Kako rudariti kriptovalute? Odgovor ima BalkanTech Crypto

Kako rudariti kriptovalute? Odgovor ima BalkanTech Crypto

Vesti o kriptovalutama i sve većoj vrednosti Bitcoina se ne smiruju, a ovo tržište postaje sve atraktivnije. Upravo zato smo odlučili da analiziramo na koji način rudariti kriptovalute, posebno za one koji se po prvi put susreću sa ovim terminom.

Zatišje na tržištu kriptovaluta trajalo je dok vrednost Bitcoina opet nije značajno porasla, i to je ponovo probudilo širu javnost, ali i sve one koji se bave trgovinom kriptovalutama. Baš juče vrednost ove kriptovalute dodatno je porasla, tačnije za 24% u periodu od 24 sata, a posebno otkako je kompanija Tesla iza koje stoji Elon Musk kupila bitcoin u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, sa namerom da ovu valutu prihvati kao sredstvo plaćanja.

Ovo je samo dokaz koliko je pomenuto tržište novo i osetljivo, te koliko različitih faktora može da utiče na njega. Upravo o tome, tačnije o trgovini kriptovalutama smo govorili nedavno u zasebnom tekstu, a sada je ideja da detaljnije predstavimo proces rudarenja kriptovaluta o kojem se takođe sve više govori.

Samo rudarenje, iako mnogi misle, nije baš tako jednostavan proces.

Naime, iako u većini slučajeva izgleda da vam treba samo snažan računar i grafička karta, kao i sajt odakle ćete rudariti, u ovom procesu ipak postoje neka važna pravila na koja svi koji planiraju da se upuste u ovaj posao moraju da obrate pažnju. Štaviše, samo rudarenje zahteva i velika ulaganja, podrazumeva troškove (pre svega struje), ali i izdvajanje vremena, pa na neki način može da se okarakteriše i kao posao ili hobi sa strane.

Iako možda zarada na početku i nije primamljiva, rudarenje zahteva i veliko strpljenje i konstantno praćenje vrednosti kriptovaluta na tržištu. Više detalja o pomenutom procesu otkrio nam je Igor Rakocija, koji vodi YouTube kanal BalkanTech Crypto, a koji nam je govorio o tome na šta sve treba obratiti pažnju kada se ulazi u svet rudarenja kriptovaluta.

“Za rudare kriptovaluta smatramo one koji verifikuju transakcije i upisuju ih u blokove, to je najjednostavnije objašnjenje u ovom trenutku. Služe da zaštite mrežu. Sve to nastalo je iz potrebe da učesnici u mreži imaju svoj glas, to se ranije nazivalo “1 cpu 1 vote”. Kako je rasla vrednost Bitcoina, tako je i rudarenje postalo profitabilno i razvijalo se“, otkrio nam je na početku Igor. Kako dodaje, sada postoje različiti tipovi hardvera koji se koriste za ovaj proces, različite valute i algoritmi, tako da se industrija vremenom dosta razvila i proširila.

Šta je sve potrebno od opreme za rudarenje? 

Što se tiče samih programa za rudarenje kriptovaluta, Igor nam je otkrio da se oni mogu preuzeti kao i svaki drugi. Zapravo neki od najpopularnijih programa na tržištu su NiceHash, MinerGate, AwesomeMiner, EasyMiner i drugi, a kada jednom preuzmete program i započnete sa rudarenjem (u nekoliko klikova, sve ostalo je na grafičkim kartama i samom računaru), u okviru tog softvera dobijate sve potrebne informacije, tačnije predikcije koliko i koju vrednost kriptovaluta možete da izrudarite u određenom trenutku, koliko će računar trošiti struje za vreme rada i slično (potrebno je da rade ceo dan). Igor nam je, između ostalog, dodao i sledeće:

Ono što je ovde važno napomenuti jeste da svako ko ima dovoljno jaku grafičku kartu može da rudari, to nije ništa skupo, neke karte se mogu nabaviti i za stotinak evra, naravno polovne. Sve što je potrebno jeste da preuzmete program putem kojih se rudari i samim tim započnete proces rudarenja. Sve to nije ništa ekstremno komplikovano za neko kućno rudarenje sopstvenim računarom. Pravilo je da što više uložite u opremu, veća je i potencijalna zarada.

Kada je reč o opremi, u ovom slučaju, kao što je Igor već napomenuo, ključnu ulogu igraju grafičke karte, a u nekim trenucima i procesori. Za kućnu upotrebu biće dovoljan jedan snažan hardver koji svakodnevno koristite, ali će i zarada biti manja. Sa druge strane, takozvani mining rigovi, tačnije računari sa, recimo, šest grafičkih karti biće sposobniji da izrudare više kriptovaluta za mesec dana (koliko računar i mora da radi), ali će recimo troškovi struje biti znatno veći i to treba uzeti u proračun potencijalne zarade od rudarenja.

Mining rigove korisnici mogu sami napraviti na osnovu tutorijala sa YouTube-a, dok mogu i zamoliti nekoga od stručnjaka da to uradi umesto njih. Bitno je i napomenuti da ove mašine rade 24h dnevno i da pored toga što donose veću zaradu, za njih treba izdvojiti jedan zaseban prostor (buka, zagrevanje). Za razliku od običnog računara (sa solidnim performansama) koji može da košta i oko 700 evra, jedan mining rig često premašuje cenu i od 1.500 evra, ali donosi znatno veći kapacitet za rudarenje. Ovako sklopljene računare potrebno je zasebno konfigurisati uz pomoć softvera o čemu je još ranije pisao specijalizovan sajt za trgovinu kriptovalutama ECD.rs.

Govoreći o tome koje sve vrste rudarenja postoje, da li su one komplikovane ili jednostavne, Igor kaže da postoji više različitih algoritama i nekoliko tipova hardvera na koje treba obratiti pažnju. Prema njegovim rečima, za bitcoin se koriste ASIC mašine, koje koštaju i po nekoliko hiljada dolara, jako su bučne i nisu za neku kućnu upotrebu:

Najpopularniji kod nas je Ethereum koji može da se rudari grafičkim kartama i trenutno je izuzetno profitabilan. Postoje i FPGA karte, ali su one verovatno i najkomplikovanije, same karte su skupe i podešavanje istih nije jednostavno. Dakle, za prosečnog korisnika su grafičke karte najbolje, jer i kada prestanu da budu profitabilne, mogu se prodati i jako je teško biti na gubitku.

Recimo, grafička karta AMD RX 5700 koja košta 450 evra, barem je to bio slučaj pre par meseci, trenutno zarađuje preko 150 dolara mesečno minus nekih 5-6-7 dolara struje koje potroši, znači za tri meseca vi ste je otplatili i vama sada ostaje karta koja vredi barem 400 evra, što znači da ste zaradili 400 evra, a ne da ste na nuli, mnogo ljudi ovde greši u računici i teško je biti u minusu.

Može li se rudarenje kriptovaluta isplatiti, čak i uz plaćanje poreza?

Na pitanje Netokracije šta sve korisnik mora da uzme u obzir kako bi izračunao potencijalnu zaradu od rudarenja, naš sagovornik dodaje da su u tom slučaju najbitniji cena hardvera u startu i cena struje. Međutim, Igor kaže da to kolika će biti zarada, zavisi od cene valute koja se rudari, ali isto tako i od trenutka kada prodaje. “Ako ste rudarili prošle godine i niste prodavali ništa, nego eto plaćali struju i bili u minusu za tu struju, jer je tada ETH bio 200 dolara pa niste hteli da ga prodajete za minimalan profit, a danas je 1.500 dolara, tu bi zarada bila vrlo dobra, dok neki prodaju čim izrudare“, kaže Rakocija.

Rakocija je podsetio i da je donesen novi zakon po kom su svi rudari dužni da plaćaju porez, što smanjuje profit i pravi dodatnu birokratiju. S obzirom da je samo oprema skupa (kupovina grafičkih karti), postavlja se pitanje hoće li rudarenje u narednom periodu biti isplativno?

Ono što je, prema njegovom mišljenju, glavna mana jeste to da je sama zarada nesigurna i da se korisnici ne mogu baš osloniti na to kao neki glavni posao, osim ako ne naprave neki ozbiljan rudnik sa ozbiljnim hardverom i ozbiljnom optimizacijom istog, kao što je slučaj u gorepomenutim mining rigovima. “Treba uvek kupovati mašine sa garancijom, to je broj jedan”, smatra naš sagovornik.

Između ostalog, sa Igorom smo govorili i o tome koja su njegova predviđanja kada je reč o rudarenju kriptovaluta kako u Srbiji, tako i na globalnom nivou. On za primer navodi Ethereum kao popularnu kriptovalutu za rudarenje, te ističe da je ona dosta nesigurna i da se radi na nekim izmenama koje bi do leta trebalo da budu uvedene i da ozbiljno umanje trenutni profit rudarima:

Radi se o tome da će deo troška transakcija koje korisnici plaćaju biti “burnovan”, umesto da taj novac ide rudarima, to u trenutnoj situaciji može da spusti zaradu i do 50%. Sa druge strane, budućnost Ethereuma je da se pređe na Proof of Stake model, gde rudara neće biti i gde ova kriptovaluta više neće moći da se rudari, ovo se očekuje u naredne dve godine.

“Dodatno, kod nas je donesen novi zakon gde su sada svi rudari dužni da plaćaju porez, što smanjuje profit, ali i pravi dodatnu birokratiju koje ranije nije bilo. Trend je da će Bitcoin ostati glavna valuta koja se rudari, dok ove ostale žele da se udalje od tog modela iz mnogobrojnih razloga”, zaključio je Igor na kraju.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Startapi i poslovanje

Američko-srpska podcast platforma Sounder.fm osigurala novu investiciju od $2.15 miliona

Nakon prošlogodišnje investicije od 1,8 miliona dolara, ova platforma za hostovanje i laku pretragu podcasta, audio knjiga i newscasta, prikupila je još 2,15 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

NBS: U 2020. godini Srbija izvezla €1,37 milijardi ICT usluga

Sporiji rast nego u 2019. godini mogao bi biti opravdan aktuelnom pandemijom.

Novost

Program ‘Tačka povratka’ objavio vodič za lakši povratak Srba iz dijaspore u domovinu

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom 'Tačka povratka' objavio je besplatan online 'Vodič za povratnike', namenjen građanima u dijaspori, bilo da su se već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju.

Kultura 2.0

Platforma net.kabinet predstavlja interdisciplinarni kurs ‘Epidemija’ za srednjoškolce

Fondacija Petlja, Inicijativa 'Digitalna Srbija' i UNICEF predstavili su kurs "Epidemija" koji povezuje znanja o fenomenu epidemije iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike. Kurs se sastoji iz tekstova, ilustracija, kvizova, a narator je glumac Miloš Biković.