M3 Game Jam: Svetla budućnost za srpsku ‘game dev’ industriju

Poziv Nordeus fondacije da budem deo žirija pomenutog takmičenja ispred redakcije Netokracije, bila je idealna prilika da iz najboljeg ugla i uživo vidim čitavu radnu atmosferu i pripremu timova pred finalnu prezentaciju svojih retro video igara čije su radnje i žanr sami osmislili.

Događaj se održao u Dorćol Platz-u, a sam proces žiriranja bio je izazovan posao. Razlog za to je činjenica da se publici i stručnom žiriju predstavilo čak dvanaest timova koji su radili naporno ne bi li imali što bolji i funkcionalniji proizvod za kratak vremenski period.

Iako su svi projekti imali svoje kvalitete kojima su se razlikovali od konkurencije, glavne nagrade prema propoziciji ovog i gotovo svih drugih takmičenja, nemenjene su za tri najbolja tima. Otuda je žiri jednoglasnom odlukom prelomio da prvo mesto pripadne timu Kupljeni WinRAR, drugo mesto ekipi Bangang i treće timu pod nazivom Trigger igrači.

Sada, kada se “prašina slegla” i kada se sumiraju utisci, javila se idealna prilika da sa osvajačima prva tri mesta popričamo o samom nastupu na takmičenju, kao i o tome šta su oni konkretno naučili od ovog Gam Jam-a, te na koji način vide svoju ulogu u domaćoj game dev industriji.

Kupljeni WinRaR i pobednička igra

Ispred ovog tima za Netokraciju je govorio Lazar Cvetković koji nam je već na početku rekao da je za sam događaj saznao putem mejla i odmah nakon što ga je pročitao pitao je ostale iz tima da li bi želeli da učestvuju:

Milana i Teodoru znam kao drugare iz studentske organizacije FONIS i kao ljude koje dele istu ljubav prema ovoj oblasti, te sam ih zbog toga i kontaktirao. Sa Dimitrijem se družim već par godina i pošto je on takođe iskusan game developer, znao sam da bi se savršeno uklopio u tim. Na kraju, tako nasumično skupljeni, odlučili smo da se prijavimo za ovaj događaj iz koga je proisteklo jedno fenomenalno iskustvo.

Na pitanje Netokracije koji su utisci čitavog tima sa ovog takmičenja i koje su pouke konkretno izvukli iz istog, naš sagovornik nam odgovara:

Ovaj gejm džem je za nas bio jedno prelepo iskustvo, koga ćemo se uvek rado sećati. Upoznali smo se i družili sa toliko dobrih ljudi istih interesovanja, bez kojih ovaj događaj ne bi imao istu energiju. Kodirali smo do pet ujutru, družili sa mentorima i ljudima iz organizacionog tima i stekli pregršt iskustva. Mentori su nam pomogli da pobošljamo delove gejmpleja, dizajna i korisničkog iskustva tokom igranja (UI, UX), te smo naučili dosta korisnih stvari.

Najveći izazov nam je definitivno bio napraviti kompletnu i zabavnu video igru za ovako kratko vreme, koja će odgovarati zadatoj temi i biti vizuelno privlačna. Stvarno bih pohvalio sve ljude koji stoje iza organizovanja ovog događaja, jer su uradili odličan posao. Preporučio bih svima koji se interesuju za pravljenje video igara da se prijave na buduće gejm džemove, a ja vam garantujem odličnu zabavu.

Ovaj pobednički tim čine jedan dizajner i tri programera. Kako nam je Lazar otkrio, Teodora je bila glavni dizajner i zadužena za vizuelni identitet video igre, ali i pozadinsku muziku. Dimitrije je bio glavni i najiskusniji programer, dok je Milan takođe programirao, ali se bavio i animacijama i video editingom. Sa druge strane, Lazar je isto bio zadužen za programiranje, ali i za dizajn video igre, o kojoj nam otkriva više detalja:

Sama video igra se igra u dva igrača, na jednoj tastaturi, gde je cilj da jedan igrač pobedi drugog. Inspiracija samu video igru bila je knjiga “Pakao”, Dantea Aligijerija. Postoji 9 rundi, gde je svaka runda jedan krug pakla i sadrži tematiku tog kruga. Igrač u isto vreme baca padajuće objekte na drugog igrača i izbegava objekte koji padaju na njega. Igrač pobeđuje rundu ako pogodi drugog igrača padajućim objektima tri puta ili uspe da se popne na vrh mape.

Za svaki krug pakla, pored dva obična padajuća objekta, postoji jedan specijalni sa specijalnim osobinama. Na primer, u krugu pakla “Gluttony” taj specijalni objekat je hamburger koji usporava igrača, povećava ga i čini ga lakšom metom. Glavni likovi u igrici su dva druga, koja su završili u paklu i kojima je đavo dao priliku da iz njega izađuju samo ako izdaju i ubiju jedan drugog.

U narednom periodu ovaj tim planira da učestvuje na još ovakvih događaja i da dalje razvija svoje veštine. Štaviše, učestvovali su kao tim na Ubisoft Game Jam-u, a ono što je njihova želja jeste da rade u game dev industriji u bliskoj budućnosti ili kao deo neke kompanije (poput Nordeusa i Playstudiosa) ili osnivanjem sopstvenog studija. To će, naravno, pokazati vreme.

Bangang i PinballClash, multiplejer igra za više igrača

Utiske i iskustva sa takmičenja, sa nama je podelio i Marko Božić iz tima Bangang koji kaže da je za M3 Game Jam saznao putem društvenih mreža i zajedno sa svojim timom se odlučio da se prijavi zbog njihove ljubavi prema pravljenju video igara. On nam je tom prilikom podelio iskustva koja su on i njegov tim stekli na ovom takmičenju:

Nekima od nas je ovo bio prvi gejm džem na kojem smo učestvovali i sve ovo bilo je jedno vredno iskustvo za svakoga od nas i povezalo nas je kao tim.

Bilo je naporno ali i zabavno, uzbudljivo i neizvesno, neki od nas su bili prehlađeni i umorni, ali uspeli smo u onome što smo zacrtali, a to je da napravimo za 48 sati igru koja je zabavna, kako nama, tako i drugima, i odgovara na zadatu temu. Naučili smo kako da se organizujemo kao tim u kratkom vremenskom roku i napravimo nešto funkcionalno.

Benefiti događaja su poznanstva sa mentorima, kao i mogućnost posete Nordeusu i Playstudiosu, a izazovi sa kojima smo se suočavali su kratak vremenski rok, nedostatak sna i izuzetno loš wi-fi.

Naime, Bangag ekipu pored Marka čine Miladin Kolarski (Developer), Aleksandar Ristić (Developer) i Natalija Manja (3D Art, Game Design), a video igra koju su napravili je PinballClash. Upravo o tome Marko ističe više detalja:

Reč je o local multiplayer igri, za dva igrača, koja je spoj Pinballa i Air hochey-a, gde igrači pored golmana koji je flipper, kontrolišu u isto vreme i igrača koji je bumper i od kojeg se lopta odbija. Cilj je dati što više golova protivniku, a pobednik je onaj igrač koji prvi dođe do 10 golova. Igra je veoma brza i napeta, praćena energičnom retro muzikom.

Marko dodaje da su planovi za naredni period kada je reč o razvoju video igre, bar za sada, nedefinisani. Kako on kaže, bilo bi lepo kada bi se igra našla na Steam-u, ali zbog obaveza ne znaju kada će se i da li će se to desiti. “Plan je bio da se napravi podrška za tri i četiri igrača i da se napravi online multiplayer“, istakao je naš sagovornik.

Trigger igrači sa ambicioznim planovima

Priča koja stoji iza tima Trigger igrači je nešto drugačija s obzirom na to da je ovaj tim napravljen na brzinu, a čine ga ljudi koji se prethodno nisu poznavali. Naš sagovornik Vladimir Tabaš kaže da su svi ipak ušli sa idejom da se dokažu i nešto novo nauče, što su na kraju uradili i našli se među tri najbolja tima. Upravo o tome na koji način je on, zajedno sa svojom ekipom video ovo takmičenje, saznajemo u nastavku:

Utisci su jako pozitvni. Drugi timovi su bili veoma prijateljiski nastrojeni (stalno smo testirali jedni drugima video igre i davali savete). Uz to su i mentori bili jako opušteni i svaki put kad smo stupali u kontakt sa njima bili su spremni sa savetima i konstruktivnom kritikom. Mislim da smo primarno naučili dosta toga o funkcionisanju kao tim, raspodeli obaveza i kako jedni drugima da omgućimo da daju svoj maksimum.

Ja sam naučio baš dosta o Godot-u (engine u kome smo pravili igru), jer sam pre toga samo koristio Unity. Nama je konkretno najveći izazov bilo da presečemo koji tip igre hoćemo: puzzle multiplayer ili pvp igru. Na kraju smo otišli put pvp-a, što je bila dobra odluka i video igra se ljudima baš svidela (čak imamo i fanart). Mnogo sam ponosan na momke i video igru.

E sad, najveći benefit su ljudi koje smo upoznali na događaju i sa kojima već sad sarađujemo i sa kojima ćemo sarađivati na duže staze. Dodaš na to adrenalinske nalete i nagrade koje smo osvojili, “puna kapa”, što bi se reklo.

Govoreći nam o tome ko sve čini tim Trigger igrača i kako izgleda igra koju su razvili, Vladimir dodaje sledeće:

Prvo bih istakao našeg vunderkinda Bogija (Bogdan Jocić). Dečko je u srednoj školi, a programira bolje od prosečnog studenta ETF-a i zaslužan je za celukopan kod igre. Onda sledi naš artist Aleksa Bukvić koji je odradio sav naš art od nule za rekordno vreme (s obzirom na to da nam se priključio sredinom drugog dana) + editovao, bez reči, najbolji video za finalnu prezentaciju na događaju.

Na kraju smo tu Lazar Kračunović i ja, koji smo radili dizajn (uz Bogija) i pomagali oko UI-a, sfx i drugih sitnica. Igra se zove “Vrući Krompirići: Hero Edition”, i u osnovi je ono što naslov kaže, vrući krompirići. Dva igrača (krompiri različitih sorti) se dodaju dosta vrelijim trećim kropirićem, a izgubiće onaj igrač koji zadrži kropmir predugo i sprži se u pomfrit. Ovde postoje i prepreke, power up-ovi i dva dodatna moda, ali video igra je u osnovi jednostavna ali veoma zabavna.

Zaključivši ovaj tekst, Vladimir nam je otkrio da je video igra zvanično objavljena i dostupna za sve igrače putem web-a (ali i za Windows operativne sisteme), dok pomenuti tim trenutno radi na proširivanju igre i portovima, uz primarni cilj da se ova video igra i njena unapređena verzija nađu na Steam-u u nekom trenutku.