Kako kupovati i prodavati Bitcoin i ostale kriptovalute u Srbiji

Kako kupovati i prodavati Bitcoin i ostale kriptovalute u Srbiji?

I u svetu digitalnih valuta postoje vrlo precizna pravila kada je reč o njihovoj razmeni. U nastavku vam predstavljamo kako tačno trgovati kriptovalutama.

Bitcoin raste, zatim beleži pad, a onda i vrtoglavi rast. Ovako bi se, na najlakši mogući način, moglo opisati stanje na kripto berzi za laike i one koji nisu upućeni u ovu tematiku. Istina, Bitcoin jeste najpopularnija kriptovaluta, čiji jedan apoen sada vredi i oko 36.000 dolara, ali pored nje na berzi postoje mnoge druge, takođe primamljive valute, poput Ethereuma, Litecoina, Tethera i drugih.

Iako većini deluje da su ove valute nešto virtuelno i nedodirljivo, već neko vreme to uopšte nije slučaj kada govorimo o domaćem tržištu. Njihova prodaja i kupovina su u potpunosti omogućene i u Srbiji, i zakonski i zahvaljujući menjačnicama, statistikom vrednosti kriptovaluta i svim potrebnim podacima koji omogućavaju korisnicima da se informišu pre nego što neku od ovih valuta pretvore u standardni novac.

Kako popularnost ovih valuta raste u regionu i kod nas, u razgovoru sa Aleksandrom Matanovićem, izvršnim direktorom servisa ECD.rs detaljno smo analizirali i približili tržište kriptovaluta, kao i na koji način fizička lica kod nas mogu kupovati iste – i koji ih izazovi na tom putu čekaju.

Kako možemo kupiti neku kriptovalutu – konkretno Bitcoin?

Aleksandar: Postoje dva bitna aspekta kupovine Bitcoina  tj. kriptovaluta – prvi je gde ih kupujemo, a drugi je gde ih čuvamo tj. koji digitalni novčanik koristimo i na kom uređaju.

Bitcoin se može kupiti preko kripto menjačnica (kao što je ECD.rs) kao i kripto berzi, u par klikova jednostavnim slanjem novca preko bankovnog računa ili online plaćanjem karticom za željenu sumu Bitcoina koji želite da kupite, i koji vam u kratkom roku stiže na vaš digitalni novčanik.

Razlika je u tome što menjačnice nude opciju kupovine (i prodaje) Bitcoina za dinare, dolare, evre tj. tradicionalne (FIAT) valute, dok je na berzama moguće prodavati ili kupovati jednu kriptovalutu za drugu – recimo neko ima Ethereum ili neku drugu kriptovalutu, i pomoću njega može direktno da kupi Bitcoin na samoj berzi.

Što se tiče čuvanja, postoje različite vrste novčanika u kojima je moguće držati Bitcoin i ima dosta kvalitetnih opcija od kojih je moguće birati (npr. Exodus, Jaxx Liberty). Bitno je napomenuti da, ako ne planirate svakodnevno da trgujete vašim kriptovalutama, nije preporučljivo držati Bitcoin ili drugi kripto na berzi, već u vašem ličnom novčaniku.

Koji god novčanik da odaberete, veoma je bitno da pri inicijalnom kreiranju zapamtite takozvanu backup frazu koja se najčešće sastoji od 12 ili 24 (naizgled) nasumičnih reči. Ako recimo izgubite vaš mobilni telefon na kome ste imali digitalni novčanik sa vašim Bitcoinom, ovaj niz reči će vam omogućiti da u par minuta instalirate novčanik na novom uređaju i povratite pristup vašim sredstvima.

Konkretno govoreći, šta sve stvara razliku između kriptovaluta koje danas imamo na tržištu?

Aleksandar: Postoji dosta aspekata koji utiču na stvaranje razlike koja definitivno postoji među različitim kriptovalutama, kojih danas ima na hiljade. Ali kako bismo pojednostavili objašnjenje, recimo da kriptovalute spadaju u dve velike kategorije – one koje vrše neku ili više funkcija novca, i one kojima to nije primarni cilj.

Kako bismo razumeli prvu kategoriju, potrebno je da znamo tri glavna aspekta tradicionalnog novca na koji smo svi navikli, a to su:

  • Novac kao mera vrednosti,
  • Novac kao alat za prenos vrednosti,
  • Novac kao alat za čuvanje vrednosti.

Ako pogledamo, recimo, američki dolar, on je jako dobar kao mera vrednosti jer je stabilan i globalno prihvaćen, tako da je lako izražavati vrednosti tj. cenu proizvoda i usluga. Kao alat za prenos vrednosti dolar se ne razlikuje bitno od ostalih valuta koje postoje (pa i našeg dinara), jer svi znamo koliko skup može da bude transfer novca posebno ako je internacionalnog karaktera.

Treći aspekat takođe važi za sve tradicionalne valute – zbog (prirodne) devalvacije novca tokom vremena, čuvanjem vrednosti tj. akumuliranjem keša mi zapravo gubimo po malo svake godine, i jedini odgovor na to je ulaganje, jer oročavanje novca i kamate koje banke nude često ne mogu da nadomeste dugoročni gubitak vrednosti novca zbog inflacije.

Ko je trenutno popularniji – Bitcoin i Ethereum?

Aleksandar: Bitcoin je najbolji primer za kriptovalutu kojoj je glavni cilj da vrši funkciju novca, i kao takav ima prednosti i mane u odnosu na američki dolar koji smo uzeli za primer. Izuzetno je jeftino slati Bitcoin bilo gde na svetu – naknada za transakciju od, recimo, milion dolara je u rangu 1-3 dolara, dok bi nam banka za takav transfer uzela drastično više. Bitcoin se takođe pokazao kao dobar alat za čuvanje vrednosti, jer ako dugoročno pogledamo vrednost tj. cenu Bitcoina vidimo da je grafik kretanja cene prilično stabilan i da (za sada) konstantno raste.

Naravno, ako malo zumiramo, vidimo da u kratkim periodima cena Bitcoina može da bude izuzetno volatilna, što je za kratkoročno ulaganje definitivno faktor rizika. Takođe, česte promene cene čine Bitcoin nepogodnim za korišćenje kao mere vrednosti za proizvode i usluge, jer bi bilo nepraktično često prilagođavati cene nakon svake promene vrednosti Bitcoina. Druga kategorija praktično obuhvata sve kriptovalute koje za svoj glavni cilj imaju nešto drugo osim toga da budu finansijski instrument, što ne znači da nemaju vrednost ili da se ne mogu koristiti u transakcijama tj. plaćanjima.

Najbolji primer ove kategorije je Ethereum, koji za svoj glavni cilj ima da izgradi globalnu infrastrukturu na kojoj je moguće praviti aplikacije koje predstavljaju različite proizvode i usluge, tj. da postane prvenstveno platforma za razvoj novih rešenja bilo koje vrste. U suštini, poenta Ethereuma je da bilo ko od nas može da napravi biznis model za svoj proizvod ili uslugu i da iskoristi Ethereum infrastrukturu za tehničku implementaciju svog poslovanja.

Šta sve utiče na pad i porast vrednosti kriptovaluta?  

Aleksandar: Ovo pitanje se dobro nastavlja na prethodno, pa hajde da se držimo i dalje Bitcoina i Ethereuma kao primera. Postoji mnogo faktora koji utiču na pad i porast vrednosti, ali jedan od bitnijih u slučaju Bitcoina je ponuda i potražnja tj. koliko ljudi na ovom svetu želi da plati određenu svotu novca kako bi posedovali Bitcoin ili neki njegov deo. Takođe, pošto je ukupna količina Bitcoina koja može postojati ograničena (konkretno na 21 milion coin-a), sama činjenica da je Bitcoin ograničeno dobro mu daje na vrednosti. Jako dobra analogija za Bitcoin je zlato, koje iz vrlo sličnih razloga vredi toliko koliko vredi kroz ljudsku istoriju.

Videli smo da je u poslednjih par meseci Bitcoin naglo ubrzao rast, ali isto to se desilo i 2017. pa smo ubrzo nakon toga imali pad i čekali tri godine da se vratimo i (drastično) prebacimo tadašnju vrednost Bitcoina. Razlog ovome je, između ostalog, sazrevanje tržišta – 2017. je vrednost Bitcoina naglo porasla prvenstveno zbog takozvanog hajpa na Internetu i tradicionalnim medijima, dok su ovoga puta glavni razlog velika ulaganja tj. kupovine velikih količina Bitcoina od strane velikih svetskih finansijskih institucija i privatnih firmi, što pokazuje poverenje u dugoročni potencijal Bitcoina od strane tradicionalnog finansijkog sveta, i kao takvo je mnogo bolja i stabilnija osnova za rast cene Bitcoina nego što je to bio hajp 2017.

U slučaju Ethereuma, njegova vrednost je trenutno najviše odraz performansi mreže i u suštini je mera potencijala Ethereuma kao platforme za razvoj rešenja koja smo spominjali, kako danas tako i u budućnosti. Razlika je samo u tome što vrednost te platforme ne određuje neka država ili regulatorno telo koje evaluira vrednost kompanije, već da određuje tržište tj. svi mi koji odlučujemo koliko smo spremni da platimo kako bismo kupili Ethereum.

Zamislite to kao ulaganje u neki startap, gde je vrednost Ethereuma odraz korišćenja njihove platforme i uspešnosti tog startapa na tržištu. Litecoin je sa druge strane prilično sličan Bitcoinu u kontekstu poente njihovog postojanja, mada postoje neke bitne razlike na tehničkom nivou tj. u samoj implementaciji obe kriptovalute.

Koliko je u Srbiji danas zastupljeno korišćenje digitalnih valuta – kao sredstva plaćanja i trgovine?

Aleksandar: Bitcoin je definitivno dominantan u odnosu na ostale kriptovalute, u svetu a posebno kod nas. Sistemi za plaćanje Bitcoinom ili drugim kriptovalutama su sve češća pojava, i između ostalog mi u ECD-u nudimo takođe jedno takvo rešenje koje postoji na desetak mesta, kao što su kafići, privatni medicinski centri i slično, ali korišćenje takvih sistema će tek postati prihvaćeno u narednih godinama. Za sada su kupovine (i prodaje) dominante u Bitcoin svetu kod nas, i sve više ljudi se odlučuje da uđe u svet kriptovaluta, najčešće preko Bitcoina.

Hoće li plaćanje kriptovalutama u našoj zemlji postati normalna i uobičajena stvar. I da li će više ljudi koristiti vrednost ovih valuta kako bi njihovom zamenom podizali dinare ili dolare kao platežno sredstvo.

Na šta korisnici moraju da obrate pažnju prilikom kupovine kriptovaluta?

Aleksandar: Bitno je koristiti proverene servise, domaće ili strane, koji imaju proverenu istoriju poslovanja i nisu imali sigurnosne propuste, što je lako proveriti kratkom pretragom konkretnog servisa na Google-u. Takođe je bitno biti svestan rizika ulaganja u bilo koju kriptovalutu, kao što postoji i rizik prilikom ulaganja u akcije neke firme tj. projekta – nikako nije preporučljivo ulagati sredstva bez kojih ne možete normalno da živite ako se sa njima nešto dogodi i izgube vrednost, iako vidimo da Bitcoin samo dobija na globalnom poverenju.

Digitalne novčanike smo već spominjali – praćenje uputstava pri kreiranju novčanika, pamćenje i čuvanje bekap fraze su stvari na koje je potrebno obratiti pažnju. Takođe, nemojte se plašiti verifikacije vašeg naloga na servisima, pošto su to koraci koji između ostalog pokazuju da se servis preko koga kupujete ponaša u skladu sa zakonom zemlje u kojo posluje i brine o profilu i kvalitetu svojih korisnika, prvenstveno zbog drugih korisnika koji koriste isti servis. 

Koje benefite korisnici mogu imati posedovanjem neke od pomenutih kriptovaluta?  

Aleksandar: Većina korisnika trenutno na kriptovalute gleda više kao na investiciju nego kao na novac. Iz tog ugla glavni benefit je uvećanje vrednost imovine kroz eventualni rast cene. Postoje i servisi koji se mogu platiti kriptovalutama, mada oni još uvek nisu toliko omasovljeni i u velikom broju slučajeva plaćanje kriptovalutama ne nudi neke posebne prednosti u odnosu na standardne metode plaćanja.

Kada su u pitanju transakcije, ono gde je kriptovalute zaista pokazuju superiornost su transakcije na daljinu (između država). Trošak transakcija kriptovalutama je potpuno nezavistan od lokacije pošiljaoca i primaoca i uglavnom je vrlo nizak, u rasponu od nekoliko centi do nekoliko dolara (zavisi koja se kriptovaluta koristi), bez obzira na iznos. Zaista ne postoji lakši, brži i jednostavniji način da se vrednost prenese na daljinu.

Nezahvalno je preporučivati, jer zapravo sve zavisi od motiva za kupovinu kriptovaluta i sklonosti ka riziku (ako govorimo o kupovini radi investiranja). Za one konzervativnije, svakako da su očigledan izbor Bitcoin i Ethereum kao kriptovalute koje su već dugo u vrhu i čija je infrastruktura jedina ozbiljno bila testirana. Ko voli više da rizikuje i traži veće prinose na uložen novac, uz srazmerno veći rizik, svakako da svoju idealnu kriptovalutu treba da traži među novijim, manje poznatim projektima. 

Koji su vaši konkretni saveti za sve one koji planiraju da uđu u svet kriptovaluta?

Aleksandar: Svakako je uvek pametno dobro se informisati, pre svega o najboljim načinima čuvanja kriptovaluta. Smatramo da kriptovalute treba svako da proba, pa da iz prve ruke shvati da li to  ima smisla ili ne. Kad kažem “proba”, ne mislim da proda stan i uloži sve u Bitcoin, već da proba sa nekim iznosima koji ne bole čak i ako se izgube.

Kriptovalute nam nude slobodu u korišćenju novca koju nikada nismo imali. Ta sloboda ima svoju cenu, a ona je odgovornost. Kad ljudi ulaze u svet kriptovaluta, moraju da budu svesni da su sami odgovorni za sve dobre i loše stvari koje mogu da im se dese. Zato moraju biti oprezni i kod izbora načina kupovine, načina čuvanja, ali i pri samim transakcijama jer su nepovratne.

Ovde su se bogatstva sticala za vrlo kratko vreme, ali i gubila i to ponekad na najbanalnije moguće načine. Zamislite da imate milijardu dolara u Bitcoinu, ali da nikad ne možete da im pristupite, jer ste pre deset godina instalirali digitalni novčanik i niste uradili backup. Takvi slučajevi zaista postoje. Naravno, postoje i one druge, mnogo lepše priče. Za kraj, kriptovalute su budućnost novca. Bolje je budućnost upoznati što pre da bismo se za nju bolje pripremili.

Kako stoje stvari za oporezivanje fizičkih lica u slučaju trgovine kriptovalutama?

“Čini se da su kriptovalute podstaknute neviđenim rastom cene Bitcoina ponovo dospele u centar pažnje. Ako tome pridodamo i skoro doneti pravni i poreski okvir, čini se da je su kriptovalute definitivno tu da ostanu. Do sada je u Srbiji ova oblast bila svojevrsna siva zona i uprkos ne tako malom broju fizičkih lica koja su se bavila trgovinom kriptovaluta, država nije ubirala naročite poreske prihode“, ističe advokat Aleksandar Ugljevarević iz LMS Digital-a.

On je između ostalog objasnio i sledeće:

Međutim, izgleda da to više neće biti slučaj, jer će se digitalna imovina oporezovati porezom na kapitalnu dobit što i predstavlja najčešću uporednopravnu praksu. Navedeno znači da će fizička lica – obveznici poreza na kapitalnu dobit biti dužni da u slučaju ostvarivanja pozitivne razlike između nabavne i prodajne cene digitalne imovine plate porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15% na ostvarenu razliku. U slučaju negativne razlike, to će predstavljati kapitalni gubitak čije prebijanje sa kapitalnim dobicima obveznik može da vrši u narednih 5 godina.

Zakon definiše nabavnu cenu digitalne imovine kao cenu koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu. Navedeno znači da bi obveznik kao nabavnu cenu mogao da prikaže cenu po kojoj je kupio digitalnu imovinu (kako u zemlji tako i u inostranstvu) od ovlašćenog pružaoca usluga u vezi sa digitalnom imovinom (npr. menjačnica), dok bi kao prodajnu cenu mogao prikazati cenu po kojoj je putem usluga ovlašćenog pružaoca usluga u vezi sa digitalnom imovinom (npr. menjačnica) izvršio prodaju.

“Zakonodavac predviđa i poresku olakšicu koja oslobađa obveznike plaćanja poreza na kapitalnu dobit, ukoliko obveznik ima digitalnu imovinu u svom vlasništvu u neprekidnom trajanju od najmanje deset godina. U slučaju same kupovine kriptovaluta, domaći zakonodavac ne predviđa poreske obaveze”, zaključio je Aleksandar.


Ostavi komentar

  1. Sasa

    Sasa

    1. 2. 2021. u 16:18 Odgovori

    Sve pohvale za odlican tekst pogotovo za one koji se prvi put susrecu sa digitalnim novcem ali kod nas bitcoinkupovinaprodaja ce da saceka nismo mi jos dovoljno edukovani za ovo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Propustili ste

Tehnologija

Kako je softver otvorenog koda uticao da rover NASA-e uspešno sleti na Mars?

Prešavši put od preko 200 miliona kilometara još jedan rover sa Zemlje je, nakon sedam meseci, uspešno sleteo na Mars. Pored mnogih inženjerskih dostignuća na ovom polju, vrlo važnu ulogu za ovaj veliku uspeh, odigrao je, ni manje ni više - softver otvorenog koda.

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.