Marina Ivanović radi u nemačkoj gejming industriji i želi da uključi više žena

Marina radi u nemačkoj gejming industriji i kao ambasadorka organizacije ‘Women in Games’ želi da regrutuje više žena u ovaj sektor

Marina Ivanović zadužena je za regrutaciju u jednom nemačkom gejming studiju i više od godinu dana je i ambasadorka organizacije Women in Games. O njenoj karijeri i položaju žena u ovoj industriji razgovaramo u nastavku teksta.

“Svet tehnologije me je oduvek zanimao i još kao mala volela sam da sa tatom pratim najnovije IT vesti i tehnološke inovacije”, započinje razgovor Marina Ivanović, Head of Recruitment u gejming studiju Kolibri u Berlinu (koji je inače deo Ubisofta) i ambasadorka organizacije Women in Games. Svaka nagrada za uspeh u školi bili su joj gedžeti ali se na kraju ipak odlučila za studije jezike jer ju je, kaže, fascinirala moć ljudskog jezika u stvaranju i oblikovanju čoveka i uticaj koji on ima na našu percepciju sveta:

Na taj način sam se dotakla i tema vezanih za psihologiju, psihoanalizu i psiholingvistiku, a nakon završetka studija imala sam malo nade da ću zapravo naći struku u kojoj mogu da objedinim moje tri strasti: jezike, psihologiju i tehnologiju.

Ipak, nakon završetka fakulteta Marini se ukazala prilika da se priključi agenciji za regrutaciju na Malti i na taj način uđe u IT industriju. “Dugo vremena nakon što sam počela da radim s njima nisam mogla da poverujem da je moj čudan spoj interesovanja, koja su mi se nekad činila kao prokletstvo, postao glavni razlog zašto sam baš ja dobila posao na kraju”, kaže ona. Posao je našu sagovornicu kasnije odveo u Nemačku gde ulazi u gejming industriju, a u razgovoru koji sledi Marina nam otkriva detalje o razvoju svoje karijere i kakav položaj imaju žene u gejmingu u Nemačkoj.

Ono što izdvaja gejming od ostalih profesija su energija i strast koju ljudi ulivaju u svoj rad

Detaljnije govoreći o tome kako je započela karijeru u inostranstvu, Marina otkriva da je leto pre završetka studija provela radeći u San Francisku i da je tada shvatila da joj jako prija mulltikulturalno okruženje, te da želi da nastavi karijeru u inostranstvu. “Tokom studija sam radila kao frilenser u domenu grafičkog dizajna i imala sam slobodu kretanja vezanu za radno mesto. A što se tiče Malte, svi smo nekako nekad maštali da živimo na ostrvu – makar na kratko i Malta je zaista kao taj zamišljeni mali delić raja”, ističe naša sagovornica i dodaje:

Nakon par meseci, shvatila sam da je Malta brzo postala središte industrija u domenu iGaming-a i Blockchain-a, što je značilo da se najbolji IT talenat doseljavao na ostrvo da bude deo ogromne inovacije koje su ove dve industrije gurale napred u celom svetu.

Sve ovo je oslikavalo uzbudljivu i izazovnu klimu IT sveta, u kome sam, pored rada sa sjajnim talentovanim pojedincima, dobila i neverovatnu priliku da doprinesem radu sa startapima koji su se borili da isprate tokove inovacije i ubrzan rast na globalnom nivou, i stoga imali svoje izazove u domenu ljudskih resursa. Klima konstantnog napretka je ono što je u potpunom saglasju sa mojim karakterom, te zadovoljstvo na svakodnevnom nivou rezultuje uspehom u poslu.

Nakon godinu dana Marina je odlučila da napusti Maltu jer je želela da nastavi karijeru u središtu evropskog IT sektora, a kako nije bilo puno gradova koji bi joj to omogućili, Berlin je bio njen prvi izbor. Tada i zvanično ulazi u gejming industriju i, kako dodaje, budući da je bila gejmerka od malih nogu, to je bio kao povratak kući:

Kolibri je tada još bila izuzetno mlada kompanija koja je ušla u fazu ubrzanog rasta, ali već uveliko veliki igrač u domenu ‘idle free-to-play’ mobilnih igara. To je direktno značilo i ubrzan rast u pogledu zapošljavanja i planova za razvoj u domenu stručnog kadra. Ja sam bila prva zaposlena u odeljku za regrutaciju sa zadatkom da oformim svoj tim i izgradim neophodne strategije zapošljavanja kako bismo ispratili ubrzan rast kompanije.

Za tri meseca sam imala tim od petoro ljudi, te smo već uveliko bili na putu da udvostručimo kompaniju te godine. Od prvog dana pa do sada, nijedan dan nije bio isti i to je zaista privilegija koju smatram da mnogi drugi poslovi ne pružaju.

Marina dodaje i da je nešto što karakteriše i izdvaja gejming od ostalih profesija zapravo energija i strast koju ljudi ulivaju u svoj rad. “Ta misija koja prevazilazi profesionalne granice i težnje da se konstanto stvara nešto novo, zanimljivo i inspirativno oslikava osnovnu ljudsku prirodu i težnju da se igra, imajući u vidu da igra vodi u kreaciju, a kreacija u proizvod”, navodi ona i ističe da je pre ulaska u gejming jedina šansa da se bude deo multikulturalne zajednice u gejmingu bile su uglavnom online igrice. “Sada, imam priliku da u sklopu posla radim sa ljudima iz više od 35 zemalja, i osetim tu pravu gejmersku atmosferu svakodnevno. To je za mene zaista bila jedna od najboljih promena koje su došle s novim poslom”, otkriva naša sagovornica.

47% gejmera u Nemačkoj je ženskog pola, a samo 27% gejming profesionalaca su žene

Marina je ujedno i ambasadorka organizacije Women in Games koja ima za cilj da regrutuje više žena u gejming sektor i pruži im potrebne resurse da napreduju u karijeri. “Imamo ambiciozan cilj da u narednih deset godina udvostručimo broj žena u gejmingu, a moja uloga je da podržim mlade devojke i žene koje žele da se priključe ovoj industriji ili su na početku svojih karijera da razumeju bolje koje mogućnosti postoje u našem sektoru i kako da se najbolje pripreme za neke najučestalije izazove”, navodi ona i dodaje:

Iako je cela tematika vezana za žene i gejming dobila dosta na značaju u poslednjih nekoliko godina, smatram da ceo sektor ima i dalje jako puno prostora za neophodni napredak – posebno po pitanju žena u gejmingu, ali i kada se radi o generalnoj nedovoljnoj zastupljenosti ostalih grupa.

Čak i Nemačka, kao zemlja prvog sveta koja je poznata po borbi za jednakost polova, i dalje nije blizu jednakosti kad se radi o zastupljenosti polova u gejmingu. Kad pogledamo skorašnju studiju koja navodi da je oko 47% gejmera u Nemačkoj ženskog pola, a samo 27% gejming profesionalaca su žene, moramo da zaključimo da je potrebna sistematska reforma obrazovanja i unapređivanja žena u gejming sektoru.

Dobre vesti, dodaje naša sagovornica, jesu da se sve više i više žena otvoreno bori za mesto na vrhu i kompanije zauzvrat shvataju da stari načini zapošljavanja i unapređivanja nemaju mesto u novom svetu. “Ovo svakako daje nadu da će se još više žena opredeliti za gejming sektor i dobiti moguućnost da napreduju ka višim pozicijama iz kojih mogu da služe kao uzori za mlade žene koje do sada nisu smatrale da postoji mesto za njih u gejmingu”, ističe Marina i dodaje da je Nemačka zaista sjajno mesto za nove i stare gejming startape zbog dobitne kombinacije umerenih troškova života, odlične infrastrukture i velikog broja talentovanih gejming profesionalaca:

Nemci su takođe strasni gejmeri, gde više od polovine celog stanovništva igra igrice u nekoj formi. Znajući dobro da je Nemačka zemlja ostvarenih potencijala, ona naravno neprekidno ulaže u dovođenje stranih top profesionalaca kao i univerzitetsko obrazovanje lokalnog stanovništva. Oko 40 privatnih i državnih fakulteta nude preko 150 programa specijalizovanih za gejming sektor. Zauzvrat, ovo rezultira u sjajnom obrazovanim i pripremljenim mladim profesionalkama i profesionalcima za ulazak u gejming odmah nakon studija. Teško da može biti bolje od toga.

Srpska gejming industrija raste velikom brzinom, ali i njoj nedostaju žene profesionalci

U nastavku razgovora Marina nam otkriva i da je zapanjena time koliko se gejming u Srbiji razvio u poslednje dve-tri godine. “Kada sam napustila Srbiju pre neke četiri godine, kod nas je gejming kao sektor jedva bio na mapi. Sada imamo neverovatno uspešne manje i veće lokalne gejming kompanje i sa dolaskom poznatih velikih stranih kompanija, sigurna sam da Srbija brzo postaje poznata kao mesto sa velikim gejming potencijalom“, primećuje ona.

Ipak, ono što smatra da nedostaje i domaćoj gejming industriji jeste pomenuta rodna zastupljenost. U trenutku kada objavljujemo ovaj intervju izašlo je istraživanje koje organizuje SGA, a koje navodi da u srpskoj game dev industriji trećinu čine žene, a naša sagovornica objašnjava:

Neophodno je da sistematski pomognemo mladim devojkama i ženama da dobiju bolje IT obrazovanje kao i da demistifikujemo mit da samo jedna vrsta ljudi može da nađe mesto pod suncem u industriji. Ohrabrivanje lidera u sektoru da razumeju značaj žena u gejmingu na pozicijama gde se donose odluke i da se bore za razvoj i unapređenje žena u tom pravcu bi sa sigurnošću stavilo Srbiju na vodeće svetsko mesto u celoj industriji.

Naša sagovornica ističe i da Srbija ima mnogo talentovanih mladih ljudi, pa samim tim ima veliki potencijal da ih strukturisanim programima obrazovanja za gejming sektor pripremi za uspeh u ovoj industriji odmah nakon studija. Sa druge strane, ona lično će se posvetiti radu u oblasti ljudskih resursa i planira da nastavi da se bavim radom vezanim za izgradnju struktura i procesa koji će omogućiti organizacijama da nastave da razvijaju i pospešuju vrhunski talenat:

Pored toga, nedavno sam u sklopu svog posla sa Kolibri Games došla u dodir sa organizacionom edukacijom na temu značaja različitosti i inkluzije na radnom mestu. To iskustvo mi je dozvolilo da bolje sagledam značenje i uticaj pojava poput nesvesne pristrasnosti koja je neizostavno, a prirodno deo svih nas i koja ukratko čini da se osećamo privrženiji grupama ljudi koje su slične nama.

Iako ovo zvuči prilično pogodno, zapravo sa sobom nosi i negativnu stranu, odnosno to da ostali ljudu oko nas koji ne pripadaju većini osećaju odbačenost i nemogućnost da se iskonski ispolje na radnom mestu i doprinesu uspehu kompanije.

Sa podrškom njihove matične kompanije, Ubisoftom, planira da nastavi rad u pomenutom pravcu i nada se da ću u budućnosti moći da ima globalni uticaj na pomeranje iglice ravnopravnosti u gejmingu. “Oduvek sam bila okružena jakim ženskim uzorima – od detinjstva do univerziteta, pa do sada – i to me je zaista naučilo da imamo društvenu i moralnu odgovornost da ostavimo bolji svet iza nas i uzdignemo one kojima život nije na početku podelio najbolje karte. Volela bih da nastavim da se bavim ovom tematikom, gde god me put odnese sledeće”, zaključuje ona.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Od Silicijumske doline do Skadarlije: Kako je američki Harness otvorio svoj R&D centar u srpskoj prestonici?

Kao kompanija koja razvija CI/CD alate za programere i dev timove, američki Harness otvorio je početkom godine svoj R&D centar u srpskoj prestonici. Otkrivamo koji su njihovi dalji planovi.

Gaming

Kroz program ‘Game Dev Bootcamp’ Nordeus nastavlja da edukuje mlade o razvoju igara – prijave do 12. novembra

Nordeus fondacija pokreće novi online besplatni obrazovni program 'Game Dev Bootcamp' za mlade širom Srbije koji su zainteresovani za tehnički razvoj video igara.

Internet marketing

Digitalni marketing u regulisanim industrijama: Kako se oglašavati kada je sve zabranjeno?

Za sve regulisane industrije uvek važe dve stvari, budžet uglavnom nikada nije problem i skoro ništa nije dozvoljeno kada je marketing u pitanju.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Sat vremena o TikTok oglašavanju (gošća Gorana Risteski)

TikTok, društvena mreža koja je osvojila svet u prethodne dve godine, raste još više i otvara nove mogućnosti za brendove, biznise, oglašivače i nezavisne kreatore. Upravo na tu temu u 73. epizodi Office Talks podcasta pričamo sa Goranom Risteski koja radi kao Media Researcher u agenciji Direct Media United Solutions.

Karijere

Tamara Prodanović postaje specijalista za brendiranje poslodavca u kompaniji Syrmia

Odakle je potekla odluka da se Tamara nakon sedam godina provedenih u HelloWorld-u priključi 'kompanijskoj strani priče' i pređe u kompaniju Syrmia?

Karijere

Studenti informatike i Synechron organizovali prvi hakaton na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu

BarKod hakaton, prvi hakaton na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, održan je prethodnog vikenda pod sloganom 'Ako ništa…bar kod!'.

Kultura 2.0

UNICEF u Srbiji pokrenuo humanitarnu akciju – kupovinom NFT tokena pomažete deci sa smetnjama u razvoju

Povodom obeležavanja 75 godina rada UNICEF-a predstavljena je i dalje aktuelna specijalna kolekcija jedinstvenih digitalnih tokena - NFT, koja će biti izložena do 11. decembra. Izložba ima humanitarni cilj nabavke asistivne tehnologije koja pomaže deci sa smetnjama u razvoju da povećaju svoje sposobnosti i veštine.

Startapi i poslovanje

Programeri, Bosch ne proizvodi samo aparate za kafu – ima i odeljenja koja kreiraju softvere

Mesec dana sam u Bosch-u. Iako za sebe mislim da detaljno poznajem IT industriju, do pre dva meseca nisam znala da ova kompanija proizvodi nešto što nisu aparati za kafu, veš mašine i klime, kao i da u okviru Bosch-a postoje neka odeljenja koja prave softvere.

Karijere

Kompanija ZF Serbia najavila nova zapošljavanja u novosadskom razvojnom centru

Traže se inženjeri za rad na razvoju energetske elektronike za primenu u pogonskim sistemima.