgovarajuću fotografiju za opremanje članka/intervjua, to znači da im je potreban materijal u visokoj rezoluciji na kome se jasno vidi lice sagovornika, a da li će on/ona biti formalno obučen ili ne, zavisi isključivo od kompanijske kulture.

To, naravno, ne znači da morate organizovati profesionalno fotografisanje ukoliko ste mali tim i za to nemate mogućnosti, ali kada sami sebi odgovorite na pitanje da li bih pre kliknuo na mutnu ili čistu fotku biće vam jasno zašto se na tome insistira.

Srećom, svi na raspolaganju imaju telefon, zid i deset minuta vremena, što će biti sasvim dovoljno za jednu pristojnu fotografiju koju ćete poslati uz odgovore.

I još jedna stvar, ukoliko na raspolaganju imate dodatne materijale u vezi teme o kojoj se razgovor vodi, a koje možete komunicirati javno, prosledite ih jer neverovatan rast, ogroman broj korisnika i povećanje od x procenata zaista ništa ne znače.

Nemojte kasniti sa odgovorima, ali ako ipak morate – javite!

Jedna od stavki zbog kojih ćete se posebno zameriti novinarima jeste nepoštovanje rokova. I, iako verujem da ste zauzeti, da imate previše posla, premalo vremena i mnogo stavki na to do listi, znam da smo se o intervjuu dogovorili sedam ili deset dana unapred i da mi se (u velikom broju slučajeva) niste javili da će materijali kasniti.

Isto tako znam da, kada vas ne bih podsetila na to, ne biste se javili ni narednih nekoliko dana i da bi odgovori stigli onda kada je pravo vreme za vas – ne za publiku. Ali, nažalost, to ne funkcioniše tako i vaše mesto će verovatno zauzeti drugi sagovornik.

Zbog toga se, dakle, valja podsetiti osnovnog postulata u međuljudskim i poslovnim odnosima: ukoliko ono što ste obećali ne možete da isporučite u određenom roku, imate (prećutnu) obavezu da svom kolegi to i javite. I, garantujem vam, ukoliko se ne radi o krucijalnoj vesti, izaći će vam u susret (osim ukoliko je reč o informativi i jednoj kratkoj izjavi – tada zaista nema vremena za odlaganje).

I, još jedan savet: ako se sa novinarom dogovorite da ćete učestvovati kao sagovornik, dobijete pitanja, dogovorite se o roku, probijete ga, ne javite se naredna tri puta kada vas pozovu, četvrti put odgovorite na mail javite da odgovori stižu i na kraju im ne pošaljite ništa – imate siguran recept da vas nikada više neće kontaktirati.

Izbegavajte autorizaciju autorizacijine autorizacije

Autorizacija teksta, odnosno provera članka od strane sagovornika, sasvim je normalna procedura ali (gle čuda) i to zna da se pretvori u proces koji itekako iscrpljuje. Zato, kada pregledate tekst, imajte na umu sledeće: vi niste lektor i vaš zadatak nije ispravljanje tipfelera, već provera toga da li su vaše reči izvučene iz konteksta i da li im je promenjen smisao. Ispravljanje pogrešno napisanih reči ćemo uraditi mi – dva puta pre objavljivanja, nakon što dobijemo finalnu potvrdu sagovornika.

Dakle, ukoliko vaša izjava/odgovori nisu zloupotrebljeni, vaše preference što se tiče toga kako započinje paragraf i da li vama lepše zvuči ovo ili ono, nisu relevantne i ne bi trebalo da insistirate da se to promeni. Pritom, imajte u vidu i da će odgovori biti skraćeni i da, ma kako se vama činilo, nije svaka reč koju izgovorite od krucijalnog značaja.

Jednostavno, poštujte stil koji svaki medij ima, shvatite da se publike koju okupljaju uvek po nečemu razlikuju i da svaki ima način rada po kojima je prepoznatljiv. Sve što napadno ispada iz tih okvira deluje veštački, a tako delujete i vi u očima njihove publike. I naravno, ukoliko naiđete na pogrešno napisanu reč, skrenite pažnju, ali shvatite da to nije vaš primarni zadatak i da će to odraditi neko drugi.

Osim toga, vodite računa i da ovaj proces ima vremensko ograničenje, te da autorizacija autorizacijine autorizacije nije poželjna, kao ni to da 10 različitih ljudi gleda tekst (marketing menadžer, sagovornik, direktor, direktorov direktor i neko koga zanima kako je tekst na kraju ispao). Zašto? Zato što nije svaki nastup u medijima krucijalan toliko da zahteva zasedanje odbora i većanje o tome kako izneti stav o npr. značaju konferencija, ali jeste važan jer se gostovanje u medijima ne dešava stalno. Zbog toga je važno da tu šansu iskoristite, pokažete se kao pouzdan sagovornik i izbegnete lavinu nepotrebnih komentara koji se proporcionalno uvećavaju kako se povećava broj ljudi koji gleda tekst.

Zaposlite osobu koja će se ovime baviti

Sve ovo nas, na kraju, dovodi do sledeće stavke: većinu nabrojanih grešaka možete izbeći tako što ćete zaposliti osobu specijalizovanu za komunikaciju koja je (najverovatnije) i sama radila u medijima ili u marketinškoj agenciji i koja tačno zna šta je novinarima potrebno.

Naravno, i tu postoji začkoljica da, nakon što su godinama usvajali loše prakse, marketing menadžeri ne razumeju neke od gorenavedenih stvari, ali izbor kvalitetnog kadra ćemo ostaviti za neki drugi tekst.

Za početak, dovoljno je znati da kolege iz marketing sektora nisu leva smetala, ne ispituju vas iz zadovoljstva i da, koliko god to nekome čudno izgledalo, trebalo bi da bude u svakodnevnom kontaktu sa drugim odeljenjima kako bi bili informisani i adekvatno plasirali željene informacije kada za to dođe vreme.

Na kraju, istakla bih i sledeće: iako u određenim trenucima kada se sporimo po nekoj od nabrojanih stavki deluje kao da smo na različitim stranama, krajnji cilj nam je ipak zajednički: i novinari i njihovi sagovornici žele da podele znanje, informacije, iskustva i razmišljanja, a tom prilikom neminovno ćemo ukrstiti stavove i postaviti neka nezgodna pitanja.

Međutim, kroz taj dijalog radimo na razvoju tržišta, inspirišemo kolege da unaprede svoje poslovanje ili nekome dajemo osnovu da reši izazov sa kojim se suočava. Zbog toga uvek delite znanje, to je jedini PR koji vam treba.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Kultura 2.0

Milica Čalija: Pokrenuli smo ‘Kupujmo iz Srbije’ jer želimo da mali proizvođači prežive pandemijsku krizu

Akcija 'Kupujmo iz Srbije' pokrenuta je sa ciljem da se kroz predstavljanje malih proizvođača putem društvenih mreža doprinese borbi da njihovi biznisi prežive aktuelnu pandemiju. U tekstu koji sledi, sa inicijatorkom projekta razgovaramo o samoj akciji i daljim koracima za pomoć malim preduzetnicima u Srbiji.

Propustili ste

Gaming

Preko 10 miliona ljudi preuzelo je igru srpsko-švedskog studija Sozap – a za domaći tim to je samo početak

Armed Heist je 'mobile' igra studija Sozap i verovatno je najviše preuzimana igra bilo kog domaćeg studija južno od Beograda. Sa predstavnicima niškog ogranka ove gejming kompanije razgovaramo o pomenutoj igri i planovima za budućnost.

Netokracija

Popunite anketu o stanju plata u srpskoj IT i digitalnoj industriji nakon COVID-19

Učestvovanje u anketi je anonimno, zahteva svega nekoliko minuta i biće moguće dok ne prikupimo relevantnu količinu materijala.

Karijere

Kada je pravo vreme da uvećate vaš tim – iz ugla kreativne agencije i IT kompanije

Skaliranje - naizgled strana reč koju ako prebacite u kontekst preduzetništva i poslovanja znači mnogo. Ovog puta govorimo o rastu timova u kreativnoj i IT industriji, o tome kako efikasno voditi ovaj proces i kako izbeći izazove na tom putu.

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.