Kako se isključiti nakon radnog vremena - i zašto je važno da to uradite?

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Ne znam za vas, ali ja lično svaki put kada nakon radnog vremena ne odgovorim na mail, imam osećaj griže savesti, kao da zanemarujem svoj posao. I zato uglavnom napišem odgovor – jer je hitno, bitno ili mi je osoba sa druge strane dragi kolega ili koleginica i ne želim da predugo čekaju na potrebne informacije.

Međutim, iako celokupna digitalna industrija skoro po default-u podrazumeva celodnevno online prisustvo i posao koji uglavnom nema fiksno radno vreme od devet do pet, trudim se da ponekad to odložim i za ujutru. I skoro uvek se kajem, ukoliko ne radim ništa posebno.

I zaista, taj osećaj urgentnosti i za stvari koje nisu toliko hitne donekle je opravdan u ekonomiji surovoj kao što je ova. Jer, kako potvrđuju moji sagovornici, može biti veoma nezgodno ukoliko ne odgovorite bitnom klijentu na poruku koja je stigla izvan vašeg radnog vremena ili kolegama koje su vas označile na Slacku za vreme odmora.

Ipak, o tome zašto je važno da to učinimo, da se zaista isključimo nakon što smo završili obaveze, razgovaramo sa Jelenom Marković, magistrom komunikologije i NLP masterom i coach-om koji stoji iza bloga Smart Change i istoimenog Instagram profila i Markom Mudrinićem, preduzetnikom i direktorom Netokracije u Srbiji.

Što više radim, to više vredim – ili ne?

„Sam koncept posla značajno se promenio u proteklih dvadesetak godina, digitalna ekonomija je uzela maha i sve je više zanimanja koja se mogu obaviti putem Interneta sa bilo koje tačke na planeti, u bilo kom trenutku“, započinje razgovor Mudrinić.

Međutim, koliko god to zvučalo dobro, u praksi to obično ne znači samo rad u trenerci od kuće, već i opciju da ste svojim kolegama i klijentima skoro uvek dostupni – ukoliko želite da ih zadržite.

U svoj toj jurnjavi, dodaje Jelena, i u svetu u kome je zauzetost uzela maha, počeli smo da vrednujemo kulturu koja nam nameće da je biti zauzet nešto dobro „pa stičemo osjećaj da što smo zauzetiji, to više vrijedimo, odnosno da ako nismo pretrpani obavezama nešto nije u redu sa nama i osjećamo se neadekvatno“, objašnjava ona i dodaje:

Osim toga, ljudi sve manje i manje umiju da budu sami u svoje slobodno vreme, a zahvaljujući Internetu više nikada i ne moraju da budu. Spavamo sa telefonima pored jastuka, čim otvorimo oči, još uvijek bunovni uzimamo telefone, telefon je sa nama na WC šolji, u kafiću, u redu u supermarketu. I nismo sami – čak i kod kuće.

I zaista, kako naglašava naša sagovornica, veoma je teško osloboditi se tog gotovo opijajućeg osećaja povezanosti i nepresušnog izazova lake zabave – što znači i da vrlo lako sa online razbibrige možemo skočiti na mail.

Taj izazov, dodaje Mudrinić, najčešće nastaje kod manjih timova, mladih firmi i generalno kod mladih ljudi koji ne znaju kada je pravo vreme da se odvoje od posla i koji ne shvataju uvek važnost privatnog vremena. „Ipak, smatram da je sve stvar izbora i poštovanja tih izbora. Ukoliko situacija to nalaže, apsolutno je prihvatljivo da se jedan radnik u digitalnoj ekonomiji isključi kada za to oseti potrebu“, objašnjava on. „Štaviše, sve veće IT kompanije retko kad praktikuju rad izvan radnog vremena što nam jasno govori da jasna podela na work time i na me time ima smisla“, dodaje.

Ne moramo uvek i u svemu biti najbolji

Strah od toga da posao nakon radnog vremena ostavimo na poslu razumljiv je i zbog toga što je globalna poslovna klima takva da se ogroman broj zaposlenih ne oseća sigurno na svojim radnim mestima – i to ne samo zbog straha od nezaposlenosti, već i zbog želje za konstantnim napretkom u kompanijskoj hijerarhiji. Jelena dodaje:

Živimo u svijetu u kome svi odjednom za sebe smatraju da moraju da budu najbolji. A na vrhu nema mjesta za sve. Ovo počinje da se vidi od osnovne škole – odličnih đaka je sada više nego ikada u istoriji, a ovaj „napredak“ ne prati i povećanje prosječnog stepena inteligencije među djecom.

Jednostavno, stvorena je ta velika globalna iluzija da svako može sve i ne kažem da ne može, ali nema potrebe za tim.

Jelena bi definitivno mogla da nauči da programira, i svi programeri bi sigurno mogli da nauče da se bave psihološkim savjetovanjem, ali nema potrebe za tim – dodaje naša sagovornica. „Dobar pristup mentalnom zdravlju je znati kada da se zaustavimo i da ne moramo sve, te da za sreću ne treba bolja titula i više novca, već više brige o sebi, uživanje u malim stvarima i jaki socijalni krugovi„, naglašava ona.

Ako se te nesigurnosti ne rešimo, ona će nas, između ostalog, konstantno terati da posao nosimo kući i da, čak i kad nemamo hitnog i bitnog posla, gotovo patološki mislimo na sve poslovne obaveze koje nas čekaju. I to je, dodaje Jelena, začarani krug:

Što smo više pod stresom, teže nam je da prestanemo da mislimo o obavezama, što onda dovodi do još više stresa. Jako često uzrok je u tome što se osjećamo nedovoljno i neadekvatno. Koliko god da uradim, nije dovoljno dobro, uvijek može bolje, više, brže…

Ovo perfekcionističko razmišljanje posmatramo kao dobru stvar – ako budemo nezadovoljni svime što uradimo, to će nas tjerati i gurati da budemo bolji sljedeći put, zar ne? Pa, ne baš.

Štaviše, dodaje ona, nemogućnost da isključimo misli i udaljimo se od posla dovodi do toga da lako sagorevamo, o čemu smo već pisali na Netokraciji. „Ali, lako je ugasiti telefon, a gdje se gase misli? Za svakoga se odgovor krije u različitim stvarima – neko pomaže sebi mindfulness meditacijama, neko sportom ili jogom, neko ima kreativni hobi… I, dokle god smo svjesni da smo pod stresom i ne mirimo se sa tim već radimo nešto da nam bude bolje, sve je u redu“, objašnjava Jelena.

O svom poslu aktivno razmišljajte 8 sati – to je sasvim dovoljno

Da li je to što ne možemo da se i isključimo sa posla delimično i posledica FOMO sindroma primenjenog na poslovnu oblast kojom se bavimo? Zašto imamo konstantan strah da nam nešto ne promakne?

„Najpre moramo razumeti da je to normalan strah. Mi kao ljudi smo dizajnirani tako da smo socijalna bića i pripadnost grupi nam je od velike važnosti. Svaki put kada se dogodi nešto što je relevantno za naš socijalni krug, a da nam je promaklo, mi se osjećamo malo izopšteno i udaljeno„, objašnjava Jelena, dodajući da to važi i za privatne i za poslovne krugove.

Sa druge strane, dodaje Marko, zdrava količina zainteresovanosti prema poslu je normalna, ali to ne znači da je potrebno sedeti na mailu ili na Slack-u izvan radnog vremena – onih osam sati koje je poslodavac propisao ili koliko ste god sati vi odredili u vašoj firmi. Sve preko toga je mnogo i upitno je koliko je neko zaista produktivan, navodi on i dodaje:

Danas postoje neki fantastični, ali jednostavni alati koji vam mogu reći koliko vremena provodite na servisima kao što su Facebook, Instagram ili LinkedIn, a koje ogroman broj nas koristi za posao. U mom slučaju to je bilo dosta, a nije mi potreban niko da bi mi rekao kako to vreme mogu kvalitetnije da potrošim na sebe, pa i po cenu da ne budem upućen koji je poslednji „meme craze“.

Kako, dakle, možemo da se isključimo?

„Ne znam da li su moji saveti univerzalni s obzirom na to da sam preduzetnik i da imam luksuz da biram kada ću da radim, ali za mene je situacija jasna“, kaže Marko. „Često ostavljam telefon u fioci, kupio sam i pametni sat koji mi dozvoljava da samo bacim pogled na određene notifikacije, ne nužno i da odgovorim na njih (što je gotovo prva stvar koju radim kada mi je u ruci telefon)“, objašnjava on.

Jelena na to dodaje da način na koji ćemo se isključiti zavisi od životnog stila, te da svako može da pronađe za sebe najefikasniji mehanizam:

Ja radim na tome da ugasim Internet svako veče pred spavanje, ali ostavim telefon upaljen ukoliko nekome od porodice budem hitno potrebna tokom noći. I kad se probudim, ne palim Internet prvih pola sata.

Mislim da je fer prema mom zdravlju da ne maltretiram mozak mejlovima i notifikacijama prije doručka. Kada idem sa nekim na kafu, trudim se da ne vadim telefon iz tašne. Ne odgovaram svima na sve poruke i mejlove, u redu mi je da me nema svuda i ne mislim da moram da budem ekstremno dostupna. Trudim se da ne pričam puno o poslu, ne želim da se u odnosu sa dragim ljudima stvari vrte oko toga. Njegujem radoznalost prema životu. I svim snagama čuvam lične granice.

Međutim, dodaje Marko, i ta barijera treba biti stvar ličnog izbora. „Ukoliko želite da grizete više i da se određenom periodu vašeg života posvetite poslu ili svom biznisu, onda treba da imate apsolutnu slobodu da to i uradite. Sa druge strane, ukoliko osetite potrebu da se isključite u određenom trenutku ili vam se percepcija posla i privatnog života menja (recimo kada su u pitanju mladi roditelji), onda je jako bitno da se nađete u kolektivu koji će razumeti vašu odluku i koji će se ponašati u skladu sa njom”, navodi on.

Ali, bez obzira na sve, važno je da naučimo da se diskonektujemo, „da budemo malo sa svojim mislima, ma koliko su naporne ili predivne. Da damo prostora da nam se razvije neka kreativna ideja. Da se povežemo uživo sa ljudima. Da se naspavamo zdravo i da damo priliku mozgu da se odmori“, objašnjava Jelena i dodaje:

Ne smatram da je Internet loš i da su društvene mreže problem, naprotiv. Donose toliko mnogo udobnosti i napretka i ne smatram da tu ima išta loše, samo mislim da je zdravo da postoji period u toku dana kada nismo „online“ i kada je fokus na „offline“ svijetu.

Uvijek možemo da nađemo vrijeme za sebe i da se isključimo. To je samo pitanje odluke i postavljanja prioriteta. Ne kažem da je lako, jer da jeste ne bismo svi imali problem sa ovim. Mislim da glavni problem počinje onda kada nemamo jasnu ideju šta bismo tačno radili kad nismo na Internetu.

I zato, zaključuje ona, probajte jedne subote ili nedjelje da na dva sata isključite sve uređaje, da ste sami sa sobom kući i da se pravite da su 80te – nema Interneta i TV je toliko dosadan da ga nema svrhe paliti. „Vidjećete koliko je teško i to ne samo zato što nas u digitalnom svijetu stvarno čeka nešto neodložno što je pitanje života ili smrti, već je teško jer smo zaboravili šta da radimo kad nema plavog svjetla sa ekrana. Svi mi imamo prostora u toku dana za slobodno vrijeme, hobije, drage ljude i razonodu i pitanje je samo da li ćemo odlučiti da to vrijeme potrošimo tako, ili ćemo juriti za još jednim potencijalnim klijentom“, podseća ona. Naš savet je da to ne radite, a potrudićemo se i mi.


Ostavi komentar

  1. Tomazzi

    Tomazzi

    27. 2. 2020. u 14:57 Odgovori

    Tekst sagledava stvari iz perspektive mladih ljudi koji verovatno nisu zasnovali porodicu. Zasnivanje porodice obrće perspektivu za 180 stepeni. Da se razumemo, ovde pričam o ljudima koji nisu preduzetnici i rade u tuđim firmama. Ako već želite da radite više od 8h dnevno gledajte da radite za sebe ili svoju firmu.

    Evo navešću par rečenica iz teksta koje su imale WTF uticaj na mene:

    „svaki put kada nakon radnog vremena ne odgovorim na mail, imam osećaj griže savesti“
    „može biti veoma nezgodno ukoliko ne odgovorite bitnom klijentu na poruku koja je stigla izvan vašeg radnog vremena ili kolegama koje su vas označile na Slacku za vreme odmora.“
    „što smo zauzetiji, to više vrijedimo, odnosno da ako nismo pretrpani obavezama nešto nije u redu sa nama“

    WTF na kvadrat 😀

    Po mom mišljenju, veoma veliki broj mladih ljudi radi prekovremeno da bi imali dobar izgovor za to što nisu u stanju da kvalitetno organizuju svoj privatni život. Lično smatram da je imati kvalitetan i ispunjen privatni život teško, te je većini lakše da se prepusti da im drugi određuju zadatke i vreme u životu. U suprotnom bi morali da priznaju sebi da ne umeju da organizuju sebi privatno vreme i da žive praznjikav život bez posebne svrhe. Mnogo je lakše prepustiti poslodavcu brigu o svome životu, a moderni poslodavci će se potruditi da se postaraju o vama. Takve ljude možete prepoznati po tome što im je sve u životu vezano za poslodavca i posao: prijatelji ili partneri sa kojima se svakodnevno druže su zapravo kolege sa posla ili klijenti, zabave, izlasci i briga o zdravlju su im organizovani od strane poslodavaca kao vidovi tim bildinga, fitpas-a, a socijalizacija se svodi na društvene mreže.
    Često preovlađuje verovanje da prekovremeni rad vodi do unapređenja. Zapravo, ako stalno radite prekovremeno delovaćete nekompetentno, kao neko ko nije u stanju da završi svoje obaveze u predviđenom vremenu.

    Dakle, da odgovorim na pitanje iz naslova iz perpektive jednog 40togodišnjaka: misli o poslu se gase tako što ispunite svoj život drugim stvarima i interesovanjima. Planirajte slobodno vreme bar upola efikasno kako planirate svoje poslovno vreme, i shvatićete šta vam je važnije. Ako vam se slobodno vreme svodi na odmaranje dok opet ne odete na posao i razmišljanje o istom velike su šanse da ćete živeti život ispunjen nezadovoljstvom.

  2. Work-life izbalansiran

    Work-life izbalansiran

    28. 2. 2020. u 14:21 Odgovori

    Iskreno, meni je ovaj problem smesan. Freelancer sam i solopreneur, samim tim defakto bi trebao uvek da budem dostupan svojim klijentima i nalogodavcima, ali da li zbog stava i postavljanja od pocetka, ili zbog zdravog razuma, niko od mene nikad nije ocekivao da mu odgovorim na email asap, a kamo li vikendom ili za vreme godisanjeg odmora koji u proseku imam najmanje 2 meseca godisnje, neracunajuci vikende kada takodje nikad ne radim.

    Drzim se toga da work-life balans mora postojati i siguran sam da bas zbog toga sto sam full offline pre i posle „radnog vremena“, vikendom i za vreme godisnjeg odmora, pruzam maksimalni nivo kvaliteta svojih usluga (koji mogu jako dobro i da naplatim).

    Na email-ove odgovaram jednom dnevno u bulku, emailove na koje ne moram da odgovaram delegiram, a komunikacione alate koje koristim u poslu (konkretno Basecamp) drzim u fokus modu (bez notifikacija) prakticno ceo dan, s tim sto moji saradnici znaju da sam dostupan od 16 do 18h svakog dana i tada notifikacije ukljucujem.

    Skype, Viber, Whatsapp, messenger i sve ostalo je notifikacija bez apsolutno stalno, i nikakav problem nisam imao ni privatno ni poslovno, jer ljudi prosto imaju razumevanja za to da ako ne zelis da budes dostupan svako malo, ni ne moras.

    Preporuka za sve – iskljucite notifikacije, odvojte vreme za proveravanje i odgovaranje na mailove i sto dalje od posla kada niste na poslu. 🙂

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Kako Digitalna zajednica vidi efekte zakonskih izmena paušala – i šta predlaže kao rešenje?

Sa Aleksandrom Lugonjom, predsednikom Upravnog odbora Digitalne zajednice, razgovaramo o potencijalnim negativnim efektima koje će izmene paušalnog preduzetništva ostaviti na domaću IT industriju, njihovim saniranjem i budućim planovima ove organizacije.

Mobilno

Potvrđeno: App Store stiže u Srbiju početkom aprila!

Momenat koji smo toliko dugo čekali konačno je tu. Obrativši se iOS developerima, Apple je potvrdio dolazak App Store prodavnice za 20 novih zemalja među kojima je (konačno) i Srbija.

Startapi i poslovanje

Tumačenje Testa samostalnosti: Ko ga primenjuje, kada i nad kim?

U srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene Testa samostalnosti, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. Ovaj tekst razrešava neke od njih.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

5 milijardi evra vredan ekonomski paket upravo je predstavljen

Vlada Srbije upravo je predstavila niz ekonomskih mera u cilju očuvanja privrede zbog pandemije korona virusa.

Tehnologija

Kako naručiti hranu putem Interneta – vodič za vaše roditelje, bake i deke

Naručivanje hrane putem Interneta nikada nije bilo lakše, ali se naši roditelji i stariji ukućani verovatno do sada nisu susreli sa tim procesom. Ne brinite, imamo rešenje.

Mobilno

Da li biste kupili telefon brenda za koji nikad ranije niste čuli?

Ako me pitate koji je telefon trenutno najbolji na tržištu, ne bih mogao da vam dam pravi odgovor. Zapravo, najbolji telefon je onaj koji najviše odgovara zahtevima pojedinačnog korisnika.

Kultura 2.0

Do kraja aprila đaci će programiranje učiti u virtuelnim učionicama

Inicijativa "Digitalna Srbija" i Fondacija Petlja do kraja aprila omogućiće prve funkcionalnosti virtuelne učionice za nastavnike i učenike na časovima informatike i računarstva, dok će tokom naredne školske godine postepeno biti uvođeni i drugi predmeti.

Internet marketing

$340 miliona pomoći u Google reklamama za mala i srednja preduzeća širom sveta

Kompanija Google (Alphabet) u zvaničnom blog postu najavila je niz mera koje će ovaj gigant preduzeti ne bi li doprineo borbi protiv korona virusa i ekonomskih posledica koje će pandemija ostaviti za sobom.

Gaming

Humanitarni CS:GO turnir obezbediće 1.000.000+ dinara za organizacije koje pomažu medicinske radnike

Kompanija Quantox Technology organizuje online CS:GO humanitarni turnir od 4. do 5. aprila za domaće IT kompanije sa ciljem da se pomogne medicinskim radnicima u borbi protiv pandemije korona virusa.