Kako radoznalost i konstantno učenje oblikuju domaću IT industriju – iz ženskog ugla

Na jesenjem izdanju jednog od najuspešnijih Netokracijinih projekata, priliku da se predstave publici imale su dame (i jedan gospodin) koji već godinama uspešno koračaju kroz IT industriju – na tehničkim i netehničkim pozicijama.

U prepunoj sali ICT Hub-a, publici se na početku obratila Jelena Stojanović, Director of People Operations u kompaniji TradeCore koja je svim prisutnima poželela dobrodošlicu, uz osvrt na važnost tema o kojima se govorilo na okupljanju.

Tokom predavanja iz programa, prisutne dame su se upoznale sa pričama o važnosti prvih koraka u IT karijeri, zatim važnosti konstantnog usavršavanja, razlici između startapa i korporacija, ali i o mnogim drugim temama o kojima će više reči biti u nastavku.

Snalaženje i borba za klijente je ključ prodaje u fintech oblasti

Prvo predavanje bilo je rezervisano za Laru Borenović koja dolazi iz kompanije TradeCore i radi na poziciji Sales Executive. Kroz svoje desetogodišnje iskustvo u prodaji, Lara je radila i u korporacijama i u startapima, susrevši se tako sa raznim situcijama i poslovnim izazovima koji su oblikovali njenu karijeru – kroz koju je, kaže, konstatno morala da se dokazuje i uči.

Prema njenim rečima, fintech, u kom danas radi, je industrija koja kombinuje IT i finansije, koja ume da bude dosta kompleksna i zahteva od pojedinaca i članova tima da se konstantno snalaze. Lara objašnjava da u čitavom tom procesu, bez obzira na ostvarene rezultate, muškarci i dalje imaju “pol poziciju” i samim tim određene prednosti kao što je visina plate:

Jednostavno, stvorile su se predrasude da su muškarci kompetentniji kada govorimo o tehnički orijentisanim kompanijama, iz prostog razloga što, prema nekim ubeđenjima, žene ne razumeju u tehnologiju i nisu intelektulano u stanju da to shvate. Mnogi misle da kada žene rade na prodajnim pozicijama da svoj posao obavljaju “mekano”, tj. da ne umeju da budu prodorne što, naravno, ne mora biti slučaj.

Lara je, između ostalog, istakla da je biti prodavac samo po sebi danas veoma teško, jer je i sama konkurencija ogromna, kao i da je za ovu poziciju potrebno veoma dobro poznavati industriju, konstantno se informisati, poznavati što više alata i stalno se usavršavati.

Ona takođe smatra da se prodaja u mnogim industrijama, uključujući i fintech, danas radi na manje-više isti način. Međutim, ono što je problem jeste da mnogi prodavci ne veruju u kvalitet svojih proizvoda, dok su mnogi neodgovorni prema poslu kojim se bave i prema svojim klijentima:

Ipak, ako hoćete da izgradite pravi odnos sa klijentom koji će da govori lepe stvari o vama, onda imajte na umu da je njegov interes mnogo važniji nego interes vaše kompanije. Razmišljajte uvek u smeru šta ga muči, kako biste mu dali pravu vrednost.

Privevši svoje izlaganje kraju, Lara je uporedila rad u korporaciji i startapu, s obzirom na to da ju je karijera odvela i na jednu i na drugu stranu. Poredeći dva drugačija sistema rada, kaže da bi izabrala startap iz razloga što je u kompanijama sve na dohvat ruke, a u startapu se sam snalaziš da nađeš rešenja, da se trudiš i na taj način konstantno usavršavaš.

Put od ETF-a do developera u jednom od najboljih domaćih startapa

Prvi fireside chat na konferenciji koji je vodio Netokracijin Marko Tadić, postavio je pitanje kako se posao programera menja kada tim raste. O tome su govorile Kristina Vasić i Katarina Milosavljević iz kompanije FishingBooker, koje su publiku upoznale sa time kako je rad u takvom okruženju uticao na njihovo profesionalno usavršavanje.

Već na početku, Kristina ističe da je, kada je došlo do momenta da izabere fakultet, znala da će to biti ETF, ali da će to biti smer koji će na neki način povezati kreativnost sa tehnikom. Danas ona radi kao softverski inženjer, a njena koleginica Katarina deli sličan stav, dodavši da je od starta znala kako želi da nastavi sa prirodnim naukama kroz studije.

Na pitanje o tome kako je njihov posao izgledao na početku, Kristina otkriva sledeće:

Kada sam ja ušla u tim bilo je nas dvoje na praksi i tada nisam znala šta znači raditi i koju odgovornost posao sa sobom donosi. Tada se nisam se bavila samo programiranjem i morala sam da konstantno učim kako bi realizovala neku ideju kroz kodiranje i konstantno sam razgovarala sa ljudima koji su mi objašnjavali šta to moram da iskodiram i napravim da bi bilo ok.

U tom profesionalnom razvoju mentorstvo je značajno pomoglo i Kristini i Katarini, a one su složne da uloga mentora (posebno Kristini koja ima nešto više iskustva kao mentor) služi i da sagleda stvari sa druge strane, tačnije da mentori ne guše ideje praktikanata i da se toleriše period studiranja.

Za sam kraj, ove devojke su zaključile da u startap okruženju imaju šansu da biraju afinitete i da se pronalaze na onim pozicijama koje im najviše odgovaraju, za razliku od korporacija.

Razvoj developmenta iz ugla telco kompanije

Svojih pola sata izlaganja imao je i Slobodan Tomić, direktor IT sektora kompanije Telenor, koji je govorio o jednom od gorućih problema u IT industriji – pronalasku i zadržavanju kvalitetnih ljudi u kompaniji.

Kako je istakao, to je problem sa kojim se suočavaju i velike kompanije i manje firme, ali da je posebno bitno naglasiti projekte na kojima rade, kako bi kandidati znali šta da očekuju.

Pored toga, on je posebno istakao izazov rada na velikim projektima koji se sreću u telco kompanijama, koje rade na sistemima za ogroman broj korisnika:

Kako bi čitav IT tim radio kako treba i da bismo došli do kvalitetnih proizvoda, poenta je da izgradite kompanijsku kulturu koja motiviše i da se tim oseća slobodno kako bi mogao da doprinosi samom proizvodu – posle toga će i kandidati doći. A za mlađe kandidate, dobro je organizovati i prakse za one koje ulaze u ovu industriju.

Agilne metodologije kao alfa i omega razvoja softvera

O tome kako pristupiti Scrum metodologiji govorila je Jelena Kutlača Milošević iz kompanije Levi9 koja je, između ostalog, navela neke od fundamentalnih karakteristika Scrum-a.

Jelena je najpre objasnila dobro poznatu waterfall metodu, istakavši da tok razvoja softvera zahteva sledeće stvari: uslovi/zahtevi, specifikacije, dizajn, implementacija (programeri rade na osnovu dizajn rešenja), testiranje i na kraju održavanje.

Kako dodaje, koliko god ovaj proces delovao provereno, on je imao svoju ranjivu stranu, a to su izmene od strane klijenta. Svaka izmena zahtevala je mnogo vremena, što je dovodilo do dodatnog zamora ljudi.

Otuda je prosto nametnuta potreba prelaska na agilne metode rada koji su, nakon prvih implementacija, predstavljale ogromnu promenu u procesima rada i razvoja softvera. Agile metoda rada, kako Jelena dodaje, obuhata različite alate organizacija timova kao što su Scrum, Kanban, XP, FDD i drugi, od kojih je prvi najpopularniji.

Jelena napominje da Scrum tim može da ima od 6 do 9 ljudi, a kada pređe ovu brojku onda se deli na dva tima. Ono što je pak veoma važno u ovom procesu jeste da čitav tim, zajedno sa Product owner-om i Scrum masterom poštuje sledećih pet veoma važnih uverenja, tačnije vrednosti Scruma: commitment, courage, openness, focus i respect.

Kroz upornost i radoznalost do QA inženjera

Za sam kraj konferencije, priliku da svoju priču podeli sa pristunim devojkama, imala je Tamara Jovanović, QA tester u kompaniji Endava, koja je kroz razgovor sa Netokracijinom Milenom Rašić iskreno govorila kako je tekao njen karijerni put koji je neočekivano odveo na ovu poziciju.

Na pitanje kako je za nju izgledao ulazak u svet tehnologija i na kraju zaposlenje na jednoj ozbiljnoj poziciji u IT firmi, Tamara kaže da je prvi trenutak kada je pomislila da je možda pogrešila profesiju bio još na drugoj godini faksa. Htela je čak i da se ispiše sa istog, ali je ubrzo usledio poziv drugarice koja joj je otkrila da je otvorena pozicija Techical Writer-a i da bi možda mogla da se prijavi, što je i sama objasnila:

Otišla sam na razgovor za posao, ali nisam znala šta me tačno čeka na toj poziciji. Pozvali su me nakon intervjua i počela sam da radim na pomenutoj poziciji (pisanje uputstva u aplikacijama). Nakon izvesnog vremena, postala sam osoba koja radi full time i bilo mi je čudno na početku.

Preokret u njenoj karijeri je usledio kada je dobila ponudu da pređe na ozbiljniju poziciju – QA inženjer. Kao je ona otkrila, tada nije mnogo znala o ovoj profesiji, ali njena radoznalost je usmerila da se oproba i u ovom poslu koji danas uspešno radi.

Zaključivši svoje izlaganje i samim tim još jednu Ladies of New Business konferenciju, Tamara je na Milenino pitanje o tome koji su najveći izazovi za inženjere njenog profila rekla da je to promena posla i prelazak sa jednog na drugo testiranje koje je znanto drugačije – što je predstavljalo veliku promenu.

I pored toga, Tamara je savetovala prisutne devojke da nema potreba za strahom, i da će se svi snaći pred izazovima, samo je potrebno učiti uz mnogo motivacije i volje. Ko je spreman to da ostvari, sigurno ide ka uspehu.