Jedni pišu i zarađuju, mi čitamo i strahujemo - a desnica samo jača

Jedni pišu i zarađuju, mi čitamo i strahujemo – a desnica samo jača

Predsednički izbori u Francuskoj polako se zagrevaju, a uticaj lažnih vesti (FAKE NEWS izgovoreno Trampovim iritantnim glasom) gotovo da nikada nije bio veći na mišljenje javnog mnjenja. Zaboravite na činjenice - glasačko telo danas bira svoje predstavnike na osnovu harizme i odlučnosti, krupnih obećanja i politike zatvorenosti. Oh, i putem 'alternativnih činjenica' do kojih dolaze zahvaljujući društvenim mrežama.

kolimna1

Rast evropske desnice poslednjih godina može se direktno povezati sa napadnom retorikom i tehnikama zastrašivanja građana. Od zida na granici sa Meksikom, zabrane putovanja i ulaska građana sedam muslimanskih zemalja, pa sve do procesa izlaska Britanije iz Evropske unije – politika zatvorenosti i izolacije jača iz dana u dan zahvaljujući lažnim vestima i velikom broju neistina koje kruže Internetom i društvenim mrežama. Kada na sve to dodamo i činjenicu da građani danas svoje političke odluke donose isključivo na osnovu osećanja, a ne na činjenicama, dolazimo do savršenog koktela koji svet okreće u smeru koji sve više podseća na onaj sa kraja tridesetih godina prošlog veka.

Jednostavno rečeno, lažne vesti i porast njihove distribucije od strane građanstva koje upija bombastične naslove i šokantne izjave, umesto da iste uzima sa rezervom i dodatno se edukuje na zadatu temu posredstvom stručne literature ili upuštanja u diskusiju sa ekspertima, te bazirajući svoj finalni sud na empirijskim dokazima i činjenicama (da, naučnim činjenicama a ne onim alternativnim faktima) – u krajnjoj liniji samo doprinosi izgradnji ličnih strahova utemeljenih u glasačkom telu. Strahovi su ti zbog kojih Britanija napušta Evropsku uniju. Strahovi su ti zbog kojih u stolici najmoćnijeg čoveka današnjice sedi diletant koji za klimatske promene kaže da su – pogodite šta – FAKE NEWS.

Pokvarili smo demokratiju jer nam se moglo

Na Internetu danas kruži dve vrste lažnih vesti. Na jedne smo u potpunosti navikli, prepoznajemo ih i smejemo se njihovim šaljivim naslovima kada ih vidimo. Njuz.net, The Onion, sve su to poznate lokacije koje svojim satiričnim pristupom ukazuju na mnogobrojne probleme u društvu i politici.

Nasuprot njima, postoji more sajtova upitnog sadržaja koji po izgledu podsećaju na kredibilan medij, a koji su ponajmanje to. Nekoliko je razloga zbog kojeg ovakvi sajtovi danas postoje, a kao što je i sam Buzzfeed otkrio uoči američkih predsedničkih izbora – gotovo sve lažne vesti koje su se ticale republikanaca i Trampove kampanje došle su iz jednog malog grada u srcu Makedonije po imenu Veles. Preko 140 sajtova koji se bave politikom SAD-a registrovano je u ovom gradiću od 45.000 ljudi. Svi do jednog zaduženi su za kreiranje lažnih vesti – uz bombastične naslove njihova distribucija prosto cveta na društvenim mrežama, dok njihovi vlasnici zadovoljno trljaju ruke posmatrajući kako suma na AdSense nalogu raste.

Toksična smeša izvrnutih informacija poslužila je kao svojevrstan vetar u leđa desno orijentisanim partijama čija retorika sada već uveliko zahvata i Evropu. Ko je ovde zapravo kriv? Da li oni koji stoje iza takvih vesti? Političari koji činjenice zamenjuju osećanjima? Mi sami? Kada su na samom začetku Sjedinjenih Američkih Država upitali Bendžamina Frenklina da li je narod dobio republiku ili monarhiju, Frenklin je odgovorio: Republiku… ukoliko ste u stanju da je sačuvate.

Francuska ovog proleća bira novog predsednika. Zemlja poznata po vinu i siru pretrpela je štošta pod komandujućom palicom socijaliste Olanda, a najzapaženiji su upravo teroristički napadi čiju je odgovornost preuzela Islamska država, a koji dodatno okreću francusko javno mnjenje udesno – daleko od činjenica i dokaza, u smeru osećanja i retorike koja ne oprašta razlike.

Upravo takvoj retorici u korist idu lažne vesti, izmišljeni članci i alternativne činjenice za koje mnogi misle da svoj životni vek završavaju na društvenim mrežama, a ne na izbornim listama. Vidite, problem je u tome što lažne vesti nisu jasno uočljive prosečnim korisnicima. Čak je i profesionalnim novinarima teško da razdvoje činjenice od izmišljenih informacija. Njihova provera (fact checking), zanimanje je koje se vezuje za novinarstvo od samog početka, a koje je – čini se – izgubilo na značaju poslednjih godina. Da smo, kao društvo, svoje odluke bazirali na ispravnim činjenicama… verujem da bismo na dnevnim vestima gledali neke druge ljude.

Facebook i Google priznaju grešku – da li je kasno?

Svakako jedan od velikih krivaca u čitavom procesu distribucije lažnih vesti jesu i tehnološke kompanije. Facebook i Google prepoznali su značaj fake news članaka na kreiranje mišljenja javnosti i sada kreću u veliku borbu protiv napumpanih naslova i alternativnih činjenica. Akvizicijom različitih kompanija i integracijom njihovih tehnologija u svoje servise, ova dva tehnološka giganta nadaju se da će ugušiti porast lažnih vesti i to uoči predsedničkih izbora u Francuskoj koji će se održati sredinom aprila. Da li će uspeti u ovome, ostaje nam da vidimo. U suprotnom, nakon Brexita mogli bismo biti svedoci Frexita… samim tim i novom talasu lažnih vesti. Začarani krug iz kojeg nema povratka.

Ostavi komentar

  1. bbq

    bbq

    8. 2. 2017. u 21:20 Odgovori

    1. Vecina informativnog sadrzaja u svim medijima se moze podvesti pod komentar, misljenje, stav, nesto poput ovog teksta. Misljenje, komentar, stav ne mogu biti lazni ili istiniti, vec manje ili vise argumentovani, verodostojni, suvisli… Tako da prica o „laznim vestima“ je zapravo vid propagande ili odgovor na propagandu druge strane.
    Na primer vest koja se moze podvesti pod naslov „Biti clanica EU je dobra stvar za tu zemlju“ nije cinjenicni iskaz, i ne moze se proveriti. To je vrednosni stav i moze biti manje ili vise argumentovan i verodostojan…
    Da ne govorim da ljudi imaju prava i da veruju u laz, da citaju nesto sto nije istina ili se ne moze utvrditi da li je istina i da veruju u to. Svrha informisanja nije da se filtriraju istinite price, da se lazne cenzurisu, vec da se prikazu obe ili sve strane… pa ko slobodno izabere da veruje u nesto sto nije istina, to je njegova stvar.
    2. Britanci nisu odlucili iz straha da izadju iz EU, vec na osnovu racionalnih razloga. Iako su mediji pokusali da migrante predstave kao najozbiljniji argument zagovornika, oni su bili drugaciji. Ekonomski – EU nema sporazum o trgovini sa Indijom, vaznim partnerom za UK, zbog protivljenja nekih manjih zemalja, i sl. Raste uticaj Evropske komisije (a slabi zemalja clanica) u spoljnoj i bezbedonosnoj politici, u ekonomiji.. EK je organ koji se ne bira vec postavlja, i u kome glavnu rec vode razne tehnokrate, predstavnici nekih neformalnih krugova, itd. Ako se doda tome imperijalna proslost, odvojenost od kontinentalnog dela Evrope..
    3. Nista Tramp nije bolji ili gori od Busa ili Niksona ili vec. Ako demokratija zavisi od toga koji se covek nalazi na nekom polozaju to drustvo nije demokratsko. Demokratska drustva mogu da donose i lose odluke, vecina moze da gresi, to je njeno pravo. Veca vrednost je pravo izbora (pa bio on i los), nego napredak ili ekonomski, politicki dobitak i sl.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Digitalni mediji

Kako da napravite podcast zbog kojeg nećete morati da prodate bubreg?

Šta morate da znate ukoliko želite da se upustite u avanturu zvanu podcast?

Startapi i poslovanje

Dejan Nikolić (Content Insights): Publika jednom mediju ne sme da bude inventar koji prodaje oglašivačima

U eri kada Facebook, Amazon i Google drže 70% budžeta za digital, kako se mediji mogu izboriti za svoj kolač? Jednostavno - moraju da promene način na koji su do sada poslovali.

Mobilno

Šta za domaće korisnike znači Google-Huawei situacija?

Veliku cenu trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine moraće da plati kompanija Huawei sa kojom Google ovih dana prekida saradnju. Otkrivamo šta to znači za korisnike uređaja ove kineske kompanije.

Propustili ste

Tehnologija

Otvoren MarTech Challenge – regionalno takmičenje za marketing startape

Tehnološki startapi koji se bave primenom novih tehnologija u marketingu i komunikacijama u oblastima poput oglašavanja, veštačke inteligencije, mašinskog učenja, medija, društvenih mreža i slično pozvani su da se priključe takmičenju.

Karijere

Čime se bavi IT admin i da li je on zadužen za baš sve tehničke probleme u kompaniji?

IT administratori imaju multifunkcionalne zadatke radeći na održavanju sistema, mrežnih infrastruktura i sajber bezbednosti. Kako u realnim uslovima izgleda baviti se ovom profesijom?

Internet marketing

Nagrade možda nisu merilo uspeha, ali nisu loše ukoliko ste agencija koja želi da bira klijente

Kako Ovation BBDO gleda na nagrade iz prethodnog perioda i da li su one rezultovale povećanjem obima posla? Na pitanja Netokracije odgovara Nikola Parun, Head of PR & Digital u ovoj beogradskoj agenciji.

Startapi i poslovanje

BioSense lansirao PARSEC program poslovne akceleracije – ukupna vrednost fonda €2,5 miliona

Kako bi startapima i drugim malim i srednjim preduzećima omogućili pristup neophodnom kapitalu, znanju, tržištima i tehnologiji, evropski projekat PARSEC nudi biznis akceleraciju za tehnološke proizvode i inovacije iz tri sektora: prehrana, energija i životna sredina.

Startapi i poslovanje

EY na #CXZG: Zašto konsultantske kuće ulaze u oblast korisničkog iskustva?

Korisničko iskustvo postaje veći 'buzzword' od digitalne transformacije - toliki da i konsultantske kuće ulaze u ovu oblast. Više o tome razgovaramo sa predstavnicima EY-a u Hrvatskoj.

Internet marketing

Effie 2019: Ove godine bez zlatnog priznanja, agencija Ovation BBDO osvojila najviše nagrada

Na ceremoniji koja je održana u Ateljeu 212, sinoć su dodeljene četiri srebrne i četiri bronzane Effie nagrade za najefektivnije marketinške kampanje koje su realizovane u Srbiji tokom prošle godine.