Može li u Beogradu zaživeti iznajmljivanje parkinga po ‘Airbnb’ principu?

Od 2008. godine kada je osnovan Airbnb, poslovno model po kome se može iznajmiti gotovo sve, od smeštaja do prevoza, nastavlja da osvaja svet. Među 'asetima' koji mogu biti vaši na nekoliko sati sada nalaze se i parking mesta. Ispitujemo može li takav servis zaživeti i u Beogradu.

Prema podacima državnog Zavoda za statistiku, broj putničkih vozila u Srbiji i Beogradu sve više raste. Samo u prvoj polovini prethodne godine registrovano je 25% više putničkih automobila nego u istom periodu 2016. godine, te se procenjuje da ukupan broj registrovanih vozila u glavnom gradu iznosi oko 500.000.

Međutim, budući da je Beograd jedna od retkih prestonica u Evropi sa preko milion stanovnika koja nema metro, stiče se utisak da je najveća koncentracija vozila upravo u centru grada – gde je problem sa parkiranjem ujedno i najizraženiji. A kako manjak parking mesta nije izazov samo gradova bez metroa, to je porast broja servisa koji se ovom problematikom bave sve veći.

Još 2013. godine, kompanija Monkey Parking u San Francisku rešila da monetizuje nedostatak parking mesta tako što korisnici putem aplikacije mogu najaviti kada napuštaju određeno parking mesto i time ga stavljaju na aukciju. Vozač koji ponudi najveću sumu novca dobija priliku da se tu i parkira.

Legalnost prodaje tj. iznajmljivanja nečega što se ne nalazi u vašem ličnom vlasništvu već pripada gradu je bila upitna, te je gradski advokat San Franciska zahtevao od navedene kompanije da ukloni aplikaciju sa App Store prodavnice. Tokom 2014. godine, Monkey Parking obustavio je ovu uslugu, a danas je kompanija usmerena na parking mesta koja su u privatnom vlasništvu.

Lakoparkiraj.com – može li ovaj koncept uspeti u Beogradu?

Pokušaj da se reši problem nedostatka parking mesta u Beogradu, kroz sličan model poslovanja, nedavno je pokrenut od strane tima inženjera koji stoje iza servisa Lako parkiraj – aplikacija ima za cilj da spoji vlasnike parking mesta sa onima kojima je parking potreban.

Kako to čini?

Ukoliko ste vlasnik parking mesta, možete ga prijaviti na Lako parkiraj servis i odabrati vreme kada je ono dostupno na korišćenje. Ova kompanija zatim preuzima na sebe da u vašu garažu ugradi uređaj za daljinsko otvaranje garaže (za šta pristanak moraju dati i ostali vlasnici tog parking prostora ukoliko je recimo zgrada u pitanju), te lični kontakt između vlasnika mesta i onog kome je parking potreban i nije potreban.

S druge strane, ukoliko ste u potrazi za parking mestom, neophodno je da preuzmete Lako parkiraj aplikaciju na svoj pametni telefon, upišete gde, kada i koliko dugo planirate da parkirate svoj automobil, dok se plaćanje može izvršiti platnom karticom  – nakon čega uz pomoć aplikacije otvarate vrata od garaže (naravno, ukoliko postoji sistem za automatsko otvaranje). Komunikacija između aplikacije koja otvara garažu i same garaže obavlja se uz pomoć enkriptovanog tokena koji je generisan prilikom rezervacije parking mesta, te su na taj način vlasnici garaža dodatno obezbeđeni od eventualne zloupotrebe pristupa.

No, kako je jedan od izraženijih problema upravo parkiranje u centru Beograda, gde parkiralištima dominira JP Parkings servis kroz različite zone i javne garaže, postavlja se pitanje koliko Lako parkiraj može biti efikasan u takvom jednom ekosistemu?

Štaviše, sve veći broj garaža (poput novoizgrađene na Slaviji i one koja se planira kod Studentskog trga) potencijalne korisnike jednostavno može navesti da odu do neke od njih i da im pritom uopšte nije potrebna nikakva aplikacija. Radmila Ranitović, jedna od članova tima Lako parkiraj za Netokraciju kaže:

Lako parkiraj nije konkurent JP Parking servisu niti bilo kom privatnom parkiralištu. To bi bilo isto kao da se kaže da je Booking.com konkurent velikim hotelskim lancima. Naša usluga je isključivo spajanje vozača sa vlasnicima koji parking mesta nude, bilo da se radi o privatnom vlasniku garaže ili o JP Parking servisu. Želja nam je da u budućnosti ostvarimo i saradnju sa JP Parking servisom u smislu da naši korisnici mogu da koriste i njihova parkirališta kroz naš sistem.

Upravo zbog toga, tim koji stoji iza ovog servisa nastoji da svoj fokus najpre usmeri na vlasnike nešto većeg broja garažnih mesta – poput kompanija kojima su noću parkinzi prazni ili hotela. Kao korak koji će slediti nakon popularizacije servisa, iz Lako parkiraj navode uključivanje svih vlasnika garaža, kako onih onih malih, tako i većih, kako bi se stvorio jednostavan sistem za korišćenje. Svoju zaradu, kompanija planira da ostvari tako što će uzimati određeni procenat od naplate izdatog parking mesta.

Nastala šteta ipak na teretu korisnika i vlasnika parkinga

Naravno, pitanje koje se sve vreme provlači jeste koliko će poslovni model koji se bazira na saglasnosti stanara za ugradnju uređaja za otvaranje garaže opstati, budući da u velikoj meri počiva na srpskom mentalitetu za koji bi se moglo reći da nije sklon preteranom dijalogu i kompromisima.

Kompanija će o svom trošku ugrađivati uređaj za otvaranje garaže putem aplikacije, ali će za to pristanak morati da daju svi vlasnici garaže.

Pored toga, postavlja se i pitanje ko će biti odgovoran ukoliko na izdatom parking mestu dođe do određene štete na automobilu – Lako parkiraj, vlasnik parking mesta ili niko? Radmila kaže:

Bez obzira da li je šteta nastala na vozilu ili garaži, s obzrom na prirodu usluge sistema Lako parkiraj kao usluge informacionog društva, zakonski ne postoji osnov za njenu odgovornost, isto kao što ne postoji odgovornost Airbnb-a za ponašanje gosta ili vlasnika. Mi smo dodatno razgovarali sa nekoliko osiguravajućih društava na ovu temu i kao glavni problem se pokazao način na koji treba ustanoviti okolnosti pod kojim je šteta nastala, da bi se izbegle potencijalne zloupotrebe.

Ranitović pored toga podseća i na generalno pravilo da je za štetu uvek odgovorno lice koje je štetu i napravilo, te da svaki vlasnik vozila ili garaže može biti osiguran nevezan od našeg sistema. „Da bismo sprečili eventualna oštećenja na automobilima prilikom parkiranja, za svako parking mesto naznačena je veličina i način pristupa u našem sistemu i korisnici mogu videti i komentare i ocene drugih korisnika koji su vezani za konkretno parking mesto“, dodaje ona.

Softver izjeda svet

Poučeni iskustvom drugih kompanija koje su probale da na sličan način reše ovaj problem, čini se da će, kao i uvek, jednostavno, efikasno i pre svega kvalitetno korisničko iskustvo  biti presudno za dalji uspeh ovog servisa. Među uspešnim primerima nalazi se i kompanija ParkU koja obezbeđuje parking mesta u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj i koja obezbeđuje informacije u 30 zemalja. ParkU istovremeno omogućava vozačima da upoređivanjem parking mesta vide koje je od njih finansijski isplativije i bliže. Slične mogućnosti nudi i aplikacija Just Park koja je dostupna na prostoru UK.

Može li Lako parkiraj zaista lako uspeti u Beogradu (ali i u celoj Srbiji, a kasnije i u regionu, jer njegovo delovanje nije usmereno samo na prestonicu)? Nekoliko je faktora koji će doprineti tome. Prilika za pasivnom zaradom svakako zvuči zanimljivo, a verujem da bi veliki broj vozača podržao ovakvu ideju – ukoliko na vreme saznaju za nju i isprobaju je. Pred servisom su svakako veliki izazovi (ugradnja uređaja samo je jedan od njih), a nama, građanima, ostaje da se nadamo kako će javnim i privatnim parkinzima jednog dana vladati softver, a ne momci u jeftinim svetloodbojnim prslucima.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

5 automobila renomiranih auto kuća koji su gorivo zamenili strujom

Najpoznatiji i najveći auto brendovi sve više se okreću elektro pogonu. Mercedes i Audi predstavili su na salonu u Parizu svoje prve potpuno električne automobile, dok svoj odgovor tržištu i spremaju i BMW, Jaguar i Porsche.

E-commerce

Dijaspora.shop startovao sa 40.000 artikala – cilja na vašu rodbinu u inostranstvu da kupuje za vas u Srbiji

Ostavivši sigurne poslove iza sebe, Marko, Srđan i Emil pokrenuli su dijaspora.shop - prvu Internet prodavnicu za naše ljude u inostranstvu koji kupuju robu za porodicu i prijatelje u Srbiji.

Startapi i poslovanje

Izmene Zakona o prevozu putnika ušle u Skupštinu – ako se usvoje CAR:GO bi mogao postati taxi

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ušao je u Narodnu skupštinu. Šta to znači za CAR:GO i slične servise koji bi potencijalno došli na srpsko tržište?

Propustili ste

Tehnologija

SBB predstavio EON Smart Box – pametne funkcije i 4K rezolucija sastavni deo ponude

SBB i United Grupa predstavili su danas u hotelu Metropol u Beogradu prvi 'smart box' u regionu koji spaja televizijske sadržaje sa Android TV digitalnim servisima. Novi uređaj nosi naziv EON i biće dostupan već od sutra.

Novost

Google uvodi naplatu za YouTube, Google Play i druge servise – cenu snose proizvođači u EU?

Pvi put u svojoj istoriji Gugl će naplaćivati licence proizvođačima telefona u Evropi za instalaciju njegovih servisa kao što su Google Play, YouTube ili Gmail.

Analiza

Opel uhvaćen u softverskoj prevari prilikom testiranja štetnih gasova – novi dizelgejt na pomolu?

Očigledno da pojedini proizvođači automobila teškom mukom razvijaju sisteme koji će umanjiti emitovanje štetnih gasova. Nakon ogromnog skandala koji i dalje potresa VW grupaciju, varanju se priključio još jedan veliki igrač - Opel.

Kultura 2.0

Uključite se u raspravu o Centralnom registru stanovništva – bazi podataka građana Srbije

Okrugli sto o Nacrtu zakona o Centralnom registru građana održava se danas, a predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i druge zainteresovane strane raspravljaće o tome da li je sveobuhvatna evidencija o građanima na jednom mestu dobro rešenje.

Nesortirano

5 lekcija koje svaki softverski tim lider mora da savlada

Sama uloga tim lidera u različitim kompanijama ima različito značenje. Neke kompanije posmatraju ovu poziciju kao unapređenje u vidu titule, dok druge vide ovu poziciju kao novu, neizostavnu ulogu u timu. U mnogim kompanijama se ovo razlikuje čak i od projekta do projekta.

Tehnologija

Planirate da posetite Dubai? Tamo vas može voziti novi taksi bez vozača

Pitanje je vremena kada bismo samovozeće automobile mogli da vidimo na ulicama širom sveta. Prvi veliki korak ka tome, pored kompanija iz SAD-a, napravila je uprava za saobraćaj i transport u Dubaiju.