Kako da napravite podcast zbog kojeg nećete morati da prodate bubreg?

Kako da napravite podcast zbog kojeg nećete morati da prodate bubreg?

Šta morate da znate ukoliko želite da se upustite u avanturu zvanu podcast?

Pre nešto više od godinu dana kupio sam kompletnu opremu koja mi je bila potrebna za podcast. Ta ideja se kuvala u glavi dugo, ali nisam bio spreman da se posvetim, a nisam hteo da to radim neozbiljno. Nisam verovao da mogu biti redovan, a da pritom kvalitet bude na nivou na kome sam želeo.

Krajem prošle godine kockice su se poklopile – odlučio sam da resurse stavim u pogon i voila. Pojacalo.rs je rođeno. Istovremeno je još nekoliko pojedinaca i medija pokrenulo neke svoje formate u raznim oblastima, te je konačno počela da se formira solidna količina kvalitetnog sadržaja za slušanje na srpskom jeziku.

Pre par meseci i IREX i Impact Hub pokrenuli su niz radionica i zanimljivih aktivnosti za promociju i popularizaciju podcasta, ali i pomoć autorima – što kroz savete, što kroz prilike da na hakatonu koji je organizovan obezbede sebi resurse za rad.

Na nekim od radionica bio sam kao posmatrač, jer je među okupljenima na bini i oko nje bilo dosta prijatelja i kolega koje volim i poštujem, pa iako generalno ne volim okupljanja i ljude, došao sam da ispratim događaj, a na poslednjoj radionici sam i učestvovao kao jedan od panelista.

Na kraju tog panela, usledilo je druženje i pitanja ljudi iz publike. Bilo ih je i tokom panela, ali obično na takvim mestima, nakon oficijalnog dela uslede mnogo konkretnija i detaljnija pitanja, jer je ljude sramota da kažu da nešto ne znaju – pa u 1-na-1 situaciji to lakše preture preko usta nego pred punom salom.

I bilo je tu raznih pitanja, ali dosta njih je zapravo imalo onu dilemu kakvu bi možda trebalo rešiti pre svih onih ostalih aktivnosti koje su obavljene.

Kako da snimim podcast? Šta mi treba? Čitao/la sam i to je sve jako konfuzno…

Pitam ljude šta su čitali i krenu da mi objašnjavaju. Kasnije mi neki i pošalju par linkova i ima tu nekih zaista sjajnih tekstova. Neke od autora i poznajem i izuzetno cenim. Ima samo jedan problem…

Beskrajno su zakomplikovali stvar koja bi morala, makar u startu, biti jednostavna.

Da se razumemo, sve što piše je tačno i na mestu, ali je predstavljeno kao da ti neko kaže da ti je da bi igrao fudbal neophodno da kupiš Nike Superfly ili Legend 7 kopačke, Adidas Telstar loptu, brendirane štucne, kostobrani, šorc, aktivni veš, i sve što uz to ide, kao i teren sa engleskom travom i tribinama sa bar 30.000 sedećih mesta.

I nije da nije lepo istrčati na takav teren. Nisam nikakav fudbaler, ali ima nešto u toj travi, naročito ako je sveže ošišana. Samo, nije to zaista neophodno da bi se igrao fudbal. Treba lopta, malo otvorenog prostora, i par nogu i društvo ili makar zid. I to je sasvim ok početak. A do ostalog se može doći vremenom.

Ključno pitanje je šta je MVP u ovom konkretnom slučaju, iliti što bi srpski zet Ajnštajn rekao:

Pravite stvari da budu najjednostavnije moguće, ali ne i jednostavnije od toga.

Dakle, ukoliko želite da sastavite ozbiljan set za snimanje podcasta, za dve osobe, i u to uključite recimo video komponentu (a objasniću zašto video kasnije), to bi vas moglo koštati red veličine 2.000 – 3.000 EUR.

Ok, ali šta je cilj toga? Cilj je da dobijete dobar snimak, čistog zvuka vašeg govora. Da li vam za to vam treba izuzetno skup mikrofon i ozbiljan snimač ili audio interfejs? Ne.

Za to vam je potrebna relativno dobro zvučno izolovana prostorija. To možete uraditi na razne načine, ali u suštini, potrebno je da deo površina koje reflektuju zvuk (ravne i čvrste površine, recimo tvrdi stolovi, prozori, zidovi, zamaskirate nečim što absorbuje tj. upija zvuk. To mogu biti zavese, ili neka teška tkanina koju malo više naborate, može biti ćebe ili prekrivač, ili nešto slično. Ne biste verovali koliko je voiceover-a za reklame snimljeno ispod ćebeta.

Elem, profesionalno rešenje je sunđer za akustičnu izolaciju (ono sunđerasto što liči na karton za jaja). Problem je što je on relativno skup i kvadrat je oko 5.000-6.000 din. Alternativa tome je Azmafon koji je građevinski materijal (izolator) i on je 10 do 15 puta jeftiniji. Iako nije baš lep, savršeno dobro radi posao, a ako vam smeta kako izgleda, prekrijte ga nekom tkaninom koja izgleda lepo – mi jesmo.

Azmafon možda nije lep, ali sjajno radi posao – i pritom je veoma jeftin.

Poenta je da 35-50% velikih površina treba da bude pokriveno ovakvim materijalima, a ako je prostorija velika, nije loše da ih bude nekoliko i u samom prostoru, tamo gde ne smetaju.

Ako to uradite, svaki zvuk koji budete snimali biće mnogo čistiji, i čime god da snimate imaćete mnogo bolji krajnji proizvod.

Ok, a čime da snimamo?

Možete da probate i telefonom, i vrlo moguće da će, ako je dovoljno blizu, a ipak ne previše, i usmeren ka vama – zvuk će biti dobar. Možete da probate i sa bubicama. One jeftine su možda dovoljno dobre za ono što želite.

Moj predlog je, naročito ako imate sagovornika, da između vas postavite audio snimač. Ne diktafon, on daje tehnički ok zvuk za dalji rad, ali snimači daju kvalitetniji zapis za slušanje. Naplašili su vas da je to jezivo skupo? Snimač kakav vam treba je recimo Zoom H1n ili Tascam DR-05, a njihova cena kod naših distributera je 100 EUR sa PDV-om. Veoma su lagani, prenosni i sjajni za rad. Alternativa je da uzmete neki od dodataka za telefone koji ga pretvaraju u kontenzatorski mikrofon. Ali moj predlog je da zaobiđete to. Promenićete možda telefon, a dodatak sa sledećim možda neće biti kompatibilan.

Možete da kupite neki lep USB mikrofon (i oni su od 100 EUR pa na više). Moja preporuka je ipak, kupite ili pozajmite snimač. Prenosan je, nije vam potreban računar sa vama, na snimanju i sl. Možete da uzmete i neki lep stalak, da biste ga pozicionirali gde treba između vas. To će vas koštati nekoliko desetina evra.

I to je sve što vam treba za početak. Prostorija u kojoj nema buke i koja je lepo izolovana, snimač i dobra ideja.

Sve ostalo – svedite na jednostavno. Treba vam možda neka muzika ili najava, treba vam poneki efekat. To se sve može naći online, i besplatno, a može se i kupiti. A možda vam nije ni neophodno. Suština je sadržaj, forma nije toliko važna.

Montaža nije bauk i veoma lako i brzo ćete je savladati, a softver koji vam treba je besplatan i zove se Audacity (ima i drugih, kome se ne svidi).

Nego… Zašto video?

Video dosta komplikuje stvari. Video znači da se razne stvari vide, a to znači da morate voditi stvari i o tome, a ne samo onome što pričate. U mom slučaju, to znači da se vide i neprimerene reakcije, prevrtanje očiju i gestikuliranje.

Ali… video nudi mogućnost da ljudima plasirate sadržaj na način na koji su navikli da ga konzumiraju. Audio jeste sjajan, ali masa ljudi je na video platformama, pre svega na YouTube-u i Facebook-u (gde ako podcast upload-ujete kao native Facebook video, platforma će vas favorizovati mnogo više nego bilo koji drugi sadržaj, a naročito neuporedivo bolje nego što bi bio slučaj da sharujete YouTube). Dakle vama video možda ne treba, ali treba vašim slušaocima jer su oni tamo gde je video.

Setap Pojacalo.rs podcasta uzivo izgleda mnogo skromnije nego na snimku.

Takođe, ako u perspektivi želite da komercijalizujete stvar, video je mnogo jednostavnije i bolje rešenje od samo zvuka. Zašto? Pa u video formatu možete da stavite logo na zid, ili flašicu brendiranu na sto ili obučete brendiranu majicu ili kačket i sl. U zvučnom zapisu jedini način da bilo šta takvo uradite je da to kažete. To je trenutno, invazivno, a bez efekta.

Inače, taj video ne mora biti ozbiljan i skup, iz više uglova, sa ozbiljnom montažom i efektima. To može biti snimak sa jeftine akcione kamere ili telefona, samo je bitno da kadar izgleda pristojno i iole uredno. Takvu kameru možete kupiti na oglasima za 50 do 100 evra.

Video ne mora izgledati spektakularno, ali – da ponovim, zvuk mora biti jasan i čist. I moj predlog je da ga snimate nezavisno od videa, pa da ih kasnije u montaži sinhronizujete.

Naravno, ima slučajeva gde video nije neophodan i samo audio ima smisla. Ovo gore se pre svega odnosi na masovnu publiku kao primarnu ciljnu grupu.

Osim tehnološkog aspekta, šta još treba da znate?

Treba da znate da nije lako. Možda zaista imate smisla za to, i možda sve bude išlo kao podmazano. Ako i ne, nemojte dizati ruke odmah. Probajte, vežbajte. Pokušajte sa ljudima sa kojima se osećate komotno. To je ok početak.

Ako ste sami u svom podcastu, imajte u vidu da ćete se možda osećati kao ludak koji govori u crnu kutiju. Pričao sam o tome pre par nedelja u Pojačalu, jer je slično iskustvu koje sam prošao kad sam pokušao da budem sportski komentator.

Najveći problem, naročito ako imate nekog iskustva sa javnim nastupom je što feedback-a nema. Odnosno, nema ga odmah, već tek nakon što epizoda izađe, a nekada nije lako voditi priču, ako nemaš feedback kome se prilagođavaš u hodu.

Ali, ako ne probate, sigurno nećete uspeti. Probate li, možda se ispostavi da je to baš ono što vam je potrebno da upotpunite svoje slobodno vreme i svoj umetnički, lični ili profesionalni izraz.

Ovim tekstom želeo sam da vam pokažem da finansijko ulaganje ne mora biti veliko i da je jedino važno da je želja dovoljno velika i da ste spremni da se potrudite.

PS: Ukoliko imate neko pitanje ili nedoumicu, slobodno se javite u komentarima! 🙂

Ostavi komentar

  1. Ana

    Ana

    21. 5. 2019. u 16:20 Odgovori

    Sve je to fino ali za 2-3 k eura moze mnogo bolje i lepse sve to da se odradi, nema potrebe uzimati aparat od 1000eura ili vise kada onaj od 500e koji snima full HD ima fantastican snimak i sve je tip top, mikrofon mozete za isti taja aparat da kupite za do 100eura, ako hocete shotgun ili neki skuplji kvalitetniji to je druga prica, ali za ovo moze mnogo jeftinija oprema i to kvalitetna da se odradi, ambijent je ovde ocaj, kao da ste na sahrani. Bolje opremite malu prostoriju da vizuelno bude lepa, dzaba skupa oprema, slusao sam i gledao njihov video i iskreno nista posebno s ozbirom kada sam video ovaj setup audio je ocaj. Rode nt usb koji kosta 150eura ima bolji zvuk od tog njihovog naperjanog retro dizajna.

  2. Ivan Minić

    Ivan Minić

    21. 5. 2019. u 16:47 Odgovori

    Cao Ana. Nas setup nije kostao 2-3k eur. Toliko kostaju setupi koje ljudi pominju u tekstovima kada savetuju ljude. Takodje, tekst uopste nije o nasem setupu. On je tacno onakav kakav smo zeleli i savrseno radi posao. To nije tema teksta niti je relevantno. Ali je taj stav i ponasanje je razlog zasto neki sjajni ljudi mozda ni ne probaju ili odustanu na prvom pokusaju. No, srecom, mene to ne pogadja previse. Odavno sam shvatio da je misljenje kao guzica – svako je ima, ali je vrlo mali broj vredan paznje.

    Takodje, stvar elementarne kulture je da se makar potpises. Ili se makar odluci da li si musko ili zensko.

  3. Gonnky

    Gonnky

    21. 5. 2019. u 17:13 Odgovori

    Hvala za preporuke. Na kojim podcast platformama, audio, imate najvecu publiku? Dakle bez YTa, gde je to web mesto ili mesta na kojima treba biti prisutan odnosno ona koja daju najbolje rezultate (soundcloud, google, apple ili nesto 4?) I da li tu imate neke posebne kampanje, taktike pristupa?

  4. Ivan Minić

    Ivan Minić

    21. 5. 2019. u 22:09 Odgovori

    Mi smo se bazirali na SoundCloudu kao osnovnom mestu za distribuciju za audio i to nam je primarno. Odatle RSS feed submitujemo i na Apple Podcast i na Sticher, a Google Podcasts povuce feed automatski ali nakon nekog vremena (ali link ka RSS mora da postoji negde javno objavljen da moze spider da ga crawluje). MixCloud je u tom smislu takodje sjajno resenje, pa samo izabrati jedno od ta dva. Sa ovim iskustvom – mozda pre MixCloud 😉

  5. Aleksandar Petković

    Aleksandar Petković

    22. 5. 2019. u 00:52 Odgovori

    Sjajni saveti Ivane, verujem da će ovaj članak motivisati pokretanje makar jednog novog podcasta u Srbiji, kao i brojne čitaoce Netokracije da zaprate makar jedan od podcasta koji trenutno postoje.

    Podcasti mogu da budu veoma jednostavni za realizaciju – par dobrih prijatelja ćaska o nekoj temi, dok snimaju audio na Sound Recorder mobilnoj aplikaciji. Drugi podcasti koji su profesionalniji, su producirani kao radio ili TV talk show i njihova je produkcija dosta zahtevnija i skuplja. Samim tim je i finalni proizvod daleko bolji.

    Podcasti u Srbiji su nešto što (po meni) tek dolazi i nas par entuzijasta koji ih rade (Pojačalo, Mondo, B92 Tehnopolis, Sportklub, VICE…) zaista verujemo da će ovo kao format vremenom naći put ka svom lojalnom audience-u.

    Ono što je potrebno da se desi je da: postoji dovoljno različitog i zanimljivovg contenta, kao i da se radi na izmeštanju mind-shifta prosečnog budućeg korisnika ka ovim modernijim formama.

    Za razliku od radio broadcasta koji je 24/7, podcast možda baš i nema perspektivu da u Srbiji postane mass medij. Samim tim je za sada i mogućnost monetizacije prilično ograničena. Ipak, oglašavanje kroz podcast je moguće i IAB Tech Lab je već definisao neke standarde: https://www.iab.com/wp-content/uploads/2017/07/Podcast-Metrics_V1.pdf

    • Ivan Minic

      Ivan Minic

      22. 5. 2019. u 16:57 Odgovori

      Na slican nacin smo mi resili Azmafonom stvar, i osim ako nemate bas mnogo starih peskira, to je verovatno i dalje dosta povoljnije resenje. Ali da, i ovo funkcionise. Fakticki svaka tkanina koja je deblja je ok.

  6. Boris

    Boris

    25. 5. 2019. u 07:07 Odgovori

    Bas me interesuje, koga uopste zanima podkast u danasnje vreme?? Po meni je to jedna forma koja je mozda bliza 80tim godinama 20tog veka, i radio emisijama. Ja uz svu svoju volju nisam uspeo niti jedan da pogledam duze od 2 minuta, jer je forma nedinamicna i neprilagodjena danasnjem digest vremenu u kome zivimo. Svaka cast onima koji imaju vremena da to gledaju/slusaju. Klinci ubedjen sam da ne.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Internet kupovina u Srbiji raste – novoosnovana eCommerce Asocijacija Srbije odgovoriće nam kako i koliko

Zorana Milidrag u razgovoru za Netokraciju otkriva kako je nastala prva eCommerce Asocijacija u Srbiji, koji su ciljevi udruženja i zašto je za dalji i brži rast potrebno okupiti sve ključne igrače na tržištu.

Analiza

Od nepoznate reči do najjačeg IT sektora: Kako se Blockchain razvijao u Srbiji?

Kada su u maju ove godine objavljeni rezultati Startap Genome istraživanja, mnogi od nas ostali su začuđeni nad činjenicom da se Srbija našla u top 5 zemalja po broju blockchain developera na svetu. U ovom tekstu vraćamo se u prošlost, kada je ta zajednica bila tek na začetku sa ciljem da odgovorimo na pitanje - kako je do toga došlo?

Intervju

Kome biste poverili budućnost vaše kompanije ako ona zahteva kompletan preobražaj poslovanja?

Koliko smo puta do sada slušali o ubrzanoj digitalizaciji koja zahvata skoro svaki segment naših života? Zašto ta praksa nije dobra i kako pravilno i postepeno pristupiti transformaciji privrednog sektora, otkriva nam direktor inovacija kompanije TeleGroup.

Propustili ste

Analiza

Od nepoznate reči do najjačeg IT sektora: Kako se Blockchain razvijao u Srbiji?

Kada su u maju ove godine objavljeni rezultati Startap Genome istraživanja, mnogi od nas ostali su začuđeni nad činjenicom da se Srbija našla u top 5 zemalja po broju blockchain developera na svetu. U ovom tekstu vraćamo se u prošlost, kada je ta zajednica bila tek na začetku sa ciljem da odgovorimo na pitanje - kako je do toga došlo?

Tehnologija

Od 1. bitkoin ATM-a u Beogradu do 20.000 korisnika – kako je ECD.rs popularizovao kriptovalute u Srbiji?

Od pojavljivanja bitkoina 2009. godine plaćanje kriptovalutama brzo se raširilo širom sveta, a vrednost digitalnog novca rapidno je rasla. Međutim, da li je inicijalni 'hype' rudarenja prošao, kako stoje stvari sa Srbijom na tržištu kriptovaluta i koja je njihova budućnost?

Tehnologija

Otvoren MarTech Challenge – regionalno takmičenje za marketing startape

Tehnološki startapi koji se bave primenom novih tehnologija u marketingu i komunikacijama u oblastima poput oglašavanja, veštačke inteligencije, mašinskog učenja, medija, društvenih mreža i slično pozvani su da se priključe takmičenju.

Karijere

Čime se bavi IT admin i da li je on zadužen za baš sve tehničke probleme u kompaniji?

IT administratori imaju multifunkcionalne zadatke radeći na održavanju sistema, mrežnih infrastruktura i sajber bezbednosti. Kako u realnim uslovima izgleda baviti se ovom profesijom?

Internet marketing

Nagrade možda nisu merilo uspeha, ali nisu loše ukoliko ste agencija koja želi da bira klijente

Kako Ovation BBDO gleda na nagrade iz prethodnog perioda i da li su one rezultovale povećanjem obima posla? Na pitanja Netokracije odgovara Nikola Parun, Head of PR & Digital u ovoj beogradskoj agenciji.

Startapi i poslovanje

BioSense lansirao PARSEC program poslovne akceleracije – ukupna vrednost fonda €2,5 miliona

Kako bi startapima i drugim malim i srednjim preduzećima omogućili pristup neophodnom kapitalu, znanju, tržištima i tehnologiji, evropski projekat PARSEC nudi biznis akceleraciju za tehnološke proizvode i inovacije iz tri sektora: prehrana, energija i životna sredina.