Lazar je napustio vlastitu kompaniju da bi vodio tehnički tim u Nemačkoj

Lazar je napustio vlastitu kompaniju da bi vodio tehničke timove u Nemačkoj – sada želi da se oduži IT industriji

Nakon dužeg vremena donosimo vam novu priču iz naše stalne rubrike "Programeri bez granica". Upoznajte Lazara Kovačevića, koji je nakon bogate karijere u domaćem IT-ju spakovao kofere i otišao put Nemačke, gde trenutno vodi tehničke timove u jednoj automotive kompaniji.

Znate kada kažu “krenulo ga je u životu”, pri čemu obično misle da je neko imao sreće pa je zato uspešan? E to bi se na prvi pogled moglo reći za Lazara Kovačevića (Tech Lead, Achter Autohaus Software) čija je karijera samo išla uzlaznom putanjom – od prvog zaposlenja, preko preduzetništva do bitne pozicije u nemačkoj firmi. Međutim, kada malo zagrebemo ispod površine, shvatimo da iza takvog karijernog puta pre svega stoje hrabrost, inicijativa, predan rad, i tek onda malo sreće.

Lazar je imao dovoljno hrabrosti i ambicije da se prekvalifikuje iz jedne u drugu profesiju (od mašinca do IT-jevca), u tome napreduje do nivoa da pokrene vlastiti biznis, bude uočen na svetskom tržištu i najzad, napusti ono što je godinama gradio i otpočne svoj život iznova u Nemačkoj, i to na bitnoj poziciji u tamošnjoj kompaniji.

Inspirisani njegovom životnom pričom, pozvali smo Lazara da u intervju za Netokraciju s našim čitaocima ispriča kako je izgledo njegov obrazovno-karijerni put, s kojim izazovima se susretao u početku, šta je prevagnulo da napusti sve i ode put Nemačke i šta savetuje mladima, na početku karijere.

Od lemilice do karijere u IT-ju

Lazara je tehnologija privlačila još od ranog detinjstva, pa je pre pojave prvih računara i svog ulaska u IT, vreme provodio za lemilicom i malim elektromotorima. Kasnije se zaposlio u Radio Herceg Novom, gde je izučavao zanat za tonca. Sve to ukazivalo je da će se tokom dalje karijere baviti nekim vidom tehnologije. Ipak, kako to obično biva, pred studije je imao veliku dilemu za koji fakultet da se opredeli jer, kako kaže:

S jedne strane imao sam novu ljubav, računare, a s druge strane, ogromnu ljubav prema vozilima (automobilima, motociklima, pa čak kamionima) i plovilima. U tom trenutku, pobedila su vozila i odlučujem se da upišem Mašinski fakultet u Beogradu. Moj rezon je bio da će računari definitivno biti deo moje edukacije i daljeg rada u mašinstvu, te da ovim potezom pokrivam obe sfere svog interesovanja.

Međutim, pred kraj studija, suočavam se sa realnošću da je za kreiranje jednog proizvoda u mašinstvu potreban veliki tim ljudi, te rad u ozbiljnim kompanijama ili fabrikama. Dok, za kreiranje jednog digitalnog proizvoda, sve što mi treba je računar i inicijativa. To me je strašno privlačilo i gotovo odmah posle master studija mašinstva prelazim u IT.

Karijeru u IT-u otpočeo je kada je, zaposlen kao mašinski inženjer u jednoj kompaniji, primetio puno procesa koji se mogu digitalizovati i optimizovati, i tada počinje sa aktivnim programiranjem. Tada je došao na ideju da redizajnira i modernizuje postojeći sajt kompanije, i tom prilikom zaljubljuje se u web tehnologije. Paralelno s uređivanjem kompanijskog sajta, počeo je i da sastavlja male informativne stranice za lokalne klijente.

Vrlo brzo napušta posao mašinskog inženjera i otvara svoju firmu u kojoj, sa svojim timom, provodi naredne godine kreirajući web sajtove i aplikacije za domaće klijente. Takođe, kompanija se bavila i prodajom i servisiranjem računara, i ostale prateće opreme. Preko vlastitog biznisa, stupa u kontakt sa kompanijom iz Nemačke koja je zatražila saradnju i izrazila želju da se proširi na domaće tržište.

Međutim, kompanija je tokom pregovora promenila mišljenje i pozvala Lazara da nastavi sa svojom vizijom radeći direktno za njih. On prihvata ponudu, napušta svoju firmu, pakuje kofere i odlazi za Nemačku, gde se, kroz godine i niz različitih pozicija, i dalje razvija kao programer i arhitekta softvera.

Ko voli svoj posao, nije radio ni jedan dan u životu

U kompaniji Achter Autohaus Software, Lazar je zaposlen na poziciji Tech Lead-a, gde je odgovoran za kompletan razvoj svih softverskih rešenja koje kompanija nudi. Softver je namenjen auto industriji, konkretno auto kućama koje se bave prodajom i servisiranjem vozila. A o kakvom softveru je reč, naš sagovornik pojasnio je na sledeći način:

Naš GeNesys lider je na tržištu, kada govorimo o softveru koji pokriva sve procese pri prodaji vozila, a trenutno radimo i na novim rešenjima vezanim za servis i remont vozila. Moji svakodnevni zadaci su održavanje visokih standarda u kvalitetu koda.

Zatim, tu je kreiranje, izgradnja i organizovanje timova koji rade na različitim proizvodima i projektima, stalino učenje i usavršavanje iz oblasti razvoja softvera, prenos znanja na nove i postojeće programere, a na kraju i održavanje jasne i efikasne komunikacije između potreba biznisa i isporuke inženjeringa.

Pošto svaki posao, koliko god ga mi voleli i uživali u svakodnevnim zadacima, donosi određene poteškoče, pa smo pitali Lazara s kojim se izazvoima on susreće. Iako ne osporava da izazovi postoje – tehničke i ljudske prirode –  on ističe da kod njega ipak preovladava ljubav prema poslu, pa mu se svaka poteškoća čini minornom u odnosu na to:

Znate kako ono kažu: “Čovek koji voli svoj posao, nije radio ni jedan dan u životu.”  Kod mene je ta ljubav ka programiranju i informacionim tehnologijama jednostavno napravila da se osećam baš tako – ispunjeno i inspirisano. Što sam stariji, prenos znanja i mentorisanje, pored toga što me iscrpljuju, istovremeno me i neverovatno usrećuju.

Baš zato, izazovi u programiranju i radu sa tehničim licima zapravo me i drže u ovom poslu i konstantno me guraju dalje, daju mi energiju da pomeram svoje granice i granice ljudi i timova s kojima radim. Ovo je, iz moje perspektive, najveći blagoslov posla kao takvog.

Nasuprot gorepomenutom, Lazar primećuje da mu rad s ljudima iz tradicionalnog korporativnog sveta često zadaje glavobolju, jer je u toj sferi, kako kaže, veoma teško naći sagvornika koji zaista ima viziju i želju da nešto zapravo konkretno izgradi. Zato, jedino rešenje tog problema, on vidi u pronalasku boljih alata za njegovo prevazilaženje.

U kompaniji Achter Autohaus Software, Lazar je zaposlen na poziciji Tech Lead-a, gde je odgovoran za kompletan razvoj svih softverskih rešenja koje kompanija nudi.

Pripremajući se za ovaj intervju, primetili smo da je naš sagovornik, između ostalog, i Agile Programming coach. Pitali ga šta to tačno podrazumeva, na šta je on odgovorio da je ovo za njega veoma važna tema, koju bi dugo mogao da obrazlaže, ali da će ipak probati da pronikne u suštinu na što jednostavniji način:

‘Agile’ je, nažalost, postala “prljava” riječ u našoj industriji i tome možemo zahvaliti tradicionalnom menadžmentu koji uporno pokušava da primenjuje metode iz industrije hardvera na softver, te je ta reč oteta i danas predstavlja nešto sasvim drugo u odnosu na ono šta je predstavljala kada je kreiran čuveni ‘Agile Manifesto‘.

Kao ‘Agile Programming Coach’, koristim originalne ideje Agile-a sa svim biznis, ali i, jako je važno napomenuti, tehničkim praksama i disciplinama, da kreiram programerske timove koji proizvode visoko pouzdan, skalabilan softver koji se može održavati i dalje razvijati u nedogled.

Ove metodologije rada su namenjene pre svega ‘enterprise’ softveru, ali podjednako dobro rade i u drugim okruženjima gde je kvalitet proizvoda važniji od brzine izlaska na tržište. O ovome ću više govoriti na predstojećoj konferenciji u Nišu.

Iako Lazareva pozicija podrazumeva nekoliko odgovornosti, njemu najvažnija stvar je da svaki dan, bez izuzetka, sa bar jednim od timova, programira. On nikako ne bi želeo da izgubi dodir sa onim zbog čega je zapravo tu, pa je zato aktivno uključen u nauku razvoja softvera, ne samo kroz literaturu, već i “na terenu”. Na taj način, on stalno dolazi u kontakt sa velikim brojem programerskih jezika, a koji su to jezici pokazao nam je na konkretnim primerima:

Ono što danas malo ko može izbeći je JavaScript (TypeScript), tako da moram dosta vremena provoditi tu jer su svi naši produkti vezani za Web, a ovo je glavni prgramski jezik frontend-a. Što se backend-a tiče, gledam da maksimalno izbegavamo JavaScript, osim ako ipak nije bas očigledno rešenje za neki naš konkretan problem, što se na svu sreću ne dešava često.

Naš glavni produkt je poodavno napisan u PHP-u, koji sam i sam dosta koristio nekada u svojoj firmi, tako da imam puno staža. Skoro isto toliko staža imam i sa Java programskim jezikom, što zbog prošlih poslova, što zbog toga što trenutno imamo nekoliko produkata koji su napisani u Javi. S vremena na vreme susretnem se sa Python-om, zbog projekata naših Data Analyst-a.

Pored navedenog, naš sagovornik puno vremena provodi izučavajući nove programske jezike. Tako se, recimo, “potpuno zaljubio” u GO (GoLang) i sve više stvari piše u istom, jer se često nameće kao najbolje rešenje za mnoge probleme manjeg obima. Međutim, dodaje da najčešće koristi jezik koji je, u tom trenutku, nakon analize, najoptimalnije rešenje za konkretan problem. Takođe, zbog načina na koji u kompaniji pišu kod – hint: Agile, XP, Clean Code – sebe naziva language agnostikom i na isti način mentoriše i podučava programere u timovima.

Nemački IT je u disparitetu sa ostatkom sveta

Kada je u pitanju poslovna kultura u Nemačkoj, Lazar mora priznati da se uopšte nije prilagodio na istu i da, verovatno, nikada ni neće. To obrazlaže činjenicom da je Nemačka zemlja koja je “praktično izmislila inženjering i proizvodnju hardvera” i da zbog toga ima veliki problem na adaptaciju sa IT industrijom, koja se kreće dosta drugačijim tempom i intenzitetom:

Nemačka i Nemci imaju veliki problem sa ovim i ne vidim da će se situacija u skorije vreme promeniti. Naravno, postoji tu par habova gde stvari liče na Ameriku, kao što je slučaj s Berlinom, ali to su samo izuzeci u jednoj velikoj zemlji od 83 miliona stanovnika.

S druge strane, ja lično ovu situaciju vidim kao priliku, jer imam odličan prostor sa puno mesta gde su potrebne promene, gde moj sistem rada rešava probleme koje ove kompanije i ljudi u njima imaju. Nemački mentalitet i čuvena birokratija takođe ne pomažu, rad sa ljudima ovde zaista nije lak.

Lazar smatra da je budućnost već tu, jer je trend da proizvođači idu ka tome da proizvode isti hardver, a otključavaju nam feature-e uz pretplatu preko aplikacije.

Što se tiče budućnosti same automotive industrije, Lazar smatra da je ona već tu, samo nije potpuno preuzela sve ono na šta smo do sada navikli. On primećuje da sve ide ka tome da će automobili, bar u razvijenom delu Evrope i sveta, biti nešto kao mobilni telefon:

Trend je da proizvođači idu ka tome da proizvode isti hardver, a otključavaju nam feature-e uz pretplatu preko aplikacije na telefonu ili direktno na sve većim monitorima u vozilima. Ono što je još interesantno, bar u Nemačkoj, je da velike auto kuće jedu male i da ćemo u budućnosti imati samo par firmi koje će prodavati vozilia, mali prodavci nestaju jer ih trenutno ti veliki kupuju.

Za kraj razgovora, Lazar je s nama podelio svoje lične planove koji će se, uglavnom, kretati u smeru edukacije programera i timova u okvirima kompanija. Premda je svestan toga da je danas znanje dostupnije više nego ikada, smatra da je baš zbog toga teže doći do pouzdanih izvora:

Želim da to promenim. Proveo sam skoro deceniju obučavajući programere i u tom procesu sam najpre morao da oblikujem samog sebe, zatim detaljno i naveliko istestiram naučeno, te konstantno merim i podešavam naučeno.

Nakon dugo vremena i statistika, konačno mogu reći da imam gotov sistem koji radi, koji daje mogućnost kompanijama da unutar svojih zidova grade svoje ljude i timove od nule, uz velike finansijske uštede.

Zaključuje da je to nešto što oseća da duguje i da bi morao da vrati industriji, a kako će sprovesti realizaciju? Još uvek nije siguran, ali intenzivno radi na tome!


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Posetili smo promociju pet srpskih startapa u Cirihu

Ovim povodom, osnivači pet domaćih startapa pitch-ovali su svoje ideje pred investitorima, a Lav Odrović imenovan je za počasnog predstavnika Privredne komore Srbije u Švajcarskoj.

Startapi i poslovanje

Hipokratija: Izaberi lekara uz preko 6.000 recenzija pacijenata iz Srbije

Na platformi Hipokratija, pacijenti ostavljaju iskrene recenzije o medicinskim uslugama širom Srbije kako bi pomogli drugim ljudima u odabiru pravog lekara.

Office Talks Podcast

Više rada a manje povišica za programere

U novoj epizodi Office Talks podkasta razgovarali smo o stanju na IT tržištu koje je i dalje uzdrmano otkazima i smanjenom broju zapošljavanja stručnih kadrova.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Hipokratija: Izaberi lekara uz preko 6.000 recenzija pacijenata iz Srbije

Na platformi Hipokratija, pacijenti ostavljaju iskrene recenzije o medicinskim uslugama širom Srbije kako bi pomogli drugim ljudima u odabiru pravog lekara.

Office Talks Podcast

Više rada a manje povišica za programere

U novoj epizodi Office Talks podkasta razgovarali smo o stanju na IT tržištu koje je i dalje uzdrmano otkazima i smanjenom broju zapošljavanja stručnih kadrova.

Digitalni mediji

Social Serbia 2024: Ljudi u Srbiji se plaše AI alata i manje veruju influenserima!

Kakvo je stanje u digitalu, koje platforme koristimo, kome verujemo i šta se u navikama korisnika promenilo u poslednjih godinu dana – pitanja su na koja odgovara upravo objavljeno istraživanje Social Serbia 2024.

Karijere

Na koji ćeš faks? Poseti Metaverse sajam obrazovanja koji je okupio 128.000 studenata

Predstavljamo vam virtuelni 3D sajam obrazovanja zasnovan na Metaverse tehnologiji, koji mladima u Srbiji i regionu značajno olakšava potragu za idealnim izborom fakulteta i budućim zaposlenjem!

Karijere

Otvoren Mejkers lab konkurs: 25.000 učenika imaće pristup učionicama budućnosti!

Grupa za obrazovanje koju čine Nordeus Fondacija, Centar za promociju nauke, Dostignuća mladih u Srbiji i Inicijativa Digitalna Srbija, otvorila je konkurs za pokretanje Mejkers lab učionica u srednjim školama širom Srbije.

Karijere

Kako je kompanija ASEE uz Miloša Ljevaju stvorila jak tim za cyber bezbednost

Ovo je inspirativna priča o Milošu Ljevaji, superheroju u poslovnom i privatnom životu. Igra za "plavi", odbrambeni tim. Počeo je da radi kao priznati IT stručnjak u ASEE Grupi na strateškom razvoju u oblasti sajber bezbednosti još 2010. godine, ali njegova avantura se nije tu zaustavila.