U borbi protiv sive ekonomije – kurirske službe legitimisaće pošiljaoce i primaoce robe?

Predložene izmene Zakona o poštanskim uslugama, ukoliko budu usvojene, korisnicima će doneti značajne novine: prilikom slanja i primanja pošiljki, poštanski operateri biće u obavezi da „izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i evidentiraju registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca“ odnosno – legitimišu pošiljaoce i primaoce.

Ljiljana Karaklajić, vlasnica i direktora kompanije D Express za Netokraciju objašnjava:

U praksi to bi značilo sledeće – neko poruči duksericu putem Interneta sa dostavom na kućnu adresu i odabere plaćanje pouzećem, mi odlazimo do pošiljaoca da preuzmemo pošiljku i od lica koje nam pošiljku predaje tražimo na uvid ličnu kartu. Podatke sa lične karte moramo uzeti – prepisati, skenirati ili slično, konkretan način nije propisan Zakonom.

Isto će se dešavati i na mestu isporuke, dodaje Ljiljana – kurirske službe od primaoca moraju zahtevati ličnu kartu na uvid pre isporuke i podaci se takođe moraju pribeležiti. “U slučaju da jedna od strana odbije da pokaže svoju ličnu kartu, isporuka neće moći da se obavi, jer u tom slučaju posledice snosimo mi kao poštanski operator”, navodi Karaklajić.

Potencijalne reakcije korisnika

Prikupljene podatke će, navodi se dalje u predlogu novog zakona, poštanski operateri morati da čuvaju najmanje godinu dana i da ih tretiraju kao poslovnu tajnu – isključivo ih koristeći za svrhu zbog koje su i prikupljeni.

Zato se, sa druge strane, postavlja pitanje načina skladištenja i čuvanja tih podataka. Iz D Express-a kažu da su se oni softverski već pripremili za predstojeće promene Zakona i pronašli brzo i efikasno rešenje. Karaklajić objašnjava:

U našem konkretnom slučaju to znači da su podaci skladišteni na posebnom serveru, sa jasno definisanim pravima pristupa i uspostavljenim procedurama o postupanju sa njima, merama zaštite i backup-om. Nas je sama implementacija standarda ISO 27001 (u skladu sa kojim smo sertifikovani od 2015. godine) već pripremila za postupanje sa ovim tipom podataka, tako da naši korisnici neće imati razloga za brigu.

Dakle, operativni deo nas ne brine, pripremili smo se i sam proces isporuke će minimalno duže trajati u odnosu na dosadašnji, a u potpunosti ćemo ispunjavati zahteve novog Zakona.

Međutim, ono što im može predstavljati izazov su potencijalne reakcije korisnika – kako pošiljaoca tako i primaoca. „Ukoliko ne bude postojala neka vrsta javne kampanje kojom će se građani pripremiti i upoznati sa novim odredbama biće puno odbijenih pošiljaka, puno negodovanja što će značajno uticati na prodaju Internet prodavnica, ali i na njihove troškove usled neuspešnih dostava“, kaže naša sagovornica.

Kako čuvati prikupljene podatke?

Pored reakcija klijenata koje se, dodaje Ljiljana, mogu preduprediti otvorenom i blagovremenom komunikacijom, drugi najveći izazov za poštanske operatere može biti sam zaštita tih osetljivih podataka. Za prvu stvar je, kaže, potrebna edukacija, a za drugu kontrola:

I za jedno i za drugo poštanski operatori tj. kurirske službe mogu proaktivno delovati – informisati svoje klijente i uspostaviti sistem čuvanja i zaštite podataka. Ono na šta ćemo se morati osloniti na državu jeste informisanje ostatka javnosti, fizičkih lica, koje mi kao kompanije ne možemo „pogoditi“ planom komunikaciije, ali i inspekcijska kontrola načina čuvanja i zaštite podataka koja ne sme biti pro forme radi poštovanja Zakona, već suštinska, živa, primenjiva stvar.

Sa druge strane, pitanje čuvanja i zaštite podataka može biti i još osetljivija stvar, posebno zbog novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U tu svrhu kontaktirali smo kancelariju Poverenika ne bismo li dobili komentar na postojeći predlog novog Zakona o poštanskim uslugama, međutim, dobili sledeći odgovor:

Poverenik nije imao prilike da se upozna sa potencijalnim izmenama Zakona o poštanskim uslugama, niti je upoznat sa time da je u toku postupak za izmenu važećeg Zakona o poštanskim uslugama.

Da li je ovo najbolje rešenje?

Ovaj predlog zakona, kako su u medijima navodili iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kao jedan od ciljeva ima i borbu protiv sive ekonomije, ali ostaje pitanje da li je to adekvatan način, posebno ukoliko se mogu javiti potencijalni izazovi prilikom usklađivanja sa drugim zakonima. Karaklajić dodaje:

Da li je najbolji način – nismo sigurni, ali nismo ni pozvani da komentarišemo jer to nije u domenu naše ekspertize. Činjenica je da će ovim mehanizmom biti pomalo otežano poslovanje legalnim kompanijama koje rade u skladu sa svim zakonima Republike Srbije, a da za njihove otkupne pošiljke i uplate otkupnih iznosa već postoji trag u našem sistemu koji bismo na zahtev nadležnih institucija mogli dostaviti na uvid.

Opet sa druge strane su svi oni koji će biti pogođeni, a koji su i bili „meta“ ovih izmena. Sa treće strane smo mi, kurirske službe, koje moraju da nastave da rade svoj posao, da poštuju Zakon jer ćemo u suprotnom snositi značajne posledice.

Ono što je pohvalno, dodaje, jeste da su veliki poštanski operatori bili uključeni u proces donošenja predloga Zakona i što su naši komentari uzeti u obzir, naravno u meri u kojoj je to moguće i u kojoj to odgovara donosiocu Zakona. Ipak, nadaju se da podrška države i nadležnih ministarstava neće izostati u trenutku kada bi se o promenama morali obavestiti građani.

Predlog zakona o poštanskim uslugama Vlada je usvojila 20.12.2017, ali još uvek nije usvojen od strane Narodne skupštine.