Ko je ŽIŠKA?

Ko je ŽIŠKA?

Otvorimo li Vukajliju (da, onaj sajt na kome smo provodili leto 2011-te) i potražimo li reč ŽIŠKA, naići ćemo na definiciju koja kaže: hemija – varnica na relaciji između dvoje ljudi, bez kojih se ne može razviti prava veza. ŽIŠKA u smislu domaćeg advertajzinga ogleda se u dvojici kreativca koji su jednog dana pomislili kako mogu bolje, a već sledećeg to i uradili. Ko je bre taj ŽIŠKA? Goran i Miloš rado su nas prosvetlili.

ziska_main
Miloš, Ilija, Goran i Džordž!

“E, red bi bio da se vidimo na kafi”, iskucah Goranu još krajem leta kada se saznalo da je pokrenuo sopstveni shop po imenu ŽIŠKA. “Red bi bio”, odgovara on. Par dana kasnije i našli smo se na Novom Beogradu u jednom lokalnom kafiću ispijajući Arabiku dok smo komentarisali najnovije iz srpskog didžitala, ugovarajući temu za Goranovu prvu kolumnu. Vidno neispavani i na kofeinu, Jankuloski i druga strana ove priče, Miloš Skokić, predstavili su mi njihovu agenciju koja zvuči kao priča koja bi mogla “potpaliti” domaći digital sa ciljem da se rekalibrišu ambicije klijenata.

Već na početku razgovora zanimalo me je zašto su izašli iz jedne domaće agencije i krenuli svojim putem. Goran kaže da okretanje preduzetništvu nisu planirali, ali da se to jednostavno desilo u trenutku kada je delovalo kao najlogičniji korak i kada su imali resurse da to i ostvare: “Tako je i sa idejama, kad ti neko baci žišku, pa ti ne da mira”. Nastavljamo priču o klijentima i pitam Miloša kako planiraju da nateraju kompanije da izađu iz zone komfora:

Nijedna kompanija nikada ne izlazi iz zone komfora, zadatak je agencije da vrhunskom uslugom i rezultatima redefiniše zonu komfora u odnosu na tržište. Zato kompanije i plaćaju agencije – da dobiju edge u odnosu na konkurenciju. To je više tiha voda breg roni nego potpaljivanje.

Svi smo integrisani, ali zna se ko je u čemu jači

Pogledamo li danas landscape digitalnih agencija u Srbiji, teško da ćemo se koristiti superlativima. Ipak, kako domaće tržište i nije baš toliko zanemarljivo, upitao sam Gorana i Miloša kako to da danas nemamo jednu super-veliku, go-to agenciju koja okuplja vrhunski talenat. Nadao sam se odgovoru kako domaća digital ad scena još uvek nije na tom nivou, no Miloš tvrdi da tržište ima više koristi od velikog broja malih, ali specijalizovanih agencija koje su fluidne po prirodi i vole da sarađuju na velikim projektima.

milos1
Džordž ume da nanjuši dobar content

I dok Skokić ističe da rad manjih agencija usložnjava već komplikovane procese, Jankuloskog cela ta priča podseća na integrisanje u velikim agencijama pa kaže – pre par godina, na Weekend Media Festivalu, Bruketa je u trenutku korporativne iskrenosti izjavio: “Dobro, nemojte da se lažemo, svi smo sada integrisani, ali zna se koja je agencija jača u čemu!”

Ne postoji digital landscapeeveryone’s in a digital game now! Postoji samo advertising landscape. To nije samo floskula nego i realnost na pitch-evima. Nikad nećemo imati go-to agenciju koja okuplja top talenat jer smo u kreativnoj industriji – top talenat za tebe nije top talenat za mene, top kadar u jednoj agenciji neće proizvesti top rad u drugom okruženju i slično.

Digitalni marketing nije štikliranje svakog boksa (niti je za svakoga)

Koliko često naletite na digitalce koji prodaju san o kvalitetnom marketingu vođenim pogrešnim metrikama? U mom poslu, prečesto. Da se ne lažemo, primetan je veliki broj digitalaca koji svom poslu pristupa krajnje površno. Niti su Facebook i Twitter jedine poznate i efikasne platforme, niti baš svakome treba Instagram…

Digitalno oglašavanje u 2016. godini ipak je nešto složenije od grama motivacije koju vam svakog ponedeljka i petka serviraju Internet gurui. Šta ćemo sa ostalim kanalima? Miloš dodaje i plastični primer:

Uvek počinjemo žalopojkom o budžetima, ali budžeti nikad neće doći dok su nam očekivanja ovako niska… manjka nam ambicije. Pogledajmo velike brendove poput Telenora ili Coca-Cole kod nas, ili kampanju “Malena i Klepetan” u komšiluku, možemo zaključiti da je moguće raditi dobre stvari. Ipak, da bi ovakve kampanje prestale da budu izuzeci, moramo da prestanemo da posmatramo digital kao tri posta na Facebooku nedeljno.

janq
..ili da batalimo sve i pokrenemo opet korporativni blog!?

Kao najveći problem sa kojim se tržište digitalnog marketinga danas susreće u Srbiji, Goran navodi upravo činjenicu da se ovim poslom danas može baviti svak’. Za nešto smislenije rezultate, potrebno je pak izvući Instagram iz rupe zvane “ostali”, pokidati Snapchat pre nego što ga ubije Instagram Stories, a treba videti i šta ćemo sa YouTube-om, napominje Jankuloski, poručujući da ako kanal ne dodaje priči, verovatno je pametno da ga zaobiđemo – ne moramo da štikliramo baš svaki boks.

Nepoznato je ono što nas pokreće

Privodeći razgovor kraju budući da su momci morali da žure na pitch, zamolio sam Gorana i Miloša da mi daju svoje predikcije za stanje digitala u Srbiji u 2017. godini. Jasan i kratak odgovor – ne znamo! Skokić se nadovezuje pričom da je to ujedno i najuzbudljiviji deo bavljenja ovim poslom. E-commerce već duže vreme je u povoju, ali njegov dolazak nije dramatičan kao što smo prvobitno zamislili.

Ocenivši da će se industrija u predstojećoj godini ipak susresti sa nešto većim budžetima, kao i da će se praviti kvalitetniji video sadržaj, iz ŽIŠKE predviđaju da će se i dalje raditi sa influenserima – doduše ovoga puta promišljenije. In-house digitalni timovi nastaviće da se šire, manje će se ulagati u oglašavanje, a (nadamo se svi), više u produkciju sadržaja. I na tržište dolazi jedna nova agencija čiji osnivači kažu da će promeniti sve.

giphy

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Analiza

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.