Može li biometrijska autentifikacija zaživeti u Srbiji i učiniti korisnike i trgovce bezbednijim?

Može li biometrijska autentifikacija zaživeti u Srbiji i učiniti korisnike i trgovce bezbednijim?

Kompanija Mastercard implementiraće u narednom periodu niz novih rešenja, ali i usavršiti već postojeće tehnologije kada je reč o digitalnim transakcijama. U razgovoru sa Nikolom Mehandžićem, direktorom razvoja poslovanja u Mastercard Srbija, otkrivamo koja su očekivanja kada je reč o lokalnom tržištu, ali i kako tehnologija ove kompanije omogućava korisnicima još jednostavnija i sigurnija plaćanja - i razmenu novca.

Poslednje istraživanje kompanije Mastercard (Masterindex) koje je sprovedeno među građanima Srbije, pokazuje da nivo poverenja korisnika u sigurnost plaćanja putem Interneta beleži sve veći rast. Od 77% građana koji transakcije vrše na ovaj način, čak tri četvrtine njih ističe da je takva kupovina za njih sigurna.

Pored toga, povećava se i broj onih koji koriste e-banking i m-banking, i to je preferirana metoda plaćanja za 29% ispitanika. Sve to govori u prilog činjenci da Internet u Srbiji odavno više nije samo mesto za zabavu i razonodu. Internet je praktičan kanal za prodaju, kupovinu i plaćanje računa, i stoga se opravdano očekuje da u budućnosti postane daleko važniji aspekt naših finansijskih navika.

Povoljne prognoze i sve veći rast online trgovine Mastercard Srbija vidi kao priliku da omogući upotrebu i implementaciju novih rešenja koja će podići sigurnost digitalnih transakcija. O planovima za 2018. godinu kada je reč o novim platnim tehnologijama sa kojima će se građani uskoro susresti, razgovarali smo sa Nikolom Mehandžićem, direktorom za razvoj poslovanja u kompaniji Mastercard za zemlje Zapadnog Balkana.

MoneySend je novi servis za slanje novca između fizičkih lica – Srbija prva u regionu

Na početku našeg razgovora, Nikola se osvrnuo na poslovanje u 2017. godini, dodavši da su iz Mastercarda zadovoljni načinom na koji se nove tehnologije prihvataju u društvu i kako one pomažu korisnicima u nekom svakodnevnom životu. Kako naglašava, broj korisnika koji plaćaju beskontaktno se utrostručio u odnosu na prošlu godinu, što je dokaz da su ljudi prihvatili ovaj način plaćanja. Štaviše, beskontaktno plaćanje pronašlo je svoj put i do javnog gradskog prevoza:

Ono na šta smo takođe ponosni jeste činjenica da smo predstavili plaćanje karitcama na portalu e-Uprava, a uspeli smo i da u partnerstu sa AIK bankom lansiramo digitalni novčanik koji omogućava korisnicima da digitalizuju svoje kartice i da koriste mobilni telefon kao metod plaćanja. Takođe smo u 2017. godini zajednički u partnerstvu sa NALED-om, Societe Generale bankom i Ministarstvom finansija, podržali fiskalnu lutriju koja je dala veoma dobre rezultate.

Ono što posebno treba istaći jeste da je Srbija prva zemlja na Balkanu u kojoj je predstavljena Money Send usluga koju je razvio Mastercard, a naš sagovornik objašnjava da ovaj servis predstavlja jedan inovativan način za slanje novca – isključivo između fizičkih lica i namenjen je za transfere na tržištu Srbije, ali i na drugim evroskim tržištima

Nikola otkriva da  zahvaljujući NFC tehnologiji budućnost plaćanja pripada mobilnim i ostalim wearable uređajima.

Naročito je interesantan cross border transfer iz prostog razloga što, prema procenama Mastercarda, oko 18% populacije Srbije živi i radi u inostranstvu. Dakle, postoji velika potreba za jednim ovakvim servisom koji će omogućiti da ljudi iz inostranstva na jedan jednostavan, brz i siguran način šalju novac svojoj rodbini koja živi u Srbiji, ali i da se na taj način stane na put “sivim” kanalima transfera novca iz inostranstva u Srbiju:

Servis je već dostupan na stranici moneysend.rs i možete da izvršite transfer novca, ali servis nije komercijalno lansiran i tek treba da bude brendiran. Reč je o potpuno digitalnom servisu u online okruženju, a svaka transakcija slanja novca je autentifikovana i samim tim je postignut novi nivo sigurnosti. Kada je reč o brizni, novac se prenosi u realnom vremenu i dostupan je drugom korisniku u periodu od nekoliko minuta, bez obzira na doba dana ili noći.

Prodavci u potpunosti prihvatili beskontaktno plaćanje

Beskontaktno plaćanje više nije novost. Danas gotovo da nema prodavca koji nije upućen u mogućnosti ove tehnologije, a od jula svi POS terminali u Srbiji moraće da imaju mogućnost beskontaktnog plaćanja, navodi Mehandžić dodajući da su pozitivne povratne informacije korisnika i prodavaca još jedan dokaz da Mastercardova tehnologija zaista olakšava svakodnevni život:

Što se tiče planova da svi POS terminali dobiju mogućnost da prihvate beskontaktno plaćanje, za krajnje korisnike to znači da će osim svoj tradicionalnih platnih kartica, imati mogućnost da koriste određene alternativne formate platnih alata – počev od mobilnog telefona i digitalnih kartica koje se nalaze u ovim uređajima, pa preko nekih wearables i fitness uređaja. Otvara se mogućnost da razni drugi uređaji zahvaljujući NFC tehnologiji postanu sredstvo plaćanja.

Komentarišući trenutno najveće prepreke koje stoje pred manjim trgovcima da uvedu mogućnost plaćanja karticama, Nikola kaže da je u pitanju zaista kompleksno pitanje iz razloga što tržište Srbije podrazumeva veliki broj učenika. Prema njegovim rečima, potrebno je da dođe do velike konsolidacije tržišta kako bi ove vertikale imale mogućnost da prihvataju plaćanje karticama kao vid elektronskog plaćanja.

“Mi radimo na tome i gledamo da kroz edukaciju tržišta, trgovaca i banaka koje nude te usluge, istaknemo benefite koje kartično i elektronsko plaćanje nudi u smislu smanjenja nekih operativnih troškova za trgovce, ali i pogodnosti takvih transakcija”, dodaje naš sagovornik.

Biometrijska tehnologija je dostupna – da li su korisnici spremni?

Govoreći o bezbednosti korisnika kada su u pitanju digitalne transakcije i plaćanja, dotakli smo se PSD2 direktive i mandata koji je Mastercard usvojio sa ciljem da domaće banke usvoje biometriku kao validan autentifikacioni korak za verifikaciju korisnika prilikom plaćanja. Šta je tačno ova tehnologija i da li su korisnici spremni da je usvoje? Nikola objašnjava:

Krenuo bih od potrebe korisnika, jer se mi uvek orijentišemo na korisnike i polazimo od njih, kako bismo im zaista olakšali svakodnevni život. Zanimljivo je da 84% korisnika ima tendenciju da zaboravi svoju šifru ili PIN, a isto tako 1 od 5 korisnika primenjuje istu lozinku za veliki broj svojih digitalnih servisa koje koristi. Samim tim namaće se potreba za jednim novim i savremenim načinom autentifikacije – a biometrijska autentifikacija je upravo to.

Nakon što je Mastercard pilotirao servis biometrijskog načina autentifikacije oko elektronskih plaćanja, rezultati su pokazali da bi 9 od 10 korisnika volelo da zameni svoj postojeći način autentifikacije sa biometrijskim načinom, uz činjenicu da ova tehnologija ima daleko širu primenu u finansijskom sektoru, prilikom plaćanja, potvrde finansijskih transakcija i drugo.

Veći fokus na biometriji kao novom načinu za verifikaciju korisnika, dodaje Nikola.

Međutim, nameće se logično pitanje – šta predstavlja i najveću prepreku za realnu primenu ove tehnologije? Nikola dodaje da je cilj Mastercarda da radi na jednoj širokoj edukaciji tržišta kao bi se pokazalo da je biometrijska autentifikacija sigurno rešenje iz prostog razloga što se nigde ne čuva biometrijski podatak kao takav. Umesto otiska prsta, čuva se numerička vrednost koja se zove fingerprint templete, a koji se dalje koristi radi same autentifikacije:

Kada pričamo o najvećim barijerama za implementaciju i za prihvatanje ove tehnologije, u pitanju su lokalni vendori koji još uvek nemaju tehnološke mogućnosti da podrže biometrijsku autentifikaciju kao serivs. Mi smo tu bili proaktivni pa smo na tržište doneli servis koji se zove Mastercard Identity Check, tačnije mobilni servis koji predstavlja aplikativnu varijantu koja omogućava BA.

Svedoci smo da je prethodna godina bila značajna za rast Internet trgovine u Srbiji, te da sve veći broj građaja kupuje online. Otuda se nameće logično pitanje da li će se sa novom Secure Remote Commerce (SRC) uslugom ići ka edukaciji krajnjih korisnika i zbog čega je ovaj standard toliko bitan za Mastercard? Mehandžić otkriva da je ideja da i u digitalnom okruženju korisnik ima mogućnost da klikom na jedno check out dugme, bez dodatnih koraka, izvrši transakciju na jedan izuzetno bezbedan način.

Prema rečima našeg sagovornika, u čitavoj standardizaciji primeniće se načela tokenizacije što znači da će praktično svaka transakcija koja bude urađena kroz SRC biti tokenizovana. To znači da će pravi broj kartice biti zaštićen jednom vrednošću i da niko u lancu kroz koji ta transakcija prolazi, neće moći da dođe do broja kartice i osetljivog podatka koji je moguće zloupotrebiti:

Kada je u pitanju tokenizaija ona je prvenstveno namenjena povećanju sigurnosti digitalnih plaćanja. Mastercard nastoji da u budućnosti sve transakcije i sva plaćanja u digitalnom setu omogući sa karticama koje su tokenizovane. To samo po sebi ne utiče toliko na korisničko iskustvo. Ideja je da se postigne jedan novi nivo sigurnosti, ali i da korisnik dobije mogućnost da sačuva token kod trgovca na siguran način i da taj token kasnije koristi za sva buduća plaćanja.

Fokus na e-commerce u narednom periodu

Za kraj, osvrnuli smo se više ka planovima kompanije za naredni period ali i drugi deo ove godine, koji se prema rečima našeg sagovornika zasnivaju na cilju da se na tržište zaista donesu inovativna rešenja – dok je fokus istovremeno i na digitalnim plaćanjima, kao i na e-commerce-u.

Mastercard će nastojati da promeni način plaćanja robe naručene online, a koja stiže na kućnu adresu.

Pored novih tehnologija, Mastercard planira i da otvori nove vertikale kada je u pitanju prihvat kartica. Imajući u vidu da se u Srbiji veliki deo plaćanja u e-commerce okruženju vrši pouzećem ili plaćanjem gotovinom, ova kompanija trenutno radi na tome da u 2018. godini predstavi plaćanje karticama pouzećem – tačnije da kroz saradnju sa kurirskim službama omogući da korisnicima koji su nešti kupili online, plate sve direktno na licu mesta karticama.

“Takođe u 2018. godini nastojimo da predstavimo još digitalnih novčanika koji su bazirani na Mastercard MDES platformi, da radimo sa još banaka koje posluju na tržištu Srbije i koje su članice Mastercarda na razvoju i integraciji MDES rešenja –  tačnije platformi koja u pozadini kao osnovnu funkcionalnost ima tokenizaciju kartica i samim tim podiže bezbednost plaćanja na jedan novi i viši nivo”, zaključio je Nikola.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da nam internet iskustvo bude bolje (i mnogo bezbednije) u 2021. godini?

Ako razmišljate o tome da li (i kako) da promenite svoje internet navike po pitanju privatnosti i bezbednosti - ovo je tekst za vas.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Startapi i poslovanje

Beogradski Konstrukt akviziran od strane HTEC-a uz najavljene nove akvizicije širom regiona

Kompanija HTEC akvizirala je Konstrukt u cilju pojačanja produktnog i brend dizajna za svoje klijente.

Internet marketing

Oglašavanje na Snapchatu nije bauk i treba ga iskoristiti pre konkurencije

Koji tip kompanija u Srbiji bi trebalo da razmisli o tome da se priključi Snapchatu i da se oglašava na toj društvenoj mreži?

Office Talks Podcast

Profesionalni razvoj programera (upoznajte Symphony)

Tridesetu epizodu Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa predstavnicima kompanije Symphony. Sa njima smo pričali o istoriji kompanije, procesu regrutovanja, kulturi rada i izazovima sa kojima su se susretali za vreme pandemije.

Kultura 2.0

Žene imaju jednaku sposobnost ‘preživljavanja’ na online platformama, ali slabije ulaze u ovu oblast

Predstavljamo vam rezultate specijalnog izdanja Gigmetar istraživanja koje pokazuje kako su se gig radnice adaptirale na nove uslove rada koje je donela pandemija.