Dobrodošli u kancelariju 3.0 - hibrid naših starih navika i udobnosti rada od kuće

Dobrodošli u kancelariju 3.0 – hibrid naših starih navika i udobnosti rada od kuće

Dok nekima prija rad od kuće, drugi jedva čekaju da se vrate za svoj kancelarijski radni sto. Međutim, sve muči isto pitanje - kako će izgledati poslovni prostori kada se vratimo u njih?

“Prema svemu što ovih dana čujemo, ali i prema našim istraživanjima, ispred nas je značajna promena načina na koji koristimo radne prostore u odnosu na onaj pre pandemije. To nije kraj kancelarija, ali vrlo verovatno jeste kraj klasičnih kancelarijskih prostora“, započinje razgovor za Netokraciju Damjan Geber, jedan od osnivača i direktor arhitektonskog studia Brigada.

I zaista, jedno od pitanja koje najviše okupira i zaposlene i poslodavce sada kada se situacija smiruje toliko da možemo početi da razmišljamo o povratku na posao, jeste kako će naša radna mesta izgledati u post-korona periodu.

Jer, iako želimo da naši radni stolovi i rutine u kancelariji budu isti kao pre, obavljanje posla u ovakvim uslovima neće biti isto – bar u narednih nekoliko meseci.

Zbog toga, u nastavku teksta, razgovaramo sa arhitektama koji se, između ostalog, bave i dizajnom enterijera kancelarijskih prostora i sa predstavnikom jednog co-working prostora u Beogradu. Oni nam otkrivaju šta će nas sačekati kada se (konačno) vratimo na posao.

Da li je došao kraj kancelarijama koje smo do sada poznavali?

Ma koliko nam situacija delovala sumorno kada pomislimo da će nas i posle krize organizacija naših radnih mesta podsećati na pandemiju, korona virus samo je podstakao i u velikoj meri ubrzao proces koji se već dešava u mnogim globalnim i lokalnim kompanijama, objašnjava Milan Stefanović, osnivač arhitektonskog studia Antipod koji se bavi i dizajnom enterijera kancelarijskih prostora. On dodaje:

Taj proces, odnosno trend, ne posmatra radni prostor kao konstantu, već kao jedan od alata za postizanje željene kolaboracije, kompanijske kulture i načina rada. I pre pandemije, kompanije su sve više razmišljale kako da kroz sve raspoložive alate (hardver, softver, kancelarija, teleworking…) obezbede iskustvo zaposlenih koje garantuje maksimalnu kreativnost i produktivnost, a to je značilo i da već neko vreme ne planiraju prostore koji su fiksni, nepromenljivi.

Naprotiv, prostor može i treba da menja namenu u skladu sa trenutnom potrebom. Tako je i organizacija prostora i sam nameštaj biran da obezbedi tu fleksibilnost, a to nas očekuje i sada.

U tom procesu, kako dodaje Milan, svaka grana industrije i svaka kompanija ima svoje specifičnosti, pa će i pristup organizaciji radnih procesa i radnog prostora zavisiti od toga. Sve to, kako dodaje njegov kolega Damjan iz studia Brigada, dovešće do kreiranja kancelarije 3.0 koja će biti hibrid našeg dosadašnjeg rada u kancelarijama i novostečenog iskustva rada od kuće:

Dizajn enterijera kancelarijskih prostora će neminovno doživeti ozbiljne promene, ali ne toliko u samom dizajnu, koliko u pristupu dizajnu.

Da bi se poštovale sve mere zaštite, veliki broj zaposlenih se čak ni ne može vratiti u svoje kancelarije jer ne postoji poštovanje socijalne distance radnih stolova i razmaci u sobama za sastanke. S obzirom da nema smisla uzimati dodatne kvadrate kako bi se ti uslovi zadovoljili, već sledećih nedelja moramo osmisliti inovativna rešenja za normalno funkcionisanje kancelarijskih prostora.

Za početak to znači da ćemo razmestiti stolove, postaviti dezinfekcijska sredstva, poslati uputstva za ponašanje i slično ali, kako dodaje Damjan, šta je sa manje očiglednim segmentima poput sanitarije, zagušenja liftova u kojima neće moći biti više od dvoje ljudi ili aparatima za kafu i vodu? “Čak i kada sve uspe da se sredi, tek onda će doći na red razmišljanja o tome kako zadržati ili povećati produktivnost, pripadnost kolektivu, inovativnost, timski duh i ostale ključne segmente za napredovanje svake kompanije”, dodaje naš sagovornik.

Međutim, taj proces prilagođavanja novim uslovima potpuno je normalan i logičan kao što je, recimo, Španska groznica nakon Drugog svetskog rata uticala na redefinisanje životnog prostora kroz odvajanje prostora za spavanje i odmor od dnevnog boravka, jasno odvajanje ulaznog dela u kuću kako bi se izbeglo unošenje virusa u centralne prostorije – ističe Marko Radenković, osnivač i generalni menadžer coworking prostora Nova Iskra.

Mislim da smo mi još uvek daleko od nekih drastičnih promena unutar samog radnog prostora, ali nam je ovo iskustvo pokazalo da fizička povezanost ne mora nužno da znači i produktivnost i moj zaključak je da će sve veći broj kompanija i timova prihvatiti fleksibilnost kao ključni motiv u redefinisanju radnog prostora nakon ove pandemije.

Kompanije će napokon moći da napuste tradicionalan model odnosno postojanje jednog centralizovanog sedišta kompanije (HQ), usled čega veliki broj zaposlenih troši dragoceno vreme na prevoz do i sa posla, i potencijalno zameniti korišćenjem mreže fleksibilnih radnih prostora u celom gradu. Po mom mišljenju, ovo je jedinstvena prilika da zaista promenimo model ne samo radnog prostora, već i radnih procesa i organizacione kulture.

Najpre će biti ispunjeni sanitetski preduslovi, a zatim funkcionalnost

Pored odgovornog ponašanja svih koji idu na posao i usvajanja zvaničnih preporuka koje će biti osnova novih rutina, postoji mnogo različitih ideja koje imamo kako prilagoditi prostore izmenjenom načinu rada, objašnjava Milan za Netokraciju:

Zapravo radi se o dizajnu puta jednog zaposlenog od kuće do posla, boravka u poslovnom prostoru i nazad – jer mi kao arhitekte umnogome inspiraciju za dizajn vidimo u ljudima i njihovim potrebama koje ukrštamo sa potrebama kompanije. Sada su to reorganizacija radnih mesta, dodatne pregrade na stolovima, način na koji ćemo koristiti sale za sastanke i mesta gde je očekivano da više ljudi boravi na manjem prostoru.

Osim pomenutih sanitetskih preduslova za povratak u kancelariju i nakon inicijalnog perioda prilagođavanja, počeće promišljanja o funkcionalnosti trenutnog dizajna enterijera i kako uskladiti novi normalni život u kojem ćemo se naći s optimizovanim kancelarijskim prostorom – ocenjuje Damjan:

Verujem da to znači da je došao kraj konceptu šarenih ‘Google’ kancelarija i “open space” prostora razbijenih “lounge”-vima. Svaki prostor kome su potrebna uputstva za korišćenje je promašen jer ignoriše želje i navike svojih korisnika.

Sa druge strane, većina savremenih koncepata je lepo upakovana želja za smeštajem što većeg broja zaposlenika na što manjoj kvadraturi i njihovo što duže zadržavanje na radnom mestu dodavanjem raznih igraonica, zabava i sličnih nepotrebnih dekoracija, ali će takvi prostori morati da se prilagode novoj situaciji.

Coworking prostore čekaju teška vremena, ali rešenje je u fleksibilnosti

Drugi veliki globalni trend prisutan u organizaciji poslovanja koji će pored open space kancelarija morati da pretrpi veliku promenu, su coworking prostori koji će, po Damjanovom mišljenju, pretrpeti negativan udarac jer neće moći da prime istu količinu zakupaca s obzirom na društveno distanciranje.

I zaista, kako dodaje Marko iz Nove Iskre, pandemija je definitivno pogodila ovaj sektor, ne samo kod nas, nego i u celom svetu. “Na osnovu istraživanja koje je sredinom aprila sprovela Coworking asocijacija Srbije, prikupljeni podaci pokazuju da tokom ove krize coworking prostori u Srbiji imaju 81% manje stanara, 62% manje partnera i 45% manje sponzora. Kriza je najviše uticala na uslugu izdavanja prostora za događaje kao i na zakup radnih mesta – coworking uslugu”, objašnjava on.

Ipak, nakon višemesečne izolacije i rada od kuće, Marko očekuje i da će ovi prostori za rad zbog svog originalnog koncepta, dinamike i prilika koja se u njima stvaraju, biti idealno mesto za promenu, ali pod uslovom i da se oni sami promene. Naš sagovornik dodaje:

Iako razmišljamo o tome, još uvek nismo donosili nikakve konkretne odluke. Sve naše tri lokacije ne raspolažu velikim “open space” prostorima, već je akcenat na manjim kancelarijama za 4-12 ljudi. Timovi koji su te veličine uglavnom imaju potrebu da dele isti prostor.

Ono što svakako pripremamo, barem za ovaj prvi period povratka u kancelarije, jeste kreiranje dodatnih transparentnih barijera između radnih mesta kako bi se fizički sprečilo potencijalno širenje virusa. Za sada ne postoje konkretne instrukcije na tu temu, ali intenzivno pratimo sve novine u toj oblasti, kako kod nas, tako i u svetu.

Međutim, glavni izazov i opasnost svakako predstavljaju zajednički prostori – trpezarije i prostori za ručavanje, sale za sastanke i toaleti. Ono što možemo da uradimo jeste ograničavanje broja ljudi koji mogu da koriste prostore u isto vreme, kao i strogo poštovanje higijene. U svim delovima gde je moguće, omogućili smo beskontaktni pristup lokacijama, i upoznali naše članove tima sa svim procedurama vezanim za higijenu prostora. Centralizovani klimatski sistemi će sada predstavljati veliku opasnost za širenje zaraze u zatvorenim prostorima. U svakom projektovanju našeg prostora, mi smo insistirali na prirodnoj ventilaciji i sada mi je drago da smo bili istrajni u tome.

Ipak, Marko smatra da će fleksibilnost koja je jedna od glavnih odlika coworking prostora  ovde odigrati ključnu ulogu. “Akcenat će u budućnosti biti na fleksibilnim ugovorima, a očekujem i da će uslediti porast interesovanja za drop in opcijama članarina, kao predah od rada od kuće, kao i opcija korišćenja virtuelnih kancelarija”, objašnjava on. Međutim, ono što će sigurno najsporije oživeti jesu programi i događaji unutar coworking prostora.

Nema univerzalnog recepta za povratak u kancelariju

Za kraj, Damjan ima vrlo jasnu poruku za kompanije koje očekuju povratak svojih timova u kancelarije: saslušajte svoje zaposlene! On dodaje:

Nemojte im nametati najbolja rešenja za profitabilnost, već najbolja rešenja za sve. Svako od nas reaguje na ovaj stresni period na svoj način, i svi moraju pronaći svoju metodu povratka u “kancelariju 3.0” koja najbolje odgovara svima i pri tome biti vrlo kreativni i otvoreni. Ako to ne možete sami, angažujte stručnjake.

I zapamtite – dizajn je zaista moćna alatka da se reše razni izazovi poslovnog prostora, podseća Milan.

“Međutim, i pored raznih podešavanja enterijera koji mogu biti vrlo efikasni, mislim da je ovo ipak pitanje fleksibilnosti kompanija i zaposlenih da nađu nove načine saradnje kako u fizičkom tako i u virtuelnom prostoru. Treba iskoristiti situaciju i afirmisati nove alate za kolaboraciju, a poslovni prostor koristiti kao bazu i neizbežan ultimativni kolaborativni alat i to će definitivno dati rezultate kada se uigramo”, zaključuje naš sagovornik.


Ostavi komentar

  1. Зоран

    Зоран

    3. 5. 2020. u 19:15 Odgovori

    Лично мислим да ће ове промене бити само привремене, док прође пандемија, тако да ће се канцеларија 3.0 врло брзо вратити на верзију 2.0. Једино ако се не планира да вирусне пандемије буду константа наредних година. Рад од куће може бити реална канцеларија 3.0 али и то само додатак доброј старој канцеларији 2.0.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.