Kripto u 2022: Zima traje. Kad će proleće?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Kripto u 2022: Zima traje. Kad će proleće?

Dobro došli na izmak 2022. godine koja će u kripto svetu ostati upamćena kao najtamnija mrlja u njegovoj kratkoj istoriji. Ili možemo da budemo pozitivni i kažemo da je 2022. bila i najveći ispit zrelosti. Pokazaće se već.

Kada je u julu ove godine objavljen tekst o krahu Celsiusa i još nekih CeFi platformi, činilo se da je kriza u kriptu dodirnula dno. Nakon ozbiljnog posrnuća vrednosti valuta i pada poverenja u ekosistem očekivalo se postepeno poboljšanje. Što se desilo tek u tragovima. Ipak, tabloidnim rečnikom, ono što će uslediti nekoliko meseci kasnije, zapanjiće vas.

No, krenimo redom u odmotavanje 2022.

Kripto na ulicama

Sada već davnog januara, jedina briga bila je osetni (ne i alarmantni) pad vrednosti kripto tržišta na oko 2 triliona dolara. Što je bilo 800 milijardi manje nego na vrhuncu novembra 2021. Uobičajene fluktuacije, ništa uznemiravajuće.

Istinski najzanimljivije stvari u tom periodu dešavale su se u Kanadi. I to off-chain. Glavni protagonisti, skoro pa neverovatno zvuči, bili su kamiondžije.

22. januara karavan kamiona se sjatio u glavni grad Otavu na veliki protest. Razlog: sedam dana ranije na snagu je stupila uredba vlade o obaveznoj vakcinaciji protiv kovida za vozače.

Kako je vlada odbila pregovore, vozači su blokirali saobraćaj i praktično zauzeli ulice glavnog grada. Procenjuje se da je u blokadi učestvovalo oko 1.500 vozila od čega 200 kamiona. Budući da se protest nije stišao ni posle 20 dana, premijer Džastin Trudo se pozvao na Zakon o vanrednim situacijama koji vladi pruža veća ovlašćenja.

Prvi korak je bila naredba finansijskim institucijama da privremeno blokiraju bankovne račune protestanata kao i njihovih pristalica koji su ih novčano pomagali putem donacija.

Vozači i njihovi finansijeri su se u tom trenutku preorijentisali na kripto. Ipak i to je bilo kratkog daha. Policija je stavila na crnu listu 34 kripto novčanika koji su bili povezani sa protestantima. Ukupna vrednost, računato u fiat novcu, iznosila je oko $1.4 miliona. Nekoliko dana potom, na krilima finansijskog pritiska, policija je ugušila proteste.

Na stranu kompleksna pozadina događaja koji se prelio u politički i ideološki sukob, ali jedna od poruka nakon ovakvog epiloga: vaš novac u bankama nije baš vaš, sve dok neko može jednim klikom da vam uskrati pravo pristupa i korišćenja. I pokazalo se da to važi jednako i u društvima koja važe za “izrazito demokratska”.

Vlada jedne druge zemlje bila je primorana na potpuno suprotne mere. Svega par dana nakon što je počeo rat u Ukrajini, vlada ove države je zvanično objavila na Tviteru da prima Bitcoin, Ether i Tether donacije.

Ovo je za sve bio neočekivan potez, toliko da je sam Vitalik Buterin upozoravao na mogućnost prevare. Ipak, vlada je izdala saopštenje da je zaista zatražila pomoć. Procena je da je do oktobra ove godine vlada dobila donacije u kriptu u vrednosti oko $100 miliona.

Podršci su se pridružili i osnivači značajnih blokčejn kompanija. Gavin Wood (Polkadot), Anatoly Yakovenko (Solane), ironije li Sam Bankman-Fried (FTX) i očekivano Vitalik Buterin (Ethereum) koji su se uključili u kreiranje ukrajinskog kripto fonda (Ukraine Emergency Relief Fund).

UkraineDao, decentralizovana autonomna organizacija koju su oformili članovi TrippyLabsa i PleasrDao zajedno sa Nadeždom Tolokonikovom iz benda Pussy Riot, pokrenula je crowdfunding kampanju. Nešto više od $6.75 miliona je prikupljeno za NFT ukrajinske zastave, a sredstva su dodeljena humanitarnim organizacijama. Uzgred, pomenuti NFT je ušao na listu 20 najskupljih svih vremena.

Kripto u zakonima

Tokom marta, Džozef Bajden, predsednik SAD-a, potpisao je uredbu o vladinom nadzoru nad kriptovalutama, kojom se Federalne rezerve pozivaju da ispitaju da li bi centralna banka trebalo da formira digitalnu valutu. Uredba je, kako se tvrdi, neophodna zarad uspostavljanja regulatornog okvira za digitalnu imovinu, suzbijanja nezakonitog finansiranja i sprečavanja rizika po finansijsku stabilnost i nacionalnu sigurnost.

U Beloj kući su taj potez predstavili kao promociju pravednijeg, inkluzivnijeg i efikasnijeg finansijskog sistema. Iskorak SAD-a u pokušaju regulacije digitalnih valuta ispratile su još neke zemlje u svetu, a među poslednjima je Brazil. To se smatra za generalno pozitivne pomake. Procenjuje se, ipak, da bi 2023. trebalo da bude izrazito značajna godina po tom pitanju jer (kvalitetna!) zakonska regulativa može da doprinese povratku izgubljenog poverenja u kripto.

Jesen i zima usred proleća i leta

Krajem marta Bitkoin ponovo dostiže cenu od $50 hiljada dolara, a onda kreće strmoglavi pad ne samo najpoznatije kriptovalute već čitavog ekosistema.

TerraUSD je važio za jedan od poželjnijih stejblkoina, zajedno sa pridruženim tokenom Luna iza kojih je stajala kompanija Terraform Labs iz Singapura. Vezanost valute za američki dolar (peg) davala je sigurnost od fluktuacije, a dodatni benefit za korisnike ogledao se u 20% zarade za depozite na protokolu Anchor koji je poslovao u okviru zajedničkog sistema.

Na vrhuncu moći, Terra ekosistem je bilo tržište vredno 40 milijardi dolara. Njihov dualni algoritam tokena se pokazao povoljnim na samom početku bear marketa jer je omogućavao korisnicima da sačuvaju svoju imovinu. Međutim, ono što je indikativno u ovom slučaju je da UST nije u potpunosti kolateralizovan kao manje-više svi stablecoin-i.

Osim vezanosti za američki dolar, UST je bio algoritamski vezan i za volatilni LUNA token. Kada je vrednost LUNA-e počela naglo da opada protokol je mogao jedino da mintuje dodatnu količinu ovog tokena kako bi se održao peg UST-a sa dolarom. Vodeći se ekonomskom azbukom, to je samo prouzrokovalo veći pad LUNA tokena nakon čega je UST u potpunosti izgubio svoju povezanost sa dolarom i postao gotovo bezvredan.

U maju ove godine, međutim, nekolicina “whale-ova” je rasprodala svoje UST tokene. Nedugo zatim, valuta je izgubila vrednosnu povezanost sa dolarom i za samo nedelju dana gotovo potpuno izgubila svoju vrednost. Uveliko se smatra da je raspad Terra ekosistema bio prvi veliki događaj koji je inicirao lavinu loših dešavanja u kripto svetu. Inače, Do Kwon, osnivač Terraform Labs koji se tereti za ozbiljne optužbe u pogledu pronevere i manipulacije se nalazi u bekstvu. I to izgleda u Srbiji.

Sličan epilog ubrzo je sačekao i Celsius, globalno popularnu platformu za razmenu kripta i štednju po izuzetno povoljnim uslovima. Ispostavilo se da se iza njihove “next-level transparentnosti” i “military-grade” bezbednosti ne nalazi ništa drugo nego prevara 1,7 miliona korisnika platforme. Mehanizam Celsiusovih astronomskih kamata se zasnivao na rudarenju i stejkovanju kao i na ulaganju depozita korisnika u kompanije ali i DeFi protokole kao što su Maker, Genesis, Galaxy Digital i Three Arrows Capital. Jedna od kompanija bila je, gle čuda, i Terraform Labs.

Kada je Celsius u junu privremeno zamrznuo sva sredstva korisnika, bilo je jasno da je problem ogroman. Razvoj događaja nije sprečio njihovog CEO-a Aleksa Mašinskog da podstiče ljude da ulažu novac u platformu i napada one koji su savetovali suprotno, čak i u trenucima je imao precizne informacije da je kolaps neminovan.

Mesec dana od trenutka kad je onemogućeno povlačenje sredstava sa platforme, Celsius je podneo zvaničan zahtev za proglašavanje bankrota. U ovom trenutku kompanija svojim korisnicima duguje 4.7 milijardi dolara.

Još jedna od kompanija u koju je Celsius preusmeravao depozite svojih korisnika je Three Arrows Capital (3AC). Šok talas nije obišao ni ovaj hedge fond koji je važio za jedan od najbitnijih u zajednici. Svega nekoliko dana nakon što je Celsius podneo zahtev za stečajni postupak, glasine o nelikvidnosti 3AC su postale sve glasnije.

Suosnivači kompanije Su Zhu i Kajl Dejvis su ubrzo nakon glasina o nelikvidnosti potpuno nestali iz javnosti, što i ne čudi budući da se dugovanja kompanije prema poveriocima procenjuju na 3,5 milijarde dolara. Zanimljivo, obojica suosnivača su se pojavili na Tviteru mesecima kasnije, tj. početkom novembra, nakon što se desio još veći problem o kome će reči biti kasnije.

Su Zhu-ov povratnički nastup na Tviteru je naročito upečatljiv. Apstraktan, (kvazi)filozofski sa brojnim religijskim referencama. Osim posla za sprovodioce zakona, čini se ima i dosta posla za Frojda ili Lakana.

Osim pomenutih, još neke značajne kompanije su nastradale tokom prvog čina kripto zime. Indikativno je da su gotovo sve bile međusobno povezane. Voyager Digital, jedna od njih je tesno sarađivala sa 3AC pozajmivši ovom fondu 665 miliona dolara koji su bili namenjeni rizičnim ulaganjima sa potencijalno velikim povratom novca.

Velika letnja dešavanja u kripto ekosistemu potpuno su ogolila prirodu CeFi platformi. Dokazalo se da je njihova netransparentnost u poslovanju u isto vreme bila i zamajac vrtoglavog uspeha ali i razlog slobodnog pada. Postalo je očigledno, ako kripto želi uspeh on ne sme da bude zasnovan na centralizaciji. Aktuelan finansijski model je već sam po sebi prepun problema.

Dan kad je sve bilo kako treba

Jedna od istinski pozitivnih vesti ove godine obradovala je kripto entuzijaste širom sveta, 15. septembra Ethereum je ušao u novu fazu. Godinama korišćeni Proof-of-work model verifikacije novih blokova u lancu ustupio je mesto Proof-of-stake modelu. Nakon The Merge-a, kako je nazvan spoj mainneta (execution layer-a) i beacon lanca (consensus layer-a), Ethereum je nastavio da funkcioniše kao jedinstven lanac koji funkcioniše kao PoS.

PoS donosi značajna unapređenja Ethereumovom blockchainu. Pre svega, čini ga zdravijim po okolinu budući da se neće više zasnivati na ogromnom energetskom utrošku kao posledici rešavanja kriptografije. Tačnije, utrošak energije je prelaskom na PoS smanjen za 99,95%.

Druga stvar, PoS omogućava i nešto većem broju korisnika da učestvuje u validaciji transakcija. Iako ne potpuno fer igra, budući da su vam potrebna 32 stejkovana Ethera (~40k dolara) da postanete validator, ova opcija je svakako povoljnija od kupovine preskupe kompjuterske opreme za koju vam treba industrijski hangar da je skladištite.

Takođe, zajedno sa uvođenjem EIP-1559, tj. promenom načina na koji protokol isplaćuje transakcije, The Merge je otvorio vrata efikasnijoj mreži, ali i povećavanju vrednosti Ethera. To povećanje bi proisteklo iz smanjenja količine Ethera u opticaju, tj. mogućnosti da se u jednom danu spali više Ethera nego što se isplati validatorima mreže. Takva situacija se prvi put desila već 9. novembra.

I na kraju, The Merge je značajan jer otvara vrata za naredno veliko unapređenje Ethereuma — The Surge.

FTX – kiseli šlag na kripto torti

Nakon što je 2021. bila impozantna za kripto a veličina tržišta dostigla skoro 3 biliona dolara u novembru prošle godine, predviđanja za 2022. su bila suzdržana. Prirodni osećaj da nakon velikog uspeha treba biti oprezan pokazao se tačnim. Ipak, bojazni kao što su “početak deflacije kripto babla” ili “uticaj inflacije na kripto” sa ove distance deluju kao benigne priče za zastrašivanje dece.

Nažalost, finiš godine je ipak doneo jedan pravi horor, a njegove posledice će biti opipljive i dugoročne.

U centru negativnih dešavanja ovog novembra i decembra je Sem Benkman-Frajd (SBF), osnivač jedne od najvećih kripto menjačnica FTX. Mlad, popularan i uticajan, ovaj finansijer američkih demokrata kao i američkih republikanaca, te pobornik efektivnog altruizma važio je za “dobrog momka” kripto sveta. Njegova FTX platforma sa sedištem na Bahamima je bila prilično popularna među, uslovno rečeno, običnim svetom. Primera radi, neki od promotera platforme bili su vrhunski sportisti poput Toma Brejdija i Stefa Karija.

FTX i SBF su takođe bili aktivni u pokušaju da se spreči kolaps centralizovanih platformi tokom leta nudivši zajmove i pomoć. Što će reći, kompanija je odavala jasan znak izuzetno zdravog i potentnog privrednog subjekta.

Tim pre, vest s početka novembra bila je iznenađenje. A glasila je: Alameda Research, FTX-ova sestrinska firma (koju je takođe finansirao SBF) ima ozbiljnih problema sa likvidnošću.

Nakon te vesti, Zhao, vlasnik Binance-a najvećeg FTX-ovog rivala prodao je sumu FTT (nativni token platforme) u vrednosti od 530 miliona dolara. Značajni događaji su se ređali dan za danom. Prvo je usledilo masovno prodavanje tokena i njegova vrednost je za samo dva dana pala oko 20 puta. Potom je pomenuti Binance najavio akviziciju FTX-a da bi već narednog dana odustao od realizacije.

Akvizicija bi, ispostavilo se brzo, bila sulud potez. Većina sredstava FTX-a je već nestala. Smatra se da je FTX koristio depozite svojih korisnika da preusmerava novac ka Alameda Research koji bi potom zarađivali značajne sume u rizičnim poslovima. Očigledno, oprobana i naveliko korišćena šema za brz uspeh. Nakon što je Alameda proneverila sva sredstva, FTX je ostao u minusu 10 milijardi dolara.

Sledeći korak je bio očekivan. Instant bankrot.

Osim po obimu izgubljenih sredstava, sunovrat FTX-a je bolan jer su razmere njegovog netransparentnog, nesavesnog i štetnog poslovanja dostigle ogromne razmere. Za razliku od recimo Celsiusa koji je imao pravo da depozite korisnika koristi u druge svrhe, menjačnicama kao što je FTX je to zakonski zabranjeno. Ispostavilo se da je menjačnica na dobrom glasu zapravo jedan svesno napravljen mehanizam prevare.

Dovoljno je samo citirati Džona Reja III, “naslednika” SBF-a na mestu CEO-a. Ovaj ekspert za vođenje insolventnih kompanija je između ostalog vodio Enron u godinama bankrotstva ovog giganta.

“Nikad u svojoj karijeri nisam video potpuni kolaps korporativnih kontrola i potpuno odsustvo pouzdanih finansijskih informacija kao što se to ovde dogodilo.”

Prema njegovim rečima, nije bilo manipulacije u vođenju finansijskih knjiga kao što se to uvek dešava u sličnim slučajevima. Štaviše, “knjige uopšte nisu ni vođene”.

Šta se na kraju desilo sa SBF-om? Postao je s pravom omražena ličnost broj 1 u zajednici (u velikoj konkurenciji), ali i pored toga je davao intervjue i pojavljivao se na značajnim događajima. Ipak, razmere štete koju je ovaj čovek prouzrokovao su tolike da je i sila zakona morala da reaguje. SBF je uhapšen na Bahamima 12. decembra tokom noći. Imajući u vidu optužnice protiv njega koje se, između ostalog, odnose na pranje novca i prevaru investitora, predstojeći sudski proces će biti spektakularan. Pored toga, neophodno je i da se izvuku velike lekcije.

Kao da nije već dovoljno loše…

Nažalost, 2022. biće upamćena i kao najgora godina u pogledu količine novca koji je nestao putem hakovanja. Preko 3 milijarde dolara kripto sredstava je izgubljeno u seriji hakova ove godine. Pomenuću samo neke:

Ronin Network (625 miliona);

Wormhole Bridge (325 miliona);

Nomad Bridge (190 miliona);

Beanstalk Farms (182 miliona);

Wintermute (162 miliona).

Povrh svega, ove godine Ilon Mask je kupio Tviter. Nešto što zvuči kao servisna informacija ali svi znamo da nije. Samo čekamo narednu veliku implikaciju ovog poteza.

Snovi o proleću nisu uzaludni

Kad se gleda kroz prizmu samo velikih događaja — bilo da su pozitivni ili negativni — dobija se neprecizna slika. 2022. godina je bila prepuna negativnih dešavanja, ali to ne znači da je sve bilo loše. Tamna mrlja nije isto što i potpuni mrak. Nokdaun nije nokaut. Teške situacije nisu bezizlazne. Bankrot desetak velikih projekata nije implozija celog ekosistema.

Činjenica da je postojao značajan broj beskrupoloznih prevaranata ne znači da je većina ljudi u kriptu takva. Poverenje se brzo gubi, ali može i da se povrati. A najbolja stvar kod kripta je što to poverenje, u biti, ne mora ni da postoji. Kod pravih kripto proizvoda bitan je samo transparentan, proverljiv kod, na čije izvršavanje ne može da utiče ljudski faktor.

Uostalom, kripto je i dalje živ. I te kako! Hiljade inženjera i drugih stručnjaka nastavlja da razvija projekte iz uverenja da ljudi zaslužuju pravedniji finansijski sistem zasnovan na decentralizaciji i da blokčejn kao tehnologija poseduje ogroman potencijal.

Ono što može da pomogne da stvari prevagnu u dobrom smeru je edukacija i izvlačenje pouka iz grešaka. Osim što je bitno akvizirati nove korisnike, potrebno ih je i bolje upoznati ka segmentima ekosistema koji počivaju na decentralizaciji (DeFi i self-custody rešenja), i koji možda nisu toliko atraktivni na prvu loptu, ali značajno smanjuju šansu da korisnici postanu žrtve gramzivosti ljudi koji stoje iza projekata. Istina je, ni ova rešenja nisu bez problema (videti pod hakovi), ali bar mirno spavate znajući da se čuvena mantra “not your keys, not your coins” ne odnosi na vas.

Ako nas je istorija nečemu naučila, krizna vremena rađaju velike ideje i velike ljude. Bez izuzetka. Možda već u 2023.

U izradi ovog teksta značajno je doprineo tim koji stoji iza domaćeg startapa Decenter. Ukoliko želite da stvarate i razvijate se u DeFi ekosistemu, pogledajte raspoložive pozicije.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Gaming

Prve AA video igre i najava Epic Games kampusa: Šta je sve obeležilo srpsku gaming industriju u 2022.

Kao jedna od stabilnijih grana IT ekosistema u Srbiji, gaming je nastavio da beleži svoj rast i razvoj. Predikcije vezane za lokalni 'game dev' su dobre i za 2023. godinu, a mi vam donosimo pregled najznačajnijih momenata iz ove oblasti koji su obeležili prošlu godinu.

Digitalni mediji

Trendovi.co: Šta nam donosi 2023. godina iz oblasti Employer brandinga i društvenih mreža?

Sada već tradicionalno, agencija Pioniri Communications su kroz projekat Trendovi.co objavili predviđanja za ovu godinu kada su u pitanju digitalni marketing, 'event' industrija, tehnologija, PR, 'entertainment' industrija i druge srodne oblasti. Pročitajte šta smo izdvojili za vas.

Novost

Institut BioSens otvorio novi poziv za akcelerator namenjen IT i poljoprivrednim startapima

Institut BioSens pozvao je inovativne startape iz IT i poljoprivrednog sektora da učestvuju u trećem izdanju akceleratora i na taj način nastavlja dobru praksu pružanja podrške inovativnim preduzetnicima u razvoju ideja koje će doprineti digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Propustili ste

Kultura 2.0

Vlada Srbije ulaže €52 miliona u izgradnju novog centra za kreativne industrije

Obeležen početak radova na rekonstrukciji nekadašnje zgrade Ložionice u kreativno-inovativni multifunkcionalni centar.

Startapi i poslovanje

OTP banka otvorila prijave za novi Generator ZERO 2023 konkurs

OTP banka je pokrenula novi ciklus Generator ZERO 2023 konkursa sa ciljem da podrži rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Office Talks Podcast

Kako graditi uspešne web3 kompanije i projekte?

U tech zajednici sve više se priča o web3 svetu. Upravo zato, tema 127. epizode Office Talks podkasta bila je o izgradnji i vođenju web3 kompanija. O tome smo pričali sa osnivačima kompanije ShardLabs, koja ima tim i u Beogradu.

Karijere

Serbian Product Community: Objavljena anketa za ljude koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda

Cilj ankete je podizanje transparentnosti plata tako da se zajednički stekne realnija slika o stanju u upravljanju razvojem digitalnih proizvoda u Srbiji.

Tehnologija

Slobodan Marković: Kako javno dostupni NLP modeli za srpski jezik doprinose rastu domaće IT industrije?

Zašto ChatGPT ne zna padeže, a mi još uvek nemamo Siri na srpskom? Kako razvoj ovih alata može pozitivno da utiče na domaću 'tech' zajednicu, objasnio nam je Slobodan Marković, digitalni savetnik u organizaciji UNDP.

Intervju

Kako je Dalibor pored pozicije Lead Data konsultanta pronašao vreme za porodični hobi i biznis

Još kada smo bili deca, mnogi su nas pitali - "Da li imaš hobi"? Čak i kada odrastemo, postanemo profesionalci, ljubav prema hobiju, ako ga zaista volimo, ostaje zauvek tu sa nama. Ovo je priča o Daliboru Lazareviću koji iako radi kao Lead Data Consultant, pronalazi vreme da proizvodi manje predmete od drveta i plastike.