Jedni pišu i zarađuju, mi čitamo i strahujemo - a desnica samo jača

Jedni pišu i zarađuju, mi čitamo i strahujemo – a desnica samo jača

Predsednički izbori u Francuskoj polako se zagrevaju, a uticaj lažnih vesti (FAKE NEWS izgovoreno Trampovim iritantnim glasom) gotovo da nikada nije bio veći na mišljenje javnog mnjenja. Zaboravite na činjenice - glasačko telo danas bira svoje predstavnike na osnovu harizme i odlučnosti, krupnih obećanja i politike zatvorenosti. Oh, i putem 'alternativnih činjenica' do kojih dolaze zahvaljujući društvenim mrežama.

kolimna1

Rast evropske desnice poslednjih godina može se direktno povezati sa napadnom retorikom i tehnikama zastrašivanja građana. Od zida na granici sa Meksikom, zabrane putovanja i ulaska građana sedam muslimanskih zemalja, pa sve do procesa izlaska Britanije iz Evropske unije – politika zatvorenosti i izolacije jača iz dana u dan zahvaljujući lažnim vestima i velikom broju neistina koje kruže Internetom i društvenim mrežama. Kada na sve to dodamo i činjenicu da građani danas svoje političke odluke donose isključivo na osnovu osećanja, a ne na činjenicama, dolazimo do savršenog koktela koji svet okreće u smeru koji sve više podseća na onaj sa kraja tridesetih godina prošlog veka.

Jednostavno rečeno, lažne vesti i porast njihove distribucije od strane građanstva koje upija bombastične naslove i šokantne izjave, umesto da iste uzima sa rezervom i dodatno se edukuje na zadatu temu posredstvom stručne literature ili upuštanja u diskusiju sa ekspertima, te bazirajući svoj finalni sud na empirijskim dokazima i činjenicama (da, naučnim činjenicama a ne onim alternativnim faktima) – u krajnjoj liniji samo doprinosi izgradnji ličnih strahova utemeljenih u glasačkom telu. Strahovi su ti zbog kojih Britanija napušta Evropsku uniju. Strahovi su ti zbog kojih u stolici najmoćnijeg čoveka današnjice sedi diletant koji za klimatske promene kaže da su – pogodite šta – FAKE NEWS.

Pokvarili smo demokratiju jer nam se moglo

Na Internetu danas kruži dve vrste lažnih vesti. Na jedne smo u potpunosti navikli, prepoznajemo ih i smejemo se njihovim šaljivim naslovima kada ih vidimo. Njuz.net, The Onion, sve su to poznate lokacije koje svojim satiričnim pristupom ukazuju na mnogobrojne probleme u društvu i politici.

Nasuprot njima, postoji more sajtova upitnog sadržaja koji po izgledu podsećaju na kredibilan medij, a koji su ponajmanje to. Nekoliko je razloga zbog kojeg ovakvi sajtovi danas postoje, a kao što je i sam Buzzfeed otkrio uoči američkih predsedničkih izbora – gotovo sve lažne vesti koje su se ticale republikanaca i Trampove kampanje došle su iz jednog malog grada u srcu Makedonije po imenu Veles. Preko 140 sajtova koji se bave politikom SAD-a registrovano je u ovom gradiću od 45.000 ljudi. Svi do jednog zaduženi su za kreiranje lažnih vesti – uz bombastične naslove njihova distribucija prosto cveta na društvenim mrežama, dok njihovi vlasnici zadovoljno trljaju ruke posmatrajući kako suma na AdSense nalogu raste.

Toksična smeša izvrnutih informacija poslužila je kao svojevrstan vetar u leđa desno orijentisanim partijama čija retorika sada već uveliko zahvata i Evropu. Ko je ovde zapravo kriv? Da li oni koji stoje iza takvih vesti? Političari koji činjenice zamenjuju osećanjima? Mi sami? Kada su na samom začetku Sjedinjenih Američkih Država upitali Bendžamina Frenklina da li je narod dobio republiku ili monarhiju, Frenklin je odgovorio: Republiku… ukoliko ste u stanju da je sačuvate.

Francuska ovog proleća bira novog predsednika. Zemlja poznata po vinu i siru pretrpela je štošta pod komandujućom palicom socijaliste Olanda, a najzapaženiji su upravo teroristički napadi čiju je odgovornost preuzela Islamska država, a koji dodatno okreću francusko javno mnjenje udesno – daleko od činjenica i dokaza, u smeru osećanja i retorike koja ne oprašta razlike.

Upravo takvoj retorici u korist idu lažne vesti, izmišljeni članci i alternativne činjenice za koje mnogi misle da svoj životni vek završavaju na društvenim mrežama, a ne na izbornim listama. Vidite, problem je u tome što lažne vesti nisu jasno uočljive prosečnim korisnicima. Čak je i profesionalnim novinarima teško da razdvoje činjenice od izmišljenih informacija. Njihova provera (fact checking), zanimanje je koje se vezuje za novinarstvo od samog početka, a koje je – čini se – izgubilo na značaju poslednjih godina. Da smo, kao društvo, svoje odluke bazirali na ispravnim činjenicama… verujem da bismo na dnevnim vestima gledali neke druge ljude.

Facebook i Google priznaju grešku – da li je kasno?

Svakako jedan od velikih krivaca u čitavom procesu distribucije lažnih vesti jesu i tehnološke kompanije. Facebook i Google prepoznali su značaj fake news članaka na kreiranje mišljenja javnosti i sada kreću u veliku borbu protiv napumpanih naslova i alternativnih činjenica. Akvizicijom različitih kompanija i integracijom njihovih tehnologija u svoje servise, ova dva tehnološka giganta nadaju se da će ugušiti porast lažnih vesti i to uoči predsedničkih izbora u Francuskoj koji će se održati sredinom aprila. Da li će uspeti u ovome, ostaje nam da vidimo. U suprotnom, nakon Brexita mogli bismo biti svedoci Frexita… samim tim i novom talasu lažnih vesti. Začarani krug iz kojeg nema povratka.

Ostavi komentar

  1. bbq

    bbq

    8. 2. 2017. u 21:20 Odgovori

    1. Vecina informativnog sadrzaja u svim medijima se moze podvesti pod komentar, misljenje, stav, nesto poput ovog teksta. Misljenje, komentar, stav ne mogu biti lazni ili istiniti, vec manje ili vise argumentovani, verodostojni, suvisli… Tako da prica o „laznim vestima“ je zapravo vid propagande ili odgovor na propagandu druge strane.
    Na primer vest koja se moze podvesti pod naslov „Biti clanica EU je dobra stvar za tu zemlju“ nije cinjenicni iskaz, i ne moze se proveriti. To je vrednosni stav i moze biti manje ili vise argumentovan i verodostojan…
    Da ne govorim da ljudi imaju prava i da veruju u laz, da citaju nesto sto nije istina ili se ne moze utvrditi da li je istina i da veruju u to. Svrha informisanja nije da se filtriraju istinite price, da se lazne cenzurisu, vec da se prikazu obe ili sve strane… pa ko slobodno izabere da veruje u nesto sto nije istina, to je njegova stvar.
    2. Britanci nisu odlucili iz straha da izadju iz EU, vec na osnovu racionalnih razloga. Iako su mediji pokusali da migrante predstave kao najozbiljniji argument zagovornika, oni su bili drugaciji. Ekonomski – EU nema sporazum o trgovini sa Indijom, vaznim partnerom za UK, zbog protivljenja nekih manjih zemalja, i sl. Raste uticaj Evropske komisije (a slabi zemalja clanica) u spoljnoj i bezbedonosnoj politici, u ekonomiji.. EK je organ koji se ne bira vec postavlja, i u kome glavnu rec vode razne tehnokrate, predstavnici nekih neformalnih krugova, itd. Ako se doda tome imperijalna proslost, odvojenost od kontinentalnog dela Evrope..
    3. Nista Tramp nije bolji ili gori od Busa ili Niksona ili vec. Ako demokratija zavisi od toga koji se covek nalazi na nekom polozaju to drustvo nije demokratsko. Demokratska drustva mogu da donose i lose odluke, vecina moze da gresi, to je njeno pravo. Veca vrednost je pravo izbora (pa bio on i los), nego napredak ili ekonomski, politicki dobitak i sl.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Propustili ste

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.

Tehnologija

10 zanimljivih gedžeta koji mogu biti vaši na Crni petak!

Crni petak, dan poznat po velikim popustima na razne proizvode polako nam se bliži. Ako želite da izbegnete stampedo ljudi u šoping centrima, mi smo za vas pripremili zanimljive gedžete koje možete kupiti preko domaćih web prodavnica.