Katapult akcelerator: Do €300.000 za najbolje domaće startape

Katapult akcelerator: Do €300.000 za najbolje domaće startape

Katapult akcelerator nudi obuku i intenzivno mentorstvo u tromesečnom trajanju od 8-16 sati nedeljno, kao i šansu za nepovratno sufinansiranje do 300.000 evra. U program je uključeno oko 40 domaćih i stranih mentora, a o tome koje sve uslove startapi treba da ispune kako bi postali deo programa, razgovarali smo sa Majom Anđelković, inicijatorkom projekta.

Domaći startap ekosistem bogat je talentovanim ljudima čije nam inovativne ideje donose napredne tehnologije zastupljene u svakom segmentu svakodnevice. Na Netokraciji svakodnevno imate priliku da čitate o uspesima srpskih talenata, domaćim startapima i njihovim proizvodima koji pokrivaju širok spektar oblasti — od elektronske trgovine, preko gejminga i digitalne umetnosti, do naprednih tehnologija bio medicine.

Nakon godina provedenih u inostranstvu, gde se obrazovala i gradila karijeru, Maja Anđelković posetila je Srbiju i po prvi put se susrela sa domaćim startap ekosistemom. Prepoznavši potencijal, talenat i sposobnosti domaćih IT stručnjaka, došla je na ideju da pokrene akceleratorski program s ciljem da podrži realizaciju najinovativnijih ideja i tako pruži šansu onima koji zbog manjka sredstava nisu u prilici da plasiraju svoje patente.

O Katapult akceleratoru, fondovima i organizacijama koje ga podržavaju, investicijama i uslovima koje domaći startapi treba da ispune da bi postali deo programa, ali i o karijernom putu naše sagovornice, pročitajte u tekstu koji sledi.

Domaći ekosistem je u protekloj deceniji doživeo transformaciju

Svoje prvo radno iskustvo, Maja je ostvarila pre 20 godina, u okviru startapa zasnovanog na Natural Language Processingtehnologiji o kojoj se danas puno govori, s obzirom na to da stoji iza ChatGPT-a i sličnih aplikacija. Kako ju je oduvek zanimao odnos između tehnologije i društva, ona je svoj naredni karijerni korak načinila pridruživši se Međunarodnom institutu za održivi razvoj (International Institute for Sustainable Development), proisteklog iz Earth Summit-a, održanog 1992. godine u Rio de Žaneiru. U okviru ove poslovne etape, zalagala se za ideju da upravljanje novim tehnologijama može i treba da bude u službi održivog razvoja.

U Svetsku banku prešla je zbog šanse da sistemski podrži preduzetnike jer su oni, prema njenom mišljenju, ti koji tehnološka dostignuća “prevode” iz laboratorije na globalno tržište.  Maja se u pomenutoj organizaciji zadržala do danas, a trenutno je na poziciji Team leader-a za inovacije i preduzetništvo. Na naše pitanje koja je tajna njenog uspeha, odgovorila je jednostavno i skromno:

Nemam “recept” za uspeh, niti se osećam preterano uspešnom jer ima toliko posla pred svima nama. Ono u šta sam sigurna je to da su preduzetnici ključ da spasemo planetu od posledica industrijalizacije.

Prvi kontakt sa domaćim preduzetništvom ostvarila je 2014. godine, kada je domaći ekosistem još uvek bio na klimavim nogama. Ali, samo po pitanju ulaganja jer, kako kaže, ovdašnji talenti oduvek su zračili potencijalom i inovativnošću. Prema njenim rečima, sadašnji ekosistem je neprepoznatljiv. Za to su zaslužna domaća i strana ulaganja koja su doprinela ubrzanom rastu zajednice.

Molimo vas da prihvatite sve kolačiće kako biste mogli da vidite ovaj sadržaj

Osim Fonda za inovacionu delatnost, Maja navodi i državne institucije osnovane uz podršku Evropske unije i Svetske banke, ali i manje inicijative kao što su Inkubator tehničkih fakulteta, Serbian Venture Network (SeVeN), StartIT, Vojvodina ICT Cluster, SEE ICT i StartLabs. Kako kaže, Fond je relativno tiho, ali sa velikim uspehom, na tržiše uvodio programe podrške za skoro svaki stadijum razvoja kompanije, kao i programe koji podstiču saradnju nauke i privrede:

Ulaganja Fonda od tada su skočila sa oko milion evra godišnje na 10-15 puta više. Pored Fonda, na svet je došlo još bar dvadesetak privatnih i nevladinih inicijativa, a osnovane su stotine inovativnih kompanija.

Ekosistem je danas skoro neprepoznatljiv u odnosu na onaj od pre deceniju, ali je potencijal talentovanih preduzetnika sve vreme bio prisutan. Bolje povezivanje sa dijasporom i svetskim centrima za inovacije svakako je značajno doprinelo razvoju, i tu vidim najveći prostor za dalji rast.

U Engleskoj, Maja se školovala na najprestižnijim svetskim univerzitetima. Zato smo je pitali da oceni nivo obrazovanja domaćih talenata, da li mogu da pariraju strancima i šta bi u obrazovnom sistemu promenila da može. Ona nam je odgovorila da ju je upravo obrazovanje koje je stekla u Beogradu pripremilo za dalji put. Smatra da je velika prednost našeg sistema u tome što razvija disciplinu i radne navike. Kao jedini nedostatak vidi manjak praktičnih veština iz oblasti preduzetništva. Zato smatra da bi bilo dobro više približiti preduzetništvo svim uzrastima, kao i uvesti programe koji mlade menadžere šalju na dalju obuku u inostranstvu.

Katapult nudi obuku i intenzivan rad sa 40 domaćih i stranih mentora

Priču o pokretanju akceleratora, Maja je otpočela dok je još uvek radila u NLP startapu, koji smo pomenuli ranije. Taj startap bio je deo akceleratora Univerziteta u Torontu, što je našoj sagovornici poslužilo kao inspiracija za dalji rad. Kasnije, dok je radila širom Afrike, bio je očigledan ogroman potencijal za inovativno preduzetništvo kao pokretač ekonomskog rasta. Upravo tamo je, zajedno sa svojim saradnicima, organizovala prvi pravi akcelerator, XL-Africa, inspirisan projektima kao što su TechStars i Entrepreneurs Roundtable Accelerator.

Iz Srbije su u to vreme “preduzetničke nade” išle u bugarski Eleven, ili još dalje, i bilo je očigledno da sistemu fali decentan akceleratorski program. Tako se rodio Katapult, a Maja posebnu zahvalnost izražava saradncima, bez kojih realizacija projekta ne bi bila moguća:

Katapult nikada ne bi oživeo bez ogromne podrške Ivana Rakonjca, direktora Fonda za inovacionu delatnost, koji dobro poznaje situaciju na tržistu. On je uspeo da oko sebe okupi sjajan tim ljudi koji su zaslužni za najveći deo organizacije, kao i “fino podešavanje” programa srpskom ekosistemu, što je veoma obiman i zahtevan posao.

Apsolutno ključne su bile i kolege iz Evropske unije i Svetske banke, koje su stale uz program prepun relativno novih ideja, što nije uvek lako.

Katapult akcelerator danas nudi obuku i intenzivno mentorstvo (8-16 sati nedeljno) u periodu od tri meseca, i šansu za nepovratno sufinansiranje do 300.000 evra. U program je uključeno oko 40 domaćih i stranih mentora, a svi su oni bivši ili sadašnji osnivači ili investitori. Maja smatra da se upravo po tome razlikuju od programa na kojima profesionalni konsultanti rade kao mentori, što je takođe korisna, ali drugačija vrsta podrške. Što se tiče podrške projektu koju dobijaju kako od investitora, tako i od raznih organizacija ona ističe sledeće:

Uskoro ćemo objaviti kompanije drugog kruga. Pored Fonda za inovacionu delatnost, Evropske unije i Svetske banke, izdvojila bih organizaciju Serbian Entrepreneurs iz dijaspore, kao veoma uključenu sa mentorske strane.

Puno dugujemo celoj zajednici, uključujući niz organizacija koje su ponudile različite vrste usluga za kompanije, preporučile nam mentore, ili, kao što je slučaj sa Netokracijom, dale prostor da se osvrnemo na poteklu godinu i zajedno razmišljamo o sledećim koracima.

Molimo vas da prihvatite sve kolačiće kako biste mogli da vidite ovaj sadržaj

Proces selekcije mora da bude nezavisan i fer, a domaći ekosistem konkurentan

Da bi podržali Katapult, investitori su dužni da ispune uslove koje postavlja nezavisna komisija, sačinjena od profesionalnih investitora. Ona sagledava sveobuhvatnu prijavu, nastojeći da privuče investitora koji u interesu imaju rast Katapult kompanija na duže staze. Maja posebno ističe ulogu mentora, koji su tu da približe proces pregovora kompanijama. Iznos sufinansiranja i broj kompanija koje može da podrži jedan investitor su fleksibilni i zavise od situacije do situacije. Takođe, investitori moraju da prođu due diligence proces, a više informacija mogu dobiti direktno od Fonda.

U trenutnoj investicionoj klimi, sve je teže doći do investicija. Stoga, pitali smo našu sagovornicu gde vidi ulogu akceleratora i koja je njena poruka za timove koji su u potrazi za mentorskim znanjem, na šta nam je ona odgovorila:

Akceleracija je vrsta “stres testa” i služi tome da timu omogući da što pre sazna odgovor na pitanje: “Da li ovaj biznis može da uspe?”. To je poželjno u svakoj klimi, naročito ovakvoj. Akceleratori nisu nužni za uspeh, ali mogu biti izvor novčanih sredstava, specificnih znanja i psihičke podrške drugih osnivača. Ako je akcelerator dobar, onda on pojačava pozitivne signale o datoj kompaniji ka investitorima.

Za kraj, razgovarali smo o kriterijumima koje startapi treba da ispunjavaju kako bi se izdvojili od konkurancije i ostvarili pravo na investiciju. Maja smatra da je za uspeh Katapulta najbitnije da je proces selekcije kompanija bude nezavisan, fer, i da je domaći ekosistem konkurentan, tj. da postoji dobra “liga” u kojoj mogu da se razvijaju šampioni.

Prema njenom mišljenju, kvalitet programa zavisi prvenstveno od kvaliteta kompanija koje uspe da privuče. Zato ističe da je, ako uzmemo u obzir jaku konkurenciju,, svaka kompanija koja je prošla kroz Katapult je uspešna.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Vega IT ulaže €1.000.000 u osnivanje novog startapa Thrivea

Kao nastavak globalnog širenja poslovanja, kompanija Vega IT najavila je novi poslovni poduhvat. Ovog puta, rade na razvoju inovativnog HR SaaS rešenja pod imenom Thrivea.

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Novost

Sve što treba da znate o aplikaciji Agencije za privredne registre

APR je uveo aplikaciju za sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja za 2023. godinu, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Za vas smo izdvojili najvažnije pojedinosti vezane za njeno korišćenje.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Novi GapMinder Fond II s kapitalom od €80 miliona targetira i srpske startape!

GapMinder Ventures, VC fond koji je dosad primarno ulagao u tehnološke kompanije iz Rumunije, pokreće GapMinder Fond II, investicioni paket od 80 miliona evra koji će biti alociran i na širem istočnoevropskom regionu, pa tako i Srbiji i Hrvatskoj.

Tehnologija

SEO Spam: Kako su AI generisani advokati pokušali da prevare Netokraciju?

Razvojem veštačke inteligencije cyber kriminalci postaju sve veštiji, a napadi sve maliciozniji. Donosimo vam priču o tome kako smo uspeli da raskrinkamo jedan takav pokušaj ucene.

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.

Mobilno

Uživo praćenje prevoza u Beogradu od danas na Google mapama!

Google je u okviru svoje aplikacije mapa na pametnim telefonima omogućio praćenje javnog prevoza u realnom vremenu za našu prestonicu.

Digitalni mediji

Vladimir Kovač: Iz zajednice se regrutuje radna snaga, zato kompanije treba da budu deo događaja

Zrenjaninski hotel Vojvodina tradicionalno će krajem aprila ugostiti još jednu DigiTalk konferenciju i edukaciju posvećenu e-trgovini. O važnosti održavanja ovakvih događaja za kreativnu, digitalnu i IT zajednicu, razgovaramo sa jednim od osnivača i organizatora konferencije.

Intervju

Bosch inženjerski centar u Srbiji zapošljava IT stručnjake koji razvijaju rešenja za auto industriju

Ubrzani razvoj 'automotive' industrije i okretanje u smeru sve veće integracije digitalnih rešenja, otvorile su jedno sasvim novo poglavlje za tehnološke i IT kompanije. Jedan od lidera u razvoju digitalnih rešenja za auto industriju je i kompanija Bosch, čiji IT sektor u Srbiji zapošljava više od 400 stručnjaka.