Jedni pišu i zarađuju, mi čitamo i strahujemo – a desnica samo jača

Predsednički izbori u Francuskoj polako se zagrevaju, a uticaj lažnih vesti (FAKE NEWS izgovoreno Trampovim iritantnim glasom) gotovo da nikada nije bio veći na mišljenje javnog mnjenja. Zaboravite na činjenice - glasačko telo danas bira svoje predstavnike na osnovu harizme i odlučnosti, krupnih obećanja i politike zatvorenosti. Oh, i putem 'alternativnih činjenica' do kojih dolaze zahvaljujući društvenim mrežama.

kolimna1

Rast evropske desnice poslednjih godina može se direktno povezati sa napadnom retorikom i tehnikama zastrašivanja građana. Od zida na granici sa Meksikom, zabrane putovanja i ulaska građana sedam muslimanskih zemalja, pa sve do procesa izlaska Britanije iz Evropske unije – politika zatvorenosti i izolacije jača iz dana u dan zahvaljujući lažnim vestima i velikom broju neistina koje kruže Internetom i društvenim mrežama. Kada na sve to dodamo i činjenicu da građani danas svoje političke odluke donose isključivo na osnovu osećanja, a ne na činjenicama, dolazimo do savršenog koktela koji svet okreće u smeru koji sve više podseća na onaj sa kraja tridesetih godina prošlog veka.

Jednostavno rečeno, lažne vesti i porast njihove distribucije od strane građanstva koje upija bombastične naslove i šokantne izjave, umesto da iste uzima sa rezervom i dodatno se edukuje na zadatu temu posredstvom stručne literature ili upuštanja u diskusiju sa ekspertima, te bazirajući svoj finalni sud na empirijskim dokazima i činjenicama (da, naučnim činjenicama a ne onim alternativnim faktima) – u krajnjoj liniji samo doprinosi izgradnji ličnih strahova utemeljenih u glasačkom telu. Strahovi su ti zbog kojih Britanija napušta Evropsku uniju. Strahovi su ti zbog kojih u stolici najmoćnijeg čoveka današnjice sedi diletant koji za klimatske promene kaže da su – pogodite šta – FAKE NEWS.

Pokvarili smo demokratiju jer nam se moglo

Na Internetu danas kruži dve vrste lažnih vesti. Na jedne smo u potpunosti navikli, prepoznajemo ih i smejemo se njihovim šaljivim naslovima kada ih vidimo. Njuz.net, The Onion, sve su to poznate lokacije koje svojim satiričnim pristupom ukazuju na mnogobrojne probleme u društvu i politici.

Nasuprot njima, postoji more sajtova upitnog sadržaja koji po izgledu podsećaju na kredibilan medij, a koji su ponajmanje to. Nekoliko je razloga zbog kojeg ovakvi sajtovi danas postoje, a kao što je i sam Buzzfeed otkrio uoči američkih predsedničkih izbora – gotovo sve lažne vesti koje su se ticale republikanaca i Trampove kampanje došle su iz jednog malog grada u srcu Makedonije po imenu Veles. Preko 140 sajtova koji se bave politikom SAD-a registrovano je u ovom gradiću od 45.000 ljudi. Svi do jednog zaduženi su za kreiranje lažnih vesti – uz bombastične naslove njihova distribucija prosto cveta na društvenim mrežama, dok njihovi vlasnici zadovoljno trljaju ruke posmatrajući kako suma na AdSense nalogu raste.

Toksična smeša izvrnutih informacija poslužila je kao svojevrstan vetar u leđa desno orijentisanim partijama čija retorika sada već uveliko zahvata i Evropu. Ko je ovde zapravo kriv? Da li oni koji stoje iza takvih vesti? Političari koji činjenice zamenjuju osećanjima? Mi sami? Kada su na samom začetku Sjedinjenih Američkih Država upitali Bendžamina Frenklina da li je narod dobio republiku ili monarhiju, Frenklin je odgovorio: Republiku… ukoliko ste u stanju da je sačuvate.

Francuska ovog proleća bira novog predsednika. Zemlja poznata po vinu i siru pretrpela je štošta pod komandujućom palicom socijaliste Olanda, a najzapaženiji su upravo teroristički napadi čiju je odgovornost preuzela Islamska država, a koji dodatno okreću francusko javno mnjenje udesno – daleko od činjenica i dokaza, u smeru osećanja i retorike koja ne oprašta razlike.

Upravo takvoj retorici u korist idu lažne vesti, izmišljeni članci i alternativne činjenice za koje mnogi misle da svoj životni vek završavaju na društvenim mrežama, a ne na izbornim listama. Vidite, problem je u tome što lažne vesti nisu jasno uočljive prosečnim korisnicima. Čak je i profesionalnim novinarima teško da razdvoje činjenice od izmišljenih informacija. Njihova provera (fact checking), zanimanje je koje se vezuje za novinarstvo od samog početka, a koje je – čini se – izgubilo na značaju poslednjih godina. Da smo, kao društvo, svoje odluke bazirali na ispravnim činjenicama… verujem da bismo na dnevnim vestima gledali neke druge ljude.

Facebook i Google priznaju grešku – da li je kasno?

Svakako jedan od velikih krivaca u čitavom procesu distribucije lažnih vesti jesu i tehnološke kompanije. Facebook i Google prepoznali su značaj fake news članaka na kreiranje mišljenja javnosti i sada kreću u veliku borbu protiv napumpanih naslova i alternativnih činjenica. Akvizicijom različitih kompanija i integracijom njihovih tehnologija u svoje servise, ova dva tehnološka giganta nadaju se da će ugušiti porast lažnih vesti i to uoči predsedničkih izbora u Francuskoj koji će se održati sredinom aprila. Da li će uspeti u ovome, ostaje nam da vidimo. U suprotnom, nakon Brexita mogli bismo biti svedoci Frexita… samim tim i novom talasu lažnih vesti. Začarani krug iz kojeg nema povratka.

Ostavi komentar

  1. bbq

    bbq

    8. 2. 2017. u 21:20 Odgovori

    1. Vecina informativnog sadrzaja u svim medijima se moze podvesti pod komentar, misljenje, stav, nesto poput ovog teksta. Misljenje, komentar, stav ne mogu biti lazni ili istiniti, vec manje ili vise argumentovani, verodostojni, suvisli… Tako da prica o „laznim vestima“ je zapravo vid propagande ili odgovor na propagandu druge strane.
    Na primer vest koja se moze podvesti pod naslov „Biti clanica EU je dobra stvar za tu zemlju“ nije cinjenicni iskaz, i ne moze se proveriti. To je vrednosni stav i moze biti manje ili vise argumentovan i verodostojan…
    Da ne govorim da ljudi imaju prava i da veruju u laz, da citaju nesto sto nije istina ili se ne moze utvrditi da li je istina i da veruju u to. Svrha informisanja nije da se filtriraju istinite price, da se lazne cenzurisu, vec da se prikazu obe ili sve strane… pa ko slobodno izabere da veruje u nesto sto nije istina, to je njegova stvar.
    2. Britanci nisu odlucili iz straha da izadju iz EU, vec na osnovu racionalnih razloga. Iako su mediji pokusali da migrante predstave kao najozbiljniji argument zagovornika, oni su bili drugaciji. Ekonomski – EU nema sporazum o trgovini sa Indijom, vaznim partnerom za UK, zbog protivljenja nekih manjih zemalja, i sl. Raste uticaj Evropske komisije (a slabi zemalja clanica) u spoljnoj i bezbedonosnoj politici, u ekonomiji.. EK je organ koji se ne bira vec postavlja, i u kome glavnu rec vode razne tehnokrate, predstavnici nekih neformalnih krugova, itd. Ako se doda tome imperijalna proslost, odvojenost od kontinentalnog dela Evrope..
    3. Nista Tramp nije bolji ili gori od Busa ili Niksona ili vec. Ako demokratija zavisi od toga koji se covek nalazi na nekom polozaju to drustvo nije demokratsko. Demokratska drustva mogu da donose i lose odluke, vecina moze da gresi, to je njeno pravo. Veca vrednost je pravo izbora (pa bio on i los), nego napredak ili ekonomski, politicki dobitak i sl.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Ekskluzivno

Nordeus otvorio novu zgradu: 6.000 m², restoran, sportski bar i vrtić za spoj najboljeg iz umetnosti i tehnologije

Donosimo vam ekskluzivne fotografije nove zgrade Nordeusa koja već danas otvara vrata za svojih 170 zaposlenih.

Tehnologija

E-prime lansirao električni tricikl na sajmu automobila namenjen poslovnim korisnicima

U ekskluzivnom intervjuu za Netokraciju, direktor i suosnivač kompanije E-prime Milan Manojlović, govori o novim električnim biciklima kompanije, ali i o planiranom širenju poslovanja i izvozu na evropsko tržište.

Startapi i poslovanje

Kako izgleda raditi u IT kompaniji koja razvija svoj proizvod – iz ugla programera?

Domaće developere uglavnom je oblikovala 'outsourcing' industrija, dok je znatno manji broj njih imao priliku i da radi u kompaniji ili startapu koji razvija sopstveni proizvod. Kakva su njihova iskustva?

Propustili ste

Novost

Savladajte osnove programiranja uz prve SmartNinja kurseve u Beogradu!

Program IT obuka koje smo pokrenuli početkom godine, konačno je dostupan za sve zainteresovane polaznike. U nastavku teksta saznajte više o kurikulumu, preduslovima za obuku i načinu plaćanja za prva dva kursa - Web Developement 1 i Python za početnike.

Kultura 2.0

Nemanja Čedomirović: Zaboravite na uspešnu konferenciju ukoliko ne želite da rizikujete

Kada su osnivači konferencije PHP Srbija pripremali prve događaje želeli su da od toga naprave programerski centar i stvore mesto gde i stranci žele da dođu - i u tome su uspeli 37% 😄, kaže jedan od osnivača. Šta posetioce čeka ove godine?

Kultura 2.0

Kako je ‘Game of Thrones’ zauvek promenio našu popularnu kulturu

Nakon pauze od tačno 595 dana imamo priliku da se ponovo susretnemo sa likovima iz knjiga Džordža R.R. Martina i uplovimo u svet Vesterosa gde će armije živih i mrtvih napokon odmeriti snage. Da li će naši životi nakon toga biti isti?

Karijere

BBICC 2019: Razmišljajte o budućnosti poslovanja, ali već danas

Proteklog vikenda održana je završnica studentskog takmičenja BBICC na kojem je 20 timova sa svetskih univerziteta predstavilo svoja rešenja. Zadatke studije slučaja postavile su kompanije Coca Cola, TeleGroup i Saga New Frontier Group.

Startapi i poslovanje

Wolt od danas u Beogradu – pratite dostavu vaše klope putem aplikacije (baš kao Uber)

Wolt, finski startap koji spaja restorane i korisnike koji poručuju hranu za dostavu, od danas počinje sa radom u Beogradu. Glavna prednost aplikacije jeste to što korisnici mogu da prate svoju porudžbinu od trenutka kada kuvar počne sa pripremom, pa sve dok im kurir ne pozvoni na vrata.

Internet marketing

Radionica naprednog Content Marketinga ponovo u Beogradu – ‘early bird’ karte do 15. maja!

Usled velikog interesovanja, pripremili smo još jedno izdanje radionice naprednog 'content marketinga'. Profesionalci, čekamo vas 27. maja u Beogradu!