Kako izgledaju IT studije na Matematičkom fakultetu?

Kako izgledaju studije računarstva i informatike na Matematičkom fakultetu?

U susret upisu na fakultete, donosimo vam vodič kroz visokoobrazovne ustanove na kojima se izučavaju računarske i informacione tehnologije.

April je, i već se polako približava najvažniji trenutak u životima mnogih srednjoškolaca — prijemni ispit za upis na fakultete. I dok još uvek ne znamo šta će biti sa najavljenom Državnom maturom, te da li će se u tom slučaju dosadašnji koncept upisa korenito izmeniti, učenici koji žele da svoju buduću karijeru posvete računarstvu i informacionim tehnologijama imaju još jednu dilemu — koji fakultet izabrati?

Iz tog razloga, odlučili smo da kroz naš trodelni vodič, budućim brucošima predstavimo fakultete Univerziteta u Beogradu, na kojima se izučavaju pomenute oblasti i na taj način im pomognemo da se, u odnosu na svoje lične afinitete, opredele koji vid bavljenja informacionim tehnologijama najviše odgovara njihovom karijernom putu.

Prvi u nizu razgovora, vodili smo sa prof. dr Filipom Marićem, šefom Katedre za računarstvo i informatiku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, koji nam je predstavio svoju matičnu katedru i njen studijski program, ali i objasnio šta je sve potrebno i koji su kriterijumi za upis u školsku 2023/24. godinu.

Za početak, predstavite nam studije računarstva i informatike na Matematičkom fakultetu.

Filip: Katedra za računarstvo i informatiku na Matematičkom fakultetu (MatF) je formirana zvanično 1987. godine, a svoje korene ima još u davnoj 1961. godini od kada na MatF-u postoje informatički predmeti. Katedra trenutno broj 22 nastavnika i oko 30 asistenata i saradnika u nastavi. Odgovorni smo za sprovođenje nastave na preko 60 predmeta iz oblasti računarstva i informatike.

Studije računarstva i informatike na MatF-u dolaze u dva oblika. Postoji studijski program “Informatika” koji diplomiranim studentima donosi zvanje “diplomirani informatičar” i modul “Matematika i računarstvo” na studijskom programu “Matematika” koji diplomiranim studentima donosi zvanje “diplomirani matematičar”.

Razlika u zvanju odgovara razlici u strukturi ova dva programa: na studijskom programu “Informatika” studenti stiču oko 60% ESPB na informatičkim predmetima, 30% ESPB na matematičkim predmetima i 10% ESPB na opšte-obrazovnim predmetima, dok je na studijskom programu “Matematika” stanje obrnuto i studenti stiču oko 60% ESPB na matematičkim predmetima, 30% ESPB na informatičkim predmetima i 10% na opšte-obrazovnim predmetima.

Struktura svih programa na MatF-u je 4+1, što znači da osnovne studije traju četiri godine, a master studije godinu dana. Postoje i jedinstvene doktorske studije informatike koje traju 3 godine.

Po čemu se informatički smer na Matematičkom fakultetu razlikuje od srodnih smerova na ostalim fakultetima?

Filip: U davna vremena matičnost za računarstvo i informatiku na Univerzitetu u Beogradu je podeljena između tri fakulteta – ETF, MatF i FON. Osnovna zamisao je bila da se na ETF-u najviše pažnje posvećuje računarskom inženjerstvu (npr. dizajnu hardvera), na MatF-u (tadašnjem PMF-u) računarskim naukama (npr. teoriji algoritama), a na FON-u poslovnim primenama računarstva (npr. poslovnim informacionim sistemima).

Iako su se danas stvari dosta približile i struktura studija informatike na sva tri fakulteta je donekle slična, MatF i dalje karakterišu veoma jake matematičke i teorijske osnove, ali veoma lepo integrisane sa savremenim oblastima računarstva. Veoma smo mlada Katedra, imamo jako dobru saradnju sa industrijom i mnogi naši saradnici i asistenti rade u industriji 50% svog radnog vremena, tako da studentima možemo da ponudimo kvalitetne studije, koje im obezbeđuju vrhunsko znanje i skoro sigurno zaposlenje (mnogi naši studenti rade već tokom završnih godina studija).

Koji sve predmeti iz oblasti kompjuterskih nauka su zastupljeni u okviru studijskog programa?

Filip: Trudimo se da na osnovnim studijama studente upoznamo sa širokim skupom kako tradicionalnih, tako i savremenih oblasti računarstva i informatike. Prve godine naših studija karakterišu prilično napredni kursevi programiranja, algoritama i struktura podataka, kao uvodni kursevi posvećeni organizaciji i arhitekturi računara. Na kasnijim godinama, studenti izučavaju različite programske jezike i programske paradigme, web-programiranje, operativne sisteme, kompilatore, baze podataka, principe razvoja softvera i slično.

Kroz sve veći broj kako obaveznih, tako i izbornih predmeta studente upoznajemo sa savremenim oblastima poput veštačke inteligencije i mašinskog učenja, računarske inteligencije i optimizacije, istraživanja podataka, bionformatike i slično. Dakle, tokom svakog semestra studenti slušaju oko 5 predmeta, pri čemu su na prvim godinama svi predmeti obavezni, dok su na starijim godinama predmeti uglavnom izborni.

Da li studenti mogu da slušaju fakultativne predmete i sa drugih katedri?

Filip: Studenti mogu da slušaju određen broj predmeta i sa drugih katedri, mada se na to ipak retko odlučuju, to jest, broj izbornih predmeta koje uzimaju sa studija matematike i astronomije je uglavnom mali.

U okviru samog studijskog programa, oko 10% ESPB studenti stiču iz opšteobrazovnih predmeta. Pored engleskog jezika, nude se predmeti poput istorije i filozofije matematike i računarstva, metodologije stručnog i naučnog rada, društvenih aspekata računarstva, zetetike, tehničkog i naučnog pisanja, obrazovnog softvera i slično.

Koliko je tokom studija zastupljena teorija, a koliko praksa i koje su sve tehnologije dostupne studentima u nastavi?

Filip: Matematički fakultet je oduvek poznat po veoma jakim teorijskim osnovama računarstva. Svi naši studenti, pa i informatičari, veoma detaljno izučavaju predmete iz oblasti teorijske matematike (matematičku analizu, algebru, geometriju) i teorijskog računarstva (logiku, teoriju jezika i automata, teoriju izračunljivosti).

S druge strane, izuzetno je važno da studije obuhvate što više direktno primenljivih, praktičnih znanja. Tu pre svega mislim na računarske predmete, ali i na oblasti primenjene matematike (numeričke metode, naučno izračunavanje, verovatnoću i statistiku). Studenti se kroz studije sreću sa širokim spektrom tehnologija i mi se trudimo da idemo u korak sa vremenom i da naše kurseve inoviramo uvođenjem novih programskih jezika, programskih biblioteka i razvojnih okvira.

Većina predmeta na prvim godinama zasnovana je na C i C++ programskim jezicima, ali veoma brzo nakon toga studenti krenu da izučavaju i Javu, različite web tehnologije, Python i njegove specijalizovane biblioteke, i slično.

Studenti se kroz praktičnu nastavu sreću sa širokim spektrom tehnologija i novih programskih jezika koji idu u korak s vremenom. matf.bg.ac.rs

S druge strane, koliko je temeljno teorijsko znanje bitno za uspešno savladavanje praktičnog dela nastave?

Filip: Smatramo da je temeljno teorijsko znanje važna komparativna prednost naših studenata, a poslovi na kojima oni rade to i dokazuju. Nakon završenih studija na Matematičkom fakultetu studenti su spremni za hvatanje u koštac sa veoma teškim problemima, što i rade u kompanijama i na univerzitetima kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

Naši najuspešniji studenti su zaista vrhunski stručnjaci koji se bave modelovanjem i projektovanjem rešenja za kompleksnih problema, što ne bi bilo moguće da imaju samo “zanatsko”, a ne i jako teorijsko obrazovanje.

Da li MatF sarađuje s velikim tehnološkim kompanijama, te da li studenti imaju priliku za praksu?

Filip: Saradnja sa kompanijama je intezivirana u poslednjih desetak godina od kada smo svedoci procvata IT industrije u Srbiji. Svake godine iz redova Katedre imenujemo koordinatore za saradnju sa industrijom i taj posao je prilično nepopularan među kolegama zbog zaista ogromnog obima angažovanja i komunikacije, što je dokaz velikog interesovanja IT kompanija za različite oblike saradnje sa našom katedrom i fakultetom.

Stručna praksa je trenutno obavezna samo za studente master studija, ali uskoro će postati obavezna za sve studente. Naši studenti završnih godina u ogromnom procentu već rade u IT kompanijama, tako da za njih praktično nije potrebno organizovati zasebne prakse. Naravno, kompanije koje imaju potpisane ugovore o saradnji sa nama veoma rado primaju studente koji još nisu zaposleni na praksu.

S druge strane, da li su stručnjaci iz kompanija uključeni u praktičnu nastavu?

Filip: Naši stručni kursevi su koncept na koji smo veoma ponosni i koji veoma uspešno funkcioniše tokom prethodnih desetak godina. Predstavnici kompanija dolaze na fakultet i drže studentima jednosemestralne kurseve na odabrane teme (naravno, pod nadzorom nekog od naših nastavnika).

Kompanije su veoma zaintresovane za ovaj vid saradnje (ove godine imamo čak 10 stručnih kurseva), jer dobijaju priliku da upoznaju studente i da im predstave svoju kompaniju i konkretne tehnologije koje koriste. Nije retko da se studenti nakon odslušanih stručnih kurseva opredeljuju za prakse, pa i za stalno zaposlenje u tim kompanijama.

Pored ovoga, predstavnici kompanija dolaze u goste i predstavljaju se studentima kroz stručne seminare i tribine. Tradicionalno, jednom godišnje se organizuje i događaj IT@Matf posvećen upravo saradnji kompanija i fakulteta.

MatF organizuje i otvorena vrata i pripremnu nastavu za buduće brucoše. matf.bg.ac.rs

Da li se zna kako će ove godine izgledati prijemni ispit i da li fakultet organizuje pripremnu nastavu i otvorena vrata?

Filip: Sistem prijema novih studenata se prilično ustalio i ove godine će biti veoma sličan ranijim godinama. Fakultet organizuje i otvorena vrata i pripremnu nastavu za buduće brucoše (informacije se mogu pronaći na sajtu fakulteta i dobiti od naše PR službe). Sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo šta će se dešavati sa Državnom maturom i kako će to uticati na prijem novih studenata u narednim godinama.

Koliko je upisanih na budžet i samofinansiranje bilo prošle, i koja su vaša predviđanja za ovu godinu?

Filip: Interesovanje za studijski program “Informatika” je veliko i mi smo prošle godine (kao i u godinama pre) već u prvom upisnom roku popunili svih 160 mesta (105 budžetskih i 55 samofinansirajućih). Nažalost, interesovanje za studije matematike opada (pre svega zbog slabog interesovanja za smer za profesore matematike i informatike), međutim, i na studijskom programu “Matematika” upisali smo oko 70 studenata na modul “Matematika i računarstvo”, što pokazuje da i za ovaj profil vlada veliko interesovanje.

Nadamo se da će i ove godine interesovanje ostati na nivou prethodnih godina i da ćemo zahvaljući tako visokom interesovanju uspeti da ponovo upišemo jako dobre i kvalitetne studente kao što je to slučaj bio prethodnih godina.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kojih 12 grešaka prave osnivači startapa?

U 181. epizodi Office Talks podkasta, ugostili smo Milenu Milić i Miljana Tekića koji su s nama analizirali prvi Garaža report i otkrili 12 najčešćih grešaka kojima domaći startapi odbijaju investitore!

Startapi i poslovanje

Garaža report: Greške kojima srpski startap osnivači odbijaju VC fondove

U razgovoru sa Milenom Milić analizirali smo razloge zbog kojih je došlo do stagnacije u rastu domaćih startapa, objavljene u reportu zajednice Garaža.

Kultura 2.0

Da li u jeku veštačke inteligencije zaboravljate “Kako vaš mozak radi”?

Američki neuronaučnik i TED govornik Greg Gejdž, posetio je Srbiju tokom Nedelje svesti o mozgu i predstavio dopunjeno izdanje svoje knjige "Kako vaš mozak radi – neuronaučni eksperimenti za svakoga".

Propustili ste

Intervju

Domaća kompanija Vega IT nastavlja globalno širenje otvaranjem kancelarije u Londonu

Tokom prošle godine postali smo svedoci značajnih turbulencija u IT industriji. Dok se mnoge globalne kompanije fokusiraju na optimizaciju troškova, zamrzavanje plata i masovna otpuštanja, Vega IT, kao domaći igrač, nastavlja sa širenjem na globalno tržište.

Startapi i poslovanje

LavitFlow je ‘alat za sve’ koji koristi 180 programera, product menadžera i web dizajnera

U pitanju je proizvod kompanije Lav IT Solutions koji ubrzava radne procese zaposlenih u savremenom poslovnom svetu. A kako? Pitali smo Miroslava Ostojića, osnivača pomenute kompanije.

Office Talks Podcast

Prodaja IT usluga : Saveti direktora prodaje Hooloova

Gost 185. epizode Office Talks podkasta bio je Đorđe Vukotić, prodajni direktor u kompaniji Hooloovoo koji nam je objasnio kako izgraditi uspešan sales tim u domenu IT industrije.

Startapi i poslovanje

‘Fundraising’ za startape iz ljudske perspektive

Pre nego što započnemo ovaj razgovor, želeo bih da zamislite da smo na jednoj prijateljskoj kafi i sve što ćete čuti tj. pročitati je nešto što bih, lično, voleo da je meni neko ispričao (mnogo grešaka i pristupa) ranije.

Karijere

Social Impact Award program pomaže 10.000 mladih preduzetnika godišnje

Nevladina organizacija Razlivalište već devet godina uspešno sprovodi globalni Social Impact Award (SIA) program podrške društvenom preduzetništvu. Ukoliko imate između 15 i 30 godina i želite da uplovite u preduzetničke vode, sve o programu pročitajte u tekstu koji sledi!

Internet marketing

Anka Gorgiev: 95% novih proizvoda ne uspe, zato je tu neuromarketing da razume korisnike

DigiTalk konferencija u Zrenjaninu nam se bliži, a publika će pored mnogih predavača imati priliku da posluša predavanje Anke Gorgiev koja je stručnjak iz oblasti neuromarketinga, a sa kojom smo imali priliku da detaljno porazgovaramo u intervjuu koji sledi.