Uspeh slovenačkih 'crowdfunding' projekata

Kako je zajednica doprinela uspehu slovenačkih ‘crowdfunding’ kampanja?

Kada spomenemo Sloveniju i tehnološke startape, prvo što nam pada na pamet jeste veliki uspeh koji su proizvodi ostvarili na 'crowdfunding' platformama kao što su Kickstarter i Indiegogo. U toku 2015. godine čak 23 projekta osiguralo je više od 1,7 miliona dolara zahvaljujući grupnom finansiranju, a u razgovoru sa Lukom Piškoričem, osnivačem inicijative Slovenia Crowdfunding, otkrivamo koliko je lokalna zajednica važna za uspeh jedne ovakve kampanje i zašto i najveći projekti prvo kreću 'sa lokala'.

Tjedan-dizajna-Zagreb-coworking-2
Luka Piškorič, osnivač inicijativa ‘Slovenija Crowdfunding’ i ‘Slovenija Coworking’ (Foto: Tjedan Dizajna Zagreb)

Intervju sa Lukom realizovan je u saradnji sa Novom Iskrom koja pokreće seriju intenzivnih kurseva posvećenih savremenim praktičnim veštinama. Kursevi će se fokusirati na praktičan i mentorski rad sa polaznicima, dok je Piškorič predavač na kursu o Crowdfundingu za koji su prijave već uveliko otvorene. Pored ovog kursa, Nova Iskra će ugostiti i predavače koji će govoriti o 3D štampi, prezentacionim veštinama, UI dizajnu i praktičnim aspektima preduzetništva.

Slovenija 2.0

Iskoristili smo ovu priliku da sa Lukom Piškoričem, jednim od vodećih crowdfunding eksperata iz našeg regiona, porazgovaramo o sve aktuelnijem načinu razvoja proizvoda i koncepata uz pomoć zajednice, putem platformi kao što su Kickstarter ili Indiegogo. Luka je suosnivač inicijative Slovenia Crowdfunding i strateški konsultant na više crowdfunding kampanja kroz koje su mnoge inovativne ideje pretvorene u uspešne projekte.

Koliko uspešne pitate se? Dovoljno je reći da su slovenački startapi u 2015. osigurali više od 120 miliona dolara, od čega se $1,7 miliona pripisuje crowdfunding kampanjama. Luka je takođe suosnivač inicijative Slovenia Coworking i centra Poligon, autonomne coworking platforme za mlade profesionalce i kreativne zajednice koji su aktivni u oblastima kreativne ekonomije, socijalnog preduzetništva i kulture. 

Kako si krenuo da istražuješ coworking i crowdfunding? Da li su za tebe ove dve stvari povezane i šta je došlo prvo, a šta drugo?

Najpre je to bio coworking. S obzirom na celokupnu krizu koja se odražava i na živote nas koji smo aktivni u domenu kreativnih industrija, shvatili smo da je sve više samo-zaposlenih ljudi i frilensera, kao i da se naš položaj stalno pogoršava. Uvideli smo veliku mogućnost da se ostvari sasvim novi benefit kroz saradnju – kroz deljenje. Sa coworkingom smo počeli kao odgovorom na sve te izazove, osnažujući frilensere. Zatim smo primetili koliko ima dobrih ideja u toj zajednici, za koje je skoro nemoguće da stignu na tržište. Sa jedne strane je za te frilensere nemoguće da nađu stalni posao, a sa druge strane dobre ideje su tu samo nemaju priliku da se razviju.

Počeli smo da istražujemo modele kako bi to mogli finansirati. Znamo svi da banke mladim kreativcima koji nemaju iza sebe jak poslovni portfolio ne odobravaju kredite, a sa druge strane investitori nisu zainteresovani za takve projekte, posebno ako su u pitanju mali projekti gde je investicija 10 do 20 hiljada evra. To nikoga od njih ne zanima. Na kraju smo došli do crowdfundinga i 2012. godine smo organizovali prvu radionicu. Za 5 minuta se popunilo svih 25 mesta, odziv je bio fenomenalan. Zbog toga smo nastavili dalje da istražujemo, i pokrenuli smo Slovenia Crowdfunding. Kroz tu platformu delimo znanje sa ljudima koji žele da prikupe finansije za svoje projekte na ovaj način, a sa druge strane popularizujemo ovu sferu u Sloveniji, kako bi ljudi saznali više o konceptu i mogli da se uključe.

Luka Piškorič, Eva Perčič i Marko Orel, osnivači Poligona (Foto: David Lotrič)
Luka Piškorič, Eva Perčič i Marko Orel, osnivači Poligona (Foto: David Lotrič)

Frilenseri sa Balkana odlično su kotirani na platformama kao što je Upwork, imaju neke od najboljih statistika i jako su traženi. Kako ste vi radili na razvoju svoje zajednice, i šta je tu ključno – da li postoje poslovi i projekti oko kojih se okupljaju ljudi ili edukacija?

Kod nas je to išlo veoma bottom-up, bez preterane podrške države. Bilo je dosta inicijativa i pojedinaca. Mislim da su ideje oko coworkinga dosta snažne, a uspešni crowdfunding projekti su bili dokaz šta se može postići kroz saradnju i rad sa zajednicom. U pitanju su konkretni rezultati, merljivi. Na bazi toga sve više ljudi je želelo da se pridruži. Mislim da sve ima svoju ulogu – i edukativni programi, i neformalna okupljanja i sami poslovi. Ali konkretni rezultati su bili najvažniji, a mediji su nam puno pomogli da to uspešno komuniciramo, jer to su pozitivne priče koje svi žele da čuju i koje nas motivišu.

Poligon centar u Ljubljani je vaša baza. Kada pogledaš u retrospektivi, kako ti danas izgleda čitav proces? Da li je, poput Nove Iskre u Beogradu, ovaj hub bio jedan pionirski poduhvat u svojoj sredini? Da li se coworking zajednica i dalje širi?

Kod nas je bilo dosta zloupotreba tog termina. Svi su odjednom počeli da se bave nekom vrstom coworkinga, koji često nije bio u pitanju pravi coworking. To su čak radile i neke državne razvojne agencije. Mislim da je činjenica da Poligon danas i dalje postoji i da je dobro popunjen rezultat našeg rada na potpunoj transparentnosti i na izgradnji poverenja, taj bottom-up momenat. U suprotnom ne postoji istinska posvećenost i pojavljuju se oportunistički projekti koji ulaze u tu zonu samo zbog fondova koji su na raspolaganju. A kod nas je pristup mnogo organskiji, želimo da odgovorimo na realne potrebe ljudi iz zajednice. To je ključ.

Crowdfunding sada postoji već nekoliko godina. Postoje li nove tendencije u okviru ovog pokreta, novi modeli koji nude drugačije mehanizme u odnosu na Kickstarter i slične platforme?

Mislim da smo sa crowdfundingom napravili revoluciju po pitanju komunikacije sa ljudima, u odnosu na to kako to rade veliki brendovi. To je nova logika koja donosi nove vrednosti. Svaki crowdfunding projekat mora da izgradi poverenje svojih backera, na vrlo iskren način. To je taj novi princip transparentnosti koji se sada primenjuje i u drugim sferama, počev od načina na koji komunicira nevladin sektor, na primer. Postoje i mnoge „analogne“ varijante crowdfundinga, ljudi sakupljaju novac od ljudi direktno na sajmovima i slično. Otvorila se i prva slovenačka crowdfunding platforma AdriFund, lokalizacija jedne islandske platforme. Ona je u skladu sa svim zakonskim regulativama u Sloveniji. 

kik
„Projekat grupnog finansiranja mora pre svega da izgradi poverenje svojih backera, na vrlo iskren i transparentan način.“

U okviru Poligona specijalizovali ste se za razvoj crowdfunding kampanja koje su posvećene novim proizvodima. Zašto ste odabrali baš tu nišu i da li možeš da izdvojiš nekoliko posebno uspešnih kampanja?

Prvi razlog je bio, ponovo, što smo u zajednici primetili da najveći broj projekata dolazi iz tog domena. To su uglavnom bili industrijski dizajneri koji nisu mogli da nađu posao u Sloveniji i razvijali su svoje projekte. Drugi razlog je što je sam crowdfunding najprivlačniji backerima kada mogu da dobiju neki fizički proizvod kao nagradu. Tako je bilo na početku crowdfundinga uopšte. Zatim su došli filmovi, gejming i razne druge niše. Proizvodi su otvorili puno mogućnosti za realizaciju ideja koje smo već imali u svojoj zajednici. Na primer, blatobran za bicikl Musguard, zatim drveni foto aparati Ondu, tu je i Chipolo. Zaista ih je bilo puno. Ljudi su bez novca, a za kratko vreme uspeli da naprave dobre kampanje sa kojima su prikupili novac i danas žive od tih biznisa. Zaista su ostvarili svoje startap ideje.

Šta bi preporučio nekome koga interesuje crowdfunding za razvoj sopstvene ideje, koji su to najbitniji elementi uspešne kampanje? Može li dobra kampanja učiniti prosečan proizvod inovativnim – i obrnuto?

Puno ljudi i dalje potcenjuje koliko je truda potrebno za jednu dobru crowdfunding kampanju. Tu postoji jako puno pripreme. Moraš imati početnu zajednicu koja će te podržati i koja već sarađuje sa tobom u prvoj fazi. U tom smislu su coworking zajednice jako bitne, jer kampanja bi mogla biti jako skupa ako bi morao platiti svaki element, ili angažovati agenciju za produkciju videa, kvalitetnih fotografija… Nivo produkcije crowdfunding kampanja je uglavnom na dosta visokom nivou, tako da ti je potrebna ekipa različitih kreativaca koji ti u tome mogu pomoći i podržati te. Društveni kapital koji imaš jako je bitan. Ljudi će raspodeliti taj posao, a zatim deliti rezultate ako je kampanja uspešna.

Sa druge strane, Kickstarter je danas postao svojevrsni „TopShop“, ima svakakvih projekata kojima tamo nije mesto, ili zloupotreba crowdfundinga u marketinške svrhe. Ima projekata kojima novac nije potreban – imaju investiciju, ali žele da izvuku promociju iz toga, zbog komunikacijskog potencijala crowdfundinga. Na kraju, backeri su oni koji svojim novcem glasaju i odlučuju koji su projekti dobri, a koji ne.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Propustili ste

Kultura 2.0

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Internet marketing

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Netokracija

Kako do uspešnog Employer Branding ekosistema?

Marketari i HR menadžeri, spremite se – početkom oktobra vraća se Netokracijina Employer Branding konferencija! Kada 3. oktobra završite sa poslom pridružite nam se u ICT Hub-u gde ćemo govoriti o razvoju Employer Branding ekosistema u kompanijama. Čekamo vas!

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane priča je drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Karijere

Kako se zaposliti u kompaniji Facebook? Nenad Božidarević deli svoja iskustva

Nakon četiri godine na poziciji front-end inženjera, najpre sa Facebook, a potom i sa Instagram strane, Nenad Božidarević prelazi u Oculus, gde nakon godinu dana postaje menadžer, a za Netokraciju otkriva da li je Menlo Park zaista raj za domaće programere.