Kako organizovati 'offboarding' proces u jednoj kompaniji?

Loš ‘offboarding’ može imati veoma loše posledice po kompaniju – i zato ne otpisujte bivše zaposlene

Zašto je važno imati dobro ustanovljen 'offboarding' proces kada zaposleni odlaze iz kompanije? Zato što nikada ne znate da li će u nekom trenutku odlučiti da se vrate i kakva će iskustva preneti prijateljima iz industrije.

Procesu offboardinga se često posvećuje znatno manje pažnje nego onboarding procesu, započinje razgovor Jelena Vorkapić (Employer Branding Specialist, Digitec Galaxus). Ipak, to ne bi trebalo da bude slučaj. Zašto? Zato što su ponekad ulozi poslodavaca u slučaju odlaska nekog zaposlenog mnogo veći: zaposleni bi u nekom trenutku mogao i da se vrati, a svoje utiske će svakako preneti svojim prijateljima iz industrije, možda i na nekoj platformi u kojoj IT-jevci dele svoja iskustva sa kompanijama.

Offboarding je takođe i posebno emotivno stanje ljudi koji tada mogu da otvore dušu u HR-u jer veruju da će informacije koje pruže biti upotrebljene u namenjenu svrhu. Dobar sagovornik tada može da ispita potencijalno negativne emocije zaposlenih i na vreme zaključi da li je moguće poboljšanje njihovog iskustva”, objašnjava nam Jelena, a Ivana Radović (Talent & Brand Manager, Nul Tien) saglasna je sa tim mišljenjem:

Zaposleni koji odlaze su neretko otvoreniji kada govore o svom iskustvu pružajući pritom povratne informacije koje mogu biti od velike pomoći organizaciji da identifikuje gde ima prostora za dodatno poboljšanje. Takođe, imajući u vidu da brend poslodavca odražava sve segmente iskustva zaposlenih, uključujući i offboarding, jedna od prednosti dobrog iskustva tokom tog procesa za zaposlenog je pozitivniji stav prema organizaciji što dodatno ojačava interni ali i eksterni brend poslodavca.

Dobar offboarding koristi i poslodavcu i bivšem zaposlenom

Kako, dakle, treba organizovati dobar offboarding proces? To, objašnjava Ivana u nastavku razgovora, zavisi od dužine trajanja otkaznog roka, kada će početi i završiti se, koliko će kvalitetno biti sproveden. “Sam proces treba da ima određenu strukturu – počev od inicijalnih dogovora oko stop date-a, korišćenja odmora, administrativno-tehničkih aktivnosti, pa sve do konkretnih koraka vezanih za sprovođenje efikasnog handover-a što je korak koji u organizacijama često izostane”, objašnjava ona i dodaje:

Prema mom mišljenju, offboarding se sastoji iz dva ključna dela: administrativno-tehničkog (procesa razduživanja opreme, potpisivanje dokumentacije, ukidanje naloga, exit intervjua itd.) dok drugi deo čini definisanje handover plana (upućivanje u status projekata, dokumentovanje ključnih aktivnosti i procesa, knowledge transfer, detaljnije upućivanje u odgovornosti i zaduženja posla koji se predaje na tzv “naslednika” pozicije).

Naravno, jedan od važnih koraka, koji nam može mnogo koristiti u daljem radu na people retention strategiji, jeste i dobro organizovan exit intervju. Primer loše prakse može biti ukoliko se exit intervju isključivo svodi na puko prikupljanje podataka i izveštavanje gde se dalje ništa konkretno ne radi sa tim podacima. Sa druge strane, dobro struktuiran exit intervju sadrži pitanja koja imaju konkretnu svrhu kako bismo prikupljene podatke mogli kasnije da koristimo za rad na optimizaciji i unapređenju organizacionih procesa.

Ukratko, dodaje ona, loše prakse se najbrže uoče kada poslodavac zanemaruje zaposlenog jer ga je već otpisao i ne ulaže ni trud ni vreme u njegov offboarding proces. “Takvim zanemarivanjem i nerazumevanjem važnosti tog procesa često dolazi do situacija gde zaposleni odlazi iz kompanije ljut ili razočaran što dalje rezultira nizom negativnih posledica po organizaciju“, navodi Ivana.

Upravo zbog toga u ceo proces organizovanja offboarding-a bi trebalo uključiti ne samo EB stručnjake, već i sve stejkholdere kako bi se istražili i preispitali procesi kompanije koji bi mogli da se poboljšaju, a time poboljšaju i izražena nezadovoljstva zaposlenih – poručuje Jelena:

Gledano iz ugla brendiranja poslodavca – offboarding omogućava kompaniji da na zaposlene koji odlaze ostavi pozitivan utisak koji potom ima koristi kako za brend tako i za imidž poslodavca. Bivši zaposleni iako su daleko od očiju nikako ne bi trebalo da budu daleko od srca! Dobra praksa employer brandinga je alumni program koji omogućava poslodavcu da ostane u kontaktu sa talentima, jer su oni ambasadori brenda koji verbalizuju svoje pozitivno ili negativno iskustvo.

Ne čekajte poslednji voz da se pokažete u najboljem svetlu

Govoreći detaljnije o posledicama lošeg offboarding-a Ivana dodaje da takav proces može da skrene fokus sa svih dobrih stvari koje su prethodile tokom zaposlenovog lifecycle-a i da negativne emocije budu zapravo najjači utisak saradnje. “On dodatno može da utiče na niži nivo angažovanja ostalih zaposlenih, kao i nedostatak poverenja u samu organizaciju”, kaže ona, a Jelena dodaje da će u slučaju nepoštovanja etičkog kodeksa zaposleni vrlo verovatno proći kroz loše iskustvo:

Uvrede, isticanje isključivo loših aspekata sa bivšeg posla, a u pojedinim slučajevima i odavanje kompanijskih podataka su direktne posledice ukoliko bi se na offboarding proces gledalo kao na jednosmernu ulicu. Umesto zdravog odnosa, alumni komunikacije i preporuke drugim talentima, poslodavac rizikuje da bivši zaposleni povredi brend kompanije i poslodavca.

Zbog svega toga, dodaje Ivana, odvajanje vremena za razumevanje iskustva zaposlenih ne bi nikako trebalo da bude rezervisano samo za odlazak kada je već i prekasno da se reaguje. Međutim, ukoliko se ipak desi neki propust u komunikaciji prilikom odlaska nekog zaposlenog, bitno je ostati smiren i voditi transparentnu komunikaciju.

“Iako većina ljudi racionalno piše o svojim poslodavcima, uvek se nađe i po koja loša klica u vidu trola… Međutim, ako izuzmemo trolove, možemo da uočimo da uvek postoji manjina veoma negativnih glasova koji su upravo toliko vokalni zbog neformalizovanog i neljudskog offboarding procesa kroz koji su prošli”, otkriva Jelena i zaključuje da na sve vrste komentara treba odgovoriti:

Brzim, ljubaznim i profesionalnim odgovorom možete da dobijete priliku da celu konverzaciju prebacite u oflajn okruženje i iskreno razgovarate o propustima, te dobijete šansu za učenje od bivšeg talenta. Ukoliko ipak uočite da se iza postova kriju trolovi, možete da dignete zastavicu administratorima i označite izjave kao lažne ili neprikladne.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Srpsko-švajcarski Strong Network podigao €5,1 investicije – širi se na Evropu i SAD

Strong Network, srpsko-švajcarski startap dobio je investiciju vrednu 5,1 miliona evra kako bi ubrzao svoje širenje na teritorije Evrope i SAD-a. Rundu investiranja predvodio je OpenOcean zajedno sa Wingman Ventures fondom.

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.