Zakon o digitalnoj imovini podseća na Azarov transfer iz Čelsija u Real?

Po čemu srpski Zakon o digitalnoj imovini podseća na Azarov transfer iz Čelsija u Real?

Advokati Ilija Rilaković i dr Minja Đokić u zajedničkoj kolumni razjasnili su (ne)mogućnost plaćanja usluga stranih kompanija kripto valutom!

U fudbalskoj istoriji, transfer Edena Azara iz Čelsija u Real Madrid upamćen je kao jedan od najskupljih ikada, te su opravdano očekivanja bila velika. Međutim, ta očekivanja nisu sasvim ispunjena, a sam Azar je fudbalsku karijeru završio prerano, pa su efekti transfera ostali skromni. Iako je očigledno da Azar nema nikakav uticaj niti veze sa zakonodavnim okvirom Srbije, sličnost njegove karijere i puta Zakona o digitalnoj imovini (od donošenja do primene) su primetne.

Razvoj informacionih tehnologija, doveo je do upliva novih tendencija i mogućnosti u poslovnom svetu. Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini (ZDI) “otvorena su vrata” da se digitalna imovina uključi u poslovne, odnosno pravne odnose. Autori prepoznaju da je, sa pojavom virtuelnih valuta, poslovna zajednica iz različitih razloga (spekulativnih, razloga administrativnog pojednostavljenja pri realizaciji transakcija, inovativnih i sl.) odlučila da u svoje redovne poslovne procese uključi nabavku virtuelnih valuta i transakcije virtuelnim valutama.

ZDI je najpre definisao šta se uopšte smatra digitalnom imovinom, pri čemu se virtuelna (kripto) valuta posebno izdvaja. Reč je o vrsti digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno (ali može biti) vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Kako pravo tretira transakcije obavljene kripto valutom?

Polazeći od činjenice da je po ZDI virtuelna valuta pravno priznata kao sredstvo razmene (ne i zakonsko sredstvo plaćanja), zainteresovana lica bi trebalo da virtuelnu valutu mogu slobodno kupovati i njome raspolagati. Kažemo “trebalo” jer se čini da se u praksi slobodno raspolaganje dovodi u pitanje. Zato je predmet naše analize pravni tretman transakcije sa virtuelnom valutom kada srpska (rezidentna) kompanija daje u razmenu za uslugu koju toj kompaniji pruža strana (nerezidentna) kompanija (tzv. Business to Business – B2B transakcija).

Polazimo od pretpostavke da je srpska kompanija stekla kripto valutu na zakonit način (rudarenjem, preko kripto menjačnice i sl.) i da ima potrebu da za uslugama od inostrane kompanije, pri čemu se sa stranom kompanijom sporazumela da će obavezu po osnovu primljenih usluga izmiriti kripto valutom. U praksi se postavilo pitanje da li je ovaj vid izmirivanja obaveza moguć, te ćemo u nastavku pokušati da odgovorimo na to pitanje.

Zato smatramo vrednim pomena i to da je u preambuli Markets in Crypto Assets (MiCA) regulative Evropske Unije (kojoj Srbija deklarativno stremi i sa kojom harmonizuje svoje propise), proklamovano da je digitalna imovina digitalni prikaz vrednosti ili prava koja može doneti znatne koristi učesnicima na tržištu. Sem toga, MiCA navodi da ako se koristi kao sredstvo plaćanja, digitalna imovina može, ograničavanjem broja posrednika, omogućiti jeftinija, brža i delotvornija plaćanja, a naročito prekogranična plaćanja.

Takođe, u izveštaju Financial Action Task Force (FATF) digitalna valuta definiše se kao digitalni simbol vrednosti kojim može digitalno da se raspolaže i koji funkcioniše kao sredstvo razmene i/ili sredstvo čuvanja vrednosti, ali nema status zakonskog sredstva plaćanja, te da nju nije izdala niti za nju garantuje bilo koja institucija, a ispunjava funkcije razmene i čuvanja vrednosti samo na osnovu sporazuma unutar zajednice korisnika kripto valute.

Kripto dilema

Dilema sa kojom se suočavamo je sledeća: s obzirom na to da je kripto valuta sredstvo razmene – pravna lica u B2B transakcijama sa stranim kompanijama mogu sprovesti razmenu kripto valute za usluge strane kompanije i tako izmiriti obavezu prema toj kompaniji. Primera radi, srpska kompanija koristi usluge marketinga koje pruža strana kompanija.

No, odgovor na postavljenu dilemu je tipično pravnički i glasi – “zavisi”. Naime, u praksi provejava stav da je izmirivanje obaveza putem razmene kripto valute za uslugu predmet koji regulišu propisi iz oblasti deviznog poslovanja, platnog prometa i spoljno trgovinskog poslovanja.

Pravila o deviznom poslovanju

Odgovor na pitanje zbog čega uopšte razmatramo primenu pravila deviznog poslovanja u domenu izmirivanja obaveza kripto valutom proističe iz činjenice da ZDI upućuje na shodnu primenu propisa kojima se uređuje devizno poslovanje, kada je reč o slučajevima plaćanja, naplate i prenosa u devizama u vezi sa transakcijama s digitalnom imovinom.

Ova sintagma nam ne govori mnogo, budući da otvara više dilema u pravnoj oblasti u kojoj dileme ne bi smele da postoje. Naime, Zakon o deviznom poslovanju (ZDP), između ostalog, uređuje pitanja plaćanja, naplaćivanja i prenosa između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima, pri čemu propisuje da se platni promet sa inostranstvom obavlja u devizama i u dinarima preko banke.

Na osnovu ovlašćenja koje daje ZDP, Narodna Banka Srbije (NBS) donela je podzakonska akta koja detaljnije razrađuju pitanje primene ZDP, pre svega u domenu platnog prometa. Tako su, između ostalog, definisani:

  •  uslovi plaćanja, naplaćivanja i prenosa po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima;
  • da platni promet sa inostranstvom obuhvata plaćanja, naplaćivanja i prenose po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima između rezidenata i nerezidenata;
  • ali i da  plaćanja sa inostranstvom označavaju plaćanja između nerezidenta, na jednoj strani, i rezidenta ili nerezidenta, na drugoj strani, kod kojih ili platiočev pružalac platnih usluga ili pružalac platnih usluga primaoca plaćanja nema sedište u Republici Srbiji a koja se obavljaju u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje devizno poslovanje koje se odnose na platni promet sa inostranstvom.

To znači da su pravila o deviznom poslovanju primenljiva, primera radi, u domenu: (I) prijema, prenosa i izvršenja naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih (npr. usluga koju pruža kripto menjačnica); (II) kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac. Drugim rečima, shodna primena ZDP, ne bi mogla da se razume kao apsolutna kategorija, već kao ograničena (prilagođena) primena pravila iz oblasti deviznog poslovanja u domenu digitalne imovine.

Odnosno, budući da kripto valuta nije zakonsko sredstvo plaćanja, razmena koja se odvija u B2B transakciji sa stranom kompanijo ne predstavlja platni promet sa inostranstvom u kontekstu pomenutih deviznih propisa – te pravila ZDP i povezanih propisa NBS nisu primenljiva na te transakcije. Ovo tim pre ako se u obzir uzme činjenica da se podzakonski propisi NBS odnose na transakcije koje su neposredno vezane za digitalnu imovinu, odnosno ona reguliše direktnu interakciju digitalne imovine i fiat valute (“klasičnog novca”, odnosno monetarnog sistema).

Primera radi, to su slučajevi izdavanja tokena koje zainteresovana lica kupuju za dinare ili devize, zatim situacija kada pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom (tzv. kripto menjačnica) nabavlja digitalnu imovinu za svoje poslovanje, ili kada jedan rezident prodaje, a drugi rezident za dinare kupuje kripto valutu na OTC tržištu.

OTC tržište za trgovanje digitalnom imovinom odnosi se na slučajeve kada se transakcije obavljaju direktno između prodavca i kupca digitalne imovine bez obaveznog učešća pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom i izvan platformi za trgovanje digitalnom imovinom.

Takav vid trgovanja digitalnom imovinom je u Srbiji dozvoljen, a za zaključivanje i sprovođenje transakcija putem OTC trgovanja ugovorne strane nisu dužne da koriste usluge bilo kog pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom. Dakle, podzakonski propisi NBS se odnose na situacije u kojima se devize ili dinari koriste da bi se stekla digitalna imovina, ali ne uređuje transakcije u koje je uključena isključivo digitalna imovina.

Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini (ZDI) “otvorena su vrata” da se digitalna imovina uključi u poslovne, odnosno pravne odnose.

Pravila o spoljnotrgovinskom poslovanju

Na prvi pogled bi se moglo reći i to da izmirivanje obaveza kripto valutom nije u skladu sa spoljnotrgovinskim propisima. Naime, u skladu sa tim pravilima domaće lice može robu koju izvozi, odnosno uvozi, kao i usluge u spoljnotrgovinskom prometu da naplati, odnosno plati u robi, odnosno uslugama, a naročito ako se radi o nabavci opreme, repromaterijala i sirovina namenjenih proizvodnji robe i pružanju usluga i ako se radi o uslugama koje se pružaju u postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa carinskim propisima, a naplata ili plaćanje se vrši u robi koja je predmet oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi.

Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (ZSTP), podzakonskim aktom propisani su bliži uslovi za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama. Reč je o tzv. “kompenzacionim poslovima” prilikom obavljanja spoljne trgovine, pri čemu izmirivanje obaveza kripto valutom nije propisano kao mogućnost. Drugim rečima, naslućuje se da zakonodavac ne prepoznaje mogućnost razmene kripto valute za uslugu. To međutim ne čudi jer moramo imati u vidu širi kontekst.

Najpre, ZSTP je poslednju put menjan 2015. (pet godina pre donošenja ZDI), pa je teško braniti stav da su njegova pravila merodavna u domenu “plaćanja” kripto valutama. Zbog toga nismo ubeđeni da je namera zakonodavca bila da se pravila o kompenzaciji u spoljnotrgovinskom prometu (onako kako su definisana u ZSTP i podzakonskim propisima NBS) primenjuju u slučaju izmirivanja obaveza kripto valutom.

Sem toga, pravilo iz ZSTP glasi da je plaćanje usluga “naročito” moguće u slučajevima koji su nabrojani (pri čemu kripto valuta, razume se, nije među njima). Drugim rečima, ostavljena je mogućnost da se plaćanje usluga putem kompenzacije vrši i na neki drugi (ne naročit) način. Nadalje podsećamo da, iako kripto valuta nema pravni status novca, ona ima elemente koji su karakteristični za novac, tj. njegove osnovne funkcije, prevashodno to da novac figurira kao univerzalno sredstvo razmene.

S obzirom na to da kripto valute nisu ni roba, niti usluga, već potpuno nova kategorija imovine, otuda pravila iz ZSTP i povezani podzakonski propisi nisu primenljivi na B2B transakciju razmene usluge za kriptovalutu.

Osim toga, kompenzacija podrazumeva prebijanje potraživanja koje dužnik ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela. Primera radi, A duguje B iznos od 1.000 dinara, dok B duguje A iznos od 1.100 dinara, tako da će se ovi iznosi sravniti, te će B biti dužan da plati A samo 100 dinara.

Imajući to u vidu, vrlo je problematična terminologija koja se koristi u ZSTP i podzakonskim propisima, budući da pravni posao koji je u pitanju više odgovara zameni ispunjenja nego kompenzaciji. Zamena ispunjenja je vid ispunjavanja obaveze na taj način što se poverilac u sporazumu sa dužnikom usaglasi da primi nešto drugo umesto onoga što mu se duguje (npr. A duguje B iznos od 1.000 dinara, ali se dogovore da A preda tastaturu umesto novčanog plaćanja).

Transakcija o kojoj polemišemo u ovom članku upravo se odnosi na situaciju kada se srpska kompanija sporazume sa inostranom kompanijom da, umesto plaćanja u devizama, svoju obavezu za primljenu uslugu ispuni transferom dogovorenog iznosa kripto valute, a to nije kompenzacija.

MiCA navodi da ako se koristi kao sredstvo plaćanja, digitalna imovina može, ograničavanjem broja posrednika, omogućiti jeftinija, brža i delotvornija plaćanja, a naročito prekogranična plaćanja.

Zaključak

Smatramo da rigidni i formalistički zaključci o nedozvoljenosti razmene kripto valute za uslugu, zasnovani na striktno jezičkom tumačenju (u pojedinim slučajevima) prevaziđenih i arhaičnih propisa nisu pravilni. Naime, takvi stavovi su protivni svrsi digitalne imovine, pri čemu je jedan od glavnih, a saglasno MiCA regulativi, pojednostaviti upravo prekogranične transakcije.

MiCA regulativa dodatno podvlači potrebu izbegavanja da se zakonodavnim aktima nameće nepotrebno i nesrazmerno regulatorno opterećenje za upotrebu blokčejn tehnologije, a u cilju održavanja konkurentnosti na globalnom tržištu. Pored toga, to bi potencijalno dovelo do sukoba sa drugim temeljnim načelima našeg pravnog sistema, poput načela tehnološke neutralnosti i sužavanja ustavnog prava na imovinu.

Budući da iza kripto valute ne stoji zvanična finansijska institucija države, njena vrednost zavisi upravo od toga koliko je ona (kripto valuta) “razmenljiva”. Suzbijanje potencijala njene razmene stavovima o nedopuštenosti kompenzacije kripto valute u zamenu za uslugu u prekograničnim B2B transakcijama – prema našem mišljenju nije pravilno.

A šta se desilo sa Azarom? On je bio na vrhuncu karijere u vreme, slično kao i kripto tržište, kada je kod nas najavljeno donošenje zakona kojim se uređuje digitalna imovina. Azar je sezonu 2021-22 u Realu počeo solidno, kao i primena ZDI kada su podneti, odnosno odobreni prvi zahtevi za davanje dozvola za pružanje usluga u vezi s digitalnom imovinom i beli papir. Međutim, stvari su u Španiji i Srbiji krenule po zlu.

Azar je zbog povreda i bolesti sve češće bio na klupi ili van stadiona, dok je kriza kripto tržišta snažno potresla i našu IT industriju zbog čega su brojni projekti pauzirani, a zaposleni otpuštani. Paralelno sa tim, došli su novi, mlađi, igrači – Azara je potisnuo Vinicius Junior, a kripto ChatGPT. Zato ne iznenađuje odluka trenera Reala da Azara sve više drži na klupi, kao što je nedefinisana praksa u primeni ZDI sputala njegov potencijal. Ipak, nadamo se da je tu sličnostima definitivno kraj jer je Azar krajem 2023. završio karijeru i verujemo da će se ZDI vratiti u formu.


Pored Ilije Rilakovića, kao autor učestvovao je i dr Minja Đokić.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Sponzorisano

Kompanija Proximus u Srbiji zapošljava IT stručnjake i gradi inženjering timove

Proximus je došao na tržište Srbije još 2017. godine kada je preko svoje kompanije BICS postao vlasnik Telesigna. Ovom akvizicijom, Proximus počinje da zapošljava prve Market Development specijaliste, čime mladi talenti stiču mogućnost brzog učenja i razvoja u internacionalnom okruženju.

Office Talks Podcast

LinkedIn za šahiste broji 10.000 korisnika

Gošća 188. epizode Office Talks podkasta bila je Lena Miladinović, osnivačica OutpostChess platforme namenjene umrežavanju svih ljubitelja šaha — kako profesionalaca, tako i entuzijasta.

Analiza

Počelo je: AI generisanu Katy Perry ni rođena majka nije razlikovala od prave!

Pored regularne ekstravagancije, ovogodišnju Met Galu obeležile su 'deepfake' fotografije zvezda koje nisu bile prisutne. A, zašto je to opasno za budućnost informisanja, pročitajte u tekstu koji sledi.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

DSI investirao u Veli — kripto platformu za finansijske savetnike

Najnovija investicija DSI mreže poslovnih anđela otišla je startapu Veli, iza kojeg stoje Stevan Radonjanin i Marko Selaković. Ova platforma omogućava profesionalcima da investiraju u kriptovalute za svoje klijente i upravljaju njihovim portfeljima.

Office Talks Podcast

Trickest: Etičko hakovanje i ofanzivni cybersecurity

U 190. epizodi Office Talks podkasta razgovarali smo sa Nenadom Zarićem i Mihailom Tomićem, osnivačima startapa Trickest, koji su nam govorili o njegovom nastanku, cybersecurity industriji i etičkom hakovanju.

Startapi i poslovanje

Američki Autodesk akvizirao je novosadski Wonder Dynamics!

Wonder Dynamics akviziran je od strane američkog giganta za 3D animaciju, koji je ovaj potez objavio u jučerašnjem saopštenju na svom zvaničnom sajtu.

Internet marketing

AdEx 2023: Na digitalno oglašavanje u Srbiji potrošeno je €106,6 miliona

U sklopu Digital Day konferencije koju organizuje IABSerbia tradicionalno su predstavljeni rezultati AdEx istraživanja za 2023. godinu.

Intervju

NextSilicon razvija moćni čip za mnoge industrije i zapošljava nove IT stručnjake u Srbiji

Današnji svet počiva na hardverskim i softverskim sistemima i sigurno je da će budućnost modernog društva nastaviti da se bazira na sofisticiranim čipovima koji će pokretati globalnu industriju. Jedno od takvih rešenja razvija se i u Srbiji, tačnije u kompaniji NextSilicon.

Web 3.0

Druga ETH Belgrade konferencija: Srbija ponovo centar okupljanja Web3 zajednice

Nakon velikog uspeha prve konferencije održane 2023. godine, druga po redu konferencija ETH Belgrade će se održati od 3. do 5. juna 2024.