Matorci vs. Milenijalci - problem generacijskog jaza

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Samo neka od pitanja na koja smo pokušali da damo odgovor su: ko su bejbi bumeri i kako su generacije podeljene po godištima, koja je definicija pomenutog termina OK boomer i šta to u društvu izaziva generacijski jaz – tačnije međugeneracijsko nerazumevanje generacija pre nekih 50-60 godina i onih ljudi koji danas imaju od 20 do 30 godina.

Govorili smo, između ostalog, o tome gde je granica uvredljivosti u komunikaciji između bejbi bumera i milenijalaca, kao i na koji način se sve to odražava u realnom životu, šta u stvari definiše nas a šta definiše naše roditelje i starije generacije.

Uloge su se danas promenile?

Otuda se postavljaju pitanja da li se razumemo sa njima, kao i na koji način se svet priprema za dolazak generacije koja dolazi posle nas? Pored toga, jedan od primera koji smo obradili jeste to na koji način zapravo izgleda paralela između generacija kada su različite životne teme u pitanju, a samo jedan od primera su muzika i njeni žanrovi, o čemu smo posvetili dobar deo ove epizode.

Nezaobilazna tema epizode, kada već govorimo o generacijskom jazu, bila je i život u bivšoj Jugoslaviji i preslikani pogled na svet u današnjem vremenu od strane bejbi bumera koji se ni po čemu ne može uporediti, a koji je opet ponesen nostalgijom za nekadašnjom državom.

Još jedno od pitanja na koje smo pokušali da damo odgovor jeste da li bejbi bumeri smatraju da su mlađe generacije nesposobne da stvaraju nove vrednosti u jednom novom sistemu i društvu koje ni malo ne lični na ono od pre 50-ak godina. Jedan od primera koji smo takođe naveli jeste i termin ejdžizma i uticaja digitalizacije koja neminovno dovodi do prisvajanja novih tehnologija od strane starijih generacija što nas dovodi do jedne potpuno druge teme.

Iako smo na samom kraju ostavili dosta otvorenih pitanja u vezi ove teme, među kojima su otuđenost ljudi i komunikacija u današnjem društvu, jedan od zaključaka epizode bio je da bi starije generacije nekada trebale da slušaju nas, kao što smo mi njih kada je to bilo potrebno. Jer sada živimo u vremenu gde mlađi imaju apsolutnu prednost u shvatanju novih trendova i transformacije društva.

Office Talks pratite na sledećim kanalima: YouTubeApple PodcastsPocket CastsSpotifyGoogle Podcasts i… ma šta će vam više, realno?


Ostavi komentar

  1. shone

    shone

    29. 4. 2021. u 11:05 Odgovori

    Upravo u ovom boldovanom delu “da bi starije generacije trebalo da slusaju nas” je sav problem danasnjeg modernog drustva i milenijalaca i gen z generacije. Kako mislite da stariji sa ogromnim zivotnim iskustvom slusaju klince? Moze klinci da daju savete kako da se radi na kompu al to je sve. Danasnji milenijalci hoce da vode svet, da oni upravljaju, da se oni pitaju a ne znaju gde su suplji. Deca od 30 godina hoce da budu glavna? Svasta. I svi naravno oce na fakultete i oce da budu menadzeri. Kad ih pitas a nad kim cete da menadzerisete ako svi ocete da budete menadzeri, blenu ko ovce. Ne razumeju. Misle da je rad apstraktan i ako oni su sefovi, to ce se uradi. Toliko o njihovim zabludama.

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      29. 4. 2021. u 18:18 Odgovori

      E vidiš upravo zbog takve generalizacije i pojednostavljenja problema generacijskog jaza mlađi i (da prostiš) pizde jer svi misle da želimo samo da budemo menadžeri i da se pravimo pametni.

      Svima nam nedostaje osnovno razumevanje potreba onih od kojih se razlikujemo po godinama.

      • Shone

        Shone

        3. 5. 2021. u 10:25 Odgovori

        Mislim da nije generalizovanje nego jednostavno fakat. Danas 90 posto mladih hoce na fakultet i roditelji (u tome priznajem grese) forsiraju svoje princeve i princeze da oni mogu da budu kraljevi ako hoce. Zato imamo i ovu hiperproduckiju tzv akadmeskih gradjana, sega mega, uniona i ostalih fakulteta. I svi naravno kad zavrse faks, sede kuci i kukaju kako niko nece da im da posao (sefa, naravno, ne misle da rade kao ubogi radnici) i govore kako stariji su im oteli posao. Ej, stariji, koji rade decenijama su deci oteli posao. Tu se vidi kvailitet intelekta novih generacija. Realno ne moze niko od 30 godina da zna da nesto radi kao neko ko ima 30 godina iskustva. (tu ne racunam novokomponovane profesije IT i influensera) Koliko god IT bio dobar alat i pomoc za rad, on je to.. alat. Nije pokretac industrije, nije proizvodna delatnost. On je alat. Naravno da 30 godisnjaci imaju energije i ideje i vizije, svi smo ih imali kad smo imali 30 godina, i boomeri, i gen x, otuda i sve sto se novo izmsilja i napreduje se i ostvaruje, ali kada sazris kao osoba u nekim godinama shvatis kako svet funkcionise i izgubis iluzije.

  2. Maki

    Maki

    29. 4. 2021. u 11:56 Odgovori

    “Kako mislite da stariji sa ogromnim zivotnim iskustvom slusaju klince?”

    S obzirom da su te “generacije s iskustvom” uništile svet i načinile ga kloakom kakva je sada, možda bi mogli da poslušaju mlađe koje sve to gledaju i pokušavaju da isplivaju iz svega tog haosa. Drugim rečima, imali ste sve otvorene karte i kolosalno ste uprskali stvar. To zaista zahteva poseban talenat.

    • Shone

      Shone

      3. 5. 2021. u 10:29 Odgovori

      Da li stvarno mislis da ce mladi da promene svest i svet. Da ce bas tvoja generacija da donese svetu world peace, da izbaci toksicnost ljudi, gramzivost, pohlepu, zavist, ljubomoru, pakost. Da su starije generacije sve to napravile a mlade generacije su te koje shvataju gde su svi pre njih gresili? Svi 30 godisnjaci ikada su tako razmisljali a onda ih je udario pravi zivot.

  3. Mama rodjena 1980- najgora kategorija 🙃

    Mama rodjena 1980- najgora kategorija 🙃

    29. 4. 2021. u 23:04 Odgovori

    Trudim se da postujem sve generacije (cak i kada ih ne razumem) i otvorena sam za nova znanja. Navijam za to da se digitalizuje vecina stvari i pobornik sam toga da treba koristiti tehnologiju kako bismo sebi olaksali zivot . Medjutim, ovde nije receno nista sto vec nije diskutovano toliko puta i sve se svodi na caskanje 2 drugara🙂. I kako vi ne biste dali nikome preko 55 godina da glasa ni ja ne bih dala velikom broju mladih da snimaju klipove i zloupotrebljavaju internet i mogucnost da se svima obrate. Pored toga sto vecina nije pismena i klikce po dugmicima kao da se bavi nuklearnom fizikom, recnik je cesto neprimeren a teme toliko siromasne da je suvisno dalje komentarisati kvalitet. Isto mislim i za sve vrsne strucnjake koji iznose misljenje na osnovu povrsnih informacija i usput stecenog polu znanja, bez obzira kojoj generaciji pripadaju. Sa savetima je uvek isto bez obzira na godine: Poslusaj ga, a sam odluci 🙂. I ovde dolazimo do glavnog problema, a to je aktivno slusanje kao univerzalni problem. Strpljenja sve manje na obe strane, a svi ocekuju razumevanje i podrsku🙂.
    Srecno u osvajanju u stvaranju novih svetova i vidimo se opet za 10 do 15 god 😎.

  4. Marko Simic

    Marko Simic

    1. 5. 2021. u 10:35 Odgovori

    U ovakvim diskusijama najveci problem je generalizacija.

    Sistem u kome zivimo grade ljudi 15 i vise godina stariji od nas.
    To cesto koristimo kao izgovor za osobine koje neki smatraju manama.

    Uvek treba uzeti u obzir drustveno-politicke specificnosti zivota u Srbiji tokom 90-ih.
    Usled toga mislim da je i granica generacije Y (aka milenijalci) pomerena sa “ranih” 80-ih na “kasne” 80.
    Pa tako rodjeni do 1985 po svojim stavovima i nacinu zivota vise lice na generaciju X (nisu bumeri).
    Ovo je iskljucivo moje iskustvo.

    “Mladi su uvek spremniji za promene”. Naravno, to je stvar biologije.
    No, sve generacije su imale svoje promene da iznesu (bumeri 60-e, gen X 90-e).
    Cini mi se da je mladjim milenijalcima i generaciji Z ostalo da naprave svoj korak.

    Stvari su dosta brze. To je donelo dosta toga dobrog ali i loseg.
    Ubrzana digitalizacija je mozda pozitivan primer.
    S’ druge strane, imajte u vidu da dubina i kvalitet traze vreme.

    Svi smo drugaciji, a spremnost da prihvatimo “drugacije” dolazi iznutra.
    Koliko sam ja uspeo da vidim, na zalost, uopste nije u funkciji generacije kojoj “pripadamo”.

  5. Igor79

    Igor79

    2. 5. 2021. u 11:18 Odgovori

    Pozdrav za Marka, mislim da je tema odlična. Pripadam generaciji X (između boomera i milenijalaca) pa možda mogu da sagledam neke stvari malo drugačije. Prvo, milenijalci se menjaju brže jer su mlađi. I Y generacija će se brže menjati od vas, pa i sledeća od njih i tako redom. To je prirodan proces. Isto tako u generacijama biti boomera su nastala zanimanja arhitekta ili modnog kreatora pa su ih oni stariji gledali mrko zbog toga 🙂
    Dalje, ratovi devedesetih nisu nastali u “vladavini” boomera, već onih starijih (Franjo, Alija i Sloba su 1930-45. Godište ako se ne varam), boomeri su samo zatečeni u sazrevanju i pokošeni u svom usponu i to je njihova najveća tragedija od koje se nikako nisu oporavili – vaspitavani su u jednom sistemu vrednosti a naterani su da žive preko noći (skoro bukvalno 1990-1993) u drugom, dramatično drugačijem svetu pa se nisu baš dobro snašli. Otprilike kao kada bi sadašnjim klincima isključio internet i rekao to je to, nema više.

    Iskustvo starijih jeste izuzetno važno, ali energija mladih generacija i njihova inicijativa je nezamenjiva pa ih moramo uvažavati i slušati, ali iskustveno usmeravati. Ono što jedino sa moje tačke vidim kao masovnu pojavu a kao ozbiljan problem je asocijalno ponašanje kao trend jako mladih ljudi. Uvek će pekarski, frizerski, limarski, vodoinstalaterski, automehaničarski,… poslovi biti offline i neko će morati da zasuče rukave. Problem je što klinci masovno ne znaju ništa vam svog ekrana niti žele da znaju, već čekaju da neko drugi sve to reši umesto njih (čitaj mame i tate, za šta su i ovi sami uglavnom krivi). Ti lično imaš energiju i inicijativu, ali ti nisi prosek svoje generacije. Ti imaš mnogo veću energiju, inicijativu i proaktivnost i to ne može da reprezentuje celu tvoju generaciju.

    Generacijski jaz će uvek postojati, a mi ćemo samo menjati pozicije kako teče život i posmatrati ga sa trenutne tačke puta. To je neminovno. Oni koji imaju mozga će prihvatati razlike i maksimalno se adaptirati, a tvrdokorni će voditi rat 🙂

    Pozdrav,
    Igor

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Propustili ste

E-commerce

Pošta Srbije i eCommerce Asocijacija potpisale Memorandum o razumevanju

Saradnja sa Poštom Srbije u programskim sadržajima eCommerce Asocijacije ključna je za razvoj i unapređenje internet poslovanja u Srbiji - pre svega kroz razmenu iskustva radi edukacije mikro i malih preduzeća.

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.

E-commerce

Kako do Internet prodavnice za manje od 24 časa?

Vladan Dobrenov pokrenuo je Cartizz kao odgovor na komplikovan i dugotrajan proces izrade web prodavnice. U razgovoru za Netokraciju otkriva nam kako servis funkcioniše i kome je namenjen.